’Čokoladni krem’ od dunja

Dunje su još jedan simbol jeseni, njihov miris nas neizostavno vraća u detinjstvo i seoske kuće gde nas gledaju vrha neke vitrine ili ormara, ali osim što je dekorativna i mirisna, dunja je veoma zdravo voće. Dunja sadrži dosta dijetetskih vlakana, tanina i pektina, prepuna je vitamina C, provitamina A, vitamina B1 i B2 i niacina. Tu je i ’vitamin B17’, odnosno amigdalin koji štiti ćelije od karcinoma. Sadrži i korisne minerale: gvožđe, kalcijum, kalijum, bakar, magnezijum, natrijum…

Dunja nas štiti od infekcija, pomaže varenje, čuva pluća i leči kašalj, a vrlo je efikasna kod anemije. Ovde vam predstavljamo jedan jednostavni recept koji je namenjen za podizanje energije i jačanje krvi. Idealan je za osobe sa manjkom gvožđa. Kada želimo da smršamo, vrlo lako padamo u zamku da ne unosimo dovoljno gvožđa. Još ako naporno vežbamo, gvožđe nam je neophodno kako bismo ćelije snabdeli dovoljnom količinom kiseonika. Ovaj krem od dunja će nam dati dovoljno energije i gvožđa, a sadrži malo kalorija. Što je najvažnije, uopšte ne sadrži ‘prazne’ kalorije.

Od sastojka je potrebno:

  • 3 lepe, zdrave dunje
  • 15 urmi bez koščica
  • 1 šolja oraha
  • sok od pola limuna
  • 3 u vrh pune kašike kvalitetnog kakaa, najbolje organskog, bez dodatog šećera.

Dunje oprati, iseći na četvrtine (ostaviti koru) i izvaditi samo srce sa koščicama. Seckati na kockice i odmah stavljati u vodu. Orahe i urme iseckati.

Ocediti dunje, staviti u plitku šerpu sa vrlo malo vode na dnu. Staviti na ringlu da provri, smanjiti vatru na najslabije i poklopiti. Dinstati dunje dok se ne raspadnu. Povremeno promešati i dodavati po vrlo malo vode, po potrebi. Na pola dinstanja dodati seckane urme.

Kada dunje skroz omekšaju, izgnječiti ih grubo presom za pire krompir. Dodati limunov sok. Polako umešati kakao u smesu, pa dodati seckane orahe i sjediniti.

Ovom smesom možemo puniti papirne korpice (prethodno ih posuti kakao prahom, da se smesa ne zalepi), možemo je sipati u manje dezertne posude, ili je jednostavno presuti u teglu i čuvati u frižideru.

Jedan zalogaj – kašičica je dovoljna da nam podigne energiju, a malokrvnim osobama jedna kašičica na dan definitivno jača krv. Dunje, urme, orasi i kakao prepuni su gvožđa.

Trudite se da u svoju ishranu unesete kvalitetnu hranu, bogatu korisnim sastojcima. I ne zaboravite da popijete Equigal.

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Mali saveti za veliko oslobođenje

Zavisnost od duvana je i fizička i psihička. Ostaviti duvan nije lako, ali to je sigurno jedna od najbitnijih stvari koju možete da uradite u životu, kako za sebe, tako i svoju okolinu. O štetnosti duvana znamo mnogo, ali, nažalost, sama ta spoznaja teško da će navesti bilo kog pušača da ostavi cigarete. Ni najužasnije slike pluća u raspadanju na paklicama cigareta nisu dovoljne da nekoga odvrate od pušenja.

‘Znam da je štetno, ali šta ću, to je jače od mene’, najčešći je odgovor kada se pušač suoči s činjenicama. Nikotin je droga, i kao takav ne dozvoljava nam da bistro razmišljamo. Zato vam dajemo niz saveta kako da se što bolje uhvatite u koštac sa svojim demonom:

  • Odredite datum. Pripremite se mentalno da od određenog dana nećete više uzeti cigaretu u ruke. Polepite po kući podsetnike i motivacione poruke. Do tog dana uklonite sve cigarete, šibice i upaljače.
  • Nađite motivaciju. Ako vam nije dovoljna motivacija to što ćete poboljšati svoje zdravlje, nađite je u svom okruženju. Ako imate decu, motivacija može da vam bude da im obezbedite detinjstvo bez toksina i iritanata. Ako ste često u besparici, stavite na papir koliko mesečno trošite na duvan, pomnožite sa 12 i zapišite šta sve možete na kraju godine da uradite s tim novcem. Ili, još bolje, svaki put kada biste kupili cigarete, taj novac stavite u teglu na vidno mesto i posmatrajte kako se množi.

  • Setite se svih poteškoća na koje ste nailazili u životu i kako ste uspevali da ih prevaziđete. Shvatićete da ste se suočavali sa mnogo većim izazovima i to će vam dati dodatno samopouzdanje.
  • Pripremite ‘odstupnicu’ na vreme. Nikotin je droga, i ako ste višegodišnji pušač, vaš mozak će sigurno burno odreagovati na nedostatak stimulansa na koji je navikao. Zamolite prijatelje da vam pomognu. Isplanirajte šetnje u koje možete da idete kada vas uhvati kriza. Kupite semenke za grickanje. I, naravno, potražite stručnu pomoć – lekara, psihologa, akupunkturiste…
  • Pokušajte alternativne metode – nikotinske žvake, flastere, elektronske cigarete, ali samo tokom prelaznog perioda, u trenucima velike krize. Nedostatak nikotina može izazvati glavobolje i depresiju, a ove alternative mogu biti kolika-tolika distrakcija.
  • Svaki put kada odolite da posegnete za cigaretom, nagradite sebe. Idite na masažu, odslušajte omiljenu pesmu, idite u bioskop. Čestitajte sebi i dozvolite da osetite ponos zbog istrajnosti.
  • Pazite da jedan porok ne zamenite drugim. Ne dozvolite da vam potreba za duvanom preraste u potrebu za nezdravom hranom, alkoholom ili zavisnost od interneta. Smislite zdrave zamene na vreme. Takođe, smanjite unos kafe. Kafa i cigarete uvek idu zajedno, pa probajte da umesto kafe popijete čaj, sveže ceđeni sok ili kakao.
  • Budite fizički aktivni. Idite što više u prirodu, plivajte, odredite dane i vreme za sport, pridružite se planinarskom društvu, okružite se ljudima koji vode zdrav život. Ako imate baštu, nabavite nove sadnice, ako imate psa, vodite ga što više u šetnju. Pauze na poslu koje ste koristili za pušenje, iskoristite za brzu šetnju. I pet minuta je dovoljno.

