Duh predaka zaista živi u nama

Iako u svoje vreme često osporavan i neshvaćen, Frojd je bio prvi koji je ukazao na važnost  nesvesnog. Na učenje ’Oca psihoanalize’ nadovezao se Jung, koji je prepoznao da se podsvest svake jedinke zasniva na mnogo dubljem i opštijem sloju podsvesti kog je nazvao ’kolektivno nesvesno’. Ono je deo nasleđa svake individue i sastoji se od iskustava, trauma, uspeha, duhovnosti predaka. To je ’zbirka pripovesti’ naših starih, iskustveni talog koji do nas dopire kroz intuiciju i govori nam šta je dobro a šta nije, čemu treba prići s ushićenjem a čemu s oprezom.

Ovo kolektivno iskustvo prenosi se milenijumima s kolena na koleno pomoću određenih obrazaca mišljenja, emocija i ponašanja koje je Jung nazvao arhetipovima. Arhetip je ’armatura’ kolektivnog nesvesnog, čak ni novorođenče na ovaj svet ne dolazi kao čist list papira koji tek treba da se ispiše, već kao zbirka pripovesti, fantazija i projekcija koje u mnogome određuju njegovu ličnost. To je i razlog zašto su deca vrlo maštovita i sklona fantaziranju. Čovek je kroz istoriju arhetipove uobličavao pomoću mitova i bajki, a kod svakog pojedinca oni se ispoljavaju u snovima i vizijama.

Jung je definisao arhetipove koji se najčešće ponavljaju u mitovima širom sveta, a najpoznatiji su anima, majka, dete, mudri starac, senka, duhovi… Bajke svih naroda sadrže element anime, koja se materijalizuje kao vodeni duh, sirena, vodena nimfa, veštica ili boginja. Njena glavna osobina je da ume da opčini muškarce, zavede ih i dovede do ludila. Kada u stvarnom životu muškarac projektuje ženski aspekt iz svoje psihe na konkretnu žensku osobu, on je idealizuje, postaje zanesen i opčinjen – zaljubljen. Anima je neobuzdana, ne zanimaju je pravila već žudi za čistim, jakim iskustvom i doživljajem. Kada nas obuzme, bez obzira kog pola bili, ona nas budi, tera da odbacimo racionalne šablone ponašanja i misli, a u sred svog ludila život odjednom ima apsolutni smisao. Anima je krajnje neracionalna ali iskonski mudra, i kada nas obuzme donosi haos, a nakon što protutnji i napusti nas, shvatamo njenu uzvišenu svrhu.

Jungovo učenje je kasnije nastavio Sondi, mađarski psiholog koji je uveo pojam familijarnog nesvesnog i pomoću njega objasnio kako porodično podsvesno nasleđe utiče na izbore pojedinca – izbor partnera, prijatelja, profesije, oboljenja, pa čak i načina kako ćemo umreti. Ali srećom, pored porodične podsvesne istorije, svaki pojedinac poseduje i lični ego – slobodu izbora, pomoću kog kroji ličnu sudbinu i ima mogućnost da preokrene nasleđeni niz. Njegova terapija imala je za cilj da pacijenta suoči sa nasleđem predaka i omogući mu da uvidi da on ipak ima slobodu da odluči kako će rukovati svojim nasleđem.

Interesantno je da je psihologija kao nauka, od samog svog nastanka, često bila osporavana i smatrana nenaučnom metodom, ili u najmanju ruku, nije shvatana ozbiljno. Ali ako pratimo naučna istraživanja i dobijene rezultate tokom poslednje decenije, uvidećemo da je psihologija u njima dobila upravo naučnu potporu: najnovija istraživanja pokazala su da su sećanja naših predaka upisana u naš DNK. Smatra se da je instinkt upravo način na koji se taj zapis manifestuje.

