Uzroci neplodnosti – policistični jajnici

Sindrom policističnih jajnika (poznat i kao PCOS što je skraćenica za Polycystic Ovary Syndrome) nastaje usled hormonalnog poremećaja.

Kod većine žena koje pate od ovog sindroma, na jajnicima se stvara niz malih cisti. Same ciste nisu opasne, ali one su te koje izazivaju hormonalni disbalans.  Ako se ne leče, mogu izazvati ozbiljne probleme – dijabetes i srčana oboljenja kao što su arterioskleroza, srčani udar, hipertenzija, visok holesterol i moždani udar. Zato su redovni ginekološki pregledi izuzetno važni kako bi se policistični jajnici dijagnostifikovali na vreme.

Hormoni regulišu mnogo toga u našem organizmu, između ostalog, jedan hormon diktira i otpuštanje drugog hormona. Kada se taj sklad poremeti, celo telo oseća posledice. U ovom slučaju, telo će, na primer, teže regulisati upotrebu insulina, pa će porasti nivo šećera u krvi. To može dovesti do dijabetesa. Polni hormoni se remete, pa jajnici, umesto da stvaraju samo uobičajenu malu količinu muških polnih hormona, kod sindroma policističnih jajnika pojačavaju njegovu proizvodnju. To za posledicu ima prestanak ovulacije i neredovne ili izostale menstruacije, pojačan rast malja na licu i telu, kao i pojavu akni.

U početku može se desiti da ne primetimo simptome. Zato moramo naučiti da ih prepoznamo i reagujemo na vreme. Ako nam se javljaju akne više nego inače, naglo se ugojimo, pojave nam se malje tamo gde ih ranije nije bilo a kosa se proredi, skoči nam krvni pritisak, menstruacije postanu neredovne ili veoma obilne, postanemo depresivni, nismo u stanju da zatrudnimo iako uporno pokušavamo ili imamo spontane pobačaje, veoma je verovatno da imamo hormonalni disbalans izazvan policističnim jajnicima. Sledeći korak je obavezna i hitna poseta ginekologu.

Pored terapije i saveta dobijenih od ginekologa, ono što sigurno može pomoći kod ovog sindroma je promena načina života: zdrava ishrana bogata povrćem, voćem, koštunjavim plodovima, mahunarkama, integralnim žitaricama, uz obavezno izbacivanje šećera, nezdravih masti i brze hrane, redovno vežbanje, što češći boravak u prirodi, gubitak viška kilograma, a za pušače važi savet da obavezno ostave cigarete.

Femisan A je potpuno prirodni preparat koji sadrži kombinaciju lekovitog bilja u stručno osmišljenoj formulaciji koja reguliše ciklus i vraća hormone u ravnotežu. Pokazao se kao veoma efikasan kod sindroma policističnih jajnika, a potpuno je bezopasan i nema negativnih efekata.

Šta imaju zajedničko Ahil, hajduci i fitoterapija?

Ahil, skoro nepobedivi junak trojanskog rata, svoju besmrtnost dugovao je majci Tetidi, boginji, koja ga je redovno potapala u vodu reke Stige. Kako ga je uvek držala za desnu petu, taj deo tela je jedini ostao neokvašen svetom vodom, i ranjiv. Tetida je  koristila razne metode da bi svog sina očeličila. Neki od neortodoksnih, kojima se i njen muž Pelej protivio, podrazumevali su mazanje deteta ambrozijom i kaljenje nad vatrom. Kada je Peleju konačno pukao film, istrgao je dete iz njenog naručja, a Tetida se vratila u dubine mora.

Ahilovu opekotinu na nožnom zglobu zalečio je plemeniti kentaur Hiron, kome je Pelej poverio vaspitanje sina. Hiron je uspeo u poduhvatu na kome bi mu i savremena medicina pozavidela – izvršio je prvu transplantaciju. Kost džina Damisa, čuvenog trkača, ugradio je Ahilu u nogu, pa je dečak postao nadprirodno brz. Ahil je imao sve prednosti tada najmodernijeg obrazovanja: hranio se utrobama lavova i divljih veprova da bi postao jak, i medom da bi postao mio i blagoglagoljiv. Zapravo, Ahil je iskusio sve prednosti tradicionalne medicine tog doba.

Kada se grčka vojska u Aulidi spremala za trojanski rat, Ahil je od majke dobio Hefestovo oružje, božanskog konja i roba Mnemona. Legenda kaže da je grčka vojska prvo stigla do Mizije. Ubeđeni da su stigli u Troju, krenuli su da se trse i pustoše, sve dok se nije pojavio Telef, Heraklov sin. Samo su Ahil i Patroklo imali hrabrosti da mu se suprotstave. Ahil ga je pogodio kopljem u butinu, nakon što se Telef spotakao o čokot vinove loze.

Nakon mnogo avantura, Telef i Ahil se ponovo sreću u Grčkoj. Telefova rana nikako nije htela da zaceli, a kako je saznao od proročišta, mogla je izlečiti samo osoba koja je povredu i nanela. I zato se Telef obukao u prosjačku odeću i krenuo u potragu za Ahilom. U Aulidi je lukavstvom uspeo da trampi informacije za medicinsku uslugu. Obećao je grčkoj vojsci da će joj pokazati put do Troje ako mu Ahil izvida ranu.

Po jednoj verziji, Ahil mu je izlečio ranu tako što je sastrugao rđu sa svog koplja. Po drugoj, primenio je fitoterapiju. Na Telefovu ranu privio je hajdučku travu. Verovatno svi znamo kako je Ahil završio i kako je njegova peta ušla u legendu, ali to nije sve. Godine 1753. njegove vidarske sposobnosti inspirisale su Karla fon Linea da jednu veoma posebnu biljku nazove po Ahilu. I tako je hajdučka trava dobila naučni naziv – Achillea millefolium.