  • Probajte neku od meditativnih istočnjačkih veština, na primer tai či ili jogu. Na taj način smanjićete stres, podstaći cirkulaciju i, što je najvažnije, naučiti tehniku samokontrole. Ovakve veštine ne samo da će vam pomoći da ostavite duvan, već i da mu se ne vratite nakon nekog vremena.
  • Pospremite kuću. Operite zavese, prekrivače, sve što je upilo duvanski dim i što bi moglo da vas navede da ponovo zapalite. Sklonite sve pepeljare i osvežite prostor mirisom eteričnih ulja.
  • Hranite se što zdravije, uvedite što više voća i povrća u ishranu. Napravite zdrav smuti od svežeg voća. Vitamini će vam podići raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da voće i povrće utiče na naše receptore i nakon konzumacije nam ukus duvana postaje neprijatan.
  • Pijte dosta tečnosti. Svaki put kada osetite želju za cigaretom, popijte čašu vode. Voda će pomoći telu da se lakše oslobodi od toksina.
  • Pošto je pušenje stvar navike, probajte da promenite šablone ponašanja. Izađite iz rutine i obavljajte dnevne aktivnosti na drugačiji način. Promenite omiljeni kafić, družite se sa drugačijim ljudima tokom pauze za ručak. Ustanite ranije ujutru i pojedite doručak kod kuće. Idite peške do posla, ili bar deo puta pređite peške.

  • Nađite nov hobi, najbolje ručni rad. Štrikanje, heklanje, izradu malih stolarskih predmeta, grnčariju, dekupaž, slikanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku… Osim što će vam ovakve aktivnosti smanjiti osećaj stresa i nervoze, zauzeće vam ruke koje bi inače držale cigaretu.
  • I na kraju, ako prvi put ne uspete, nemojte se predate. Ne zaboravite šta kaže nauka: nakon samo par nedelja apsinencije od cigareta, već smanjujete rizik od srčanog udara. Nakon 15 dana poboljšava se čulo ukusa i mirisa. Vaše telo dobija više kiseonika i ima veću sposobnost da se brani od infekcija. Radite na svojoj svesti. Osetite šta vam se dešava u telu, koliko energije imate, kako razmišljate i funkcionišete.

A tu je i Disan. Disan je prirodni preparat na bazi osam biljnih vrsta, meda i vitamina C. Osim što štiti disajne organe i smiruje pušački kašalj, Disan smanjuje fizičku zavisnost od cigareta. Bokvica i menta smiruju disajne organe, ehinacea, kopriva, med i vitamin C jačaju imunitet, maslačak, čestoslavica i anđelika pomažu izbacivanje toksina, a matičnjak i bela imela smanjuju nervozu i napetost. Dva puta dnevno po jedna kašičica Disana pravi je saveznik u periodu najvećih kriza.

Holistički pristup holesterolu

Kada ste poslednji put kontrolisali holesterol i trigliceride? Sve osobe starije od 20 godina treba da urade ovaj jednostavni test iz krvi najmanje jednom u pet godina. Sa godinama holesterol raste, pa ga je potrebno kontrolisati češće. Što niži holesterol, to manja mogućnost srčanog udara i koronarnih bolesti.

Normalni nivo ukupnog holesterola je do 6,2, a poželjni do 5,2. Normalni nivo triglicerida je do 2,2, poželjni do 1,7. Dobri rezultati su znak da vodimo računa o sebi, svojoj ishrani, telesnoj težini i fizičkoj aktivnosti.

Šta ako rezultati pokažu nezadovoljavajući nivo holesterola i triglicerida? To je znak da treba da promenimo navike. Pre svega one u ishrani. Potrebno je da smanjimo unos:

  • Punomasnih mlečnih proizvoda, pavlake, putera, sladoleda, jakih sireva
  • Iznutrica kao što su džigerica, bubrezi i sl.
  • Industrijskih mesnih prerađevina, kobasica, salama, parizera, viršli, pašteta…
  • Masnih komada mesa, i mesa sa većim sadržajem masti, kao što je tovljena guščetina i pačetina
  • Pržene hrane, prženih krompira, testa, mesa…
  • Sve hrane koja sadrži zasićene i veštačke, biljne masti.

Potom, potrebno je da promenimo način na koji pripremamo hranu. Umesto prženja u dubokom ulju, treba da namirnice pečemo, kuvamo, dinstamo ili grilujemo na minimumu masnoće. Umesto svinjske masti i rafinisanih ulja, treba se opredeliti za nerafinisano suncokretovo ulje, ulje avkoada, hladno ceđeno maslinovo ili ulje od koščica grožđa. Kada biramo komad mesa u mesari, treba da se mašimo za onaj sa najviše krtine, a najbolji izbor je bela piletina ili riba. Ako stavljamo meso u marinadu, nikako ne treba da ga natapamo u ulju, već pre u vinu i začinima. Od mlečnih proizvoda treba izabrati mladi sir sa manje masti, jogurt i kefir. Na salate ne treba stavljati jake i masne prelive s majonezom, već samo malo maslinovog ulja i limunovog soka.