Eksperimenti na pacovima pokazali su da ova bića mogu svoja saznanja da prenesu na buduće generacije čistom genetikom. Pacovi su stavljeni u lavirint gde su imali priliku da nauče koje mehanizme mogu da upotrebe kako bi izašli iz njega i dobili nagradu. Kada bi bili po prvi put sami stavljeni u isti lavirint, njihovi potomci bi mnogo brže dolazili do rešenja. U drugom eksperimentu miševi su naučeni da se plaše određenog mirisa. Nova generacija miševa plašila se istih mirisa iako nije imala nikakvog direktnog iskustva sa njima. Ono što je Jung zvao kolektivnim nesvesnim a Sondi familijarnim nesvesnim, nauka sada zove genetskim pamćenjem i priznaje mogućnost da velike traume koje je jedna generacija doživela, mogu da se genetski prenesu na nove generacije, kao i da ekstremne traume mogu izmeniti genetski materijal, zavisno od stanja u kom se telo nalazilo u datom trenutku. Biološki je izvodljivo da takva vrsta memorije može da se fizički prenosi s generacije na generaciju.

To nam može pomoći da razumemo sopstveni narod – na primer, kako su česta ratovanja, rušenja i prinudna iseljenja kod nas ostavila ’zapis’ budućim generacijama da budu oprezni, nepoverljivi, da u nekim narodima vide svoje vekovne prijatelje a u drugima neprijatelje, kao i da im duhovni napredak bude bitniji od materijalnog, za razliku od zapadne civilizacije. Ali ovo saznanje može biti veoma bitno i na nivou jedinke: može nam pomoći u lečenju fobija, anksioznosti, panike i post-traumatskog stresa, ili obrnuto, da razumemo zašto neki ljudi poseduju veliki talenat i mogu da naslikaju ili napišu nešto briljantno iako nikada to nisu učili, ili zašto imaju prirodnu veštinu da organizuju ljude i izvuku iz njih ono najbolje – takozvani rođeni lideri…

A kako to može pomoći vama? Ako imate strahove koje ne možete da objasnite, ako često sanjate slične snove, ako ste u nekim situacijama neobjašnjivo nervozni, ako prema nekim ljudima gajite netrpeljivost a za to ne postoji nikakav konkretan razlog – možda to jednostavno iz vas govore vaši preci. Probajte da saznate što više o precima, ako već ne znate, i da neke prelomne trenutke iz njihovih života povežete sa svojim jakim emocijama. Oslušnite svoju intuiciju, jer ako vam govori da u nešto ne treba da se upustite, verovatno vam se neki pradeda u sličnoj situaciji davno gadno opekao i ostavio vam je tu lekciju u genima.

Ako u vama ’govori’ stres i depresija vaših predaka, najbolje što možete je da je prepoznate, povežete i definišete, i baš kao i naši stari, potražite pomoć u prirodi. Ne morate da idete na livadu i berete lekovito bilje, jer tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat koji vam može pomoći da smanjite stres, uklonite depresiju, poboljšate koncentraciju, osećate se bistrije, i postanete emotivno stabilniji. Jer, kako reče Sondi, iako je u nama duboko zapisana porodična istorija, ipak je tu i naš lični ego, sloboda izbora koja nam omogućava da preokrenemo nesrećni sled događaja.

Pitaće te starost gde ti je bila mladost

Kada smo mladi i u punoj snazi, ni na pamet nam ne pada da nekim navikama ugrožavamo sopstvenu budućnost. Mladost je po prirodi drska, ubeđena da će večno trajati. To je vreme kada želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, bitno nam je kako izgledamo i spremni smo na velike rizike da bismo se svideli okolini.

Kada dostignemo četrdesetu, a ponekad i ranije, svi naši poroci i bezobziri prema sebi počinju da se ispoljavaju. Onda saznamo kako je komšija, ’mlad čovek’, samo kolabrirao na terenu dok je u parkiću igrao košarku s društvom, hitna pomoć je došla prekasno. Srce. Ili kako je prijateljica, vršnjakinja, iznenada završila na intenzivnoj, moždana aneurizma… I tada se malo uplašimo, ali i dalje verujemo da su to stvari koje se dešavaju drugima. Sve dok i mi ne popijemo šamar.

Činjenica je da veliki broj faktora rizika za srčana oboljenja naglo raste kada pređemo četrdesetu, uključujući visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i gojaznost. Sve su to snažni okidači kardiovaskularnih problema. Srećom, ako se na vreme osvestimo, možemo lako i brzo preokrenuti situaciju u svoju korist. Čak i ako u četrdesetim i pedesetim godinama napustimo loše navike, imamo velike šanse da da nas srce i krvni sudovi posluže tokom narednih decenija.

