Zdrav sladoled – malaga

Evo još jednog recepta za sladoled bez dodatog šećera, laktoze i glutena. Ne samo da je ukusan već je i veoma zdrav.

Potrebni sastojci:

  • 1 konzerva kokosovog mleka (ima ga u samoposlugama) od 400 ml
  • 500 grama seckanog ananasa, svežeg ili iz konzerve
  • dve kašike grožđica preko noći natopljenih u malo ruma

Ananas stavite u kesu pa u zamrzivač na par sati. Potom ga prespite u blender, dodajte pola kokosovog mleka i izmiksajte. Dodajte ostatak kokosovog mleka, promešajte, sipajte grožđice zajedno sa preostalim rumom, sjedinite i prespite u posudu koja trpi nisku temperaturu. Vratite u zamrzivač dok se ne stegne.

Uživajte! I ne zaboravite da popijete Equigal.

Spelta – zaboravljeno blago

Danas smo svedoci poplave egzotičnih namirnica iz svih krajeva sveta. Neke od njih su izuzetno zdrave i korisne, neke više marketinški trik, ali postoji jedna koja je odvajkada postojala u našim krajevima pa je dugo vremena bila zapostavljena. U pitanju je spelta.

Spelta je žitarica koja se kod nas davno koristila i bila u narodu poznata pod imenom krupnik. Kako joj je stabljika bila dosta visoka i sklona poleganju, zamenjena je pšenicom čiji se uzgoj pokazao kao dosta jednostavniji i jeftiniji. Pšenica je ukrštana kako bi se stabljika skratila a klas povećao i na taj način optimizovao prinos. Vremenom je postala žitarica broj 1 čija se nutritivna vrednost nije preispitivala sve dok skoro, kada je nastala prava epidemija netolerancije na gluten, protein koji se otežano vari. Nećemo ulaziti u polemiku koliko je gluten pravedno ili nepravedno stavljen na crnu listu, ali činjenica je da je tehnologija proizvodnje pšenice i proizvoda od nje danas otišla malo predaleko, uz previše aditiva koji donose više štete nego koristi.

Zato je nastala potreba da bacimo pogled u prošlost i vratimo se iskonskim vrednostima. A spelta je zaista žitarica koja se koristi od iskona – još od 5000. godine pre naše ere, kako pominju pisani zapisi, a verovatno i duže. Potekla je iz jugoistočne Azije pa se širila zajedno sa migracijama starih naroda. O spelti postoje zapisi i u Bibliji, zato se naziva i biblijskim žitom.

Spelta je zapravo veoma bliska rođaka pšenice, iz porodice Triticum. Naši stari su je dosta koristili, a bila je cenjena jer je davala snagu iscrpljenima. Njeni usevi su trpeli i izazove prirode, bolesti, mrazeve i nepogode. Nisu joj potrebni đubrivo, pesticidi i herbicidi. A zašto je zdrava? Ova žitarica sadrži idealan odnos proteina i ugljenih hidrata, esencijalnih aminokiselina, minerala, vitamina, masti i celuloze.

  • Spelta sadrži gluten, ali u malim količinama i drugačije vrste nego što je onaj u pšenici, dosta lakše svarljive i rastvorljive u vodi. Takođe, sadrži vlakna koja se dobro vare i eliminišu loš holesterol iz organizma, pa je idealna za srčane bolesnike.
  • Ova žitarica je prepuna vitamina, a onaj koji dominira je niacin koji reguliše rad nadbubrežnih žlezda i polnih hormona. Spelta, zato, ima veoma blagotvorno dejstvo na endokrini sistem jer balansira hormone. Pored niacina, sadrži i ostale vitamine B grupe.
  • Osim vitamina, spelta je prepuna i minerala, između ostalog cinka, kalcijuma, bakra, magnezijuma, fosfora i selena. Svi oni jačaju kosti i zube i sprečavaju osteoporozu.
  • Minerali kojima obiluje, naročito gvožđe, podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca koji hrane ćelije kiseonikom i tako jačaju organizam – dakle reputacija koju je imala kod naših predaka, da vraća snagu, potpuno je opravdana.
  • U tom smislu, zahvaljujući mineralima i vitaminima, spelta jača i imunitet, štiti telo od virusa i infekcija, jača nervni sistem i smanjuje nivo stresa.
  • Osim što jača kosti, spelta, zahvaljujući fosforu, povoljno deluje na mišiće, zglobove i tetive. Ako se bavite sportom ili ste nedavno imali neku povredu ili traumu, spelta može pomoći bržem oporavku.