Postoji i hrana koja nam može pomoći da snizimo nivo lošeg (LDL) holesterola. Kašičica mlevenog lanenog semena u šolji jogurta ili u kaši treba da nam postane redovna navika, kao i što veći unos hrane bogate rastvorivim vlaknima: ovsa, ječma, raži, pasulja, jabuka, suvih šljiva, bobičastog voća… Treba nam hrana bogata magnezijumom i kalijumom – bela riba, banane, krto meso, mahunarke, kivi, breskve i nektarine, lisnato zeleno povrće. Važna je i hrana bogata omega 3 kiselinama: orašasti plodovi, losos i tuna, avokado…

Osim što treba dobro da analiziramo i promenimo svoje prehrambene navike, isto to treba uraditi i sa kretanjem: da li se nakon posla zavalimo ispred televizora i ne mrdamo? Uz to smo i gojazni i kilogrami se sve više lepe? Idealan scenario za rast holesterola. Osim što treba da se aktivno pozabavimo kretanjem, tako što ćemo uvesti redovne vežbe, šetnje, plivanje, trčanje, šta god nam prija, potrebno je da što više pokreta unesemo u svakodnevnicu. Aktivirajte se u kući, usisavajte, perite prozore, operite sami auto, pokosite travu, zasadite baštu oko kuće ili ispred zgrade, perite sudove ručno umesto da ih slažete u mašinu. Osim što će to prijati vašem holesterolu, oplemenićete i svoj životni prostor. Ako ste pušač, obavezno ostavite cigarete. Duvanski dim snižava nivo dobrog holesterola i povećava rizik od pojave krvnih ugrušaka.

Ukoliko, u međuvremenu, osetite simptome poput vrtoglavice, osećaja slabosti, preznojavanja, bola u grudima, slabosti mišića, ako ostajete lako bez daha i često se onesvestite, pohitajte kardiologu. Sve su to znaci koje vam telo šalje i upozorava na mogući srčani udar.

Holesterolu se definitivno mora pristupiti holistički: raditi sve ono što je inače dobro za telo, održavati zdravu telesnu masu, kontrolisati unos alkohola, duvana, nezdrave hrane i redovno vežbati. Cilj je – ispod 5,2. Da još lakše dođemo do te brojke, pomoći će nam Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji reguliše krvni pritisak, snižava visok holesterol, rešava probleme s cirkulacijom, oporavlja nakon infarkta i angine pektoris, uravnotežava srčani ritam, a štiti i od infekcija.

Leocardin, za čistu peticu!

Urin, ogledalo zdravlja

Po legendi australijskih Aboridžina, Bog se jednog dana naljutio na ljude i rešio da ih udavi –  sopstvenom mokraćom. Tako su nastali okeani. Ovo je verovatno najluđa teorija o nastanku okeana, ali po sastavu, urin i morska voda su prilično slični. Okeani su, na neki način, ogromni toaleti morskih bića – smatra se da jedan kit dnevno izbaci 600-900 litara urina.

Neke životinje uopšte ne mokre, na primer ptice višak vode izbacuju zajedno sa stolicom, dok zmije uopšte nemaju bešiku ni sposobnost da zadrže mokraću, već je izbacuju čim se formira. Urin je od velikog značaja i ima široku upotrebnu funkciju, kako kod životinja koje ga koriste za obeležavanje teritorije, rashlađivanje, teranje insekata, tako i kod ljudi, tokom istorije. Pre par vekova, u Engleskoj i Francuskoj smatralo se da urin osvežava kožu lica i daje joj sjaj, što nije daleko od istine – danas se u laboratorijama proizvodi sintetička urea koja se stavlja u kozmetiku. Pre otkrića kvasca u Evropi, za narastanje hleba koristio se – da, urin! Pre pojave savremenih analiza, lekari su prosipali mokraću u pesak da vide da li će privući insekte i na taj način donosili dijagnozu o šećernoj bolesti. Stari Grci su lečili psihičke poremećaje magarećim urinom. Nemački alhemičari probali su da od mokraće naprave zlato, ali umesto toga otkrili su beli fosfor. Eskimi su natapali travu urinom i njom čistili zube nakon jela…

Interesantno je da su žene do pre samo par vekova mokrile stojeći. Nosile su široke suknje do zemlje, a donji veš tada još nije bio otkriven. Muškarci i žene ne samo da koriste drugačije ’alate’ za pražnjenje bešike, već se i tehnike razlikuju: ženama pomaže gravitacija, dok se kod muškaraca kontrahuje mišić nekoliko puta kako bi se bešika ispraznila do kraja. Kod muškaraca je bešika dugačka oko 20 cm, a kod žena samo 5. To bi moglo da objasni velike razlike u konzumaciji piva.

Naši bubrezi konstantno rade i prerađuju otpadne materije, soli i druge neželjene supstance iz krvi, i izbacuju ih iz organizma putem mokraće. Jedan bubreg je u stanju da u potpunosti isfiltrira krv, i u situacijama kada jedan od bubrega otkaže, drugi ima sposobnost da se uveća za 50% za samo dva meseca i preuzme kompletunu funkciju na sebe. Tokom života, bubrezi prečiste dovoljno tečnosti da se napuni jedno manje jezero.