Kada pređemo četrdesetu, metabolizam se usporava i dosta smo skloniji gojenju. Dobro je povremeno stati na vagu, jel kilogrami mogu da nam se prikradu a da toga ni ne budemo svesni. Pritom, u tim godinama salo počinje da se taloži na mestima na kojima ga ranije nismo imali, i uglavnom se koncetriše u trbušnom pojasu i u vidu dubinskih, visceralnih masti koje su posebno pogubne po kardiovaskularni sistem. Često se tokom prelaza u ovu novu fazu života ljudi osećaju kao da su se odjednom obreli u nekom drugom, nepoznatom telu. Pravila koja su do tada važila više ne važe, a na nama je da osmotrimo i oslušnemo svoje telo i prilagodimo se novonastaloj situaciji, jer se obrnuto sigurno neće dogoditi.

Stručnjaci za nutricionizam kažu da je najbolji način ishrane za kardiovaskularni sistem mediteranska dijeta. Osim što treba da obratimo pažnju na to da ne jedemo prženu hranu bogatu trans mastima, potrebno je i da kontrolišemo porcije. Često prejedanje lako ulazi u naviku i u jednom trenutku imamo osećaj da više ne možemo bez velikih količina hrane. Što više jedemo, više nam se traži, kao da smo na drogama. Jedna porcija hrane ne treba da bude veća od stegnute pesnice, umesto crvenog mesa bolje je odabrati piletinu ili ribu, a umesto putera – maslinovo ulje. Kada osetimo glad a nije vreme obroka, najbolje je da popijemo čašu vode i sačekamo. U takvim situacijama shvatićemo da smo zapravo žedni, a ne gladni.

Kada smo mladi i zdravi, lako nam je da ispoštujemo niz dnevnih obaveza i da dodatno prihvatimo više društvenih događanja tokom večeri. Kako vreme prolazi, shvatamo da nam je prenaporno da svakog dana iskombinujemo i obaveze i druženje, i često smanjujemo aktivnosti na uštrb druženja. Ono čega moramo biti svesni je da posao nećemo imati ceo život, ali da su nam prijatelji neophodni. Istraživanja kažu da manjak društvenih kontakata povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 29%. Pritom, treba imati u vidu da porodica i prijatelji nisu isto. Deca rastu, odrastu i imaju svoj život, partneri mogu dolaziti i odlaziti, ali prijatelji su ti koji treba da budu konstanta u našim životima. Zato, uporedo sa svojim zdravljem treba da negujemo i prijateljstva i uvek odvojimo vremena za druženje.

Želja za lepo izvajanim telom će nas često navesti da vežbamo više i napornije nego što je to ne samo potrebno nego i dobro. Fizička aktivnost je neophodna, ali njen manjak, baš kao i višak, može da nam škodi. Idealno je da vežbamo oko 45 minuta na dan, tri do četiri puta nedeljno, kao i da svakodnevno obavljamo lagane fizičke aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice. Neophodno je da uočimo sopstvena ograničenja i da ih poštujemo. I način vežbanja se s godinama menja, pa dok smo ranije uživali u intenzivnim aerobnim vežbama, kasnije će nam više prijati lagane vežbe snage i dosta istezanja.

Mladost često shvata stres kao izazov i voli da mu prkosi, ali dođe trenutak kada potrošimo mehanizme. Stres nikako nije dobar za srce, i potrebno je da nađemo načina da ga izbegnemo. Ako nam je vožnja do posla i klackanje po kužvi u sred leta ili tokom vejavice stresna, bolje je da se opredelimo za gradski prevoz. Ako nam je posao stresan i previše zahtevan, potrebno je da preispitamo šta nam je bitnije, da nas šef pohvali ili da sačuvamo zdravlje. To, naravno, ne znači da treba da zabušavamo, već da ispravno postavimo sebi prioritete.