  • Belo pšenično brašno se nikako ne sme naći u ishrani dijabetičara. Za razliku od njega, speltino brašno svojim visokim sadržajem vlakana i niskim glikemijskim indeksom predstavlja idealnu namirnicu za dijabetičare.
  • Iz istog razloga, spelta je idealna i za osobe na dijeti koje žele da smanje telesnu masu. Spelta sporije oslobađa glukozu i na taj način drži sitost i sprečava nagle padove šećera u krvi. Jedna šolja speltinog brašna sadrži oko 250 kalorija.
  • Zbog smanjene količine glutena, a kako je i onaj postojeći procenat lakše svarljiv, spelta je idealna i za osobe sa celijakijom i Kronovim oboljenjem. Zamenom pšeničnog brašna speltinim, smanjićemo nadutost, sprečiti zatvor i pospešiti rad creva koja će moći da bolje svare i apsorbuju korisne materije iz ne samo spelte, već svega što unesemo.

Kao što vidimo, brojni su razlozi da pšenično brašno, naročito ono belo, industrijski prerađeno, zamenimo speltinim. Postoji i speltin griz kog možemo dodavati u kolače, peciva i griz-knedle za supu. Speltino brašno možemo koristiti i za zgušnjavanje variva. Od semena spelte možemo sami napraviti klice ili travu i koristiti ih u salati ili od trave cediti sok. Speltine pahuljice mogu obogatiti doručak ili peciva.

Ako ste na dijeti a ne uspevate da se odreknete hleba, spelta je rešenje. Zamesite sami svoj hleb i mršavite zdravo.

Equigal je prirodni preparat koji pospešuje rad creva, smanjuje osećaj gladi, pomaže izbacivanje viška vode iz organizma i na taj način smanjuje i eliminiše celulit. Equigal je idealni saveznik osoba koje žele da smanje telesnu težinu. Ovaj preparat se preporučuje svima koji žele da mršave bezbedno, postepeno, uz prihvatanje novog, zdravog načina života. Uz pravilan režim ishrane i Equigal, rezultati ne mogu izostati.

Zdrav sladoled

Stiže leto i vreme je za sladoled. A vi ste na dijeti. Postoji način da se zasladite a da telo ne zaspete kalorijama. Pripremite ovaj jednostavan sladoled od samo dva sastojka.

Potrebni sastojci:

  • 2 banane
  • šolja malina (svežih ili smrznutih)

Banane oljuštite, iseckajte na kolutiće i stavite u kesu pa u zamrzivač. Kada se skroz stegnu, nakon 2-3 sata, sipajte ih u blender, dodajte maline i izmiksajte. Ako je potrebno, dodajte malo vode. Prespite smesu u posudu koja trpi nisku temperaturu i vratite u zamrzivač na još par sati.

Sladoled je veoma ukusan i prirodno sladak. Banane mu daju kremast ukus, a maline svežinu.

Uživajte! I ne zaboravite da popijete Equigal.

Doktor Džekil i Mister Glad

Da li ste razdražljivi kada ste gladni? Bez brige, niste jedini. Nauka je dokazala zašto se iz jagnjeta pretvaramo u vuka kada nas spopadne glad.

