Očekivanja su prezir s predumišljajem

Upoznali smo nekoga ko nam se na prvi pogled dopao, i onda se naš mozak bacio na posao. Toj osobi dodali smo toliko izmišljenih osobina da, pri sledećem susretu, nismo mogli da je prepoznamo. I onda, umesto da shvatimo razmere sopstvenog suženja svesti, uradili smo suprotno: počeli smo da tu osobu, ni krivu ni dužnu, preziremo.

’’Ne postojim na ovom svetu da bih ispunjavao tvoja očekivanja, kao što ni ti ne postojiš da ispunjavaš moja’’. Brus Li.

Koliko puta smo bili žrtve nečijeg očekivanja? Sigurno bezbroj, od najranijeg detinjstva. Roditelji su prvi koji od nas mnogo očekuju. Još dok smo u stomaku već znaju kojom profesijom ćemo se baviti. A kada smo mali, veoma nam je bitno da nas vole i odobravaju. I tako se od malena učimo da igramo po taktu tuđe muzike.

Ako sebi bliske i voljene ljude raščlanite na proste činioce i probate da izanalizirate šta je to što vas vezuje, verovatno ćete doći do zaključka da je to činjenica da vas prihvataju. Takve kakvi ste. Rečju – nemaju od vas očekivanja. To ne znači da je ljubav bezuslovna i da možete da im se penjete na glavu. To znači da oni poštuju vaše izbore i vašu ličnost. Očekivati od nekoga da se ponaša u skladu sa vašim, umesto sopstvenim potrebama i načelima, najgora je vrsta invazije na tuđ život.

Nažalost, potreba za tuđim odobravanjem ne napušta nas ni kada za sobom ostavimo detinjstvo. Uvek u nama čuči neka mala ili velika nesigurnost koja nas tera da preispitujemo svoje ponašanje, čak i kada nam intuicija jasno prepoznaje predatora koga treba da se klonimo. Ali predatori imaju svoje perfidne taktike. Ući će polako u naš život, deliti nam komplimente, nametati svoje stavove, i kada vide da nema otpora, baciće se u napad. Agresivno će nam kontrolisati život, insistirati na aktivnostima koje oni osmisle, zahtevati da im posvetimo vreme i pažnju i stavimo ih iznad svih svojih obaveza, i sve to predstaviti kao našu svetu dužnost. Kada pružimo otpor, sledi naredni proces: koprcanje žrtve i sve jači stisak predatora.

Kada predator shvati da osoba koju je izmislila u svojoj glavi i prilepila nam je ne ispunjava njihova očekivanja, počinju igre. Jedna od omiljenih igara je omalovažavanje i udar na naše samopouzdanje. Svi komplimenti kojima su nas do nedavno obasipali sada su suprotni: mi smo najgori, glupi, lenji, asocijalni, nekulturni, jer ne radimo to što oni žele. Sledeća igra koja ima za cilj da udari na emocije je izigravanje žrtve. Juče su uvređeno okretali glavu od nas, a danas već očekuju da se oduševimo kada ih ugledamo, i kada oduševljenje izostane, usne počinju da podrhtavaju a oči da se pune krokodilskim suzama. Još jedna popularna igra je bes i neuračunljivo ponašanje koje se nama nabacuje na nos, jer mi smo krivci, da smo bili poslušni, takvo ponašanje ne bi bilo izazvano…

Odlomak iz Bernove knjige ‘Koju igru igraš?’

Mnoge od ovih ’igara’ opisao je psiholog Erik Bern (1910-1970), tvorac teorije transakcionalne analize. On je smatrao da se najbolji uvid u ličnost čoveka može dobiti iz socijalnih interakcija, čija je jedinica mere transakcija, i mapirao je aktere društvenih odnosa u tri grupe: Roditelj, Odrasla osoba i Dete. Kada osobe čiji je ego u nekom od ovih stanja dođu u dodir, njihovo ponašanje i odnosi se odvijaju na osnovu šablona koja se ponavljaju u svakodnevnom životu. Bern je ’igre’ objasnio u svom vrlo zanimljivom štivu Koju igru igraš?, u kom se svako od nas može prepoznati.

Bernove ’igre’ su nešto iz čega obe strane profitiraju. Čak i osoba koja liči na žrtvu izvlači neku vrstu koristi i dokazuje svoju poentu. Ali iako je Bern tvrdio da su ma kakvi društveni odnosi bolji od izostanka odnosa, mogli bismo reći da je najbolja vrsta odnosa među ljudima – osvešćeni odnos. Da bismo to postigli, treba da umemo da prepoznamo igre.

’’Ne hodaj svojim prljavim nogama po mojoj glavi’’. Leo Buskalja

Razlog što većina ljudi ne živi onako kako želi je nastojanje da svima ugode. Očekivanja su iluzija, i to je bitno da shvatimo, kao i da iza paravana od komplimenata i ’igara’ prepoznamo manipulatora. A ako smo mi ti koji konstantno od drugih gajimo nerealna očekivanja, moramo se spremiti na to da ćemo konstantno biti i razočarani. Jedini način da kroz život idemo zadovoljni je da odbacimo očekivanja. Samo tada nemamo šta da izgubimo, a sve što dobijemo je čist bonus.

Zato moramo da postanemo svesni velikih životnih istina koje nisu nimalo prijatne:

  • Pre svega, život nije fer, i ništa nam ne duguje. Ne postoje događaji koji su fer i nefer. Postoje jednostavno događaji. A na nama je da iz njih izvučemo pouku.
  • Što nas više ljudi voli, to više treba da preispitamo sebe. Ako verujemo da svi treba da nas vole, znači da kroz život idemo prečicama. Osim što treba da ’zaradimo’ tuđe poštovanje, treba i da shvatimo da našu ličnost definišu kako ljudi koji nas vole, tako i oni koji nas ne vole.
  • Ništa nam neće pasti s neba. Za sve moramo da se izborimo, a sve prepreke na koje nailazimo u životu samo su stepenice do uspeha. Očekivanje da nam društvo ili država duguju dobar posao ili lagodno školovanje su znak nezrelosti.
  • Niko nije dužan da se sa nama slaže i da odobrava naše stavove. Nešto što je nama očigledno i stvar zdravog razuma, kod nekog drugog se na osnovu iskustva pokazalo kao suprotno. Jedino što je važno je da tuđe stavove poštujemo. Ako želimo da dokažemo suprotno, najbolje je da to uradimo delima, a ne rečima.
  • Kada od nekoga nešto želimo, ne treba da mu šaljemo telepatske zahteve, već da mu to jasno saopštimo. Mnoga očekivanja zasnivaju se na neadekvatnoj komunikaciji i nespremnosti da saslušamo drugu stranu.
  • Svrha života nije zabava. Život je težak, ali upravo nas teški trenuci oblikuju. Ako sreću odlažemo za trenutke kada će se ispuniti naša očekivanja, propustićemo život. Sreća treba da je konstantna, zabava i radost su trenutna stanja.
  • Nikoga ne možemo i ne treba da menjamo. Samim tim što težimo da nekoga menjamo, izražavamo neuvažavanje njihove ličnosti. Možemo nekome pomoći da bude bolja osoba svojim pozitivnim primerom i inspiracijom, ali nikako ne možemo očekivati da neko promeni svoje stavove samo zarad naših očekivanja.
  • Za većinu naših neuspeha kriv je manjak ličnog samopouzdanja. Ako verujemo da u nečemu nećemo uspeti, već smo ispunili više od pola očekivanja. Isto tako, osuđeni smo na neuspeh ako ’igramo’ prema tuđim očekivanjima a ne prema ličnim stremljenjima.