Mnoge junačke rane je ova trava izvidala, a kod nas je ušla u legendu preko hajduka, koji su je, veruje se, uvek nosili sa sobom, zlu ne trebalo. Vekovi su prošli, a hajdučka trava ne prestaje da nas fascinira. Deluje blagotvorno na jetru, bubrege, reproduktivni sistem, organe za varenje, nervni sistem, cirkulaciju, snižava šećer u krvi, ublažava grip i prehladu, reguliše krvni pritisak, leči hemoroide i, kao što su Ahil i hajduci odvno znali – zaustavlja krvarenje i pospešuje zarastanje rana.

Hajdučka trava jedan je od sastojaka preparata Femisan A i B.

Zašto ne uspevate da smršate, pored silnih dijeta?

Stalno ste na dijetama, ali kilogrami ne prestaju da se lepe? Evo nekoliko sugestija šta je to što možda radite pogrešno:

PRESKAČETE DORUČAK ILI UNOSITE POGREŠNE NAMIRNICE. Naše telo celu noć provodi u hibernaciji. Metabolizam se potpuno usporava i telo se odmara. Kada se probudimo, treba da ga nahranimo. Na taj način ćemo naterati metabolizam da se pokrene, a telu dati dovoljno energije koju onda može da sagoreva. Ako u peć ne stavite dovoljno drva, nećete imati dobru vatru i soba se neće zagrejati. Tako je i sa našim telom. Dajte mu hrane koja mu je potrebna. Ne belo pecivo i beli šećer, koji će samo naglo podići nivo energije i odmah ga drastično spustiti i ostaviti nam osećaj iscrpljenosti, već hranu koju će telo dugo i postojano sagorevati. Dajte svom telu dosta dobrih vlakana i proteina.

Umesto da na putu do posla kupite kiflu u pekari, ustanite malo ranije i napravite ovsenu kašu. Ovas stabilizuje nivo šećera u krvi pa ćete dugo osećati sitost. Pored jedne šolje ovsenih pahuljica, dodajte i kašiku ovsenih mekinja koje obiluju korisnim, ali i rastvorljivim vlaknima. Dodajte kašiku mlevenog rogača koji je prepun korisnih minerala i sjajan za varenje, ali i prirodni zaslađivač. Stavite kašiku mlevenog lanenog semena koje obiluje korisnim masnim kiselinama. Zasladite kašu suvim grožđicama i popravite joj teksturu pomoću badema. Sve sastojke možete ili preliti sa dve šolje ključale vode i ostaviti petnaestak minuta da odstoje, ili na kratko prokuvati.

Ako niste ljubitelj žitarica, obarite jaje, namažite krišku nekog lepog integralnog hleba avokadom ili ga poprskajte maslinovim uljem, naseckajte preko jaje, pospite semenkama suncokreta i poklopite listom salate. Umesto barenog jajeta možete dodati listić dimljenog lososa, krišku mladog sira ili namrviti kvalitetnu tunjevinu.

Budite kreativni i uložite vreme u osmišljavanje svog doručka. Za svaki uspeh potreban je napor, a ulaganje u svoje telo će vam se višestruko isplatiti.

NE PIJETE DOVOLJNO VODE. Naše telo čini oko 60% vode, koju konstantno gubimo iz organizma preko urina i znoja. Dešava se da nismo ni svesni koliko smo žedni, i da se taj osećaj manifestuje kao glad. Onda se najedemo, ali i dalje ne osećamo sitost. Još jedna greška koju često pravimo je da pijemo vodu tokom ili odmah nakon jela. Najbolje je piti vode pre jela, odnosno piti je u pravilnim razmacima tokom celog dana.

Jutro je najbolje početi čašom vode s malo čistog limunovog soka. Na taj način organizam će se pokrenuti i rešiti kiselosti. Ako redovno pijete jutarnju kafu, morate znati da je kafa jak dijuretik i da će vam brzo izdrenirati i dehidrirati organizam. Zato, obavezno, uz kafu treba popiti i čašu vode. Naši stari su intuitivno bili svesni ove pojave, otud starinski običaj da se uz kafu servira čaša vode i ratluk.

Svaki put kad osetite glad, a nije vreme za novi obrok, popijte prvo čašu vode, pa sačekajte desetak minuta i procenite da li ste zapravo samo bili žedni. Naši bubrezi su stalno aktivni, ali ako im ne damo dovoljno materijala, radiće otežano. Znate kako kada oštrite nož ili kosu na brusu morate da ga polijete vodom? Ako nema vode, materijal trpi. Tako je i sa našim bubrezima. Posledica je da nam se taloži pesak koji može prerasti u kamen. Taložiće se i bakterije i izazivati infekcije urinarnog trakta. Močvara je stajaća voda koja nakuplja u sebi svakojake nečistoće, a brza planinska reka je bistra i čista. Dajte svojim bubrezima dovoljno vode, i biće vam zahvalni.

Voda ne samo da će pomoći bubrezima, već će nam pokrenuti proces drenaže. Često imamo osećaj da smo se ugojili, a zapravo nam se samo zadržava voda u telu. Ako pritom volimo da presolimo hranu, nikada nećemo izaći iz tog začaranog kruga. Tako nam se ispod kože gomila celulit, usporava nam se varenje i metabolizam i osećamo nadutost. Kada izbacimo so, povećamo unos tečnosti, naročito vode, i ako još tome pridodamo po neku korisnu biljku koja će nam očistiti organizam i pokrenuti drenažu, osećaćemo se lakše, zdravije, pokretljivije.