Koliko puta vam se desilo da sa prijateljima obilazite ulice u potrazi za idealnim restoranom, i svi su veseli osim vas? Vi biste sad već da sednete bilo gde jer je glad narasla do te mere da vam dođe da počnete da režite. Ostali vas belo gledaju i ne shvataju šta vam je.

A u vama rastu sledeći simptomi:

  • razdražljivost
  • teskoba
  • preznojavanje
  • ekstremna glad
  • drhtavica
  • umor
  • lupanje srca
  • bledilo

Kada kažete da vam je pao šećer, potpuno ste u pravu, a sada je i dokazano da u takvim situacijama gubimo sposobnost samokontrole, negativno ocenjujemo životne situacije i postajemo agresivni prema bližnjima.

Glukoza je neophodno ’gorivo’ koje nam omogućava normalno funkcionisanje. Kada dođe do hipoglikemije, ili narodskim jezikom rečeno, kada nam padne šećer, imamo neke ili sve od gore navedenih simptoma. U engleskom jeziku je čak nastala i nova kovanica: hangry – od angry (besan) i hungry (gladan).

Naučne studije su dokazale da nizak nivo šećera u krvi može dovesti do agresivnog ponašanja, a razlog tome je što mozak koristi glukozu u procesu samokontrole. Da ne biste pogubili sve prijatelje i zavadili se sa partnerom i članovima porodice, bolje naučite kako da sprečite ekstremnu glad. Svako od nas najbolje poznaje svoje telo, pa oslušnite i registrujte koliko često vam je potrebno ’gorivo’.

Stručnjaci za sprečavanje ekstremnog pada glukoze preporučuju sledeće metode:

  • jedite manje količine hrane na svaka 2-3 sata i ne preskačite obroke.
  • Nosite uvek sa sobom štanglicu od žita i suvog voća, jabuku, nekoliko suvih kajsija ili urmi za situacije koje mogu biti stresne a koje ne možete izbeći, na primer kada ste u autu, zaglavljeni u saobraćajnom kolapsu.
  • Jedite hranu bogatu ugljenim hidratima ali sa niskim glikemijskim indeksom: ovsene pahuljice, hleb od integralnih žitarica i semenja, jogurt ili kefir, mahunarke, jabuke, kruške, narandže, suve kajsije, orašaste plodove.
  • Koristite dobre proteine: krto meso, piletinu, ribu, bezmasni sir i jogurt, jaja, orahe…
  • Jedite hranu bogatu vlaknima: opet, prvak u toj grupi je ovas, laneno seme, mahunarke, ječam, citrusi, jagode…
  • Izbegavajte alkohol i kafu koji utiču na nagli pad šećera u krvi, kao i proste šećere koji naglo podignu pa isto tako naglo spuste nivo glukoze: slatkiše, slatke napitke, bombone, peciva od belog brašna, čokoladna mleka, industrijske sosove koji sadrže šećer…

Postoje i situacije kada sami sebe dovedemo do stadijuma ekstremne gladi – kada držimo dijetu sa željom da smršamo. Tada ceo dan izdržimo na tankoj i oskudnoj hrani, a uveče se pretvorimo u zver koja pojede sve što ima u kuhinji. Nakon toga sledi kajanje.

Osim što ekstremne dijete nisu dobre zato što nam uskraćuju bitne nutrijente, mogu nas dovesti i do gubitka samokontrole. Zato, ako želimo da smršamo, potrebno je ne da se izgladnjujemo, već da promenimo stil života koji je doveo do gojaznosti. Plan je veoma jednostavan i dokazano radi: dobri ugljeni hidrati i proteini, sveže voće i povrće, redovni obroci, dosta vode, izbegavanje proizvoda od belog brašna i šećera kao i gaziranih napitaka, više kretanja i rezultati ne mogu izostati. Ako uz to još dodamo Equigal, ubrzaćemo proces, pokrenuti rad creva, izbaciti toksine i višak vode iz tkiva, očistiti jetru, sprečiti ili ukloniti celulit i nadutost.