’’Blagosloveni su oni koji ništa ne očekuju, jer se nikada neće ni razočarati’’. Aleksander Poup

Jedino što treba da očekujemo je da život živimo u skladu sa svojim principima i integritetom. Zvuči jednostavno, ali nije nimalo lako, jer svet je surovo mesto i mnogi će se truditi da nas skrenu s tog puta, iz raznih razloga i pobuda. Očekivanja su kao prećutni društveni ugovor. Ako ga ne odbijemo, smatraće se da smo s njim saglasni. Zato, neka integritet bude naš mač, a svest naš štit dok hodamo kroz bojno polje života.

Holistički pristup mršavljenju

Naš način ishrane nekada je određivala jednostavna potreba za energijom. Danas na njega utiče niz faktora, a više nego ikada emocije, stres, vreme, očekivanja… Iz tog razloga se mora promeniti i naš odnos prema klasičnim dijetama. Pravila i restrikcije više ne daju dugoročne rezultate, a mogu biti i štetni. Kod osoba koje kubure s viškom kilograma sam cilj dijete nije samo mršavljenje. Potrebno je otići korak unazad i celovitije sagledati problem.

Sve više programa za mršavljenje danas uključuje niz aktivnosti, poput meditacije, zdravstvenih savetovališta, nutricionističkih radionica o svesnoj ishrani. Gubitak kilograma dolazi na kraju kao rezultat brojnih faktora. A glavni cilj je, pre svega, zdravlje – fizičko i mentalno.

Zdravo mršavljenje i održavanje prave kilaže donosi i niz prednosti kojih obično nismo ni svesni. Na primer, ni ne razmišljamo koliko naše kosti i zglobovi trpe kada imamo samo pet kila više nego što bi trebalo. Ako izgubimo samo pola kile telesne težine, rasterećujemo kolena pritiska od 2 kg. Eliminisanjem dubinskih naslaga u trbušnom pojasu utičemo na olakšavanje bolesti zglobova, kao što je na primer artritis.

Osobe koje pate od respiratornih alergija i svakog proleća kubure kako vegetacija počne da buja, mogu gubitkom viška kilograma značajno olakšati alergijske reakcije. Jednostavno, disajni putevi se pročišćavaju i šire kada nemamo viška sala.

Gojaznost povećava rizik od pojave migrene za 50%. Smatra se da ćelije masti utiču na upalne procese u organizmu. Te upale često mogu izazvati glavobolje i migrene.

Gubitkom 5% telesne težine možemo doprineti zdravom i kvalitetnijem snu. Višak kilograma uzrokuje stvaranje masnih naslaga u vratnoj regiji čime se blokiraju gornji disajni putevi pa zato dolazi do hrkanja i apnee. Isprekidan san utiče na ceo organizam i može izazvati niz komplikacija.

Pozitivna strana zdravog mršavljenja koja se najbrže manifestuje je podizanje nivoa opšte energije. Što manje težine nosimo na sebi, imamo više energije za druge stvari. I ne samo to – kiseonik lakše dolazi do ćelija kada nemamo viška sala, pa se i lakše krećemo, možemo da potrčimo i popnemo se uz stepenice a da se ne zadišemo.

Pored tela, i mozak nam lakše radi kada nismo gojazni. Neke studije su pokazale da gubitak viška kilograma poboljšava kognitivne sposobnosti vezane za planiranje, strategije i organizaciju. Mozak jednostavno postaje aktivniji i lakše pamtimo i reagujemo.

Gubitak sala utiče pozitivno i na naš najveći organ: kožu. Kada skinemo višak sala i zdravo se hranimo, i koža se čisti, postaje blistavija i elastičnija. Pored kože, boljitak osećaju i nokti i kosa.

Jedna od stvari koja nas izluđuje kada se ugojimo je da ne samo da nam odeća postaje tesna, već i obuća. Višak masti se nakuplja i na stopalima, pa ne samo da ne možemo da zakopčamo čizme, već često ne možemo da uđemo u svečane cipele. Kada skinemo višak, ne samo da ćemo bez problema moći da uživamo u omiljenoj obući, već ćemo moći i da stavimo prstenje, što je ranije bilo nemoguće jer se i oko njih taloži salo, ali i otiču zbog lošije cirkulacije.

Gubitak viška sala utiče pozitivno i na naš endokrini i reproduktivni sistem. Salo remeti hormonalni balans, kod žena može da izazove niz promena na materici i jajnicima, a kod muškaraca pad testosterona. Pored toga, gojazne osobe imaju povišene hormone koji utiču na metabolizam, ali i njihova uloga se remeti. Na primer, hormon leptin koji nam inače pomaže da imamo normalan osećaj za glad, kada smo gojazni, ne uspeva da prenese do mozga signal da nam je stomak pun i da smo siti. Ni insulin, koji reguliše metabolizam masti, ne uspeva da kontroliše nivo glukoze, što vodi do metaboličkog sindroma ili dijabetesa.

Višak sala ima isti efekat na organizam kao virus u kompjuteru: on ’resetuje’ procese koji regulišu i stvaraju balans. Kada smo na agresivnoj dijeti i unosimo minimalan broj kalorija, opada nam nivo leptina u krvi. Tada se telo brani tako što nam raste apetit i usporava se metabolizam. Zato nakon brzih i agresivnih dijeta obično vrlo lako povratimo izgubljene kilograme, i dobijemo još i preko. Zato naš fokus ne treba da bude na idealnom telu iz časopisa, već na zdravlju. Pametnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, odnosno holističkim pristupom svom telu i potrebama doprinećemo boljem zdravlju, a potom će doći i željena figura. Za to je potrebno vreme i upornost.

Zato je tu Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže da se smanji osećaj gladi, ubrza metabolizam, olakša varenje, pospeši drenaža i izbacivanje viška vode iz organizma. Equigal je najbolji saveznik u procesu pametnog i postepenog mršavljenja.

Ulog u aktivnu starost

Iako nam je često teško da se nakanimo da vežbamo, sigurno niko od nas ne može da porekne da je vežbanje korisno. Telesne vežbe poboljšavaju cirkulaciju i štite kardiovaskularni sistem, jačaju nam mišiće koji opet drže kičmu pravom, pomažu da izgledamo i osećamo se bolje i podižu samopouzdanje. Zna se i da je vežbanje izuzetno važno i za zdravlje kostiju i da se pomoću njega može sprečiti ili usporiti osteoporoza.