NISTE FIZIČKI AKTIVNI ILI VEŽBATE NA POGREŠAN NAČIN. Ljudsko telo je stvoreno za kretanje. Ako imate sedentan posao, to znači da ste veći deo dana inertni. Time ne samo da štetite svojoj kičmi, već i usporavate metabolizam. Ako posle posla i odete u teretanu, može se lako desiti da upadnete u rutinu pa radite svaki put na istim grupama mišića ili iste kardio pokrete, i na taj način usporavate metabolizam. Meta- bolizam masti se aktivira nakon 20 minuta kardio vežbi. Zato je potrebno da najma- nje pola sata posvetite traci, biciklu ili glajderu, ili, još bolje, brzo hodate ili trčite u prirodi na čistom vazduhu ili brzo plivate. Potrebno je raditi vežbe za različite mišićne grupe, pa napravite plan kojim danima ćete aktivirati koje grupe. I vežbe snage su izuzetno važne. Ne samo da sagorevaju kalorije, već jačaju kosti i njihovu gustinu. One su naročito bitne od srednjeg doba, jer smo tad podložni osteoporozi.

Raznovrsnost je bitna u vežbanju isto kao i u ishrani. Pre vežbanja ne treba jesti najmanje dva sata, i to će vam biti još jedan povod da dobro planirate obroke. Posle vežbi obavezno dobro nahranite mišiće. Mišićima treba proteina, ne samo iz mesa već i iz povrća. Poznato je da su starorimski gladijatori živeli uglavnom na povrću i mahunarkama, a ne na mesu. Ako vežbate a ne dajete svojim mišićima dovoljno proteina, ne samo da vežbe neće biti delotvorne, već možete naneti više štete nego koristi. Kako bi telo imalo dovoljno kiseonika neophodnog za fizičku aktivnost, postarajte se da unesete dovoljno gvožđa. Ono će mišiće nahraniti kiseonikom koji će, zauzvrat, sagorevati masti. Aktivnom telu je neophodan i kalijum, pa ponesite bananu na trening. Ona će vas zaštititi od iscrpljenosti.

Ako ste na poslu prikovani za kompjuter, trudite se da redovno pravite pauze. Umesto da pozovete telefonom kolegu da ga nešto pitate, odšetajte do njegove kancelarije. Pauzu za ručak obavezno iskoristite da prošetate. Ako vam je posao blizu, idite peške. Ako je to neizvodljivo, hodajte makar deo puta do i sa posla. Idite stepenicama iako imate lift.

Fizička aktivnost godi psihi isto koliko i telu, pa ćete nakon vežbi osetiti nalet hormona sreće, imaćete pozitivnije misli, osećati manju potrebu za hranom i lako utonuti u san. A telo će sagorevati kalorije još dugo vremena nakon vežbi.

NE JEDETE DOVOLJNO ILI JEDETE POGREŠNO. Da bismo pokrenuli metabolizam, potrebna nam je hrana. Nedovoljna količina hrane jednako je štetna kao i suvišna. Ako ne jedete dovoljno, vaše telo će usporiti metabolizam kako bi uštedelo kalorije za osnovne funkcije, i sagorevati kalorije neophodne za mišićnu masu. Telu treba energije, a ako je nema dovoljno, ono nema izbora nego da zaustavi metabolizam.

Jedan od načina da prodrmamo metabolizam je da jedemo manje obroke ali češće. Tri obroka i dve užine idealna su mera. Pritom, kvalitet tih obroka mora biti vrhunski, a količina vrlo kontrolisana. Ako često užinate čokoladicu ili prženo testo, samo ćete taložiti salo. Telo koristi minimum energije da bi preradilo nezdrave šećere i prazne ugljene hidrate, i to je još jedan način na koji sebi usporavamo metabolizam.

Stara poslovica kaže: doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju. Ovo ne znači da treba da preskočite večeru, već da ona mora biti lagana i zdrava. Voće jedite u prvoj polovini dana jer vam tada treba više energije. Zato su jabuka, par šljiva ili mali voćni smuti idealna prva užina. Za ručak vam treba proteina i vitamina, kako bi telo imalo energije za ostatak dana: kvalitetna riba ili meso, grilovano ili pečeno u rerni sa dosta ne-skrobnog povrća će nam baš to omogućiti. Popodne nam obično opadne nivo energije, pa će malo kikiriki putera ili humusa na integralnom krekeru biti sjajna užina, ili se možemo odlučiti za miks koštunjavog voća u doziranoj količini. A večera treba da ne opterećuje stomak i da ne ometa san. Rižoto od integralnog pirinča i pečuraka, ili integralna testenina sa blitvom i mladim sirom bila bi dobra kombinacija.

O štetnosti gaziranih pića verovatno ne treba ni da govorimo. Umesto da se mašite za gazirani sok, popijte zeleni čaj s limunom, ili napravite sami limunadu sa rendanim đumbirom. Limun i đumbir će dodatno pospešiti metabolizam. Tokom pripreme obroka izbegavajte industrijske začine jer su prepuni šećera i konzervanasa. Začinite jelo celerovom solju, a idealan dodatak su i čili papričica i biber koji dodatno ubrzavaju metabolizam. Kurkuma je sjajan i vrlo zdrav začin, pa ga stavite u pirinač ili varivo. U kašu dodajte cimeta koji je odličan antioksidans. Fermentisano povrće poput kiselog kupusa ili kefir, prepuni su dobrih bakterija koje će poboljšati varenje.

