Kad nas hormoni gurnu nizbrdo

Muče li vas akne, hroničan umor, loše pamćenje, depresija, nervoza ili poremećaj sna? Da li se često osećate rastrzano, plačljivo i ne možete da kontrolišete apetit? Imate li glavobolje izazvane stresom, iritabilno crevo, nadimanje i naglo ste se ugojili? Da li nedostatak seksualne želje uništava vašu vezu ili brak?

Znate li da sve ove simptome i stanja može izazvati hormonalni poremećaj? Naš moderan način života odveo nas je daleko od prirode. Često nekontrolisano pijemo lekove, zatrpani smo toksičnom plastikom i okruženi zagađenim vazduhom, hranimo se nezdravo, unosimo previše loših masti, šećera i mesa prepunog steroida i antibiotika, previše sedimo, premalo vremena provodimo napolju na suncu, i koristimo kontraceptivne pilule. I tako smo danas svedoci epidemije hormonalnih poremećaja kod žena širom sveta.

Može proći dosta vremena pre nego što shvatimo da su simptomi koje imamo izazvani hormonalnim poremećajem. Osim po reproduktivni sistem, on može naneti štetu našoj štitastoj žlezdi, kostima i mišićima, srcu i krvotoku, kao i povećati rizik od nastanka tumora. Pored navedenih simptoma, kod žena može još izazvati i:

  • neredovne mestruacije ili njihov izostanak
  • neplodnost
  • sindrom policističnih jajnika
  • ciste na jajnicima
  • ranice na materici
  • endometriozu
  • miome na materici
  • PMS
  • pojačane menstrualne bolove i krvarenje
  • fibrocistične promene na dojkama.

Kada se hormoni jednom poremete, teško je vratiti ih u normalu. Danas smo zahvalni modernoj medicini na svim neverovatnim dostignućima i inovacijama u lečenju ozbiljnih oboljenja, ali kada je reč o hormonalnim poremećajima, osim sintetičke zamene, ona nema mnogo toga da ponudi. A kako je uzrok problema u našem odaljavanju od prirode, rešenje je, logično, da joj se opet približimo.

Tokom istorije, žene su spas tražile na zelenim poljima i šumarcima. S kolena na koleno prenosila su se bogata znanja koja danas ne može da porekne ni moderna nauka. Znamo da neke biljke pomažu, a kliničke studije su dokazale da su ta verovanja osnovana.

Virak se vekovima koristi za ženske bolesti i neplodnost. Sadrži tanine koji su moćan astringent pa sprečavaju jako krvarenje, što objašnjava zašto pomaže ženama kod obilnih menstruacija i mioma. Istraživanja su dokazala da virak ima sposobnost da spreči rast tumora. Takođe su dokazani njegovi povoljni efekti kod gastrointestinalnih poremećaja.

Hajdučka trava, dobro znana od davnih dana, smiruje grčeve i bol, naročito u donjem stomaku. Njeni flavonoidi imaju spazmolitički efekat, a pro-azuleni smiruju upale. Hajdučica je odlična kod bolnih menstruacija.

Neven ima sposobnost da zaleči rane, smanji infekcije, ubija mikrobe i parazite, i odličan je diuretik. Sprečava zadržavanje vode u organizmu tokom pred-menstrualne faze i efikasan kod mioma na materici, cista i ranica. Takođe pomaže i kod dismenoreja – bolnih menstruacija.

Crveni zdravac je još jedna veoma moćna biljka koja leči rane, reguliše krvotok i deluje kao blagi sedativ. Ima jaka antioksidantna svojstva pa sprečava infekcije i jača imunitet. Takođe sadrži tanine koji sprečavaju obilna krvarenja.

Rusomača reguliše kontrakcije materice i krvarenje tokom menstruacije. Ona leči rane i opekotine, a veoma je blagotvorna i po srce i krvne sudove.

Ovih pet biljaka udružile su se u Femisanu A u dobro izbalansiranim dozama, kako bi pomagale ženama od trenutka kada uđu u pubertet, sve do menopauze. Femisan A je moćni zaštitnik žena koji nas približava prirodi.

Najveće ubice libida

Vreme u kom živimo donosi nam niz prednosti i naizgled udobnih pogodnosti. Na prvi pogled osećamo se ušuškano i bezbedno, ali ako svoj život raščlanimo na pojedinačne faktore, shvatićemo da nas mnogo toga što smatramo normalnim zapravo polako ubija. Seksualna želja je jedan od pokazatelja zdravlja kod reproduktivno sposobnog muškarca i žene. Da vidimo šta sve na nju utiče.