Urin se sastoji od 95% vode, 2,5% uree i 2,5% raznih minerala, soli, kreatina i enzima. I danas u nekim zemljama vlada uverenje da je lekovit. U Nemačkoj ga pije oko 5 miliona, a u Kini oko 3 miliona osoba. ’Urinoterapiju’ koristili su Gandi, Džon Lenon, Džim Morison i Boj Džordž. Mokraća jeste sterilna, ali samo dok je u bešici. Onda kada napusti telo, puni se bakterijama. Takođe, mokraća sadrži soli koje mogu pojačati dehidrataciju, pa se ne savetuje piti je čak ni u ekstremnim situacijama kada nemamo vode.

Mokraća je odličan pokazatelj stanja organizma, i to se može videti već na prvi pogled. Svetla, blago žućkasta boja ukazuje na to da smo zdravi i da pijemo dovoljno vode. Bledo narandžasta ukazuje na prekomeran gubitak vitamina B iz krvotoka. Tamno žuta ili smeđa govori da smo dehidrirali. Braonkasta ukazuje na problem s jetrom ili žuči, žuticu ili Gilbertov sindrom. Crnu ili tamnu boju izaziva melanom. Crvena boja mokraće znači da je prisutna krv, i da je potrebno hitno posetiti lekara. Mokraća može biti i plava, kada unosimo previše hrane ili napitaka sa veštačkim bojama. Narandžasta ili ružičasta je bezazlena – znači da smo jeli cvekle ili šargarepe. Ukoliko je prisutna pena, to može biti znak prisustva proteina u mokraći. I to je signal da treba otići na kontrolu.

Čudan miris mokraće se može osetiti nakon što smo jeli špargle, beli luk, pili malo više kafe i alkohola. Ako je miris izrazito neprijatan, to može ukazivati na bakterijsku infekciju ili seksualno prenosivu bolest. Miris amonijaka nam govori da smo dehidrirali, a slatkasti ili voćni miris da treba da proverimo nivo šećera u krvi, jer je moguće da imamo dijabetes. Posebna ’nota’ oseća se u urinu trudnica tokom prvog tromesečja, i za nju su zaslužni hormoni. Preterani unos suplemenata ili neki lekovi mogu izazivati promenu boje i mirisa urina.

Važno je bešiku redovno prazniti i ne trpeti jer u suprotnom može da nam oslabi mišić dna karlice. Posledica je loša kontrola funkcije bešike, što može biti veoma neprijatno i poremetiti nam društveni život. Takođe, spazam mišića koji drže bešiku može prerasti u bol, koji može potrajati danima. Još jedna posledica preteranog zadržavanja mokraće može biti i prekomerno istezanje bešike. Zato, koliko god da smo prezauzeti, bešika mora biti na prvom mestu.

Prvi i najvažniji preduslov za dobro funkcionisanje bubrega i bešike je dobra hidratacija. Našem telu je voda neophodna, i dobro je dnevno popiti dve litre. Na taj način, čak i ako postoje preduslovi za bakterijske infekcije, možemo drastično da ih smanjimo. A tu je i prijatelj našeg urinarnog sistema – Nefrovit. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji sprečava upalu bubrega i bešike, infekcije mokraćnih puteva, efikasan je kod ešerihije koli, sprečava nastanak i pospešuje eliminaciju peska i kamenčića, i olakšava bolne krize.  Nefrovit, za lepši odraz zdravlja u ogledalu!

Kuglof s bundevom

Iskoristite plodove jeseni i napravite ovaj izdašni i zdravi kolač s bundevom.

Od sastojaka je potrebno:

  • 4 jaja
  • 2,5 čaše (od 2dl) speltinog brašna
  • 1/2 čaše ovsenih pahuljica
  • 1/2 čaše ovsenih mekinja
  • 1 čaša kefira ili jogurta
  • 1 čaša šećera, najbolje od kokosa, ili meda
  • 1/2 čaše maslinovog ulja
  • 1 čaša pasirane, pečene bundeve
  • Prašak za pecivo
  • Prstohvat soli
  • 1 kašičica mešavine začina: oraščeta, karanfilića, cimeta i malo crnog bibera (’Quatre Epices’)
  • 1 dodatna kašičica mlevenog cimeta
  • Vanilin štapić ili kašičica ekstrakta
  • 1 čaša grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • Malo putera za podmazivanje kalupa

Uključiti rernu na 180 stepeni. Dobro ulupati jaja mikserom, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke. Na kraju dodati bundevu, umutiti, pa sipati grožđice i orahe i izmešati varjačom.

Sipati u dobro podmazan kalup za kuglof, staviti u već zagrejanu rernu i peći sat vremena. Ista ova smesa može se peći u običnom plehu (đuveču) ili onom za komisbrot, samo nakon 45 minuta pečenja treba proveriti kolač, da ne zagori, najbolje zabadanjem tankog noža ili drvenog štapića, koji, kad se izvuče, treba da bude gladak, bez nalepljenog testa.

Ovaj kolač je prepun zdravih vlakana koji će vam omogućiti dobru probavu, kao i antioksidanata, vitamina i minerala koji će vam održati nivo energije i sitost. Jedna kriška je dovoljna za bogatu užinu. Uživajte u mirisima jeseni, a vaše telo će uživati u kvalitetnim sastojcima.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Put kroz istoriju kreveta

Krevet je naš mali hram bez koga ne možemo da zamislimo život. Danas znamo da nam je potrebno 7 do 8 sati sna i situacije kada ne možemo dugo da zaspimo, ili se probudimo u sred noći i zurimo u plafon mogu nam pokvariti dan koji sledi. Ugađamo sebi maksimalno, krevet nam je udoban, madrac odabran nakon detaljne ergonomske analize, soba zamračena, provetrena, miriše na aromatična ulja, izolovali smo buku i opet – prevrćemo se i nerviramo. Pripisujemo krivicu modernom dobu koje nam ne da mira i spokoja. Mnoge slavne ličnosti patile su od nesanice: Bendžamin Franklin, Vinston Čerčil, Van Gog, Merilin Monro, a britanski Premijer Erl od Rozberija je 1895. čak podneo ostavku koju je, između ostalog, obrazložio i nesnosnom nesanicom.