IMATE HORMONALNI POREMEĆAJ. Da li osećate hroničan umor, opada li vam kosa više nego inače, imate li česte promene raspoloženja, niste u stanju da se koncentrišete, zaboravni ste i depresivni, povremeno vam zalupa srce bez razloga, vrti vam se u glavi… Proverite hormone. Policistični jajnici, miomi na materici ili poremećaji rada štitaste žlezde u poslednje vreme haraju više nego ikad pre. Vazduh, hrana, voda, kozmetika, sredstva za higijenu, plastične posude za kuvanje, prepuni su petrohemijskih derivata koji sadrže lažni estrogen, ili kseno-estrogen. Kao što virus poremeti rad kompjutera, tako lažni estrogeni remete prirodnu biohemijsku aktivnost organizma. Oni štete ponajviše ženama, ali i muškarcima, kod kojih je, u poslednjih 70 godina primećen pad proizvodnje spermatozoida za 50%.

Statistike kažu da svaka treća žena danas ima disfunkcionalnu štitastu žlezdu. Ovaj izuzetno bitan organ odgovoran je za naš metabolizam. Kada nam se štitnjača uspori ili isključi, osećamo sve gore navedene simptome. Ma koliko se trudili da vežbamo ili se hranimo zdravo, telo jednostavno neće moći da funkcioniše. Ako osećate ove simptome, obavezno konsultujte endokrinologa. Tek kada hormone dovedete u balans, moći ćete da poradite na gubitku kilograma. Naravno, u međuvremenu se klonite nezdrave hrane i pomozite telu ishranom da se dodatno izbori s problemom. Zlatna maka ili žen-šen će vam dati energiju koja vam je u toj situaciji preko potrebna, pa stavite kašičicu mlevene make u kašu ili smuti. Koristite biljne preparate da dodatno izbalansirate hormone i pijte biljne čajeve.

Ma koliko teško bilo, trudite se da vežbate. Ako vam poremećeni hormoni ne dozvoljavaju da se bavite kardio treningom jer se posle njega osećate potpuno iznureno, krenite na jogu. Joga će pomoći i kod promene raspoloženja i depresije. Šetajte što više u prirodi. Izbegavajte upotrebu plastičnih varjači, silikonskih modli i sličnih kuhinjskih pomagala. Koristite posude od prirodnih materijala. Za higijenu životnog prostora izaberite prirodnije varijante, poput sirćeta i sode bikarbone, umesto jakih hemikalija. Koristite prirodnu šminku i kozmetiku. Industrijske osveživače prostora zamenite pravim eteričnim uljima. I redovno idite u laboratoriju kako biste prekontrolisali hormone. Jer ako se stanje zapusti, nastaće još veća šteta.

VODITE NEUREDAN ŽIVOT. Da li kasno odlazite na spavanje i ne dopuštate telu da se odmori? Ili često pijete alkoholna pića? Pušite ili boravite u zadimljenim prostorijama?

Naše telo je mašina koja je non-stop uključena. Nedostatak sna je još jedan ubica metabolizma, baš kao i stres. Ako ležemo previše kasno, ujutru smo umorni i telo pati. Onda ćemo piti više kafe da se razbudimo, ili posegnuti za energetskim napicima. Isto tako, ako produžimo san do kasnog pre podneva, poremetićemo ritam organizma, kasno doručkovati ili potpuno preskočiti doručak, a uveče nećemo moći da zaspimo.

Istrenirajte sebe da uvek odlazite na spavanje oko 11 sati uveče, i da dopustite da odspavate najmanje 7 sati u kontinuitetu. Neko će se poslužiti argumentom da Nikola Tesla skoro i nije spavao, ali, priznajmo, mi nismo svi suvi genijalci već obični ljudi kojima treba sna. Ako smo naspavani, lakše ćemo sebi organizovati dan, imaćemo energije za sebe i drage ljude, moći ćemo da vežbamo i pripremimo sebi kvalitetne obroke.

Kažu da je jedna čaša vina medicina, što je istina, ali pazite da ne preterate. Alkohol je kaloričan, i ako ga redovno konzumirate, uništavate metabolizam. Možda mislite da ćete se ugojiti ako ostavite pušenje, ali niste u pravu. Pre svega razmislite zašto vam je potrebna cigareta. Kakve probleme pokušavate na taj način da rešite?

Pušenje ubija kiseonik u organizmu, zagađuje pluća i uništava krvne sudove. Pritom, ne škodite samo sebi, nego i ljudima oko sebe, ali i svom novčaniku. Potražite pomoć u prirodi da biste ostavili pušenje. Bokvica je izuzetan saveznik. Nađite u kući neku teglu ili kutiju, i u nju stavite svakog dana onoliko novca koliko biste dali na cigarete. Na kraju godine počastite sebe jednim lepim putovanjem.

I za kraj – negujte lepe misli. Budite pozitivni, okružite se pozitivnim ljudima, kvalitetnom literaturom i dodajte neki lep detalj u svoj dom.

Equigal je potpuno prirodna formula koja sadrži ekstrate angelike, krušine, ivanjskog cveća, nevena i rastavića. Njihova kombinacija poboljšava izbacivanje viška tečnosti i razmenu materija u organizmu, pospešuje varenje, smanjuje nadutost, ubrzava peristaltiku creva, čisti jetru, i sprečava osećaj gladi. Ove kapi su rešenje ne samo za osobe koje žele da se reše prekomerne težine i celulita, već i za one sa narušenim varenjem, opstipacijom, hemoroidima, upalom žučne kese, problemima sa urinarnim traktom, a odlične su i za preventivu – povremeno čišćenje organizma.

Uzroci neplodnosti – miom na materici

Miom je najučestaliji benigni tumor, fibroid koji pogađa svaku četvrtu ženu. Nije u potpunosti poznat uzrok njegovog nastanka, ali se zna da njegov rast podstiče hormon estrogen koji menja strukturu glatkih mišićnih ćelija materice. Obično nije usamljen, ima ih više i pojavljuju se najčešće kod žena starosti između 35 i 50 godina, a stagniraju ili se smanjuju nakon menopauze.