  • Stres – napada nas sa svakog ćoška i na njegove uzroke možda ne možemo mnogo uticati, ali zato možemo uticati na način na koji ćemo ga kanalisati i eliminisati njegove posledice. Pozitivan stav, boravak u prirodi, bavljenje sportom, jogom, tai čijem, praktikovanje hobija koji nas opuštaju… svako treba da pronađe svoju tehniku.
  • Nedovoljno sna – ako ne odlazite na spavanje na vreme, ili imate poremećaj sna kao što je apnea, možete biti stalno umorni i bezvoljni. Potrudite se da se disciplinujete i odete u krevet pre ponoći, a ako je poremećaj u pitanju, obavezno potražite stručnu pomoć jer vam zdravlje i život mogu biti ugroženi.
  • Alkohol – on ubija mnogo više od libida, i ako ga redovno konzumirajte zapitajte se šta pokušavate na taj način da rešite. Šta god to bilo, alkohol nije rešenje već može samo doliti ulja na vatru. Nije sramota potražiti pomoć.
  • Lekovi: antidepresivi, lekovi za krvni pritisak, kontraceptivne pilule, hemoterapija… svi oni mogu uticati na seksualnu želju. Posavetujte se sa lekarom o alternativama, ili kako da prevaziđete problem.
  • Nedostatak samopouzdanja o sopstvenom izgledu. Ovaj problem pogađa naročito žene. Danas smo sa svih strana bombardovane neralnim zahtevima za ’savršeni’ izgled. Pre svega potrebno je da shvatimo da to nema veze sa nama, već da jednostavno neko pokušava nešto da nam proda. Slike manekenki i glumica su toliko obrađene u fotošopu da ni one same ne prepoznaju sebe. Umesto da dopustite da konzumerizam dominira vašim životom, naučite da volite sebe, sa svim svojim vrlinama i manama.
  • Gojaznost. Ovaj problem ubija libido ne samo zato što su gojazne osobe često svesne svojih fizičkih nedostataka, već i zato što višak kilograma utiče na rad hormona. Gojaznost je ozbiljan problem i može značajno ugroziti zdravlje. Nije šala, potrudite se da smanjite kilažu.
  • Problemi s erekcijom. Erektilna disfunkcija danas pogađa veliki broj muškaraca, i uzroci mogu biti razni, uključujući i sve ovde nabrojane. Poseta urologu nije bauk, konsultujte se sa stručnjakom.
  • Nizak nivo testosterona. I kod muškaraca, kao i kod žena može doći do poremećaja hormona. Opet, mnogo toga može uticati na smanjeni nivo testosterona, nezdrava ishrana prepuna loših masti i ugljenih hidrata, pušenje, alkohol, i opet – obavezno posetite urologa.

  • Depresija. Jedini psihički poremećaj koji se smatra smrtonosnim, jer veliki broj obolelih uspe da okonča sopstveni život. Danas vlada prava epidemija depresije, i ona ubija mnogo više od libida. Ako primetite da imate simptome depresije koji traju duže od dve nedelje, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
  • Menopauza – ulazak u novu fazu života. Njeni simptomi mogu biti neprijatni, od napornih valunga, nervoze, lupanja srca do gubitka seksualne želje. Pored zdravog načina života, bavljenja sportom i dobrom ishranom, i lekovito bilje može mnogo da nam pomogne.
  • Problemi u partnerskim odnosima kao što su loša komunikacija, osećaj izneverenosti, problemi sa poverenjem… Potrebno je vremena i truda da bi se izdgradili partnerski odnosi. Ako nešto ne funkcioniše, nemojte prvo kriviti partnera. Razmislite šta vi možete učiniti da bi se situacija poboljšala. Načinite prvi korak. Ako niste sigurni kako da se ponašate, potražite pomoć stručnjaka.
  • Nedostatak bliskosti s partnerom. Danas smo preopterećeni jurnjavom za karijerom, provodimo previše vremena na poslu, svi redom imamo finansijskih poteškoća… I često smetnemo s uma da, iako nam se nameću kao primarne, sve su to sporedne stvari. Prisetite se šta vam je najvažnije. Delite svoja razmišljanja i probleme s partnerom. Potrudite se da odvojite vremena za kvalitetno druženje.
  • Roditeljstvo. Deca su ukras sveta, ali ko ih ima zna da je roditeljstvo veoma zahtevno, naročito kad još imate i posao od 9 do 5. Idite sa decom što češće u prirodu, prijaće i vama i njima, a potrudite se da organizujete povremeno čuvanje kako biste imali vremena za sebe i partnera.

A evo kako priroda može da pomogne: Femisan A dovodi hormone žene u balans i na taj način održava zdravlje reproduktivnih organa. Alfa Aktiv jača srce i krvne sudove muškarca, povećava izdržljivost i imunitet, otklanja depresiju, erektilnu disfunkciju, povećava nivo testosterona. Femisan B je pomoć ženama koje ulaze u menopauzu i otklanja sve neprijatne simptome, ali i smanjuje rizik od nastanka oboljenja koja su karakteristična za ovu fazu života. Optima Forma olakšava ulazak u san, prirodno smiruje, otklanja posledice stresa, povećava mentalnu i fizičku izdržljivost. Equigal pomaže kod mršavljenja, čisti jetru, poboljšava varenje i otklanja višak vode iz organizma.

Zdrava večera

Večera treba da bude lagana ali da sadrži dovoljno proteina i dobrih ugljenih hidrata, onih bez skroba. Hleb, peciva i testeninu koju pojedemo uveče, telo neće stići da energetski iskoristi, pa će nam se taložiti u obliku sala. Zato su zeleno lisnato povrće i tikvice u kombinaciji sa nekim laganim mesom ili jajima idealna kombinacija. Evo jednog predloga za zanimljivu, vrlo zdravu i iznenađujuće ukusnu večeru.

Posebnom ‘ljuštilicom’ koja povrće seče na rezance možemo praviti špagete od tikvice koje su sjajnog ukusa i odlična zamena za testeninu.

Potrebno je po osobi:

  • 1 tikvica
  • 1 veza blitve
  • malo maslinovog ulja
  • kašičica pesta sa bosiljkom (ili putera od suncokreta, oraha, badema…)
  • nekoliko sušenih paradajza u ulju
  • nekoliko sušenih crnih maslina
  • 1 jaje (ovde je korišćeno guščije, ali kokošije je sasvim dobra varijanta)
  • malo soli i tucane sudžuk-paprike
  • kašičica prepečenog susama za posipanje

Tikvicu i blitvu oprati. Listove blitve složiti jedno na drugo pa iseckati popreko na rezance. Stabljike skloniti (možemo ih upotrebiti za nešto drugo).