Erl od Rosberija koji je patio od nesanice, o čemu svedoče i tamni podočnjaci. Doktori su mu redovno davali morfijum, a pričalo se da je koristio kokain pre čuvenih govora koje je držao u Parlamentu

Ali kako se nekada spavalo? Da li su ljudi imali mira i spokoja da odspavaju osam sati bez prekida u savršenim uslovima? Vratimo se daleko u prošlost:

Arheologija je nama prve poznate krevete smestila u period od 8000 godina pre naše ere. Pronađeni su u pećinama gde su spavala nomadska plemena. Praistorijski kreveti bili su zapravo mala, okrugla udubljenja u zemlji, uz zidove pećina. Naš predak bi sakupio travu i drugo dostupno meko rastinje, ispunio ova udubljenja i tu se smestio postrance, zgrčen. Ovakvo mesto za počinak pre bi se moglo nazvati gnezdom nego krevetom. Plemena koja su stalno bila u pokretu i često noćila na nepoznatoj teritoriji, morala su ritam sna da prilagode okolini, naročito divljim zverima koje su predstavljale opasnost po zajednicu. Zato je sigurno najbezbednije bilo spavati u isto vreme kad i predatori. Teško da je naš predak imao taj luksuz da prati prirodni ritam dana i noći i da se skroz opusti u višečasovnom, dubokom snu.

Još u Odiseji, Homer pominje ’prvi san’. U brojnim zapisima, sve do kraja 18. veka, opisuje se segmentirani san, spavanje podeljeno na dva dela. Nešto posle sumraka, ljudi bi otišli na počinak i odspavali prva četiri sata. Potom bi se prirodno probudili i ostali par sati budni, posvećujući to vreme meditaciji, molitvi, druženju, tumačenju snova, kućnim poslovima ili seksu, ili bi čak išli u posete komšijama. U vreme progona Hrišćana, ovo vreme bi se koristilo za religijske obrede. Nakon toga, utonuli bi opet u ’drugi san’ naredna četiri sata. Jedan medicinski priručnik iz 16. veka savetuje parovima da je najbolje vreme za začeće upravo nakon prvog sna.

Nedavno je otkriveno da jedno pleme u Nigeriji i danas funkcioniše na sličan način, čak koriste fraze ’prvi san’ i ’drugi san’ kojima definišu određena doba noći. Psiholog Greg Džejkobs kaže da je vekovima bilo sasvim normalno da deo noći provedemo u budnom stanju, i da je moderno ubeđenje da moramo odspavati 8 sati u cugu čak i štetno, jer nam svako buđenje izaziva nervozu i anksioznost.

Ulična rasveta je promenila sve. Prva ulična rasveta na gas pojavila se u Londonu 1807. godine

Ako su naši preci sve do nedavno funkcionisali po sistemu ’spavanja u dve faze’, kako se taj običaj izgubio? Istoričar Rodžer Ekirč proučavao je ovu pojavu 16 godina, i došao do zaključka da je glavni krivac za to početak urbanog načina života krajem 17. veka. Pojavom ulične rasvete, svet van sopstvenog doma postao je dostupniji i bezbedniji, i noćni život je ušao u modu. Gradovi su nudili bogatije društvene sadržaje, pa se smatralo da je ležanje u krevetu kod kuće već od sumraka gubljenje vremena. Dolaskom industrijske revolucije uvodi se i celodnevno radno vreme, radnička klasa je iscrpljena pa ne može da priušti da dragoceno vreme za san troši na sitne aktivnosti po kući. Sve više ljudi počinje da pati od poremećaja sna, što dovodi do otkrića prve pilule za spavanje, 1903. godine. Barbital je dočekan s ovacijama, i ubrzo potom masovno zloupotrebljavan.

Ali, vratimo se krevetima. Od praistorijskih ’gnezda’, krevet se tokom istorije menjao, ali mu je osnova sve do nedavno bila trava, odnosno slama. Kod starih Rimljana, bogati su spavali na madracima punjenim perjem, a sirotinja na slami. U srednjem veku, mračnjaštvo je palo i na san. Krevet je bio luksuz: samo srednjovekovni kraljevi imali su svoje krevete koje bi nosili sa sobom gde god bi putovali. Za većinu, ne samo da nije bilo kreveta, već ni spavaće sobe – spavalo se tamo gde se i živelo, u glavnoj prostoriji uz ognjište, na vrećama punjenim slamom. Umesto jastuka, koristio se panj. Čak ni vlastela nije imala zasebne sobe za svakog člana porodice, već bi se svi ukućani okupljali u jednoj prostoriji koju bi delili i sa bliskom poslugom. Čitave porodice spavale bi u jednom krevetu. Kreveti su obično imali četiri stuba i baldahin, što iz estetskih, ali i praktičnih razloga: sprečavali su razne insekte da padaju na postelju sa tavanica.

Najveća pošast u srednjovekovnoj postelji bile su stenice, pa se krevet svake večeri pregledao i trebio. Sve do 19. veka, ljudi su nuždu vršili u noćnim posudama u istoj sobi gde bi i spavali, i prostorom bi se širili razni telesni mirisi koji su se mešali sa dimom s ognjišta.

Noćna posuda iz Viktorijanskog perioda

Kasnije, jačanjem srednje klase, sve više kuća ima krevete, ali opet, ne za individualnu upotrebu. Ljudima nije bilo bitno samo da im bude udobno i toplo kada se šćućure jedni pored drugih, već je to bilo i pitanje bezbednosti. Razbojnika je bilo na sve strane, pa je bilo neophodno dobro se zatarabiti odmah nakon sumraka i sigurnost naći u grupi.