Većina žena nije ni svesna da ima miome jer simptomi zavise od mesta na materici na kom se pojave, pa ponekad simptomi potpuno izostaju. Fibroidi mogu rasti izvan ili unutar materice, pa oni spoljašnji mogu pritiskati bešiku, izazvati učestalo mokrenje ili ga otežavati. Ako se pojave na zadnjoj strani materice mogu vršiti pritisak na rektum i remetiti pražnjenje creva, ili izazivati bol u donjem delu leđa. Ali najkomplikovaniji su miomi koji rastu u unutrašnjosti materice, jer mogu izazvati neuredne, teške, obilne i produžene menstruacije koje potom uzrokuju anemiju. Upravo to je i najveći problem za žene koje pokušavaju da zatrudne. Srećom, miomi veoma retko prelaze u karcinom, ali to nije razlog da se zanemare, naprotiv, neophodni su redovni ginekološki pregledi i adekvatna propisana terapija.

Miomi mogu biti uzrok neplodnosti. Statistike kažu da nakon njihovog uklanjanja, 40% žena uspeva da zatrudni. Često se javljaju i u trudnoći, i poznato je da ih podstiče humani placentni laktogen. Tada je njihovo hirurško uklanjanje posebno rizično. Miom tokom trudnoće može naročito da naraste tokom drugog i trećeg tromesečja i da izazove prevremeni porođaj ili pobačaj. Nakon porođaja moguće je obilno krvarenje koje ugrožava život porodilje.

Kod žena koje se bliže menopauzi ili su već u njoj, ukoliko miomi ne izazivaju komplikacije, najčešće se i ne diraju već se samo prate. Kako se u postmenopauzi gubi estrogensko dejstvo, rast mioma se smanjuje ili prestaje.

Ako miomi ne prave neki veći problem, dovoljno ih je samo redovno kontrolisati. Ginekolog će ultrazvučnim pregledom moći da veoma precizno odredi položaj i veličinu ovih fibroida. Ukoliko izazivaju bol ili onemogućavaju neku od telesnih funkcija, potrebna je hirurška intervencija. Ali najbolje je krenuti od srži problema, od estrogena.

Kao i većinu ’ženskih’ problema, i miome izaziva hormonalni poremećaj. A hormonalni poremećaj se dešava kada nastane disbalans u organizmu iz nekog razloga. Poremećaj jednog hormona izaziva domino-efekat u celom telu. Stoga moramo pre svega vratiti balans svom telu. To ćemo najbolje postići zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, ali i pomoću fitoterapije. Femisan A kapi na prirodan nači regulišu hormonalni disbalans i utiču na normalizaciju menstrualnog ciklusa. Uz redovne ginekološke kontrole, Femisan A i zdrav način života, usporićemo ili potpuno zaustaviti rast mioma. Prihvatanjem urednog načina života, zdrave ishrane bogate vitaminima i mineralima (naročito gvožđem koje se gubi produženim krvarenjem), ne samo da ćemo regulisati ginekološke probleme, već ćemo čitavo telo i psihu dovesti u ravnotežu.

Bela kuga – uzroci neplodnosti

Verovatno nema osobe koja nije čula za engleskog kralja Henrija VIII i njegovih šest žena, od kojih je dve pogubio. Henri Tjudor je bio opsednut potrebom da dobije sina i naslednika prestola, ali na njegovu nesreću, muška deca su se ili rađala mrtva ili bi umirala ubrzo po rođenju. Ono čega Henri, nažalost, nije bio svestan je da je stvorio jednog od najboljih monarha kog je Engleska imala: kraljicu Elizabetu I.

Henri VIII

Priča o Henriju sumljive potencije i njegovim ženama koje nisu uspele da mu obezbede muškog naslednika potvrda je da je problem neplodnosti postojao oduvek i da je jednako pogađao i žene i muškarce. Ali danas smo svedoci jednog velikog paradoksa: dok u zemljama trećeg sveta natalitet raste toliko da sva ta gladna usta ne mogu da se prehrane, u našim krajevima tokom poslednjih par decenija neplodnost je postala prava epidemija.

Savremenom čoveku skoro da su nepoznate užasne zarazne bolesti poput kuge i kolere koje bi nekada pokosile trećinu stanovništva. Zahvaljujući savremenoj medicini smrtnost novorođenčadi i porodilja drastično je smanjena. Ali, promena životnog stila donela nam je nove probleme koji su se naročito manifestovali u smanjenom natalitetu. Nedavne zvanične procene zdravstvenih ustanova u Srbiji su zastrašujuće: svaki četvrti par ima problema sa plodnošću, što je rezultiralo smanjenom populacijom za 800.000 duša – dakle posledice su slične kao nekada nakon kuge. Otud i naziv ’bela kuga’ za pad nataliteta.

Svako od nas sigurno ima u svojoj bližoj ili daljoj okolini parove koji očajnički žele decu i trude se ali ne uspevaju da se ostvare kao roditelji. Danas svako ima pravo da izabere da li želi da postane roditelj ili ne, ali da vidimo šta su sve uzroci neplodnosti u 21. veku kod osoba koje, često bezuspešno, pokušavaju da dobiju decu.