Tikvicu iseckati na rezance pomoću posebnog nožića za ljušćenje (ima ga po samoposlugama), ili jednostavno običnim nožićem za ljušćenje odvajati tračice. Tako raditi sve dok ne stignemo do dela sa semenkama, on nam više ne treba.

Provriti pola litre vode u lončiću i povrće na kratko blanširati pa sipati u cediljku da se ocedi.

U međuvremenu jaje ispržiti, skuvati, poširati – po želji.

Oceđene tračice blitve i tikvice staviti u tanjir, sipati malo maslinovog ulja i promešati. Dodati malo pesta i pažljivo promešati, da se lepo rasporedi. Dodati seckani sušeni paradajz, masline i začiniti. Odozgo staviti jaje. Posuti prepečenim susamom.

Užitak je garantovan, kao i sitost. Večeru je najbolje pojesti pre 7 sati uveče. I ne zaboravite da popijete Equigal pre jela.

Anđeo čuvar

Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge.

Londonska kuga, gravura

Kuga je Kinom harala 1330-tih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova, nakon duge plovidbe preko Crnog mora, prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.

Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve ’ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju’.

Detalj murala ‘Trijumf smrti’ nepoznatog umetnika iz 1448. godine, iz palate Abatelis u Palermu opisuje sve užase kuge na Siciliji.

Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.

Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.

Čarls II, kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660. do 1685. Buve mora da su obožavale njegovu periku.

A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu?

Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.

Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u fitofarmaciji. A koje dejstvo ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’ zaista radio posao.

Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao lekovita i jestiva biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer ’ima moć da nadahne’. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost.

Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.

Austrijanci anđeliku tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema.

U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini.

Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta.

Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i eliminiše nadutost. Kumarini imaju i blago sedativno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san.

Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje, leče laringitis, bronhitis i upalu pluća.

Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.

Anđelika je sastavni deo dva Herba Svet preparata: u Disanu dolaze do izražaja njene ekspektorantne sposobnosti, pa je ovaj eliksir sjajan za osobe sa tegobama kod disajnih puteva ali i pušača koji žele da ostave duvan, a u Equigalu, stručno osmišljenoj tinkturi na bazi pet biljaka, pomaže kod čišćenja organizma, nadutosti i lošeg varenja.

Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog nenormalnog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.

Zdrava ishrana, šta je to?

Svi smo mi svesni da bi trebalo da se hranimo zdravo, ali znamo li šta zdrava ishrana zapravo podrazumeva?

Hraniti se zdravo znači pružiti svom telu hranu bogatu elementima koji su neophodni za održavanje dobrog nivoa zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, kao i nivoa energije. A kako možemo biti sigurni da je hrana koju jedemo kvalitetna i da su nam obroci ispravni? Evo nekoliko smernica:

  • Prilikom nabavke hrane treba da vodimo računa da je što bliža svom izvornom stanju. Ako je spisak sastojaka na etiketi dug, znači da je namirnica previše prerađena i prepuna konzervansa.
  • Najbolje je kupovati sveže namirnice, voće, povrće, meso, koje nisu već procesirane. To se naročito odnosi na soseve. Industrijski sosovi prepuni su aditiva. Zato je najbolje da sami napravimo svoj.

  • Prilikom nabavke i pripreme namirnica treba da vodimo računa da su što raznovrsnije. Proteini treba da budu kako iz mesa, tako i iz ribe, jaja, mleka, orašastih plodova i povrća, naročito mahunarki. Ugljeni hidrati treba da uključuju najraznovrsnije povrće i integralne žitarice. Što raznovrsniju hranu unosimo, to možemo biti sigurniji da neće doći do nedostatka nekog vitalnog elementa u organizmu.
  • Što šarenije to bolje: ako vam se na tanjiru nađe samo hrana smeđe ili bele boje, znači da jedete uglavnom meso i skrobastu hranu. Dodajte šareno povrće, jer svaka boja ukazuje na postojanje nekog nutrijenta.
  • Bitno je i gde nabavljamo hranu. Najbolje je kupovati kod svog lokalnog mesara, pekara, piljara koji prodaju hranu iz uže okoline. Hrana iz uvoza mora biti više tretirana hemikalijama kako bi izdržala transport i duže zadržala svežinu.

