Daleko od očiju, daleko od stomaka

Iskušenjima je najčešće teško odoleti, naročito kad je hrana u pitanju. Nekome je hrana veoma bitan faktor u životu, a ima i onih retkih kojima je hrana samo sredstvo za preživljavanje. Ali čak i kad nismo gladni i nije vreme za obrok, ako se nešto primamljivo stavi pred nas, velika je šansa da ćemo počistiti tanjir. To je potvrdila i studija iz 2011. godine, rađena na velikom broju gojaznih studentkinja, koje su unosile prekomerni broj kalorija kad god bi im hrana bila na dohvat ruke.

Svako ko radi u kancelariji odmah će prepoznati situaciju: uvek se tu nađe neka čokolada, kolači koje je umesila i donela koleginica, bombonjera koju je doneo zahvalni klijent… I sve stoji ’na izvol’te’. Pre desetak godina rađena je zanimljiva studija u kojoj je posmatrano 40 sekretarica. Istraživači bi postavljali dve vrste posude – providnu i neprozirnu, sa bombonama, jednu direktno na sto sekretarice, a drugu par metara dalje. Dok su im prozirne posude sa slatkišima bile na stolu, sekretarice su u proseku jele 7,7 bombona na dan. Kada su tu bile neprozirne posude, jele su manje. A kada su obe bile par metara dalje, jele su 60% manje bombona.

Još jedna studija rađena je pre par godina u poslovnoj zgradi sa zajedničkim mini-kuhinjama u kojima su svima stalno dostupna pića i hrana. Istraživači su prvo posmatrali prostorije i zaključili da većina zaposlenih dolazi da bi uzela piće. Onda su u jednoj kuhinji u prvi plan stavili pića, a dosta dalje grickalice, dok su u drugoj grickalice bile odmah pored napitaka. Rezultati su zanimljivi: u ovoj drugoj kuhinji, gde su grickalice bile na dohvat ruke, duplo više muškaraca i za jednu trećinu više žena bi se služilo njima svaki put kad bi došli po napitak.

Ali i pre nego što su rađene slične studije, postoji industrija koja je veoma dobro shvatila kako funkcioniše ljudski mozak: reklamna. Stilisti hrane i fotografi znaju kako da aranžiraju i slikaju hranu da deluje najprimamljivije. Verovatno je najbolji primer za to hamburger poznatog svetskog lanca brze hrane, koji na slici izgleda savršeno i sočno, a kada ga dobijete u pakovanju od stiropora shvatite da izgleda usahlo i minijaturno. Pored izgleda hrane, na nas utiču i mirisi: kada uđemo u pekaru neposredno nakon što je pekar iz rerne izvukao sveže pečen hleb ili pecivo, teško ćemo odoleti da ga ne kupimo. Miris roštilja dok prolazimo pored kioska na ulici takođe može biti vrlo inspirativan.

Pa kako nas to čulni nadražaji navode da se prejedamo? Na našu odluku da posegnemo za hranom utiču dva različita sistema u mozgu. Homeostatski sistem koji reguliše našu potrebu za hranom kontroliše hipotalamus tako što luči hormone koji nam signaliziraju da smo gladni ili siti, i to isključivo na osnovu ‘unutrašnjih’ signala koje telo šalje u skladu sa trenutnim nivoom energije. Ali tu je i drugi, ‘spoljašni’ sistem koji funkcioniše po sistemu ’nagrade’, i koji je osnov zavisnosti ne samo od hrane, već i od opijata. Lepo servirana hrana ili primamljivi miris predstavljaju čulne podsticaje koji aktiviraju anticipaciju prijatnosti koju izaziva hrana.

U SAD, koje su poznate po epidemiji gojaznosti kod tinejdžera, rađena je studija tokom koje su tinejdžeri dobijali milkšejk nakon čega bi odmah bili podvrgnuti snimanju magnetnom rezonancom, da bi se utvrdilo kako im reaguje mozak. Kod svih čiji je mozak pokazao ’povišen’ odgovor na stimulans hranom, nakon tri godine utvrđeno je značajno povećanje telesne mase.