Interesantno je da su srednjovekovni kreveti bili mali i kratki – neki tek 1,2 metra. Postoje oprečne teorije o ovim krevetima, od toga da se tada spavalo u sedećem položaju iz straha od gušenja, sujeverja da samo mrtvi ’spavaju’ skroz opruženi, do kompleksnih teorija o rasporedu tečnosti u stomaku koje bi u ravnom položaju mogli dospeti do glave i natopiti mozak.

Gostinski krevet u Rembrantovoj kući u Amsterdamu

U nekim delovima zapadne Evrope u kasnom srednjem veku bio je popularan ’krevet sandučar’ koji je ličio na veći ormar. Bio je sa svih strana zatvoren, sa vratancima sa strane kod uzglavlja, i izdignut od poda. Ovakvi kreveti bili su dugački oko 1,60m, i u njima se spavalo na 3-4 jastuka. U Holandiji je ovaj običaj opstao sve do kraja 19. veka, naročito u ruralnim oblastima. Ovakav krevet imao je niz prednosti: prljavština bi teže dospevala u posteljinu, ograničeni, mali prostor bi se lakše zagrejao, a davao je i privatnost. Lep primerak ovakvih kreveta može se videti u Rembrantovoj kući u Amsterdamu. Rembrant, koji je živeo koliko od slikanja, toliko i od trgovine umetničkim predmetima, imao je i jedan krevet sandučar specijalno za goste, trgovce, koji bi doputovali i noćili kod njega radi posla.

Fotografija Jakoba Risa koja prikazuje uslove života radničke klase imigranata u Njujorku krajem 19. veka.

U našim krajevima pojam ’slamarice’ opstao je sve do sredine prošlog veka, pa i duže na selima, a običaji koji su nam stigli sa Istoka isključivali su postojanje spavaće sobe, čak i za vlastelu. To najbolje možemo videti u Konaku Kneginje Ljubice, gde je čitav enterijer prilagođen dnevnim potrebama, dok bi se uveče iz ugradnih dolapa vadili dušeci i prostirali po podu.

Konak Kneginje Ljubice

Nakon ovog kratkog putovanja kroz istoriju, naš krevet nam sve više liči na palatu. Ako se probudite u sred noći i ne možete da zaspite, ne brinite – možda jednostavno funkcionišete u ritmu predaka i potrebna vam je pauza između prvog i drugog sna. A ako ne možete a da ne brinete, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji eliminiše nervozu, napetost i depresiju i omogućava lakši ulazak u san. Da je imao Optima Formu, Erl od Rozberija verovatno ne bi morao da podnese ostavku.

Haj’mo, semenkeee, dinar za fišek!

Mi pripadnici starijih generacija još uvek pamtimo bioskope bez Dolbi i 3D sistema, ispred kojih je obavezno stajao čikica sa pletenom korpom prepunom semenki i već spremnim fišecima od papira. Verovatno i dan-danas, sam pogled na bele semenke nas vraća u prošlost i zvuk grickanja koji bi dopirao sa svih strana dok gledamo u veliki ekran. Dešavalo se da se traka zaglavi, na sred projekcije se upali svetlo dok je ’majstor’ ne opravi, i prene nas iz uljuljkanosti, da bismo shvatili da smo okruženi ljuskama od semenki koje bi, oni nemarniji, bacali na pod ispod sebe. Ne retko bi po neka semenka poletela ka redovima ispred, s namerom da se u šali pogodi veseli drugar, pa bi greškom završila na natapiranoj frizuri neke gospođe…

Bila su to lepa vremena kojih se s nostalgijom sećamo, iako nam moderni bioskopi nude mnogo udobnije stolice, kvalitetniji zvuk i fantastične specijalne efekte. Danas umesto semenki grickamo kokice koje kupujemo na biletarnici modernog bioskopa u tržnom centru, spremljene s mnogo nezdravih masti i soli, i pijemo preslatke gazirane sokove. Semenke polako iščezavaju, kao i zvuk grickanja koji je sada drastično ublažen bučnim bioskopskim efektima.

Običaj grickanja semenki dobili smo od naroda bliskog istoka kod kojih se tradicionalne grickalice i dalje obilno koriste. I upravo taj običaj objašnjava nižu stopu oboljenja prostate i kardiovaskularnog sistema kod njih. O blagodetima bundeve već smo pisali ovde: http://herbaroom.com/bundeva/ , a sada ćemo se koncentrisati na koncentrat – na mikrokosmos koji se krije u jednoj njenoj semenki.

Bundevine semenke su odličan izvor magnezijuma – jedna šaka ovog dragocenog semena sadrži čak pola preporučene dnevne doze magnezijuma. A zašto je ovaj mineral bitan? Zato što bez njega nema ni života – bez njega srce ne može da kuca, DNK ne može da se sintetiše, kosti i zubi ne bi mogli da se formiraju, krvni sudovi i mišići bili bi uvek napeti, a ni creva ne bi mogla da vare hranu. Magnezijum nam održava zdrav krvni pritisak, štiti srce od srčanog udara i čuva krvne sudove. Pored magnezijuma, semenke sadrže antioksidantne i vlakna koja takođe čuvaju srce, ali i jetru. Dakle, kada grickamo semenke, naše srce se bukvalno raduje.

Semenke su bogate još jednim neophodnim mineralom – cinkom. Zahvaljujući njemu ćelije u našem telu mogu da rastu i dele se, a neophodan je za zdrav san, dobro raspoloženje, funkcionisanje čula ukusa i mirisa, zdravlje očiju i kože. Cink reguliše nivo insulina, a muškarcima je neophodan za održavanje normalnih seksualnih funkcija. Život bez dovoljne količine cinka je naporan, jer tada moramo da se borimo sa prehladama, hroničnim umorom, depresijom, nečistom kožom i aknama, zaboravnošću, a bez njega bismo definitivno izumrli jer je neophodan za začeće i normalan razvoj ploda. Kada grickamo semenke, bukvalno dajemo doprinos potomstvu.