  • Iako nam je danas dostupna hrana iz celog sveta, veoma je bitno jesti ono što je u sezoni. Naš organizam je usaglašen s prirodom i njenim ciklusima, pa je paradajz najbolje jesti kada tu gde živimo prirodno zri, svaku voćku kada sazri u jeku sezone, jer ti plodovi tada sadrže najviše hranljivih materija, a i najukusniji su.
  • Kada sami spremamo svoju hranu znamo kakve sastojke koristimo. Prilikom pripreme treba koristiti što manje industrijskih začina, soli, šećera, veštačkih aroma, trans masti… Treba koristiti prirodne zaslađivače kao što su med, rogač, banana, stevija… Umesto raznih začina koji se prave od mešavine soli i sušenog povrća, a sadrže i natrijum glutaminat i šećer, bolje je da koristimo celerovu so. Ukus jela možemo poboljšati tako što ćemo dodati prirodne začine: peršunov list, majčinu dušicu, beli luk, ruzmarin, ili cimet, muškatni orah, vanilu…
  • Priprema hrane bi trebalo najviše da podrazumeva kuvanje i dinstanje, povremeno pečenje i grilovanje, a prženje, naročito u dubokom ulju treba potpuno izbaciti.
  • Bitno je voditi računa o porcijama. Jedna porcija mesa bi trebalo da bude veličine špila karata. Naš želudac može da primi količinu koja je ekvivalentna veličini dve spojene pesnice. Sve više od toga preopterećuje organizam.
  • Proporcija namirnica je još jedan bitan element. Piramida ishrane kaže da najveći deo naše porcije treba da čine integralne žitarice, povrće pa voće a značajno manji meso i riba, dok bi ulja i masti trebalo da koristimo vrlo dozirano.
Piramida ishrane
  • Zdrava ishrana podrazumeva zdrave navike: obroke treba jesti svakoga dana u slično vreme, i podeliti ih u tri manja plus dve užine, umesto jednog preobilnog i povremenog grickanja. Najveću količinu hrane treba uneti u prvom delu dana, a manju tokom popodneva.
  • Važno je i kako jedemo. Obrok koji pojedemo na miru za stolom dokazano se bolje vari nego onaj pojeden s nogu. Varenje počinje već u ustima gde se aktiviraju digestivni enzimi. Ako hranu ne sažvaćemo kako treba, već u samom startu ne dozvoljavamo svom telu da je pravilno iskoristi, i sami sebi izazivamo poremećaj varenja.
  • Nije dovoljno voditi samo računa o hrani već i piću. Najbolje je privići se na čistu vodu, a ako nam je bezukusna, dodati malo limunovog soka, listića sveže nane ili prirodnih začina. Ako pijemo sokove, bitno je da ih sami napravimo. Gazirani slatki i energetski napici su veoma štetni i nismo ni svesni kolike količine šećera unosimo kad ih pijemo.
  • Treba izbegavati iscrpljujuće dijete jer mogu naneti više štete nego koristi. Ako želimo da smršamo, najbolje je da prigrlimo zdrav način života, i rezultat će sam doći.
Porodični obrok je mesto gde deca stiču zdrave navike.

Zdrava hrana je bitna svakome, bez obzira na uzrast i pol, i može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života. Nezdrava hrana može doprineti razvoju raznih oboljenja, mnogih smrtonosnih kao što je karcinom, i dovesti do povećanja kilaže koja opet vodi u nova oboljenja.

Kada zdravu ishranu iskombinujemo sa dovoljno fizičke aktivnosti, dovoljno odmora i sna, smanjimo nivo stresa i postaramo se da imamo dovoljno društvenih kontakata, možemo reći da dobro vodimo računa o sebi i svojoj dobrobiti.

Prirodno je uvek najbolje, a baš takav je i Equigal: stručno osmišljeni preparat na biljnoj bazi koji pospešuje varenje, izbacivanje viška vode iz organizma, nadimanje, pomaže da skinemo višak kilograma i oslobodimo se celulita, a idealan je za čišćenje organizma.

Zdrava ishrana znači zdravlje, a to je nešto u šta vredi ulagati.

Kada jetra zove upomoć

Jetra je vitalni organ smešten odmah ispod dijafragme. Kod odraslog čoveka teška je oko 1,5 kg. Ona nam reguliše metabolizam ugljenih hidrata, proteina i lipida, čisti krv, odlaže glikogen i proizvodi žuč, neophodnu za varenje. Moglo bi se reći da je jetra jedan veliki filter koji upija sve nečistoće iz našeg organizma i odvaja ih od korisnih materija. Zato se često naziva ’centralnom laboratorijom’ organizma.

Kada svoju jetru konstantno zatrpavamo toksinima, ona u jednom trenutku neće biti u stanju da ih sve preradi i usporiće sa radom. Tada osećamo veliki umor, glavobolju, ne možemo da se koncentrišemo, preterano se znojimo, bole nas mišići i zglobovi, poremeti nam se varenje, koža nam postaje nečista i izbijaju nam akne ili se javlja dermatitis, hormoni se poremete i počinjemo da se gojimo. To sve utiče i na našu psihu, pa se može javiti uznemirenost i depresija.

Jetra ne voli brzu hranu, nezdrave masti, prevelike količine belog brašna i šećera a najgori neprijatelj joj je alkohol. A šta jetra voli? Omiljena hrana joj je:

  • beli luk. On sadrži selen koji pojačava rad antioksidanata i čisti telo. Sadrži i amino kiselinu arginin koja opušta krvne sudove i smanjuje krvni pritisak unutar organa.
  • Zeleno lisnato povrće. Ono ima i moć da neutrališe hemikalije i pesticide koje unesemo hranom i vodom, a podstiče i rad žuči koja pomaže telu da se očisti od štetnih materija.
  • Kupusnjače. Kupus, brokoli, prokelj… pomažu jetri da proizvede enzime potrebne za detoksifikaciju.
  • Maslinovo ulje. Ono dopunjava bazu lipida i na taj način već radi jedan deo posla umesto jetre, pa je njen omiljeni ’kolega’.
  • Orasi. Sadrže tripeptid glutation i omega-3 masne kiseline, takođe neophodne za detoksifikaciju.
  • Jabuke. Naravno, one neprskane. Pektin iz jabuka čisti telo iz creva i tako olakšava rad jetre.
  • Citrusi. Vitamin C iz limuna, narandži i drugog citrusnog voća rastvara toksine koje posle telo lakše izbaci.
  • Krastavac. Sadrži antioksidante koji štite telo od slobodnih radikala, probiotike koji olakšavaju varenje i osim što pomažu rad jetre, sprečavaju i dijabetes i nastanak čira na želucu.
  • Avokado. Pored glutationa, sadrži i vitamine C, E i K koji neutrališu slobodne radikale i štite ćelije jetre.
  • Šargarepa i ostalo narandžasto voće i povrće. Oni sadrže beta karotin koji štiti jetru, pomaže varenje, sprečava katar i čir.
  • Kurkuma. Ovaj izuzetno zdrav začin prepun je antioksidanata, i dokazano je da se efikasno bori i sa ćelijama raka.
  • Đumbir. Njega jetra baš voli, i vrlo je efikasan za detoks, naročito kod masne jetre.
  • Nana. Jedna od lekovitih biljaka koja vrlo efikasno čisti jetru i može sprečiti cirozu.