A vi, da li se lako mašite za hranu kada stoji ispred vas? Ako je odgovor potvrdan, najverovatnije kuburite s kilažom. Ali ako ste svesni te činjenice, onda imate i ključ za rešenje: ne držite hranu, grickalice, slatkiše u vidnom polju. Ako imate sedentan posao, sklonite hranu s radnog stola. Kod kuće sve što vas mami stavite u kredenac ili plakar, ili još bolje, ne držite slatkiše i grickalice u kući. Ako je verovati pomenutim studijama, na taj način ćete barem prepoloviti bespotrebno prejedanje.

A ako želite da se na zdrav način rešite viška kilograma, smanjite oticanje zbog zadržavanja viška vode u organizmu, ubrzate varenje i pospešite razmenu materija, tu je Equigal. Pet lekovitih biljaka u ovom potpuno prirodnom preparatu pomoći će vam i da se inhibira osećaj gladi, ali, pošto su one i prirodni čistači organizma, ublažiće ili otkloniti sve procese u koji mogu izazvati ili pogoršati reumu, giht, poremećaj rada creva i mokraćnog sistema ili hemoroide. Dakle, Equigal pred oči, a grickalice što dalje!

Hranom do balansa i u zrelim godinama

Menopauza je bitan stepenik u životu svake žene, i ne baš mnogo prijatan. Kada nagrnu naporni simptomi često nismo ni svesne da to iz nas govori menopauza, tek kada sa određene vremenske distance analiziramo situacije i naše reakcije, shvatimo šta se zapravo dogodilo. Menopauza i hormonalne promene koje je prate utiču na celokupni sistem, i psihu i telo, a često ih nesvesno i same pogoršavamo neadekvatnim stilom života. Jedna od vrlo bitnih stavki na koju u menopauzi treba obratiti veliku pažnju je ishrana.

Neadekvatnom i nezdravom ishranom možemo drastično povećati neprijatne simptome koji će nam ne samo učiniti nesnosnim taj prelazni period, već mogu i uticati na naše kasnije zdravlje i definisati našu starost. Ono što vreba iza ugla, i što treba da sprečimo po svaku cenu, su porozne kosti, loša mišićna masa, kardiovaskularni problemi, usporen metabolizam, sklonost ka gojenju, anemija…

Nedavna istraživanja pokazala su da je idealan tip ishrane za žene koje ulaze u menopauzu, ali i nakon nje, mediteranski. Mediteranski način ishrane podrazumeva velike količine povrća i voća, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja, a manje količine crvenog mesa. Studija koja je rađena na uzorku od preko 100 žena koje su prošle menopauzu, potvrdila je da ovakva ishrana značajno utiče na očuvanje ili poboljšanje gustine kostiju i veću mišićnu masu, bez obzira na fizičku aktivnost ili hormonalnu terapiju.

Jedan od najvećih rizika s kojim se žene nakon menopauze suočavaju je osteoporoza. Česti prelomi kostiju, a naročito osetljivost kičmenih pršljenova, može ekstremno smanjiti kvalitet života, ali i biti okidač za mnogobrojne druge poremećaje u zrelom i starijem dobu. U ovom slučaju, najbolji lek je zaista preventiva, pa akcenat na početku menopauze treba staviti upravo na jačanje koštane mase.

Pored mediteranske ishrane, kvalitet kostiju nam može poboljšati i mediteransko sunce. Redovno i umereno izlaganje suncu pomaže stvaranje vitamina D koji je neophodan za zdravlje kostiju. Naravno, suncu se možemo izlagati gde god ga ima dovoljno, ali boravak na moru ima i dodatnu prednost: plivanje i šetnje. Morska voda dodatno mineralizuje kosti, a plivanje je idealan sport koji pomaže da izgradimo i poboljšamo mišićnu masu uz skoro nepostojeće šanse da se povredimo.

Žene u menopauzi su posebno sklone gomilanju viška kilograma jer se metabolizam usporava a i prirodno se manje krećemo nego kad smo bile mlađe. Zato je mediteranska ishrana i što češći boravak na moru idealan način da očuvamo zdravu telesnu masu, idealan nivo holesterola i triglicerida i tako sačuvamo srce i krvne sudove.