Alkohol i cigarete su pogubni po naš kardiovaskularni sistem. Što pre ih napustimo, ili svedemo na minimum, to ćemo bolje sačuvati zdravlje. Ako nismo u stanju da se disciplinujemo, treba da potražimo pomoć. A čak ikad ne uspemo iz prve, treba da se podsetimo statistike: prosečna osoba koja je konačno uspešno ostavila duvan, pre toga je pokušavala 7 do 10 puta. Upornost nam može spasiti glavu.

Za snažno, lavlje srce, tu je i Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i jača srce. Leocardin pomaže i pospešuje oporavak nakon infarkta i štiti srce tokom virusnih infekcija koje mogu oslabiti srčani mišić. On uravnotežava pritisak i srčani ritam, usporava starenje krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Leocardin – da starost ne pita gde mu je bila mladost…

Higijena spavanja

Pored lične, radne higijene ili higijene uma i ishrane, postoji i higijena spavanja. Ona se ne obavlja samo pred odlazak u krevet, već počinje od trenutka kad se probudimo. Ako se disciplinujemo da ustajemo ujutru relativno rano, uredno doručkujemo i sveži započnemo dan, već smo dali doprinos verovatnoći da uveče bolje zaspimo. Svako od nas zna koliko sati sna je našem telu potrebno da bismo tokom dana bili energični, zdravi i pozitivni. I svako zna kako (ne)funkcioniše kada ne dozvoli svom telu tu količinu sna, a naročito ako se to ponavlja iz noći u noć.

Zdrav san zavisi od kvalitetnog uranka, dobre ishrane, dovoljne – ni premale ni prevelike fizičke aktivnosti tokom dana, i ustaljene rutine. Koliko ‘uredno’ spavate? Evo korisnih smernica koje vam mogu pomoći da se bolje organizujete i obezbedite sebi kvalitetan san:

  • Budite što aktivniji tokom dana. Previše nagomilane energije može predveče izazvati nervozu i napetost. Ako ceo radni dan provedete za radnim stolom, a kad dođete kući ispred TV-a, vrlo je moguće da nećete uspeti da ’isključite’ mozak kad odete na spavanje.
  • Izbegavajte spavanje tokom dana duže od 20 minuta. Kad predugo spavamo popodne, remetimo cirkadijalni ritam. Ako osećate da morate da prilegnete, neka vaš izbor bude kratak petnaestominutni odmor.

  • Nemojte se kriti od sunca. Naravno, ne dopustite sebi da izgorite, ali umereno izlaganje suncu je potrebno za proizvodnju melatonina, hormona koji je neophodan za zdrav san. Kada smo izloženi suncu ujutru i tokom pre podneva, uveče dolazi do prirodne proizvodnje melatonina ranije i lakše nam je da utonemo u san. I za serotonin, koji je deo ovog mehanizma, neophodna je dnevna svetlost.
  • Nasuprot tome, izbegavajte svako izlaganje jarkom svetlu, naročito plavom kog emituju elektronski uređaji, uveče pred spavanje. Izloženost veštačkom svetlu nakon sumraka narušava kvalitet sna i sprečava proizvodnju melatonina. I ne samo da remeti san, već i normalno i lako buđenje ujutru. Zato ne nosite u krevet sa sobom mobilni telefon ili tablet.
  • Tokom dana nemojte boraviti u spavaćoj sobi. Spavaća soba je za spavanje, i u njoj ne bi trebalo da bude elektronskih uređaja, teškog nameštaja, predmeta koji prikupljaju i zadržavaju prašinu. Trudite se da spavaća soba bude uvek dobro provetrena i da posteljina bude čista. Proverite u kakvom vam je stanju madrac, i ako je neudoban, promenite ga.