Povremeno jetri i čitavom organimu godi mali detoks. Dobro je odrediti makar jedan dan u nedelji kada ćemo izbaciti nezdravu, masnu hranu i spremiti litar napitka kog ćemo piti tokom prepodneva: u bokal izrendati komad svežeg đumbira, dodati svežanj sveže nane, naseckati 1 krastavac i iseći 1 limun na režnjeve. Varjačom sve malo izgnječiti da pusti sokove i naliti vodom.

U mnoštvu lekovitih biljaka koje nam je priroda dala, ovih šest su sjajne za čišćenje jetre i celog organizma: koren maslačka, rastavić, anđelika, krušina, ivanjsko cveće i neven. One su sastavni deo preparata Equigal koji pomaže telu da se reši toksina, pospešuje varenje, sprečava nadutost, izbacuje višak vode nagomilane u tkivu pa tako smanjuje i celulit, i pomaže nam da se rešimo viška kilograma.

Šta voli jetra? Jetra voli Equigal.

Kad stomak hoće da eksplodira

Često se osećamo kao da imamo višak kilograma, a zapravo smo samo naduti. Možemo oticati od viška vode koja se nagomilava u tkivu, ali i od gasova koji se šire u stomaku i crevima.

Šta izaziva nadimanje?

  • Ako prebrzo jedemo, gutamo mnogo više vazduha nego inače
  • Previše hrane tokom jednog obroka
  • Žvakanje žvake
  • Ako pijemo na slamčicu, gutamo dosta vazduha
  • Neke vrste hrane nadimaju više od drugih
  • Nedostatak dobrih bakterija u crevima, na primer nakon upotrebe antibiotika, i nekontrolisani razvoj loših bakterija i gljivica, na primer kandide
  • Dehidratacija – ako ne pijemo dovoljno vode i ne unosimo dovoljno elektrolita ometamo i varenje
  • Loše kombinovanje hrane, na primer meso i krompir ili sendvič sa sirom i šunkom – ove namirnice se vare različito
  • Sedentan način života. Fizička aktivnost je, između ostalog, bitna i za dobro varenje
  • Pušenje
  • Razlog može biti i neki poremećaj organizma, na primer alergija na hranu ili netolerancija, poremećaj hormona, hipotireoza, dijabetes, poremećaj digestivnog sistema (ulcerativni kolitis, iritabilno crevo, dispepsija, hemoroidi, hronični zatvor, tumor), infekcija, PMS, ili u najgorem slučaju karcinom debelog creva ili materice.

Koja hrana izaziva nadimanje?

  • Mahunarke (pasulj, sočivo, soja), zbog oligosaharida, šećera koji se ne vare, već ih moraju razgraditi korisne bakterije u crevima
  • Kupusnjače – kupus, karfiol, brokoli, prokelj zbog šećera rafinoze i melitroze
  • Mlečni proizvodi, najviše zbog laktoze, mlečnog šećera
  • Žitarice, one integralne, zbog velike količine vlakana od kojih se većina ne vari, ali i
  • prerađene žitarice – belo brašno, zbog velike količine glutena
  • Veštački zaslađivači, na primer sorbitol, manitol, ksilitol i aspartam, kao i fruktoza koja se dodaje raznim gotovim proizvodima
  • ’Brza’ hrana bogata prostim ugljenim hidratima i nezdravim mastima, mesne prerađevine naročito zbog prevelike količine soli
  • Gazirana pića i alkohol.

Na koji način možemo sprečiti nadimanje?

Svakako zdravu hranu poput mahunarki, kupusnjača i nekih mlečnih proizvoda ne treba u celosti izbegavati. Treba ih koristiti umereno, jesti u manjim količinama a mleko je najbolje preraditi pomoću kefirne gljive koja se hrani laktozom. Kefir će pomoći i da se namnože korisne bakterije u crevima koje pomažu varenje ali i apsorpciju korisnih materija. Naš digestivni trakt naseljavaju milioni dobrih i loših bakterija koje se međusobno takmiče, i kada one loše nadvladaju, nastaje disbalans koji, između ostalog, izaziva i nadimanje. Integralne žitarice, ako ih nismo koristili, treba uvoditi u ishranu postepeno, da se organizam na njih navikne. Takođe treba izbegavati nesvarljiva vlakna poput pšeničnih mekinja, i koristiti svarljiva, najbolje ovsene mekinje.

Potrebno je i mudro kombinovati hranu. Meso i jaja treba jesti sa ’laganim’ ugljenim hidratima: salatom, lisnatim zelenim povrćem, tikvicama, paprikom, a ne sa hlebom, skrobastom hranom kao što su krompir, kukuruz ili mahunarke.

Hranu treba temeljno žvakati, jesti polako, više manjih obroka tokom dana pre nego jedan preobilan. Treba izbaciti gazirana pića i prerađevine jer su ionako nezdrave, umesto veštačkih zaslađivača bolje je koristiti steviju. Isto važi i za brzu hranu kojom unosimo samo prazne kalorije i nezdrave masti i šećere. Ako nakon jela prilegnemo, gomila nam se vazduh u crevima koji tu ostaje zarobljen. Kretanjem nakon obroka omogućavamo vazduhu da se oslobodi. Postoje i vežbe koje pomažu da se oslobode zarobljeni gasovi u crevima, poput ’bebi poze’ u jogi, ili pavanmuktasane (privlačenje kolena grudima u ležećem položaju).