Pored telesnih blagodeti, mediteranska ishrana će nam sačuvati i mentalno zdravlje. Kroz menopauzu ćemo proći uz manje depresije, promene raspoloženja, nervoze, lupanja srca i valunga. Pa šta je onda bitno da se nađe na trpezi žene koja ulazi u menopauzu? Uz sledeće grupe namirnica nećete pogrešiti:

  • Pre svega, pijte što više vode. Pad estrogena tokom menopauze izaziva sušenje kože i opštu dehidrataciju, koja može biti okidač i kardiovaskularnih problema, a i izazvati glavobolje.
  • Hrana bogata kalcijumom, kao što su zeleno lisnato povrće i zdravi mlečni proizvodi, najbolje jogurt i kefir, nahraniće naše kosti.
  • Još jedan prijatelj kostiju, vitamin D, osim što se prirodno generiše kada se izlažemo suncu, može se naći i u ’masnoj’ ribi kao što je tunjevina, losos, skuša, sardina. Ima ga i u goveđoj džigerici i žumancetu.
  • Kada tanjir napunimo laganim povrćem, ili kada pojedemo voćku za užinu umesto industrijskih kolača i keksa, pomažemo telu da održi zdravu telesnu težinu i sprečavamo gojaznost, a pritom obezbeđujemo dovoljne količine hranljivih materija. Uvek radije birajte patlidžan, tikvice, blitvu nego pržen krompir ili beli hleb.

  • Hrana bogata gvožđem, kao što su urme, ovsene pahuljice, jaja, spanać, blitva, sprečiće anemiju, naročito u perimenopauzi kada su moguće obilnije menstruacije.
  • Laneno i čia seme bogati su omega-3 masnim kiselinama koje nam štite arterije. Pospite njima kefir, ovsenu kašu ili salatu.
  • Nerafinisano, devičansko maslinovo ulje smanjuje upale, pokreće metabolizam, štiti kardiovaskularni sistem, vlaži kožu i održava vaginalnu vlažnost. Maslinovo ulje ima sposobnost da spreči ili ublaži alergije, čak su neke studije pokazale da deluje kao antihistaminik.
  • Bitan je i način pripreme hrane: uvek se pre odlučite da je obarite, blanširate, prodinstate ili grilujete nego da je pržite. Prženje ne samo da uništava korisne sastojke hrane, već značajno podiže njenu kalorijsku vrednost, što je siguran put ka gojaznosti.

Pored zdrave, prirodne hrane, u menopauzi nam dosta može pomoći i lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje mogu pomoći da se što lakše prebrodi menopauza i eliminišu neprijatni simptomi, kao što su preosetljivost nervnog sistema, uznemirenost, lupanje srca, promene raspoloženja, preznojavanje, valunzi. I sve one mogu se naći na jednom mestu – u Femisanu B.

Femisan B je najbolja, a potpuno prirodna formula za žene. Dodajte ga uz svoj mediteranski obrok, i obavezno ga ponesite na more!

Čili s govedinom (Chili con Carne)

Svi znamo da, kada želimo da smršamo, treba da nađemo načina da ubrzamo metabolizam. Donosimo vam prilagođeni recept za ukusno jelo s meksičkim korenima koje spaja dva odlična pokretača metabolizma: ljutu papričicu i protein.

Baš kao i sva najbolja narodna jela, i čili kon karne je u početku bio ’sirotinjska hrana’. Jelo je nastalo u San Antoniu, u Teksasu, gde su doseljenici sa Kanarskih ostrva iskombinovali sastojke koje su tradicionalno koristili Meksikanci, pre svega čili – ljutu papričicu, i dodali svoj pečat u obliku belog luka i začina. Smatra se da su američki autohtoni narodi ljutu papričicu koristili još od 7000. godine pre naše ere, pa možda i ranije, a nakon što je Kortez stigao u Južnu Ameriku početkom 16. veka, papričica je osvojila i ceo svet.

Neka istraživanja utvrdila su da možemo pospešiti proces gubitka viška kilograma i do 10 puta pomoću ljute papričice. Ljuti začini ne samo da mogu da nam prodrmaju metabolizam dok ih jedemo, već imaju isti efekat satima nakon konzumiranja. Pored toga, oni nam pozitivno utiču i na raspoloženje.

Drugi bitni element za pokretanje metabolizma je protein. Čisto proteinski obrok nam može pomoći da sagorimo do 25% kalorija u obroku samo tokom procesa varenja. Osim toga, protein je veoma zasitan pa će nam sprečiti napade gladi i potrebu za dodatnim grickanjem između obroka. Idealan je i za osobe koje su fizički aktivne jer pomaže izgradnju mišićne mase, a svi znamo, što veća mišićna masa, to manje sala.