Osim održavanja normalne seksualne funkcije, muškarci imaju razlog više da grickaju semenke: one čuvaju prostatu i sprečavaju hiperplaziju – neprijatno uvećanje prostate. Ozbiljna naučna istraživanja dokazala su da semenke bundeve i ulje od njih igraju veliku ulogu u očuvanju zdravlja prostate. Dakle, kada grickate semenke u mladosti, bukvalno mislite na starost, a kada ih grickate u zrelim godinama, živite u trenutku.

Nisu semenke dobre samo za muškarce. Fitoestrogeni iz ulja semenki bundeve održavaju nivo dobrog holesterola, snižavaju krvni pritisak, smanjuju pojavu valunga, glavobolje i bola u zglobovima. Dakle, kada grickate semenke, direktno zadajete udarac simptomima menopauze.

Semenke sadrže triptofan, amino kiselinu koju naše telo pretvara u serotonin, a potom i u melatonin, bez koga nema zdravog sna. Zato je naročito korisno jesti semenke par sati pre odlaska u krevet. Grickajući semenke predveče bukvalno sebi garantujemo dobar san.

Istraživanja su potvrdila da ulje od semenki bundeve ima protivupalni efekat. Zato je naročito dragoceno osobama koje pate od artritisa ili hroničnih bolova u kostima i zglobovima. Grickajući semenke eliminišemo ili smanjujemo potrebu da koristimo sintetičke protivupalne lekove.

Svakako ne preporučujemo da semenke grickate na javnim mestima i bacate ljuske oko sebe, ali kada uveče sednete pred TV da odgledate omiljenu seriju, film ili utakmicu, uzmite šaku semenki i napravite fišek od papira za ljuske. A možete kupiti i golicu, već oljušteno seme. Mada, gde je tu duh dobrih, starih vremena…

U dobra vremena vas vraća i Herba Svet svojim biljnim preparatima: srce i krvne sudove možete dodatno zaštititi ili oporaviti pomoću Leocardina, prirodnog preparata na bazi lekovitog bilja. Leocardin reguliše pritisak, poboljšava cirkulaciju, oporavlja kardiovaskularni sistem nakon infarkta, Koksaki virusa i angine pektoris, i reguliše nivo holesterola.

A svakom muškarcu preporučujemo bundevine semenke i – Hipo Prostat. To je prirodna formula koja čuva vitalnost prostate i sprečava hiperplaziju, umanjuje učestalost mokrenja, eliminiše otežalo mokrenje i sprečava infekcije urinarnog trakta.

Bundeva

Priroda svako godišnje doba obeleži posebnim plodovima, a naše telo, po završetku leta, oseti snažnu potrebu za drugačijom vrstom hrane. Bundeva je simbol jeseni. U Severnoj Americi je veoma bitna jer je i zaštitni znak praznika Halloween, Svih Svetih, poznatijeg kao Noć veštica, koji se obeležava 31. oktobra. Bundeva je i poreklom iz Amerike, smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo. Američki doseljenici su je dobili od Indijanaca, pa je postala simbol još jednog praznika – Dana zahvalnosti.

Noć veštica je paganski praznik sa korenima u drevnoj keltskoj proslavi žetve, Samajn. Kelti su verovali da se tog dana duše mrtvih vraćaju kako bi uništile useve, pa bi druidi na lomačama prinosili žrtve da bi ih umilostivili. Tom prilikom nosili su životinjske glave i kožuhe, i taj običaj danas je prenesen na kostimirane zabave. Za Noć veštica dube se bundeve i od njih se prave lampe, a na trpezi su česti kolači i pite od bundeve. I kod nas je bundeva cenjena, a gaji se naročito u Vojvodini. U Kikindi se krajem septembra odražavaju ’Dani ludaje’ posvećeni tikvama i bundevama.

Cucurbita pepo, bundeva, ne samo da je simbol jeseni i neraskidivi deo mitova i legendi, već je veoma zdrava i lekovita namirnica. Može se jesti u svim oblicima, slana i slatka, od nje se mogu spremati čorbe, prilozi i poslastice. Veoma je zasitna i može nam pomoći da smršamo i održimo vitku liniju. Osim što je njen plod jestiv, semenke su veoma zdrave i lekovite i od njih se pravi kvalitetno ulje.

Pa da vidimo zašto je bundeva zdrava:

  • Prepuna je vitamina i minerala: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, folna kiselina, niacin, kalcijum, fosfor, kalijum i gvožđe
  • Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina, naročito omega 3 i 6 koje nam daju energiju, štite reproduktivni i centralni nervni sistem
  • Sadrži beta karotin, antioksidant koji čuva organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, sprečava razvoj tumora i jača imunitet, ali i hrani kožu i sprečava melanom
  • Veoma je dobra za varenje, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju rad creva, sprečavaju upale, karcinom debelog creva i hemoroide
  • Ima protivupalni efekat i pomaže kod artritisa, reume i gihta, ali i kod upala i bolesti kože – psorijaze i ekcema
  • Karotin koji joj daje narandžastu boju, štiti oči, naročito mrežnjaču i sprečava kataraktu
  • Bundevino ulje dovodi do smanjenja holesterola u krvi, štiti krvne sudove, sprečava i ublažava proširene vene. Kod proširenih vena preporučuju se obloge od rendane bundeve
  • Ulje takođe štiti urinarni sistem, sprečava upale bešike i pojavu kamena u bubrezima, a semenke štite prostatu. Bundeva je diuretik, pomaže nam da izbacimo višak vode iz organizma
  • Seme bundeve je odličan lek protiv dečjih parazita – glista i pantljičare
  • Ima malo kalorija a zasićuje – 100 grama bundeve ima samo 30 kalorija, pa održava ravnomeran nivo insulina u krvi, i odlična je u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa
  • Sok bundeve je dobar kod upale jajnika i olakšava tegobe u menopauzi. Bundeva uravnotežava hormone a kod muškaraca seme bundeve poboljšava kvalitet sperme.