Bebi-poza
Pavanmuktasana

Za razliku od hrane koja izaziva nadimanje i oticanje, ima i one koja to sprečava. Na primer:

  • banane, dinja ili kuvani krompir zato što su bogati kalijumom, naročito u slučaju kada smo otekli zbog hrane bogate prostim ugljenim hidratima i natrijumom koji zadržava vodu.
  • probiotici – jogurt i kefir, kao i prirodno fermentisano povrće. Bitno je da su prirodni i da zaista sadrže dobre kulture bakterija. Laktobacilusi i bifidobakterije pomažu varenje.
  • krastavac – on je prirodni diuretik i pročišćava creva. Uopšte, voće i povrće sa visokim procentom vode pomaže: lisnato zeleno povrće, celer, lubenice, bobičasto voće…
  • papaja – ovo egzotično voće sadrži digestivne enzime koje pospešuju varenje
  • đumbir prirodno smiruje varenje i ublažava mučninu
  • suve šljive sjajno podstiču varenje i sprečavaju zatvor, pa smanjuju i nadimanje
  • čaj od kamilice, nane i komorača – sprečavaju grčeve izazvane gasovima.

Svako u proseku ispusti gasove 10-20 puta dnevno i to je normalno. Ali ako je nadimanje ekstremno i ništa što pokušate ne pomaže, obavezno uradite opšti sistematski pregled, i dodatno se obratite gastroenterologu. Potrebno je uraditi analizu stolice na prisustvo krvi, parazita ili visok sadržaj masti, testove intolerancije ili alergije na hranu, test za celijakiju i snimanje tankog i debelog creva.

Pored prirodnih čajeva od kamilice, nane i komorača, priroda nam je podarila mnoštvo lekovitog bilja koje utiče na dobro varenje. Kombinacija pet biljaka u stručno osmišljenom, potpuno prirodnom preparatu Equigal, ne samo da pospešuje varenje, sprečava zatvor, zadržavanje vode u organizmu i nadimanje, već nam pomaže i da se rešimo viška kilograma i celulita. Angelika u ovom preparatu je naročito uspešna u odstranjivanju gasova, krušina pomaže peristaltiku creva, a rastavić poboljšava izbacivanje viška tečnosti.

Zdrava slatka užina

Često se desi da nam se jede nešto slatko, pa je prvi impuls da se mašimo za čokoladicu ili keks prepun praznih kalorija. Takva užina nam u trenutku podigne nivo šećera u krvi, ali ga zato ubrzo drastično i spusti pa opet osećamo glad, ali i nedostatak energije. Pritom nam takva hrana ne pruža nikakav kvalitet u nutritivnom smislu. Zato treba da biramo nešto što će nam održavati nivo insulina i dati telu potrebne vitamine i minerale.

Tako nešto je najbolje da napravimo sami, od kvalitetnih namirnica. Evo jednog predloga za zdravu užinu koju brzo i jednostavno možete spremiti sebi i svojoj porodici.

Od sastojaka potrebno je sledeće:

  • 1 čaša (od 200ml) ovsenog brašna
  • ½ čaše ovsenih klica
  • ½ čaše kokosa u prahu
  • 3 kašike meda
  • 2 kašičice praška za pecivo
  • prstohvat soli
  • 2 kašike kokosovog, nerafinisanog ulja
  • 1 čaša kefira
  • 1 zrela banana
  • 1 jaje
  • seckani orasi i suve kajsije, ili neko drugo orašasto i suvo voće po želji.

Kokosovo ulje staviti u posudicu i potopiti je vruću vodu kako bi se rastopilo. Izgnječiti viljuškom bananu.

Umutiti jaje pa dodavati redom naizmenično suve i tečne sastojke i mutiti. Na kraju dodati orahe i kajsije, umutiti varjačom i puniti korpice za mafine, ili jednostavno sasuti smesu u pleh ako nemamo mnogo vremena.

Peći oko 25 minuta (dok lepo ne porumeni) na 190 stepeni.

Ako ste na dijeti, med možete zameniti stevijom. Ako vam je varenje usporeno, pola čaše ovsenih klica ili kokosa u prahu možete zameniti ovsenim mekinjama. Ako volite začine, dodajte cimeta, vanile, muskatnog oraha… U svakom slučaju, budite kreativni i odvojte vremena da sebi spremite kvalitetan obrok.

I ne zaboravite da pre jela popijete Equigal!

Tvrd je orah, voćka čudnovata…

Orah je plod koji kao da u sebi krije čitav mikrokosmos. Ispod tvrde ljušture krije jezgro koje predstavlja pravo malo nutritivno bogatstvo. Orasi i orašasti plodovi su dragoceni sastojak naše ishrane, prepuni dobrih masti, vlakana i proteina. Većina orašastih plodova sadrži omega-6 i omega-3 polinezasićene kiseline, vitamine i minerale, naročito magnezijum i vitamin E.

Orašasti plodovi dokazano utiču na dugovečnost i imaju sposobnost da spreče hronične bolesti. Oni smanjuju rizik od metaboličkog sindroma – visokog krvnog pritiska i holesterola.  Redovna upotreba ovih plodova stabilizuje nivo šećera u krvi a ima i anti-kancerogeno dejstvo.