Zato uz ovu varijantu čili kon karnea ne treba služiti pirinač, kukuruz ili tortilju, već ga iskombinovati uz lagano povrće, a ako nam ipak nedostaju žitarice, idealan izbor je kinoa.

Za ovu ’laganu’ varijantu čilija treba vam:

  • 300 gr mlevene junetine
  • 1 glavica crnog luka
  • nekoliko čenova belog luka
  • 1 rendana šargarepa
  • 1 konzerva pelat paradajza i još toliko pasiranog paradajza
  • 1 konzerva crvenog pasulja
  • 1 kašika celerove soli
  • biber
  • mlevena ljuta papričica po ukusu, što više to bolje
  • kašičica izdrobljenog semena korijandera, opciono
  • grančica majčine dušice ili origana

Luk sitno iseckati, baciti na tiganj s malo ulja, propržiti, pa dodati mleveno meso i nastaviti s prženjem uz mešanje dok se lepo ne usitni i promeni boju. Potom dodati paradajz i začine, sve dobro sjediniti i kada proključa dodati sve preostale sastojke. Smanjiti vatru i poklopiti, ostaviti da se krčka nekih pola sata, uz povremeno mešanje.

Čili servirati u listove salate, endivije ili kupusa, dodati štapiće celera, malo seckanog avokada… Kada se ohladi, čili možemo presuti u posudice i staviti u zamrzivač, na taj način imamo brz i zdrav obrok za situacije nemamo mnogo vremena.

Sačekajte par sati nakon ručka, pa – pravac u teretanu! I ne zaboravite da popijete Equigal!

S kim si, takav si?

Dobro znamo da nam ljudi iz naše okoline mogu preneti viruse, grip, gljivična oboljenja kože… ali da li je moguće da nam neko prenese gojaznost? Danas smo svedoci sve većeg broja slučajeva ekstremne gojaznosti koja poprima oblik epidemije i ozbiljno ugrožava zdravlje, naročito među decom i tinejdžerima. Moramo sami sebi priznati da se nedovoljno krećemo, da često posežemo za nezdravom hranom i brzim rešenjima čisto da napunimo stomak, a kada smo u društvu retko pazimo šta i koliko jedemo.

A da li se gojaznost može prenositi s osobe na osobu? Sudeći po najnovijim istraživanjima Univerziteta u južnoj Kaliforniji, gojaznost zaista može biti zarazna. U njihovoj studiji je učestvovalo preko 1000 tinejdžera i njihovih porodica, među kojima je bilo 25% gojazne dece i 75% gojaznih odraslih osoba. Naučnici su analizirali društveno okruženje dece i navike u porodici i zaključili da ključ gojaznosti leži u odnosima u porodici i međusobnom uticaju na navike u ishrani.

Ovo nije jedina studija koja je došla do ovakvog zaključka.  Slična studija na Univerzitetu na Havajima proučavala je 5000 tinejdžera, nakon koje je čak u naučnu terminologiju uveden nov pojam: imitativna gojaznost, kojom se definiše proces imitiranja nutritivnih i životnih navika gojaznih osoba. Definitivan zaključak studije je da, ukoliko obedujemo zajedno s gojaznom osobom, iako nismo gojazni i previše gladni, najverovatnije ćemo pojesti istu količinu hrane kao i oni. Ukoliko često obedujemo zajedno, naročito ako je u pitanju član porodice, najverovatnije ćemo i mi postati gojazni.

Istraživači harvardskog medicinskog fakulteta su izveli još opsežniju studiju na grupi od 12000 ispitanika, koja je trajala čak 32 godine. Zaključak studije je da ako vaš prijatelj nabaci koje kilo viška, imate 50% šanse da ih i vi nabacite.