Ovo je posebno bitno za žene koje ulaze u menopauzu, jer hormonalne promene, posebno pad estrogena, tada drastično utiču na prirodan proces izgradnje kostiju. Upravo je estrogen taj koji nam pomaže da u organizmu zadržimo kalcijum koji jača kosti i sprečava lomove. Tokom ulaska u menopauzu, žene u proseku gube 10% koštane mase. Zapravo, već nakon tridesete godine života naša koštana masa polako opada. Ukoliko se loše hranimo, neuredno živimo i imamo istoriju osteoporoze u porodici, gubitak koštane mase u menopauzi može ići čak i do 20% od ukupne mase.

Najkritičniji period za gubitak koštane mase je godinu dana pre i dve godine nakon poslednje menstruacije. Tokom te tri godine posebno je bitno raditi na zaštiti kostiju. To ćemo postići tako što ćemo obogatiti ishranu što prirodnijim unosom vitamina K, kog možemo naći u zrelom siru, fermentisanoj hrani i zelenom lisnatom povrću, kao i vitamina D koji se inače prirodno stvara tokom izlaganja sunčevim zracima, ali kako to nije moguće tokom cele godine, možemo ga dodati i veštačkim putem pomoću suplemenata.

Ali ono što je najbitnije je da vežbamo. Vežbe će nam pomoći ne samo da održimo zdravlje kostiju, već i da smanjimo nivo stresa i osećaja uznemirenosti koji su prilikom ulaska u menopauzu naročito izraženi. Naše telo je jedna složena mašinerija, pa stres izaziva pojačano lučenje kortizola, koji može negativno uticati na ćelije unutar kostiju. Kortizol, takođe, utiče i na poremećaje u ishrani, može podstaći prejedanje i samim tim gojaznost, koja je posebno opasna u menopauzi.

Tako, redovnim i pravilnim vežbanjem utičemo na niz faktora koji nam mogu pomoći ne samo da lakše prebrodimo menopauzu, već i da sačuvamo kosti i obezbedimo sebi kvalitetnu starost. Ali šta je to u vežbanju što je toliko blagotvorno za kosti? Nedavna istraživanja su otkrila da se radi o još jednom hormonu koji se luči prilikom vežbanja: irisin je hormon koji je povezan s proteinom sklerostinom, i oba igraju važnu ulogu u redovnoj obnovi koštanih ćelija. Naše koštane ćelije su prilično dugovečne, ali se ipak povremeno obnavljaju. Irisin i sklerostin šalju signal našem organizmu kada da započne sa razgradnjom starih ćelija i stvaranjem novih. I taj proces se ubrzava i pospešuje kada vežbamo.

Pored toga što nam jača kosti, irisin je povezan i sa regulisanjem nivoa masnog tkiva u organizmu i očuvanjem moždane aktivnosti, pa nam vežbanje i ’prizivanje’ ovog hormona zato pomaže i da održimo zdravu kilažu i da budemo što visprenije i bistrije u dubokoj starosti. Nova istraživanja irisina tek slede, i nadamo se da će se pomoću njega otkriti nove vrste terapija koje će pomoći da se spreči i preokrene tok osteoporoze, a do tada – moramo ga stvoriti u znoju lica svog.

Pored vežbanja koje, kao što vidimo, ima niz blagotvornih dejstava po naš organizam, ženama u menopauzi može pomoći i lekovito bilje. Ono će smanjiti ili ukloniti valunge, nervozu, lupanje srca, povećati nivo energije, kako fizičke, tako i mentalne. Zato, kada krene menopauza, treba prizvati sve saveznike u pomoć: kvalitetno se hraniti, vežbati, raditi na smirenosti i otklanjanju stresa, i – redovno koristiti Femisan B kapi. Ulazak u menopauzu je prirodan proces u životu svake žene, a kako ćemo je podneti i doživeti – zavisi od nas. Pa hajde da se pobrinemo da jednog dana budemo živahne bake koje će svoje penzionerske dane provoditi u planinarenju, putovanju i aktivnom druženju!

Kakve veze imaju ciklus i morski konjić?

Morski konjić je simpatična životinjica koja nastanjuje morske dubine, a verovatno je najpoznatija kao jedina vrsta kod koje je mužjak trudan. Nakon što ženka položi oko 1500 jajašaca u torbu na stomaku mužjaka, on ih nosi do 45 dana, nakon čega ispušta u vodu već potpuno razvijeno, mada sićušno potomstvo. Tokom trudnoće, očevi embrionima u razvoju obezbeđuju hranu, masti i kalcijum koji im daju neophodnu energiju i materijal da izgrade koštano tkivo. Kompleksna torba mužjaka ima sposobnost i da ukloni i izbaci štetne materije, kao što su ugljen monoksid i azot, kao i da se izbori sa infekcijama, stvarajući antibakterijske i antifungicidne molekule. Istraživanja su pokazala da u procesu trudnoće morskog konjića učestvuje čak 3000 gena, kao i hormon estrogen koji pomaže porođaj.

Bosonog i trudan: morski konjić

Morski konjić je prelepo čudo prirode koje nam nudi još jedan dokaz koliko je ona kompleksna i koliko još treba da saznajemo i učimo o njoj. Ali kakve veze ima morski konjić s menstrualnim ciklusom žene? Osim što prolazi kroz trudnoću i embrionalni razvoj koji podseća na trudnoću kod sisara, uključujući i ljude, naučni naziv za morskog konjića i organ koji se isto zove je, kako najnovija saznanja pokazuju, u posrednoj vezi sa ženskim menstrualnim ciklusom.

Hipokampus – ἱππόκαμπος na starogrčkom morski konj, naziv je i dela limbičkog sistema mozga koji se nalazi ispod moždane kore. Ovo ime potpuno zaslužuje, jer moždani hipokampus oblikom veoma podseća na morskog konjića. Ono što se do nedavno znalo za hipokampus je da igra ulogu u prenosu informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju, i omogućava snalaženje i orijentaciju u prostoru. Zahvaljujući njemu, u stanju smo da verbalizujemo svoja sećanja, kao i da povezujemo događaje i lokacije sa sećanjima za koja nas vezuju emocije. Mirisi bakine kuhinje, mračni ulaz gde smo doživeli neko traumatično iskustvo ili drvo pod kojim smo doživeli prvi poljubac… Oštećenja hipokampusa dovode do nemogućnosti da se stvaraju nova sećanja, a kod Alchajmerovog oboljenja dolazi do smanjenja i skupljanja hipokampusa, što objašnjava zašto oboleli već u ranom stadijumu nisu u stanju da zapamte šta im se dogodilo samo par minuta ranije. Nedavna analiza preko 9000 skenova mozga su pokazala da i depresija ima sposobnost da smanji hipokampus, pa je kod osoba koje u ranoj mladosti od nje obole ovaj deo limbičkog sistema naročito ugrožen. Srećom, on ima sposobnost i da se regeneriše ako se depresija na vreme leči.