Kod žena:

  • policistični jajnici
  • amenoreja (produženi izostanak menstruacije)
  • oligo-anovulacija (retka ili odsutna ovulacija)
  • povećani jajnici
  • neprohodni jajovodi
  • endometrioza
  • smanjena ovarijarna rezerva (broj jajnih ćelija)
  • miomi i polipi na materici
  • anatomska nepravilnost materice
  • nedostatak folne kiseline
  • hormonalni disbalans i problemi sa štitastom žlezdom
  • ciste i tumori na reproduktivnim organima

Kod muškaraca:

  • loš spermogram (volumen, koncentracija, pokretljivost i morfologija sperme)
  • promene na prostati
  • depresija
  • bolesti (varikokela, orhitis, kriptorhizam)
  • imunološki uzroci
  • polno prenosive bolesti – hlamidija, gonoreja, ureaplazma, mikroplazma
  • oštećenja testisa zbog zračenja, nekih lekova, visoke temperature, čestog nošenja mobilnog telefona u džepu

Kod oba pola:

  • neuredan život – pušenje, alkohol, loša ishrana, neaktivnost
  • ekstremni stres
  • nedostatak sna
  • gojaznost, ali i nagle promene telesne težine
  • dijabetes
  • hipertenzija, visok holesterol
  • imunološki problemi
  • izloženost ftalatima
  • smanjena plodnost zbog životnog doba

Ove teme  obrađivaćemo pojedinačno, jer najbolji način da pobedimo neprijatelja je da saznamo sve o njemu. Videćemo i kako u ovoj borbi mogu da pomognu verni saveznici – Femisan A i Alfa Aktiv.

Sitnocvetna mlečika – rešenje za krupne probleme

 

Prostata je mali ali veoma bitan organ muškog reproduktivnog sistema. Osnovna funkcija ove žlezde je da stvara tečnost koja štiti i hrani spermu. Nalazi se ispod bešike i oko nje prolazi uretra,  mokraćni kanal preko kog urin izlazi iz bešike.

Kod mladih muškaraca prostata je veličine oraha, ali kasnije se tokom života uvećava, pa je kod četrdesetogodišnjaka već veličine kajsije, a kod šezdesetogodišnjaka veličine limuna. Njeno funkcionisanje zavisi od muškog polnog hormona, testosterona. Ako se prostata previše uveća, pritisnuće bešiku i mokraćni kanal i otežati ili potpuno onemogućiti mokrenje. Problemi koji se mogu javiti sa ovom žlezdom su veoma bolna upala – prostatitis, dobroćudna prostatička hiperplazija (BPH) – uvećanje prostate koje pritiska uretru i otežava mokrenje, i u najgorem slučaju, rak prostate.

Prostatitis, osim što donosi jake bolove u predelu prostate, izaziva i veoma učestalo mokrenje, bol prilikom ejakulacije i mokrenja, bol u donjem delu leđa, groznicu i osećaj opšte malaksalosti. Prostatitis može biti izazvan bakterijskom infekcijom, ali to nije nužno slučaj. Kod hiperplazije bol je manji, ali je neugodnost izuzetna jer, pored osećaja velike potrebe za mokrenjem, pražnjenje je veoma otežano i mlaz mokraće slab i isprekidan, a može se javiti i krv u mokraći.

Prostatitis i hiperplazija, srećom, ne povećavaju mogućnost dobijanja karcinoma prostate, ali simptomi karcinoma i hiperplazije su vrlo slični. Simptomi raka prostate su: otežano mokrenje, učestalo mokrenje, naročito noću, tanak i isprekidan mlaz mokraće, bol i peckanje prilikom mokrenja, krv u mokraći ili semenoj tečnosti, bol prilikom ejakulacije, bol u leđima, kukovima i karlici. Rizik od pojave karcinoma povećava se nakon pedesete godine života, naročito kod muškaraca koji ishranom unose dosta nezdravih masti, kao i ako u porodici već postoji istorija bolesti.

Verovatno nije potrebno ni pominjati koliko je kvalitet života osoba sa ovim problemima ugrožen. Zato je neophodno da svaki muškarac posle 30. godine redovno odlazi na kontrolne preglede i prati stanje svoje prostate. Promene u mokrenju, krv, peckanje i učestalost nikako ne treba ignorisati, jer zapušteno stanje može izazvati dodatne probleme, na primer infekciju ili čak otkazivanje bubrega.

Pored redovnih pregleda, neophodna je preventiva. Kontrolisana ishrana bogata vitaminima, vlaknima i zdravim mastima, fizička aktivnost i unošenje dovoljne količine tečnosti, pre svega vode, nešto je najbolje što možete učiniti za svoj urinarni trakt. Ali tu je i jedna biljka koja ima izuzetan protivupalni efekat i sposobnost da smanji edem prostate: svilovina ili sitnocvetna mlečika, Epilobii herba.

Ova naizgled neugledna biljka sadrži flavonoide, beta sitosterole, glikozid, galnu i egalnu kiselinu,tanine, triterpenske kiseline i fitosterine. Komitet za biljne medicinske preparate Evropske medicinske agencije potvrdio je da svilovina olakšava simptome donjeg urinarnog trakta povezane sa hiperplazijom, kao i da može smanjiti upalu i bol. Isti Komitet potvrdio je da je biljka bezbedna za uprotrebu i da nema prijavljenih kontraindikacija.

Svilovina je jedna od pet biljaka koja ulazi u sastav prirodnog biljnog preparata Hipoprostat. Ove kapi, u formuli koju su preporučili eminentni svetski stručnjaci, imaju bakteriostatičko, baktericidno i diuretičko dejstvo, eliminišu toksine, štetne metabolite i slobodne radikale. Hipoprostat povećava vitalnost prostate, olakšava i smanjuje učestalost mokrenja i štiti kompletan urinarni trakt.  Redovna upotreba ovih kapi sprečava mogućnost pojave velikih, bolnih neprijatnosti, i time poboljšava kvalitet života muškarca. Ne čekajte da se problem javi, već ga sprečite!