Rezultati ovetri studije ne iznenađuju mnogo. Ljudi su povodljiva bića, naročito kada su u pitanju hedonistička iskušenja. Međutim, to ne opravdava naše postupke, naročito ako smo roditelji i treba da damo dobar primer svojoj deci. Treba da osvestimo sopstvene postupke i da shvatimo da smo mi gospodari svoje trpeze, jer od toga ne zavisi samo naš fizički izgled i samopouzdanje, već, mnogo bitnije, naše zdravlje, kako fizičko tako i mentalno. Zato je bitno:

  • kreirati sopstvene obroke i što više ih pripremati kod kuće
  • na posao ili u školu nositi ono što sami pripremimo
  • uneti što više boja na trpezu, jer što je šarenija, to možemo biti sigurniji da je hranljivija
  • izbaciti svu prerađenu hranu i industrijske slatkiše
  • pripremati hranu na zdrav način, kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem na malo ulja, a izbaciti prženje u dubokom ulju
  • piti čistu vodu i sokove koje sami iscedimo, a izbaciti gazirana pića i industrijske sokove
  • jesti za stolom u približno isto vreme svakoga dana, i ako imamo decu, naučiti ih da se obrok jede za stolom
  • kada smo u društvu, prepoznati i izbeći uticaj tuđih nezdravih navika, već zračiti pozitivnom energijom i prenositi svoje, zdrave navike
  • u restoranu pažljivo birati hranu koja se uklapa u naš režim ishrane
  • kontrolisati veličinu porcija i težiti da veći deo tanjira zauzima povrće i salata.

Sve to lepo zvuči, reći ćete, ali nije nimalo lako. Da, prave stvari nisu nikad lake. Ali zato je tu mala pomoć iz prirode: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da kontrolišemo osećaj gladi, izbacimo toksine iz organizma tako što ćemo poboljšati drenažu i razmenu materija, poboljšamo varenje, izbegnemo neprijatnu nadutost stomaka i zatvor, smanjimo ili eliminišemo celulit, i, konačno, pobedimo u procesu eliminacije viška kilograma. S Equigalom ste u pravom društvu!

Šta imaju zajedničko veštice, metle i kamen u bubregu?

Veštice lete na metlama od davnina do Hari Potera. Preteče ‘Nimbusa 2000’ koristili su stari narodi, od severa Evrope do američkih Indijanaca. Smatra se da su druidi, šamani, vračevi koristili razne halucinogene biljke tokom spiritualnih rituala, pomoću kojih bi stvarali iluziju letenja. Let je predstavljao simboličnu vezu između materijalnog i duhovnog sveta, vezu sa umrlima i precima, spajanje sa bogovima.

Iako prevladava mišljenje da su veštice isključivo žene, najstariji pisani dokument o veštičarenju iz 1453. godine pominje izvesnog Gijoma Edelina kako leti na metli. Bez metle, Hari Poter ne bi pobeđivao u kvidiču, a njegov sjajni nimbus ima dršku od mahagonija, i grančice od breze ili leske, zavisno od namene: breza omogućava žustro poletanje, a leska precizan okret.

Tradicionalne veštičje metle su imale dršku od jasena na čijem kraju bi bile privezane grančice breze. Po keltskoj legendi, veštice bi odlazile u šumu i molile vile da im pokažu najbolje drvo za metlu. Na taj način bi ’etiketirale’ svoje metle kao magične i moćne, ’dodirnute’ duhom natprirodnog, i svi bi verovali u njihovo magijsko dejstvo. A zašto baš grančice breze?

Naziv ovog prelepog drveta potiče iz sanskritskog – bhurga, sa značenjem ’drvo po čijoj kori može da se piše’. Od bhurge, reč je evoluirala do keltskog betu, engleskog birch, ruskog bereza i našeg breza. To je prvo drvo koje je niklo nakon Ledenog doba, a isti scenario ponavlja se i svake godine u proleće kada breza prva propupi. Logično je da je naš predak prepoznao moć i simboliku ovog drveta i preneo je kako u mitologiju, tako i u svakodnevni, praktični život. Brezovo drvo je savitljivo, ali i izdržljivo, pa se od njega vekovima pravilo sve, od kanua, preko korpi do koliba. Američki Indijanci su verovali da grom ne može da udari u brezu i pod njom tražili utočište tokom olujnih noći.

Breza je deo tradicionalnih obreda širom sveta. Kod nas, kada svatovi polaze iz kuće u crkvu, preskaču brezovu metlu koja ’čisti’ svo zlo i uroke. Smatra se da ovaj običaj potiče od starih Kelta koji su masovno naseljavali naša područja i mešali se sa Slovenima. Kod Kelta, metla je predstavljala savršeni balans viših sila, jer sadrži mušku i žensku energiju. Mušku simbolizuje drška falusnog oblika a žensku deo sa povezanim grančicama. I danas se, zato, i u Škotskoj koristi u svadbenim ceremonijama.