Orašasti plodovi su sjajni i za osobe koje žele da smanje telesnu težinu, samo se moraju umereno koristiti. Badem, indijski orah i pistaći su naročito pogodni jer daju osećaj sitosti i smanjuju apetit, a podstiču i rast korisnih bakterija u crevima. Badem ima najnižu kalorijsku vrednost,  i najbolje je jesti ga sirovog, nikako prženog ili uvaljanog u šećer.

Pored toga što je dobar za dijetu za mršavljenje, badem ima više kalcijuma od svih drugih orašastih plodova, bogat je vlaknima i vitaminom E pa snižava loš holesterol i krvni pritisak, a sjajan je i za dijabetičare jer stabilizuje nivo insulina.

Orah je najbolji izbor ako želimo da zaštitimo i ojačamo srce, pošto ima najveći nivo alfa linoleinske kiseline i omega-3 masnih kiselina. One imaju moć da utiču na srčanu aritmiju, smanjuju upalu i oksidaciju arterija. Preporučuje se oko 8 oraha dnevno da bi se postigao povoljan efekat.

Pored oraha, za srce su sjajni i pistaći i lešnici. I oni utiču na povećanje dobrog holesterola, regulišu krvni pritisak i antioksidativni status, zaštitu ćelija od oksidativnog oštećenja. Lešnik je prebogat magnezijumom, mineralom koji učestvuje u svim životnim funkcijama. Magnezijum reguliše rad srca i krvnih sudova, jača mišiće i sprečava grčeve, reguliše varenje, nivo insulina u krvi, nivo želudačne kiseline, gustinu kostiju… i još mnogo, mnogo toga. Samo 28 grama lešnika dnevno zadovoljava 20% dnevnih potreba za magnezijumom.

Još bogatiji magnezijumom, ali i selenom je brazilski orah. Selen je moćan antioksidant i štiti od mnogih oboljenja, naročito raka prostate, pa ovaj orah treba obavezno u ishranu da uvrste muškarci. Jedan brazilski orah sadrži oko 30 kalorija i ih treba pažljivo dozirati. Dnevno ne treba jesti više od dva.

Dnevna doza blagodeti

Iako nije orašasti plod već mahunarka ali ga često s njima poistovećujemo, kikiriki je takođe nutritivno veoma bogat i naročito blagotvoran po moždane funkcije. Sadrži dosta folata,  minerala koji je neophodan za razvoj i rad mozga, i može doprineti sprečavanju opadanja kognitivnih funkcija. Folati su neophodni trudnicama i štite plod. Kikiriki je, kao i bademi i lešnici, prebogat i vitaminom E koji utiče na ravnotežu holesterola, bori se protiv slobodnih radikala i sprečava razvoj bolesti, štiti kožu i kosu, balansira hormone i ublažava simptome PMS-a.

Orašasti plodovi su najzdravije grickalice, samo ih treba dobro dozirati. Takođe, bitno je jesti ih sirove ili pečene, bez soli i drugih štetnih aditiva, i to polako, dugo ih žvakati kako bi se aktivirali digestivni enzimi i najbolje iskoristile sve njihove blagodeti.

Ove male ’bombe zdravlja’ pomažu nam da živimo duže i kvalitetnije, štite nam srce, smanjuju rizik od malignih oboljenja, pomažu da smršamo, daju energiju, utiču blagotvorno na rad digestivnog sistema, mozga, mišića, kostiju… bezbroj je razloga da ih povremeno gricnemo, iseckamo i pospemo na salatu, dodamo u kašu, spakujemo ih u tašnu za ’prvu pomoć’ i ponesemo na putovanje.

Pa neka nas ni jedna bolest ne slomi, već sebi zube polomi!

O zoro, previše kasniš…

Prosečnom čoveku treba oko sedam sati sna. Tokom života, skoro trećinu vremena provedemo spavajući. San je osnovna ljudska potreba i njegov nedostatak nam može ostaviti posledice na telo i psihu. Tokom sna mozak je vrlo aktivan i ’sortira’ podatke i iskustva, kako svesna tako i podsvesna, prikupljena tokom dana, poput kompjutera. Za razliku od njega, telo se odmara, potrošnja kiseonika opada, i mišići se opuštaju. Na taj način regenerišemo se od dnevnog stresa i umora.

Istraživanja su pokazala da naš mozak proizvodi drugačije talase u budnom stanju, u stanju sna i tokom spavanja bez snova: alfa, beta, teta i delta talase. Tokom dana kada smo opušteni, kao i uveče tek pošto legnemo i relaksiramo se, u mozgu nastaju alfa i beta talasi. Pošto zaspimo, i dok sanjamo, dominiraju teta talasi. Osobe koje često meditiraju mogu ove talase izazvati i tokom duboke meditacije. U dubokom snu bez snova nastupaju delta talasi, disanje i otkucaji srca se usporavaju, krv cirkuliše kroz mišiće i organe i regeneriše ih.

U prvoj fazi sna, nekih sat ipo vremena nakon što zaspimo, ulazimo u REM fazu. REM je skaćenica za ’rapid eye movement’ – brzo pokretanje očiju. Dok mozak ’sortira’ mentalne slike, oči se pokreću i slike su vrlo upečatljive. Ako se tada probudimo, moći ćemo jasno da se setimo šta smo sanjali. Iako je san još uvek nedovoljno istražen i jasan, pretpostavlja se da tokom noći imamo oko 5 REM faza, a ono što se zna je da se u tom periodu povremeno javljaju i alfa talasi, kao u budnom stanju.