Plantago, naše blago

Ima jedna korovska biljka o koju se svakodnevno spotičemo, kojom smo okruženi, gazimo je, i najčešće je ni ne primećujemo. A nismo ni svesni koliko može da nam pomogne.

Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

Bokvica, Plantago, čuvena je od davnina po svojim lekovitim svojstvima. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska, Plantago major, širokolista.

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija za suzbijanje kašlja, bronihtisa i astme. Pored toga, odlična je za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana, kod nateklih žlezda, desni koje krvare, zubobolje, lečenja kožnih bolesti, opekotina, modrica, promrzlina, akni, rozacee, plikova i žuljeva na tabanima i rukama, hemoroida, menstrualnih odliva, čira, visoke temperature, a ima i veoma blagotvorno dejstvo na stomak. Može se i jesti – sveža, u salati, barena uz ostalo zeleno lisnato povrće, ili se može izmiksati i piti za detoksifikaciju organizma.

Muška bokvica
Ženska bokvica

Ono što je lekovito u listu bokvice su saponini i sluz koji blagotvorno deluju na organe za disanje, ali i stvaraju zaštitni film na ranama i dezinfikuju, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alatonin koji podstiče stvaranje novih ćelija što je bitno za kožna oboljenja i rane, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju, silikatna kiselina koja pomaže u lečenju herpesa kao i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane.

Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sebastian Knajp (Sebastian Kneipp), čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodu:

 ’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Kneipp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Dakle, od sad kada hodamo duž puteva i stazica, na ovu neuglednu biljku nećemo gledati istim očima. Bokvica je istinsko blago, a njena široka primena čini je nezaobilaznim sastojkom u kućnoj apoteci.

Biljka za lavlje srce

Stara legenda propoveda o rečici čije su obale bile bogato obrasle srdačicom. Stanovnici gradića kroz koji je proticala živeli su, navodno, najmanje 130 godina, a najstariji stanovnik doživeo je čak tristotu godinu.

Leonurus, u bukvalnom prevodu lavlji rep, u našem narodu poznatiji kao srdačica, spada u porodicu biljaka usnatica, a sam naziv vrste L. cardiaca govori sam za sebe. U starokineskoj medicini srdačica je imala reputaciju da produžuje život. Stari Grci su je davali nervoznim trudnicama (što je, videćemo, bilo pogrešno), i otud i engleski naziv, motherwort, majčina trava. U Evropi je oduvek bila u širokoj upotrebi, kao lek za ljude ali i za stoku. U plemenu Čiroki koristili su je za smirenje.

Kao što samo ime kaže, srdačica ima veze sa srcem. U vreme kraljice Viktorije svaki cvet imao je simbolično značenje, a srdačica je bila simbol prikrivene ljubavi. Ali ova biljka nije samo lek za emocije, već deluje kod angine pektoris, post-infarktnih stanja, smiruje i uravnotežava srčani ritam, reguliše holesterol i poboljšava cirkulaciju.

Prva zvanična kineska farmakopeja Tang Peng Ts’ao iz 659. godine naše ere spominje da je srdačica efikasna kod ’izbacivanja mrtvog fetusa i zaostale placente’. Kasnije je zaista dokazano da biljka izaziva kontrakcije materice i može izazvati pobačaj, pa se ne preporučuje trudnicama.

Ruski naučnici Maškovski i Krilov uvrstili su je u Registar medicinskih agenasa Rusije, kao biljku koja smanjuje simptome nervoze, kardiovaskularne nervoze i rane faze hipertenzije. Osim Farmakopeje Rusije, biljka je uvrštena i u Farmakopeju Evrope koja navodi da je ustaljena njena tradicionalna upotreba u smanjivanju palpitacija. Racionalna fitoterapija, priručnik za lekare i farmaceute Šulca, Hensela, Blumentala i Tajlera, takođe preporučuje srdačicu kod lupanja srca. Sokolov 1984. godine navodi kako je srdačica tri puta efikasnija od valerijane u smanjenju stresa i nervoze. Međunarodni centar za hemiju i biologiju Univerziteta u Karačiju potvrdio je da je ursolna kiselina iz ove biljke odličan inhibitor superoksida u ćelijskom sistemu.

Najdetaljnije studije uradili su Kinezi. Odeljenje za tradicionalnu kinesku medicinu Medicinskog fakulteta u Guangdžou sprovelo je 2004. godine detaljna istraživanja na pacovima kako bi se ispitao, između ostalog, anti-oksidativni efekat srdačice na rad srca pacova koji su pretrpeli infarkt miokarda. Studija je neoborivo dokazala da ekstrakt biljke uništava slobodne radikale i igra odlučujuću ulogu u zaštiti endogenoznog antioksidativnog sistema od oksidativnog stresa. Pored ovoga, studija je potvrdila i široki spektar antibakterijske, anti-inflamatorne aktivnosti, kao i veliki efekat u suzbijanju kancerogenih ćelija.

Šta je to što je lekovito u srdačici? Leonurin, alkaloid iz ove biljke, pokazao se kao uspešan inhibitor vaskularnog tonusa, jednostavnim jezikom rečeno, opušta mišiće. Tanini imaju bakteriostatičko i antioksidantno dejstvo. Acetil-holin uravnotežava krvni pritisak. Holin razlaže masnoće i usporava njihovo taloženje, a minerali poboljšavaju cirkulaciju i usporavaju starenje krvnih sudova. Ursolna kiselina čuva nerve, memoriju, stimuliše rad mišića, štiti od karcinoma i sprečava oštećenja izazvana srčanim udarom.