Rusi grančice breze postavljaju iznad ulaznih vrata kako bi se zle sile zadržale napolju. Viktorijanci u staroj Engleskoj bi šibali decu brezovim grančicama, s ciljem da se iz njih isteraju zle sile. Kolevke su se pravile od brezovog drveta da zaštite novorođenčad, a u škotskom visokogorju krave bi se gonile brezovim štapovima da bi donosile na svet zdravu telad. Breza je diljem sveta simbol obnove i pročišćenja. I to nije slučajno. Moderna fitofarmacija je dokazala da breza ima veliku moć da pročisti organizam.

Postoji mnogo podvrsta breza, a nama su najpoznatije dve – bela (obična) i cvetna (severna). Obe su lekovite i kao lek mogu se koristiti list, pupoljak, kora i sok. Danas znamo da list breze sadrži flavonoide, tanine, saponine, fenil karbonske kiseline, triterpenske alkohole i vitamin C. Šta to sve znači? Pre svega da je breza jak urinoantiseptik i diuretik. Naučna studija Evropskog naučnog udruženja za fitoterapiju (ESCOP) dokazala je da breza moćno pročišćava urinarni trakt, naročito u slučajevima upala, peska i kamena u bubregu, i odlična je kao pomoćna terapija u lečenju bakterijskih infekcija urinarnog trakta. Breza je diuretik, pospešuje drenažu – izbacivanje viška vode iz organizma, štiti organe za varenje, i ima sposobnost da smiri upale. Odlična je kod infekcija, cistitisa i drugih upalnih stanja mokraćnih kanala i prostate.

Osim što je sjajna za mokraćne puteve, odlična je i za kožu. Svi se sećamo čuvenih šampona od breze u litarskim pakovanjima, iz skromnih vremena kozmetičke industrije. Breza je odlična kod dermatitisa i lišajeva, smiruje kožu i balansira njenu pH vrednost. Pošto je diuretik, breza pomaže i kod bolnih zglobova, reumatizma, problema sa jetrom i gojaznosti.

Breza je, pored još 4 lekovite biljke, našla svoje mesto i u modernom preparatu osmišljenom na postulatima tradicionalne biljne medicine. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih kanala i prostate. Nefrovit smiruje upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, efikasan je kod bakterija, ešerihije i drugih infekcija. Pomaže u eliminaciji peska i kamenčića iz bubgrega. Uz Nefrovit – pesak i kamen, kao metlom odnešen!

Debeli i veseli, ili vitki i zdravi?

Slave, nove godine, božići, rođendani, poslovni ručkovi… Svako od nas se nađe u situaciji kada ne može da izbegne prejedanje. Ako ni zbog čega drugog, onda makar da se tetka ili baka ne uvredi. Ali često nam nije ni potreban povod da se prejedemo, a još češće hormonalni disbalans, stres, nezadovoljstvo trenutnim životom, dugotrajno sedenje ispred TV-a, povod su da bezglavo jedemo, nesvesni količine i kalorijske vrednosti koje smo uneli u sebe.

Naši stari, kada bi nekome želeli dobro, govorili bi ’Živi bili, debeli i veseli’. Nekada je biti debeo bio znak dobrog materijalnog statusa, znak izobilja, jer je većina imala oskudnu trpezu, naročito tokom ratova i kriza. Danas ne samo da imamo previše hrane, već smo okruženi i namirnicama koje sve manje liče na hranu. Šta se dešava u našem organizmu kada se prejedemo?

  • Možemo dobiti simptome slične srčanom udaru. Kada prepunimo želudac, dijafragma se podiže i može izazvati otežano disanje, bol u grudima, preskakanje i lupanje srca.
  • Ako se često prejedamo i naročito ako unosimo tešku hranu, može nam se upaliti sluznica želuca – gastritis. Osećamo ga kao bol ili neprijatnost u gornjem stomaku, gorušicu, nadutost, podrigivanje, ponekad i mučninu s povraćanjem, a u težim slučajevima se može javiti i čir na želucu. I napad gastritisa može imati veoma slične simptome kao srčani udar.