Neuronske veze u hipokampusu

Međutim, tu nije kraj sličnostima između morskog konjića i ljudi. Najnovija istraživanja koja su rađena na uzorku od 30 žena, a podrazumevala detaljne analize krvi, naročito nivoa estrogena, kao i snimanja mozga magnetnom rezonancom, došla su do zaključka da se prilikom porasta nivoa estrogena u telu žene, tokom folikularne i lutealne ciklusa, menja i hipokampus. Prilikom rasta estrogena, hipokampus, ali i bela i siva masa mozga se šire i rastu. Ovim saznanjem naučnici objašnjavaju zašto tokom ciklusa dolazi i do promena u ponašanju žene, a naročito kod žena koje pate od predmenstrualnog disforičnog poremećaja, stanja koje podseća na PMS, samo su mu simptomi ekstremni (o njemu smo pisali ovde: Verovali ili ne, gori od PMS-a je… ). Ovu promenu na moždanom nivou tokom ciklusa potvrdilo je dodatnih 11 kliničkih studija koje su uključivale i snimanje pomoću magnetne rezonance.

Svaka ispitanica je skenirana dva puta, prvi put tokom post menstrualne kasno folikularne faze – 10-12. dana nakon početka menstruacije, kao i tokom premenstrualne kasno lutealne faze – 1-5. dana pre početka menstruacije. U postmenstrualnoj fazi skenovi su pokazali vidno uvećanje sive materije i desnog anteriornog hipokampusa. Smatra se da će ovo istraživanje pomoći da se bolje razumeju bihevijoralne i kognitivne promene tokom menstrualnog ciklusa, odnosno zašto su žene u nekim fazama ciklusa smirenije, lakše i bolje pamte i izražavaju misli, dok su u drugim nervozne, teže pamte, verbalizuju i orijentišu se u prostoru.

Žene sada definitivno imaju i naučnu potporu za ’žute minute’ koje ih spopadaju tokom ciklusa. Međutim, ono što nam ove studije jasno dokazuju je koliko je dobar hormonalni balans bitan. I, što je najbolje, na njega možemo uticati prirodnim putem. Virak, hajdučka trava, neven, rusomača, crveni zdravac, troskot… sve su to lekovite biljke koje možemo naći u prirodi, ali i u Femisanu A. Femisan A je potpuno prirodni preparat namenjen ženama u reproduktivnom periodu koji ima moć da izbalansira hormone i na taj način reši problem ne samo neredovnog ciklusa i PMS-a, već i složenije poremećaje koji su izazvani upravo hormonalnim disbalansom: ciste, miome, endometriozu, bolne menstruacije, policistične jajnike, fibrocistične promene na grudima, neplodnost…

Ženka morskog konjića je imala tu sreću da eskivira trudnoću, porođaj i hormonalnu nervozu. Ali mnoge žene kažu da im je materinstvo baš ono najbolje što im se desilo u životu. Bilo da želite da se ostvarite u ulozi majke ili jednostavno uživate u ženstvenosti i zdravlju, Femisan A je tu da vam omogući balans… i što manje oscilacije hipokampusa.

‘Krckava’ užina

Šolja kefira ili jogurta je idealna užina za nekog ko želi da smanji telesnu težinu, ali ponekad nam nedostaje malo teksture u tom napitku da nam utaži glad. Tada je idealno dodati kašiku granole. O blagodetima ovsa smo već pisali ovde: Ovas je dobar za vas! , a granola je veoma interesantan način da se ovas iskombinuje sa suvim voćem i orašastim plodovima, naročito pošto je prepečena, što joj daje krckavost pod zubima.

Granolu možete vrlo lako spremiti kod kuće, što se preporučuje, jer je kupovna prepuna šećera i aditiva.

Za zdravu varijantu granole potrebno je:

  • 2 šolje običnih ovsenih pahuljica
  • ½ šolje orašastih plodova po izboru, ili miks
  • ¼ šolje sirovog semenja, na primer suncokreta, susama i golice
  • ½ šolje sušenog voća, krupnije treba iseckati (osobe na dijeti bolje da izaberu prirodno sušeno, a ne kandirano voće)
  • 2 kašike meda
  • 2 kašike kokosovog ulja, nerafinisanog
  • prstohvat soli
  • začini po želji, vanila, cimet, muskatni orah…

Zagrejati rernu na 250 stepeni. Pleh od rerne obložiti papirom za pečenje.

U dubljoj posudi izmešati dobro sve sastojke, tako da se suvi delovi dobro sjedine s medom i uljem. Rasporediti smesu na pleh preko cele površine i peći maksimalno desetak minuta, tek toliko da granola porumeni.

Ostaviti granolu da se skroz ohladi, pa presuti u teglu ili posudu sa dobrim poklopcem, kako bi ostala hruskava. Dodati 1 kašiku granole šolji jogurta ili kefira, a može se kombinovati i sa svežim voćem, najbolje bobičastim, ili bananama ako nam je potrebna dodatna energija za trening. Ovo ujedno može biti i sjajan dezert, kada poželimo nešto slatko.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Fermentisanim povrćem do zdravlja

Evlija Čelebija, turski putopisac iz 17. veka, u svojim zapisima pominje čuvenu travničku turšiju od karamut krušaka. Verovatno je bio prilično impresioniran salatom Travničana, imajući u vidu da je došao iz zemlje turšije. Na turskom turşu, salata od fermentisanog povrća ili voća je bliskoistični specijalitet kog su Turci doneli na Balkan. Ali postoje arheološki dokazi da se turšija spremala i 6000. godine pre naše ere u dolinama Tigra i Eufrata, pa možemo sa sigurnošću reći da je to bio jedan od najstarijih načina da se sačuva povrće za zimu, i tako unesu neophodni vitamini i minerali, naročito vitamini K i B grupe, ali i korisne bakterije.

Turšija koja se priprema fermentacijom, pomoću usoljene vode, a ne pomoću sirćeta, baš kao i kiseli kupus, veliki je prijatelj našeg stomaka. Ona čisti organizam, pomaže u izbacivanju štetnih materija, ali i donosi dobre bakterije koje naseljavaju naša creva i imaju niz blagotvornih osobina. Dobre bakterije pomažu varenje, pospešuju apsorpciju korisnih materija iz hrane, sprečavaju gojaznost i pojavu dijabetesa tako što stabilizuju nivo insulina u krvi i doziraju apsorpciju masti. One nam tako štite zdravlje, kako fizičko tako i mentalno, i deluju preventivno kod niza oboljenja, od akni do karcinoma.

Najvažnije bakterije koje učestvuju u procesu fermentacije su Lactobacillaceae, koje iz ugljenih hidrata stvaraju mlečnu kiselinu, a koja vrši ulogu konzervansa. So u salamuri stvara pogodne uslove za razvoj ovih bakterija i sprečava razvoj patogenih mikroorganizama.