Zdrava, prirodna hrana i lekovito bilje iz Equigala donose balans i dobrobit kako nama, tako i našoj okolini koja neće prisustvovati našim metamorfozama iz horor filma.

Pokrenite se, niste drvo!

Ne volite da vežbate, naročito u zatvorenom prostoru? Rešenje je šetnja. Najmanje 30 minuta šetnje tokom najmanje 5 dana u nedelji dokazano ima veoma pozitivan efekat na telo i psihu.

Koje sve koristi imamo od šetnje?

  • Šetanje dokazano smanjuje nivo šećera u krvi i samim tim i rizik od dijabetesa. Smanjuje i rizik od moždanog udara 20-40% i ostalih kardiovaskularnih oboljenja za 30%.
  • Šetanje poboljšava reakciju organizma na insulin, čime pospešuje gubitak viška kilograma, naročito u stomačnoj regiji. Svakodnevne šetnje ubrzavaju metabolizam, sagorevaju dodatne kalorije i, što je naročito bitno za starije osobe, održavaju i poboljšavaju tonus mišića. Ako mislite da vam šetnja neće pomoći da smšate, razmislite da li će vam u istom poduhvatu pomoći ležanje na kauču ispred televizora.
  • Šetanje poboljšava opšte mentalno stanje i sprečava razvoj depresije i drugih psihičkih poremećaja. Istraživanja su dokazala da redovne šetnje mogu uticati na smanjenje osećaja besa i ljutnje. Šetnje u društvu poboljšavaju socijalne interakcije i podižu raspoloženje.

  • Šetnja napolju nas izlaže sunčevim zracima pomoću kojih telo stvara vitamin D i na taj način jača kosti, mišiće i nervni sistem. Prirodno svetlo je još jedan sjajan borac protiv depresije i stresa.
  • Šetnja u prirodi odmara oči. Kada malo proanaliziramo svoj dan, shvatićemo da veći deo vremena provodimo pogleda fiksiranog na dužinu ne veću od jednog metra. Nije potrebno naglašavati kakvu štetu to pravi očima. Izađite napolje, hodajte i gledajte u zelenilo i horizont. Ako radni dan provodite pred kompjuterom, vaše oči će vam naročito biti zahvalne.
  • Jedna studija iz 2014. je dokazala da šetanje pospešuje kreativnost. Tokom hodanja kroz prirodu ili interesantno okruženje, postoji velika verovatnoća da nam ’sinu’ ideje za rešenja koja smo dugo tražili.
  • Hodanje sprečava upalu vena jer poboljšava cirkulaciju. Osobe koje pate od proširenih vena mogu sprečiti dalje napredovanje ovog neprijatnog poremećaja svakodnevnim šetnjama.
  • Kretanje poboljšava varenje i sprečava zatvor. Ko redovno šeta, nema lenja creva jer prilikom hodanja angažuje stomačne mišiće i tako podstiče rad gastrointestinalnog sistema.
  • Redovni šetači su disciplinovani i lakše se organizuju oko svakodnevnih životnih aktivnosti. Ako odredite neko vreme tokom dana za šetnju i pridržavate ga se, moći ćete sličnu rutinu da primenite i na druge aspekte života, naročito ishranu.

Nadamo se da je ovo dovoljno razloga da vas ubedimo da se pokrenete. Možete početi s laganom šetnjom pa ubrzavati tempo i nagib vremenom, kako stičete kondiciju. Iskoristite šetnju da ne razmišljate o svakodnevnim problemima, poslu, o slatkišima i grickalicama, a nakon šetnje možete praktikovati i prijatan tuš i masažu grubom rukavicom koja će dodatno podstaći mikrocirkulaciju. Šetajte sami, u društvu, sa psom, pokrenite i prijatelje i članove porodice, dajte inicijativu. Vreme se prolepšalo, sunce sija, priroda buja, ne dopustite da samo još vaše telo ostane u mraku.