  • Osećaj umora i iscrpljenosti traje i par dana nakon prejedanja. Prejedanje utiče na nivo šećera u krvi, remeti san i cirkulaciju. Kada smo iscrpljeni, obično ćemo posegnuti za slatkišima i kafom, što može još više pogoršati situaciju.
  • Kada želudac primi ogromne količine hrane, telo otpušta veće količine insulina jer se sada u krvi nalazi mnogo više šećera nego što je telu potrebno. Insulin u normalnim okolnostima šalje signal ćelijama da višak glukoze prenesu do jetre i tu ga čuvaju za slučaj da nam nivo šećera opadne ili kad smo izloženi većem fizičkom naporu. Ali u ekstremnim okolnostima, insulin i ćelije neće stići da uskladište sav taj višak šećera, i nakon par sati nivo insulina će drastično opasti, što će se manifestovati kao jak osećaj gladi. I eto prilike za novo prejedanje.
  • Nagli skokovi i padovi insulina će nam izazvati vrtoglavicu, osećaj nervoze, čak i agresije, i loše koncentracije. I opet, u ovakvim situacijama prvi impuls je da dohvatimo čokoladicu. Baš suprotno, tada je potrebno da pijemo dosta vode, najbolje s malo naceđenog svežeg limuna, i pomognemo telu da izbalansira šećer i očisti jetru.

  • Dok jedemo, normalno je da progutamo i vazduh s hranom, a kad se prejedemo i naročito kada jedemo brzo, neminovno ćemo se nadimati. I iako je određena količina stomačnih gasova normalna pojava, kada ih je previše možemo osetiti grčeve i bol u stomaku, a da ne govorimo o neprijatnim društvenim momentima.
  • Hrana je gorivo svim živim bićima, kao što je drvena cepanica gorivo za peć. Previše hrane će nam zbuniti metabolizam koji će se truditi da sagori svu tu energiju, pa nije ni čudo što će nam biti vruće i što ćemo se obilno preznojavati.
  • Prejedanje, naročito učestalo, nam može ozbiljno poremetiti varenje i izazvati zatvor ili dijareju. Kada jedemo mnogo, često kombinujemo namirnice koje se različito vare i mogu izazvati fermentaciju u crevima. Konstantno prejedanje je siguran put do iritabilnog creva, kronove bolesti i malignih pojava na debelom crevu.
  • Prejedanje na duge staze sigurno izaziva visok holesterol, trigliceride, gomilanje plaka u arterijama, i u najgorem slučaju, srčani udar ili šlog.

Kada vas sledeći put baka posadi za trpezu, budite mudri: popijte čašu vode pre jela, jedite polako, nemojte prepuniti tanjir, podelite obrok na više delova i dovršite ga kasnije, i nikako nemojte piti tečnost, naročito ne gazirana pića, tokom jela. Ako baš ne možete da izbegnete prejedanje, sutradan jedite oskudno i pijte više vode.

A možete i na ručak kod bake poneti Equigal. Sipajte 30 kapi u pola čaše vode, popijte pre jela, i možete izbeći osećaj težine, nadutosti, zadržavanja vode u tkivu i ubrzati varenje. Equigal je prirodna pomoć u procesu skidanja viška kilograma, pomaže kod opstipacije, oticanja, celulita, smanjuje osećaj gladi i odličan je čistač jetre. Uz Equigal nećete biti debeli, ali ćete biti veseli i zdravi.

Preteča aspirina

U proleće prva propupi, njenim grančicama simbolično se udaraju deca da bi rasla i napredovala, na Đurđevdan devojke grančice provlače kroz kosu da bi bila što bujnija, a žene gaze u vodu i puštaju niz struju reka i potoka njene venčiće. Vrba je od davnina deo slovenskih običaja i verovanja. Slovenskom božanstvu voda, Vodenu, prinosile bi se ‘žrtve’ u obliku vrbovih venaca, kolačića i posuda s tamjanom.

Keltski druid na reci ispod vrbe

Ali vrba nije bila deo samo slovenske mitologije. Ovo drvo koje raste ‘kao iz vode’, a ima mogućnost da se širi s lakoćom tako što jednostavno umetne sopstvene grančice u meko tlo, čak i naopačke, i začas ih ožili, razumljivo je širom sveta postalo simbol prosperiteta, razvoja, obnove, vitalnosti i besmrtnosti. Vrba raste na močvarnom tlu, uz reke i potoke, a kako joj grane slobodno padaju i često dotiču površinu vode, postala je i simbol tuge i neuzvraćene ljubavi.