Naša tradicionalna turšija se pravi pomoću vode i soli, ali fermentisano povrće nije samo balkansko-bliskoistočni specijalitet. Sprema se i na Dalekom istoku, gde je verovatno najpoznatija turšija korejska – kimči. Kimči se pravi od seckanog povrća: kineskog kupusa, daikon rotkvi, šargarepe i luka, koje se meša s posebnom pastom od belog luka, đumbira, ribljeg sosa, ljutog sosa i šećera. Svo povrće se isecka, usoli i ostavi da odstoji sat vremena u vodi, pa se potom ispere i pomeša sa začinima,  sipa u teglu i dobro nabije, da se što više istisne vazduh. Povrće se fermentiše u soku koje samo pusti, na sobnoj temperaturi, do pet dana. Kada se ukiseli treba ga staviti u frižider i pojesti tokom naredne dve nedelje.

Kimči

Ali ako nismo ljubitelji dalekoistočnih jakih ukusa, naša turšija je sasvim dobar izvor korisnih bakterija. Karfiol, zeleni paradajz, krastavčići, šargarepa, male paprike babure, beli luk, nakon temeljnog pranja se stavljaju u čiste i sterilizovane tegle, pritisnu štapićima rena, doda se biber i slačica u zrnu, po neki list lorbera, pa naliva usoljenom vodom u razmeri 1 litar vode – 40 grama soli. Voda treba da bude prokuvana, a so kvalitetna, i salamura se naliva preko povrća tek nakon što se ohladi. Turšija se tradicionalno sprema na jesen, taman kada se povrće pojavi na pijaci, a pre nego što krene mraz, kako bi se prirodno ukiselila. Hladnoća koja sledi će joj pomoći da se ne prekiseli i dobro održi.

Fermentisana hrana nam štiti imunitet zahvaljujući dobrim bakterijama koje nam uspostavljaju balans u organima za varenje, jer skoro 80% našeg imuniteta zavisi od creva. Ona je izuzetno blagotvorna za osobe koje pate od upala creva, čestih poremećaja varenja, gastritisa, sindroma iritabilnog creva i karcinoma. Dobre bakterije iz turšije nam mogu pomoći i da se izborimo s alergijama i netolerancijama na hranu, hormonalnim disbalansom, pa se njihovo dejstvo se može odraziti i na našoj koži, koja postaje čistija, ali i na mentalnom zdravlju, jer dobro raspoloženje često zavisi od varenja.

Dobre bakterije deluju i preventivno, štite nas od bolesti koje se prenose hranom zaraženom listerijom, streptokokom i drugim štetnim bacilima. Zato je turšiju najbolje spremiti kod kuće, jer kupovna nema isto dejstvo. Kada se masovno priprema, turšija se sprema sa sirćetom i pasterizuje kako bi se duže održala, a procesom pasterizacije se pored loših ubijaju i dobre bakterije. Na turšiju i kiseli kupus možemo navaliti bez osećaja griže savesti: oni nam neće doneti višak kilograma, naprotiv, mogu samo da pomognu da se viška oslobodimo.

I za kraj da se vratimo čuvenim travničkim ukiseljenim kruškama, koje su sjajan prilog uz pečeno meso: 6 čvrstih karamut krušaka oljuštiti, prepoloviti i ostaviti da odstoje 5 minuta u vodi s malo vinskog sirćeta. Napraviti salamuru od 3 čaše vinskog sirćeta, 5 čaša prokuvane vode i 1 kašike soli. Kruške poređati u sterilizovanu teglu, po želji dodati celo zrno anisa i karanfilića, pa naliti salamurom. Čuvati na prohladnom i tamnom mestu. Pravilno pripremljene, održaće se cele zime.

Ako do sada niste, uvedite fermentisano povrće i voće što pre u ishranu. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Vodič za razumevanje introverta

U poslednje vreme svet kao da konačno počinje da razume introverte. Dugo se mislilo da su to nedruštveni, namrgođeni, sebični, samodovoljni mizantropi. Verovatno je činjenica da su danas neki vrhunski biznismeni, glumci i vrlo uticajne osobe introverti počela da menja pogled na ovu grupu ljudi. Sada je jasno da su introverti nepravedno optuživani, pre svega zato što je ovaj pojam bio nejasan ili je pogrešno tumačen.

Pojmove ’introvertnosti’ i ’ekstravertnosti’ skovao je čuveni psiholog Jung početkom prošlog veka. I u samom startu ih je lepo objasnio: razlika između ova dva tipa ličnosti je u tome kako reaguju na socijalne interakcije: introverte duži boravak u većoj grupi ljudi može potpuno iznuriti, dok će ekstroverti u istoj situaciji ’napuniti baterije’. Naravno, pošto se na žurkama i masovnim okupljanjima ekstroverti osećaju kao kod kuće, logično je da će biti popularni i zaduženi za stvaranje atmosfere, dok će ekstroverti malo proćaskati iz čiste kurtoazije i ubrzo težiti da se povuku na mesto gde je manja gužva i buka. Otud i etiketa da su stidljivi, nesigurni i nedruštveni.

Introverti uglavnom ne vole da ćaskaju o nevažnim stvarima, ali će se rado uključiti u razgovor kada se pokrenu teme koje su im zanimljive. Pošto nemaju potrebu da se ističu, ako se nalaze u grupi gde ima ljudi koji vole da upadaju u reč i dominiraju, obično će se povući i neće se ni truditi da sagovornika opovrgnu. Ako se takav razgovor oduži, osetiće potrebu da se i fizički udalje. Introverti često deluju stidljivo ili čak i nepristojno baš iz tog razloga. Ali ako im priđete ’1 na 1’, shvatićete da itekako imaju šta da kažu i da su često osobe od integriteta. Svoje stavove više vole da dokažu delima nego rečima.

Introverti su često filantropi i tiho rade u korist društva. Veoma su odani prijatelji i kada neko zasluži njihovo poverenje uzvraćaju ga višestruko. Takođe, obično su visoko moralni jer razmišljaju svojom glavom i ne prate slepo popularne trendove. Pošto više vole udobnost svoje dnevne sobe od masovno posećivanih mesta za zabavu, često su i načitani i dobro informisani, pravi ’štreberi’, sa kojima se mogu voditi zanimljivi razgovori o najrazličitijim temama.

Introverti su često sami ali retko usamljeni. Zapravo, usamljeni će često biti baš ekstroverti, jer su njima ljudi neophodni kako bi prevazišli svoje probleme, neophodan im je dopamin iz spoljnih stimulansa da bi imali dovoljno energije. Kada ekstrovert ima problem ili je bolestan, obavezno će tražiti društvo. Introvert, baš suprotno, težiće da se povuče. Ekstrovert će satima ’sedeti’ na telefonu i ćaskati s prijateljima i rodbinom, introvert će skočiti do plafona samo na zvuk zvonjave telefona. Ekstrovert će pozvati prijatelje, introvert će poslati poruku. Ekstrovert će napraviti žurku za 20 ljudi, introvert će napraviti sedeljku za 5 najbližih prijatelja. Ekstrovert će stalno prepričavati iste viceve istoj ’publici’, introvert pamti o čemu je pričao i ne ponavlja se. Ekstrovert će radije izabrati žurku a introvert šetnju u prirodi ili popodne u spa centru. Ekstrovert će se obradovati susretu s poznanikom na ulici, ma ko to bio, jer je to prilika da mu ispriča sve šta mu se danas dogodilo, introvert će ga ćesto zaobići u širokom krugu, ne zato što ne voli tu osobu, nego zato što mu nije do priče. Ekstroverti su često neodlučni i imaju potrebu da se konsultuju pre donošenja odluka, dok introverti više vole da sami odlučuju. Introverti su maštovitiji i kreativniji, dok su ekstroverti više skloni avanturama.