Kao što priroda ima svoj ritam dana i noći, tako i mi imamo ritam budnosti i sna. Premalo sna utiče na endoktrini sistem i metabolizam, telo nije u stanju da se izbori sa stresom i opada mu imunitet, remeti se apsorpcija ugljenih hidrata i prerade glukoze pa raste nivo insulina. Dugotrajno lišavanje sna može dovesti do psihičkih poremećaja, depresije, šizofrenije, kao i poremećaja hormonalnog sistema. Zato telu nikako ne treba uskraćivati san.

Ali šta kada smo umorni i spremni da se naspavamo, ali san nikako ne dolazi? Ili dođe, ali se ubrzo prekine pa provedemo pola noći zureći u tavanicu? Nesanica ili insomnija je poremećaj koji je sve učestaliji u naše vreme. Ona iscrpljuje, slabi imunitet, koncentraciju i pamćenje, i utiče na sveopšti kvalitet života.

Nesanicu mogu izazvati spoljni faktori, kao što su dugotrajno gledanje u elektronske uređaje pred spavanje, izloženost svetlosti i buci, vežbanje suviše kasno uveče, stres, preobilna večera ili ispijanje napitaka sa kofeinom. Takva insomnija zove se primarna. Postoji i sekundarna nesanica, ona je uzrokovana nekim fiziološkim ili psihičkim stanjem, poremećajem ili bolešću, na primer hiperaktivnošću štitne žlezde, depresijom, srčanim poremećajima, kostoboljom, PMS-om…

Ako nam nesanicu izazivaju spoljni faktori, rešićemo je jednostavno tako što ćemo ih ukloniti:

  • ne treba jesti posle 7 sati uveče, naročito ne teško svarljivu hranu, jako začinjenu i bogatu šećerom; treba jesti ranije popodne, i to više hrane bogate triptofanom, amino kiselinom od koje nastaje serotonin, a koji se potom pretvara u melatonin: mleko, banane, mahunarke, lagana mesa…
  • izbegavati kafu popodne i uveče, kao i pića koja sadrže kofein i tein – crni čaj, koka-kolu i razne energetske napitke; umesto njih popiti čaj od kamilice ili toplo mleko.
  • vežbati i šetati u prirodi dovoljno tokom dana, ali izbegavati iscrpljujuće fizičke aktivnosti uveče
  • spavaću sobu zamračiti i dobro provetriti
  • staviti par kapi eteričnog ulja od lavande pored kreveta
  • izbaciti elektronske uređaje iz spavaće sobe
  • umesto razgledanja sadržaja na telefonu ili tabletu, pred spavanje čitati knjigu
  • ako smo tokom dana izloženi većem stresu, uveče raditi vežbe disanja i opuštanja
  • istuširati se toplom vodom pred spavanje i namazati mirisnim uljem
  • izbegavati popodnevno spavanje
  • uveče ne gledati emisije i filmove na TV-u sa agresivnim sadržajem
  • uzimati dovoljno magnezijuma koji opušta mišiće, i kompleksa vitamina B koji utiče na nervni sistem
  • odlaziti uvek u isto vreme na spavanje i ustajati rano.

Kod sekundarne insomnije, problem je malo teže rešiv. Ako znamo koje je oboljenje ili poremećaj uzrok nesanici, potrebno je da redovno koristimo propisanu terapiju. Ali i u tom slučaju, gore navedeni postupci mogu samo da pomognu. Ukoliko nismo sigurni zašto ne možemo da spavamo, telo nam očigledno šalje signal da nešto nije u redu, pa je u tom slučaju mudro otići na sistematski pregled. Neki poremećaji mogu biti i opasni po život, kao što je apneja, prestanak disanja u snu.

Kako starimo, nesanica je sve učestalija. Statistike kažu da preko 60% ljudi starijih od 60 godina ima neku vrstu poremećaja sna. To su i godine kada su i zdravstveni problemi učestaliji, kao i hronični bolovi. Zato se starijim ljudima naročito preporučuje da praktikuju sve ove metode opuštanja i predostrožnosti kako bi omogućili sebi što zdraviji san.

Često, kada ne možemo da zaspimo, posežemo za lekovima za smirenje. Sintetički lekovi na duge staze mogu biti štetni i izazvati zavisnost. Zato, ako je nesanica učestala i uporna, mnogo je bolje koristiti prirodna sredstva za opuštanje i uspavljivanje.

Optima Forma je stručno osmišljena, potpuno prirodna formula  za opuštanje, lakše ulaženje u san, ali i bolju koncentraciju i pamćenje tokom dana. Optima Forma se sastoji od šest lekovitih biljaka koje su idealna kombinacija za modernog čoveka izloženog prevelikom stresu, mentalnom i fizičkom naporu. Osim što opušta, flavonoidi kojima je bogata ova biljna tinktura podižu otpornost organizma, jačaju kapilare i regulišu cirkulaciju, povećavajući tako dotok kiseonika u ćelije.

A ako vam se uveče roje misli i nadolaze teške teme, pročitajte pesmu Nesanica portugalskog pesnika Fernanda Pesoe, ako ništa drugo, biće vam lakše kad znate da niste jedini.

O zoro, previše kasniš… Dođi…
Dođi, uzaludno,
Da mi doneseš novi dan istovetan sa ovim, koji će smeniti druga noć,
Istovetna sa ovom…

Ne spavam, ležim, usplahiren, probuđeni leš,
A sve što osećam samo je prazna misao.

Pohode me, izobličene, stvari koje su mi se desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje mi se nisu desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje nisu ništa,
I čak se i zbog njih stidim, i kajem, i ne mogu da spavam.

 (Fernando Pesoa, zbirka Poznati stranac, prevod Jasmine Nešković)