Stari Kelti su je naročito cenili, i zato što na vrbi često raste imela koja je zauzimala posebno mesto, kako u ritualima tako i u medicini. Po druidskom predanju, svet je nastao iz dva crvena jajeta skrivena u vrbovom drvetu. Od jednog jajeta nastalo je Sunce, a od drugog Zemlja. Ova priča simbolično se ponavlja svake godine tokom keltskog praznika Bealtaine, koji počinje 30. aprila i slavi se 3 dana, kao ritual plodnosti, života i zaštite od bolesti. Za ovaj praznik od davnina se posebno farbaju jaja u crveno, a taj običaj je kasnije preuzet u hrišćanskoj Uskršnjoj tradiciji.

Vrba nesebično u svoju krošnju prima drugo rastinje. U ovoj šupljini na grani rastu narcisi.

Vrba je sastavni deo hebrejske, starogrčke, egipatske, kineske i mnogih drugih tradicija, a isto toliko koliko se koristi za obrede, koristi se i u tradicionalnoj medicini. Naši preci su bili svesni koliku moć isceljenja ima vrba, ali to nisu umeli da objasne. Tokom vekova, vrba je bila neizostavni sastojak apoteka, još od Hipokrata koji je preporučivao čak 400 godina pre naše ere, protiv groznice i upala, kao i Aula Kornelija Celza, Pedanija Dioskorida, Gaja Plinija i Galena iz Pergama. Tek 1829. čovečanstvo je došlo do saznanja šta je to u vrbi što je tako lekovito.

Te godine je francuski apotekar Anri Leru izdvojio je iz vrbine kore supstancu koju je nazvao salicin. Ona je docnije poslužila nemačkom hemičaru Feliksu Hofmanu da 1897. sintetiše acetilsalicalnu kiselinu, što je označilo početak proizvodnje aspirina u čuvenoj farmaceutskoj kući Bajer. Danas ne postoji domaćinstvo koje u svojoj mini-apoteci nema Bajerov aspirin, pa bi se simbolično moglo reći da tako svaka kuća u sebi ima i deo mitskog drveta, vrbe.

Feliks Hofman koji je patentirao čuveni Bajerov Aspirin

Postoji čak 350 vrsta vrbe, a lekovite su samo tri – bela, iva i crvena. Najviše se koristi kora bele vrbe, Salix alba, i od nje se mogu praviti tinkture, ekstrakti, prah i čaj. Da kora vrbe snižava visoku temperaturu znalo se oduvek, kao i da smiruje upale i bolove. Danas znamo da je to drevno saznanje sasvim opravdano. Kora vrbe sadrži fenolne glukozide, pored salicina i saligenin, salikortin i populin, kao i tanine, flavonoide i fitoestrogene, zahvaljujući kojima ima antiinflamatorno, antiseptično i analgetično dejstvo.

Brojne studije dokazale su da je vrbina kora efikasnije i zdravije rešenje za ublažavanje bolova od ibuprofena, koji može biti i veoma štetan, kao i da uspešno ublažava i otklanja reumatske bolove, bolove usled osteoartritisa, bursitisa, tendonitisa i gripa.

Ekstrakt vrbove kore ima još jedno veoma bitno dejstvo: keratolitičko i keratoplastično. On ima sposobnost da pozitivno deluje na rast epidermalnog tkiva i podstiče zarastanje kože, ali i da razgrađuje orožali sloj kože i očisti je od ostataka nagomilanog i neželjenog tkiva. Zato se često koristi kod dermatitisa, seboreje i psorijaze, ali i kod virusnih bradavica. Virusne bradavice nastaju kao posledica infekcije humanim papiloma virusima i veoma su uporne i neprijatne. Često se javljaju na mestima gde stvaraju iritaciju, a mogu se javiti i u čitavim grozdovima i značajno naružiti izgled kože.

Upravo tu na scenu stupa Devi melem za virusne bradavice. Pored ekstrakta vrbove kore koji uspešno uklanja neželjene slojeve epiderma, melem sadrži i eterična ulja čajevca, ravensare i divljeg origana koji moćno ubijaju viruse, kao i ricinusovo ulje koje isušuje bradavice. Ovaj potpuno prirodni preparat će bezbolno i bez ikakvih neželjenih dejstava ukloniti virusne bradavice i sprečiti nastanak novih.