Naravno, u praksi nije sve crno-belo. Svako od nas je u nekom procentu i introvert i ekstrovert. A nedavno je skovan i novi pojam – ambivert. To su osobe koje su negde na sredini, imaju osobine oba tipa, društveno su fleksibilni i mogu se prilagoditi, umeju da komuniciraju i umereni su u ponašanju. Ambivertom može postati i introvert koji poradi na svojim društvenim veštinama. Ali ono što je veoma bitno je da poznajemo sebe i svoje granice, jer ma koliko se trudili, introverti ne mogu negirati iscrpljenost nakon prevelikih socijalnih interakcija. Oni jednostavno moraju da nauče kada treba da se povuku i ’uključe punjač za baterije’ u miru svog doma ili u prirodi.

Da je introvertima neophodno da prate svoja pravila, dokazala je i nauka. Jedna studija iz 2012. godine utvrdila je da introverti imaju veću i gušću sivu materiju u nekim delovima prefrontalnog korteksa. To je vrlo složen deo mozga koji je zadužen za apstraktno razmišljanje i donošenje odluka. Kod ekstroverta, s druge strane, utvrđeno je da je siva materija u ovom delu tanja, što objašnjava njihovu tendeciju da više žive u trenutku a manje maštaju. Ekstroverti poistovećuju osećaj nagrade i ličnog ispunjenja sa neposrednom okolinom, dok ih introverti poistovećuju sa svojim mislima i stavovima. Istraživanja su takođe dokazala da premotorni korteks introverta reaguje na stimulanse brže nego kod ekstroverta. Kako je premotorni korteks zadužen za kontrolisanje pokreta i motoriku, ovo otkriće nam daje uvid u razlike u ponašanju, pa i karakteru između ova dva tipa ličnosti.

Ali kakve god naše razlike bile, ono što je bitno jeste da shvatimo da su ljudi takvi kakvi su, i da ih kao takve moramo i prihvatiti. Svet bi bio mnogo siromašniji bez živahnih i pričljivih ekstroverta i tihih, odmerenih ’štrebera’ od introverta. Bitno je da jedni drugima ne lepimo etikete, već da vidimo ono najbolje i poštujemo tuđe potrebe i granice. A osim što treba da upoznamo druge i ostavimo ih na miru, potrebno je da upoznamo i sebe. Introvert koji ne razume sebe biće nesrećan i misliće da nešto s njim nije u redu. Naročito ako živi među ekstrovertima od malih nogu. Ako imate dete koje je tiho i povučeno, priđite mu s respektom: možda baš u njemu čuči neki budući Nikola Tesla ili Bil Gejts.

 

Pijani od ljubavi

Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Odgovor na to pitanje potražićemo od hormona ljubavi. Oksitocin je nanopeptid, što znači da ga sačinjava devet aminokiselina. Nastaje u hipotalamusu, i oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize. I baš ovaj hormon je zaslužan za osećaj bezgranične radosti, privrženosti, zadovoljstva i ispunjenja koje osećamo kada smo zaljubljeni ili kada smo u bliskim, nežnim odnosima sa osobama oko sebe. A da li oksitocin baš možemo izjednačiti s ljubavlju, reći će nam nauka.

Ositocin igra veoma bitnu ulogu u životu svakog čoveka, a ponajviše žena. Upravo on je taj koji omogućava normalan porođaj tako što izaziva kontrakcije materice, ali i mlečnih žlezda, čime pomaže isticanje mleka. On je taj koji pomaže da se majka veže za dete i oseti privrženost i želju da dete zaštiti kao nikoga pre u životu. Ali ne luče oksitocin samo žene, on se stvara i u telu muškaraca i znatno utiče na njihovo ponašanje. Oba pola ga luče tokom orgazma, ali dovoljan je i samo jedan topao zagrljaj da podstakne hipotalamus da ga stvara.

Oksitocin sprečava muškarce koji su u vezi da prilaze drugim privlačnim ženama. Zahvaljujući njemu, partner/ka deluje atraktivnije od drugih, a konflikti u vezi se lakše i pozitivnije rešavaju. Ovaj hormon podstiče darežljivost i poverenje među bliskim ljudima, ali ima povoljnog uticaja i na telesne funkcije kao što je varenje koje usporava, pa manje osećamo glad nego inače, može da ubrza zarastanje rana i regeneraciju epitela, i štiti srce i čitav kardiovaskularni sistem.

On se može uneti i veštačkim putem, pomoću spreja za nos, koji se inače koristi u brojnim kliničkim studijama kojima se ispituje dejstvo hormona. Jedna od takvih studija rađena je na dve vrste voluharica: prerijske i livadske. Iako pripadaju istoj familiji, ove dve životinje imaju potpuno različito ponašanje kad je u pitanju izbor partnera i roditeljstvo: preriska voluharica je monogamna, kada jednom izabere partnera, zajedno prave gnezdo i dele sve roditeljske dužnosti. Livadska voluharica, s druge strane, je neverna, mužjaci napuštaju ženku kada se okoti i traže novu partnerku s kojom se odmah pare. Tokom eksperimenta, veštački primenjen oksitocin je od razvratnog mužjaka livadske voluharice napravio uzornog i vernog muža i oca.

Klinička istraživanja oksitocina pokazala su da se ovaj hormon može upotrebiti kao terapija kod pacijenata koji imaju problem sa komunikacijom i društvenim interakcijama, kod osoba s autizmom, šizofrenijom i anksioznim poremećajima. Međutim, pokazalo se da hormon ljubavi ima i svoju mračnu stranu. Kod osoba koje su inače sklone agresiji, može pojačati nasilničko ponašanje. To je navelo istraživače da uporede dejstvo oksitocina i alkohola. Iako alkohol i oksitocin utiču na različite receptore u mozgu, njihova aktivacija, ispostavilo se, daje iste fiziološke rezultate.

I alkohol i oksitocin pomažu da se opustimo kada smo u društvu, povećavaju našu potrebu da budemo darežljivi, da se vežemo za nekoga, ali i ublažavaju osećaj straha, nelagode i stresa, a povećavaju osećaj hrabrosti i ’razvezuju’ jezik. Zato pijan govori što trezan misli. Ali tu je i njihova tamna strana. Oba utiču na našu sposobnost da tumačimo emocije na osnovu nečijeg izraza lica, pa i da ih pogrešno protumačimo, remete moralno rasuđivanje i pojačavaju rizično, ali i nasilno ponašanje. Otud kockanje i silovanja koja se češće dešavaju u pijanom stanju. Oksitocin takođe može pojačati negativne emocije prethodnih loših emotivnih iskustava, na primer emocije zbog lošeg odnosa muškarca sa svojom majkom u detinjstvu mogu pomoću ovog hormona biti pojačane i preneti se na buduće veze, emotivne ili društvene. Konačan ishod, pokazalo se, zavisi od okoline, odnosno društvenog sklopa.

Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Koliko god se trudili da razumemo svoje postojanje i proniknemo u tajne prirode, na neka pitanja nikada nećemo imati odgovor. Ali ono što je bitno je da umemo da prihvatimo i na pozitivan način iskoristimo sve lepe stvari koje su nam date. Pa kad osetimo nalet oksitocina, odnosno ’leptirića’, možda je najbolje da sklonimo misli i uživamo u emocijama i svim dobrim propratnim pojavama koje one nose. Darežljivosti, vernosti, privrženosti, ljubaznosti i dobrote nikada dosta. Kada ih imate, delite ih šakom i kapom, jer na taj način dajete svoj doprinos stvaranju boljeg društva.

A kad nas uhvati apatija, ne treba da očajavamo. Jer iako je čudesan, prelep i uzbudljiv, život često nije nimalo lak. Pored svesnog truda da sami podstaknemo dobro raspoloženje, možemo računati i na Optima Formu. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da se lakše izborimo sa stresnim situacijama, depresijom, otežanom koncentracijom, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, ali i da lakše utonemo u san i kvalitetnije spavamo.

Kad se telo bori s neprijateljem

Aulo Kornelije Celzo, koji je živeo na prelazu iz stare u novu eru, bio je prvi lekar rimskog porekla, a najpoznatiji je kao enciklopedista. Sva dotadašnja znanja iz medicine je sakupio u 8 knjiga u kojima je opisao najrazličitije procedure, uglavnom hirurške, od operacije katarakte do amputacije. Celzo je poznat i po prvom opisu kliničkih karakteristika upale, na osnovu načina njenog ispoljavanja: rubor – crvenilo, calor – toplota, tumor – otok i dolor – bol.

Danas znamo da je upala je najosnovniji način na koji telo reaguje na infekciju, povredu ili iritaciju. To je akutni ili hronični nespecifični imuni odgovor, a interesantno je da neke komponente imunog odgovora igraju veoma bitnu ulogu u obnavljanju tkiva i plodnosti zdravih osoba.

U prirodi se aktivna promena ćelija endometrijuma materice tokom ciklusa, osim kod žena, viđa samo kod čovekolikih majmuna i nekih vrsta slepih miševa. Kod većine sisara se promene u omotaču materice dešavaju bez krvarenja i ljuštenja. Nauka nije dala konkretno objašnjenje zašto je to tako, ali jedna od hipoteza je da je menstruacija posledica neadaptacije endokrinih i upalnih odgovora unutar materice. Promene koje se mesečno dešavaju u jajnicima – ovulacija, takođe liče na upalni odgovor.

Za razliku od cikličnih upala koje imaju za cilj obnovu tkiva, upale koje mogu da nas zadese a zbog kojih se osećamo loše, rezultat su reakcije vaskularnog tkiva na štetne stimulanse. Proces akutne upale počinje tako što krvni sudovi ispuštaju proteine plazme i leukocite u tkivo. Tako pojačan dotok krvi izaziva karakteristične otoke, crvenilo, osećaj vrućine, odnosno temperaturu i bol, sve ono što je Celzo davno opisao. To takođe pokreće čitav niz hemijskih reakcija u organizmu koji se bori s ’uljezima’.

Najčešća upala koju žene doživljavaju je upala jajnika. Izazivaju je bakterije – gonokoke, hlamidije, mikroplazme, ureoplazme ili kombinacija istih, koje obično prvo kolonizuju grlić materice, da bi se vremenom proširile na celu matericu i jajnike, a često i mokraćnu bešiku. Bakterije se često prenose seksualnim kontaktom, ali se mogu prenositi i sa jednog organa koji je pod upalom, na drugi. Tokom leta žene su pod većim rizikom ako sede na hladnom, u mokrom kupaćem kostimu ili na mokrom peškiru.

Šta osećamo kada imamo upalu jajnika? Bol i napetost u donjem delu stomaka, nadutost, pojačan sekret, malaksalost, otežano mokrenje, bol prilikom odnosa, ponekad i mučninu, a telesna temperatura je povišena. Ovi simptomi mogu biti blaži ili jači, često se pojačavaju tokom menstruacije, i nikada ih ne treba zanemariti, jer zapuštena upala može dovesti do ozbiljnih poremećaja sa trajnim i nepopravljivim posledicama.

Uredan život je najbolja preventiva, jer su upalama najsklonije žene koje često menjaju partnere i ne koriste zaštitu tokom odnosa. Jedna od posledica upala je začepljenje jajovoda što povećava rizik od vanmaterične trudnoće, ali i od steriliteta. Pod najvećim rizikom su žene dobi od 24 do 40 godina. Zato ako dođe do upale, treba odmah otići na detaljni pregled. Ginekolog će, pored klasičnog i ultrazvučnog pregleda, uraditi i laboratorijske analize krvi i vaginalne briseve nakon čega će prepisati odgovarajuću terapiju.

Pored antibiotika, najčešći savet kod upala je da se radi što više na poboljšanju imuniteta. Treba pojačati ishranu, unositi što više vitamina, ali i postarati se da do upala više ne dođe: voditi uredan život, ograničiti broj partnera i starati se o intimnoj higijeni.

Još jedan odličan, a pritom i prirodan način da očuvamo reproduktivno zdravlje je pomoću lekovitog bilja. Femisan A je preparat koji prirodno reguliše menstrualni ciklus i hormonalni balans, čuva i jača plodnost i sprečava poremećaje reproduktivnih organa. Koristi se i u prevenciji cista i upala urogentialnog trakta. Pomoću Femisana A telo će se brže i bezbolnije izboriti s ’neprijateljem’, i sprečiti moguće posledice koje svaka upala nosi.

Prvi januar, dan kada se očekuju čuda

Kako se bliži kraj godine, tako počinje uobičajeno prednovogodišnje ludilo. Gužve na ulicama, zastoji u saobraćaju, potrošačka pomama u prodavnicama… I tako do 1. januara kada iznenada sve zamre i više nema žive duše napolju. Nova godina je datum koji kao ni jedan drugi ima uticaja na ljudsku psihu, i na njega gledamo s nadom da će sve promeniti, da će stvari krenuti na bolje i da ćemo nekim čudom uspeti da zbacimo sav teret koji nam se tokom čitave godine gomilao na plećima.