Srdačica, taj simbol prikrivene ljubavi, uopšte ne krije svoju ljubav prema čoveku. Tu je, svuda oko nas, vekovima na usluzi, a osim na poljima i u šumama sada je možemo naći i u laboratoriji Herba Sveta. Leocardin je stručno osmišljeni preparat koji hrani i jača srce, a pored srdačice sadrži još 5 lekovitih biljaka koje upotpunjuju njeno dejstvo. Leocardin – za lavlje srce.

Hemija sreće

Da li ponekad osećate toliku potrebu za hranom, kao da vas vodi neka viša sila koju ne možete da kontrolišete? I onda se dokopate torte ili kutije keksa, razum vam govori da je jedno parčence dovoljno, ali ruke ne slušaju i nastavljaju da vas hrane? Ne, niste poludeli, niti su vas oteli vanzemaljci: za ovaj fenomen postoji veoma jednostavno objašnjenje – opao vam je nivo serotonina.

Serotonin je neurotransmiter – hormon koji prenosi impulse od jedne do druge nervne ćelije.

Najveći procenat serotonina u ljudskom telu nalazi se u gastrointestinalnom traktu. Osim što nam reguliše varenje, apetit i osećaj sitosti, serotonin je zaslužan za kognitivne funkcije kao što su učenje i pamćenje, jer prenosi informacije od neurona do mozga. Serotonin se metaboliše najviše u jetri, a izlučuje se preko bubrega. Od ćelija u kojima se luči, serotonin preuzimaju crvena krvna zrnca koja ga čuvaju. Kako se crvena krvna zrnca grupišu i vezuju, tako oslobađaju serotonin koji reguliše zgrušavanje krvi. Zato on igra veliku ulogu i u zarastanju rana. Takođe je zaslužan i za pravilan rad mišića, za seksualnu želju i regulaciju telesne temperature.

Kao što vidimo, serotonin je od vitalne važnosti za opšte funkcionisanje našeg organizma. Zovu ga i hormonom sreće, s razlogom, jer ako ga nema dovoljno, osećamo se bezvoljno, anksiozno i depresivno, loše spavamo i patimo od glavobolje.

Kada nam serotonin preplavi mozak, osećamo pozitivnu euforiju i lepe emocije. Kada, s druge strane, njegov nivo opadne i vrati se u normalu, stvara se dovoljna količina melatonina koja nam pomaže da zaspimo. A ako ode u minus, onda smo potišteni, depresivni, bezvoljni, i da zlo bude gore, ove negativne emocije rađaju jedna drugu, jer ponavljanje istih mentalnih šablona dovodi do aktivnosti jednih neurotransmitera i opadanje drugih. Zato kada jednom upadnemo u depresiju, imamo osećaj kao da smo u vrzinom kolu iz koga ne možemo da se iščupamo. Zato i imamo veliku potrebu za slatkišima i nezdravom hranom s jedne strane, ili idemo u drugu krajnost pa se izgladnjujemo i puštamo da nam nivo šećera u krvi opadne.

Današnji moderni sintetički anti-depresivi funkcionišu po principu regulacije nivoa serotonina u mozgu, i zovu se SSRI – Selective serotonin reuptake inhibitors – selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Međutim, problem kod ovih lekova jeste što izazivaju zavisnost, a njihov efekat nestaje čim se prestane s upotrebom. Takođe, postaju opasni ako se kombinuju sa nekim drugim medikamentima, poput onih protiv glavobolje.

Kako prirodno povećati nivo serotonina?

  • Zdrava ishrana. Potrebno je povećati unos dobrih ugljenih hidrata, poput svežeg i lisnatog povrća, integralnih žitarica, crnog grožđa i bobičastog voća, prirodnih probiotika poput kefira i kiselog kupusa, crne čokolade s velikim procentom kakaa, zelenog čaja, a smanjiti unos mesnih prerađevina, proste ugljene hidrate i šećere. Takođe, kako nivo serotonina zavisi od aminokiseline triptofan, koja se unosi hranom, od izuzetne važnosti su sledeće namirnice: ćuretina, crveno meso i divljač, seme suncokreta i bundeve, čia seme, susam, kikiriki, mahunarke, sir, riba – naročito tunjevina i losos, banane, jaja, ovas, soja, orašasti plodovi.

  • Fizička aktivnost. Pored serotonina, redovno bavljenje sportom podiže i nivoe drugih neurotransmitera kao što su dopamin, koji stvara osećaj prijatnosti i uživanja, i endorfin, prirodni opijat mozga. Samo desetak minuta brze šetnje može povećati nivo svih ovih hormona. Redovna fizička aktivnost stvara dugotrajni balans hormona.

  • Nivo serotonina je direktno povezan sa nivoom melatonina. Zato je bitno da povremeno izađemo na sunce i umereno se osunčamo, najbolje u ranim prepodnevnim i kasnijim popodnevnim časovima. Tokom zime treba iskoristiti sunčan dan i otići u prirodu.

  • Pomoć iz prirode: matičnjak, divlji origano, bosiljak, čestoslavica, ehinacea, kantarion, noćurak, ginko, valerijana, đumbir, korijander, kakao, slatki koren… priroda nam je dala dovoljno izbora. Ove biljke umanjuju depresiju, poboljšavaju san, umiruju stomak, smanjuju posledice stresa, preznojavanje, uznemirenost i lupanje srca.

Sledeći put kada dobijete napad žudnje za slatkišima ili kada osetite depresiju, umesto da se mašite za tortu krenite u šetnju, okrenite lice ka suncu, pa izmiksajte smuti od zdravog voća i dodajte koju kap tinkture od lekovitog bilja. I to najbolje u društvu dobrih prijatelja. I još nešto – obavezno kažite sebi da je sa vama sve u redu.