Zato, pravac na pijacu, odaberite neki lep komad bundeve, i ako nemate mnogo ideja i vremena da se njome bavite, jednostavno je stavite u rernu i ispecite. Zamenite večeru komadom pečene bundeve i uživajte u njenom ukusu, kao i u osećaju da ste uradili nešto dobro za svoje telo.

I ne zaboravite Equigal!

Hormoni i lepota

Poremećaj hormona se često može pročitati na našem licu i telu. Hormoni su nezaobilazni i veoma bitan deo ’slagalice’ našeg organizma. Kako ulazimo u određena životna doba i situacije, poput puberteta, menopauze ili trudnoće, nivo hormona se menja, ali sve su češće situacije kada hormoni ’polude’ kada im nije vreme.

Danas raste broj žena koje se bore s neredovnim ciklusima, policističnim jajnicima, miomima i drugim poremećajima izazvanim hormonalnim disbalansom. Svako ko se našao u takvoj situaciji zna koliko je teško boriti se sa konstantim osećajem umora, depresije, zaboravnošću i promenama raspoloženja. Osim što hormoni imaju ogroman uticaj na naše telo i psihu, oni nam mogu i drastično promeniti izgled. Zato ne preterujemo kada tvrdimo da su hormoni neophodni za lepotu.

Kada su hormoni poremećeni, žudimo za slatkišima, skloni smo prejedanju i gojenju. Kada nam opadne nivo estrogena, imamo osećaj kao da gubimo svaku kontrolu nad hranom. To je zato što estrogen utiče na nivo leptina, hormona koji reguliše unos hrane. Nakon četrdesete godine života, a naročito prilikom ulaska u menopauzu, žene se lakše goje, a masne naslage se posebno talože u stomačnoj regiji. Ovo je period i kada smo manje fizički aktivne, pa je važno pronaći aktivnost koja nam odgovara i redovno je primenjivati.

Naš sistem za varenje obložen je receptorima koje reaguju na estrogen i progesteron. Kada njihov nivo raste ili pada, i naše varenje se menja, često se nadimamo i otičemo, pa nam može postati teško da zakopčamo dugme na omiljenim farmerkama.

Hormonalni disbalans se usko povezuje s pojavom akni. Kada nam se poveća nivo androgena, muških polnih hormona (kojih u određenim količinama imaju i muškarci i žene), naše lojne žlezde rade više nego što bi trebalo, pore nam se zapušavaju i stvaraju se akne. Problem akni nikako ne treba rešavati u ’kućnoj radinosti’. Potrebno je, pre svega, proveriti nivo hormona i poraditi na njihovom balansu, i naći dobrog dermatologa ili kozmetičara koji će nam stručno očistiti kožu.

Poremećaj polnih i/ili tiroidnih hormona može izazvati naglo i prekomerno opadanje kose. Kosa postaje suva i krta, na šta ni jedna žena ne može ostati ravnodušna. I dok nam kosa opada, pojavljuju se obilno neželjene dlačice na pogrešnim mestima: pojačavaju se malje na nausnicama, bradi i po telu. I opet, to je znak da treba proveriti nivo polnih i tiroidnih hormona.

Progesteron nam reguliše i nivo energije i san, pa kada opadne, nastaju hronični umor i nesanica. Nizak estrogen može izazvati valunge i preznojavanje, što može dodatno ometati san, ali i izazvati glavobolje. Umor i neispavanost utiču na izgled našeg lica i pojavu tamnih podočnjaka, ali i na telo jer nam ne omogućavaju dobar nivo energije za svakodnevne aktivnosti.

Ako nam je nivo estrogena previsok, mogu se pojaviti promene na dojkama, kao što su ciste i kvržice. Veoma je bitno redovno obavljati samopregled dojki, oko 15. dana ciklusa, i odmah reagovati na svaku promenu.

Estrogen je direktno povezan sa serotoninom i dopaminom, ’hormonima sreće’. Hormonalni disbalans ide ruku pod ruku s depresijom, koja može naročito biti izražena tokom PMS-a i u menopauzi. Poremećaj polnih i tiroidnih hormona može ozbiljno ugroziti psihičko zdravlje, doneti manjak samopouzdanja i ljubavi prema sebi, navesti nas da zanemarimo fizički izgled, a u težim slučajevima čak i osnovnu ličnu higijenu.

Naše telo je savršena slagalica, ali dovoljno je da se samo jedna kockica poremeti da naruši čitavu sliku. Nigde to nije tako vidljivo kao kod hormona. Kada se hormoni jednom poremete, veoma je teško povratiti balans. Moderna medicina nam nudi zamensku hormonalnu terapiju koja može delovati dok je uzimamo, uz mnoge neželjene efekte, a kada prestanemo da je uzimamo problem se vraća. Prirodni balans možemo najbolje povratiti prirodom.

Femisan A je preparat na bazi lekovitog bilja koji, bez ikakvih neželjenih dejstava, uspostavlja hormonalni balans i rešava probleme izazvane disbalansom. Femisan A postoji u dva oblika: kapima – biljnoj tinkturi, i kapsulama koje su dodatno obogaćene zlatnom makom i cinkom.

Femisan A je neizostavni sastojak kozmetičke torbice svake žene.