Dok svodimo račune i pretresamo svoje uspehe i neuspehe iz protekle godine, u glavi počinju da nam se rađaju odluke. Statistike kažu da se novogodišnje odluke obično odnose na nezdrave navike kojih želimo da se odreknemo, kao što su cigarete, alkohol ili loša ishrana. Čak više od 50% odluka su u vezi sa zdravljem – redovnim vežbanjem, gubitkom viška kilograma, zdravom ishranom i navikama. Oko 30% odluka odnose se na posao i novac, štednju, otplatu duga i ličnu organizaciju. Samo 5% odluka su društvene prirode, i uglavnom izražavaju želju da se više vremena provodi s porodicom, dok se tek 3% odluka odnosi na želju da više uživamo u životu.

I upravo u tome leži odgovor zašto su novogodišnje odluke skoro neodržive. Nezdrave navike je teško promeniti upravo zato što smo ih usvajali godinama i dopustili im da se čvrsto ukorene, a psihološka istraživanja su pokazala da je baš uživanje ključni element za istrajnost. Osnovna psihološka greška koju pravimo je da verujemo da ćemo se držati plana i doći do cilja samo zato što je očigledno važno da tu neku konkretnu aktivnost ispunimo. Mnogo je bitnije razmisliti zašto nismo u stanju da se svakodnevno brinemo o sebi i redovno sagledavamo i ispravljamo svoje loše navike, odnosno – zašto su nam uopšte potrebne novogodišnje odluke?

Istina je da većini nas posao oduzima veći deo dana. Ono malo što ostane za slobodne aktivnosti je dragoceno, pa je normalno je da težimo da to vreme ispunimo prijatnim događajima. Kada razmišljamo o šablonima ponašanja koji su najbitniji za naše zdravlje – redovnom vežbanju, suzdržavanju od cigareta i alkohola, zdravoj ishani, obično ih vidimo kao nešto nametnuto i neprijatno. Prijatne aktivnosti daju instant rezultate, odmah se osećamo lepo i udobno, dok sve ove pobrojane aktivnosti iziskuju predanost i dugotrajan rad kako bismo videli pozitivan efekat. Jedan od načina da ih učinimo prijatnim je da ih ne vidimo kao moranje. ’Moram’ treba što više izbaciti iz rečnika, i nalaziti sitna uživanja u krupnim delima.

Kada počnemo s režimom zdrave ishrane, nećemo odmah postati vitki, ali možemo stalno uživati u spoznaji da radimo nešto dobro za sebe. Kada ostavimo duvan, imaćemo krize ali možemo uživati u spoznaji da na taj način čuvamo ne samo svoje zdravlje već i zdravlje svojih ukućana i okoline. Kada vežbamo nećemo odmah videti zategnute trbušnjake, ali ćemo osetiti zadovoljstvo zahvaljujući dobrim hormonima koji počnu da se luče, i spoznaji da je to početak brige o sebi, svojoj fizičkoj i mentalnoj dobrobiti.

Nije dovoljno samo želeti, treba i umeti. Psihologija je definisala pojavu ’sindroma lažne nade’, koji opisuje nečija nerealna očekivanja u vezi sa promenama sopstvenog ponašanja i brzinom, obimom, načinom i posledicama tih promena. Ne samo da je nerealne odluke nemoguće ispuniti, već će nam vrlo brzo podriti samopouzdanje i ubiti volju da išta dalje menjamo. Ako poželimo izgled holivudske zvezde, samo ćemo osuditi sebe na nezadovoljstvo svojim telom. Zato je formulacija same želje, odnosno težnje, od krucijalne važnosti. Naše želje moraju biti razumne, i što više se odnositi na duhovni rast, koji će se ubrzo potom oslikati i na našem licu i telu.

Kako je najbolje formulisati želje?

  • Umesto ’Želim savršeno telo’ treba poželeti zdravlje, fizičku izdržljivost i spretnost. I kada u tome istrajemo i pritom uživamo u procesu, iznenadićemo se kada nakon nekog vremena pogledamo u ogledalo.
  • Umesto ’Želim da dobijem mnogo novca’ treba poželeti sposobnosti i ideje da se novac zaradi. Na taj način ćemo uz zaradu dobiti i samopoštovanje, i uživati u vrednosti stečenog.
  • Umesto ’Želim da mi se ništa loše ne desi’ treba poželeti da znamo da prepoznamo stvari na koje ne možemo da utičemo i da na naizgled loše događaje gledamo kao na priliku da učimo i rastemo, i pritom uživamo u novostečenoj samosvesti.
  • Umesto ’Želim da me vole’ treba poželeti da pre svega sami zračimo ljubavlju i dajemo, da uživamo u pružanju pažnje i poštovanja drugima, a onda će se proces primanja sam od sebe dogoditi.
  • Umesto ’Želim sreću’, treba poželeti i raditi na tome da volimo život, uživamo u svakom udahu, i da sve što nam se dešava prihvatimo s verom da postoji viša sila koja bolje ’zna’ šta je za nas dobro. Tada sama činjenica što smo živi znači sreću.
  • Umesto ’Želim da nemam neprijatnosti’, treba poželeti da prihvatimo činjenicu da sve prijatne stvari nisu obavezno i dobre po nas, i da nam često mogu doneti više štete nego koristi. Bolje je poželeti da naučimo da uživamo u pravim stvarima, i da život ne tumačimo crno-belo.
  • Umesto ’Želim da me svi poštuju’, treba poželeti da prvo cenimo sami sebe, gradimo lični integritet i naučimo da postavimo zdrave granice u odnosima sa drugima. Kada uživamo u sebi, na kraju nam nije ni bitno ko nas poštuje. Ali baš tada počinju da nas poštuju pravi ljudi.
  • Umesto ’Želim sve odmah i sad’, treba poželeti strpljenje, koje će nam doneti bolje i veće rezultate na duge staze. I tada ćemo u plodovima svog truda još više uživati.

I to sve treba da budu svakodnevne težnje, nevezane za jedan konkretan datum. Kada nešto rešimo, najbolji trenutak da počnemo da delamo je odmah, a ne da čekamo 1. januar. Postoji mnogo načina da istrajemo u svojim odlukama: dobre knjige, prijatelji, kvalitetna muzika, sve nam to može biti inspiracija.

Ali najveća inspiracija dolazi iz prirode koja počiva na skladu. Vrabac nikada neće poželeti da bude orao, a drvo pušta korenje tu gde je, milimetar po milimetar. Stoletna čvornovata maslina ne brine zbog nabora na svojoj kori, već jednostavno postoji.

Ako nam je želja da zadržimo ili poboljšamo zdravlje, tu su prirodni proizvodi Herba Sveta: ako nam je cilj da unapredimo reproduktivno zdravlje ili radimo na potomstvu, tu su Femisan A i Alfa Aktiv. Ako želimo dobro svojim bubrezima, tu je Nefrovit. Ako bismo da odbacimo duvan i svojoj deci obezbedimo čist vazduh, tu je Disan. Da koža zablista, pobrinuće se Devi melemi. Za srećno srce, tu je Leocardin. Za miran um – Optima Forma. Za vitku liniju – Equigal.

U Novoj godini želimo vam da maksimalno uživate u svom zdravlju!