  • Još jedan način da poboljšamo proizvodnju melatonina je zdrava ishrana. Triptofan je amino kiselina koja pomaže stvaranje melatonina. Ima je u piletini, siru, orašastim plodovima, jajima, bundevinim semenkama, sočivu, pasulju i ovsu.
  • Pored zdrave ishrane, potrudite se da popodne i uveče ne pijete energetska pića i kafu. Kafein ne treba unositi četiri do šest sati pred odlazak u krevet. Ako vam se nešto pije uveče, neka to bude šolja toplog mleka, kakaa ili biljnog čaja.
  • Osim što se moramo potruditi da nam večera bude zdrava i stimuliše rad melatonina, treba da pazimo da ne bude preobilna. Umesto da vari hranu, naše telo uveče treba da usmeri svu energiju na obnavljanje telesnih funkcija i revitalizaciju mozga.
  • Alkohol nas uveče može uspavati, ali čim ga organizam metaboliše, razbudićemo se. Zato, ako ga često i preterano konzumiramo, možemo imati duge periode nesanice u sred noći. To sigurno neće pomoći da lakše podnesemo jutarnji mamurluk.
  • Osmislite svoje večernje rituale. Razmazite sebe. Napravite toplu kupku s aromatičnim uljima. Pustite laganu muziku. Odradite nekoliko opuštajućih asana iz joge i meditirajte. Izbegavajte bilo kakve rasprave s ukućanima i sve probleme odložite za jutro.

Oko trećinu dana provodimo u snu. Da bismo imali kvalitetnih preostalih 16 budnih sati, moramo ispoštovati potrebe svog tela. Ako vam je teško da se organizujete i ’dovedete u red’ svoju higijenu spavanja, potražite pomoć iz prirode: tri lekovite biljke u potpuno prirodnom preparatu Optima Forma pomoći će vam da lakše utonete u san, izborite se sa stresom i anksioznošću, a pritom, tokom dana budete koncentrisani, prepuni mentalne energije i vedri. Optima Forma, za optimalnu higijenu sna!

Heljda

Heljda, Fagopyrum sagittatum, je biljka iz porodice troskota, poreklom sa severa Indije. Plod joj je u obliku trouglastog zrna, a cvetovi raznobojni i medonosni. Heljda nije žitarica, ali se često svrstava u tu grupu zbog sličnih svojstava i načina pripreme.

Heljda je kod nas, nažalost, prilično zapostavljena, dok je u Rusiji u masovnoj upotrebi. Idealna je za osobe osetljive na gluten i veoma je zdrava. Bogata je rutinom, flavonoidom koji čuva elastičnost krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Kako sadrži i dosta magnezijuma, selena, kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa, fluora i u tragovima jod, cink i brom, idealna je za osobe sa osetljivim kardiovaskularnim sistemom i proširenim venama, opušta krvne sudove i mišiće i drži pritisak pod kontrolom. Rutin utiče i na mikrocirkulaciju kože i doprinosi svežem i mladalačkom izgledu i štiti od negativnih efekata sunčevih zraka, a može pomoći i u lečenju ekcema i otoka.

Heljda je bogata rastvorljivim vlaknima pa poboljšava varenje, pomaže perilstatiku creva, sprečava zatvor, održava stabilnost insulina u krvi i sprečava pojavu dijabetesa. Odlična je kod insulinske rezistencije i može pomoći osobama sa viškom kilograma da dođu do željene kilaže. Heljda je ’sita’ biljka – održava osećaj sitosti i sprečava napade gladi. Još jedan razlog da nam se nađe na trpezi kada želimo da smršamo je i prisustvo triptofana koji poboljšava raspoloženje i sprečava nervozu i depresiju.

Heljda je odličan izbor za sportiste i vegane: sadrži osam esencijalnih aminokiselina, pa može zameniti i meso u ishrani svojim kvalitetnim biljnim belančevinama. Ona sadrži skoro sve vitamine grupe B, naročito niacin, kao i vitamin E.

Selen, cink i gvožđe koje sadrži jačaju imunitet, održavaju zdravlje kostiju, utiču na poboljšanje krvne slike i sprečavaju anemiju, poboljšavaju koncentraciju, pa je zato heljda idealna namirnica kako za decu u razvoju, tako i za starije osobe i žene u menopauzi.

Istraživanja su pokazala da žene koje redovno konzumiraju heljdu imaju manju stopu oboljenja od karcinoma dojke, a njeno pozitivno dejstvo je posebno izraženo u sprečavanju raka debelog creva.

Nadamo se da smo vam dali dovoljno razloga da uvrstite heljdu u svoju ishranu. Potražite u radnjama zdrave hrane heljdin griz i napravite ovu interesantnu a vrlo jednostavnu projaru. Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2dl)

  • 1 čaša heljdinog griza
  • 1,5 čaša speltinog brašna
  • 1 čaša kefira
  • ½ čaše maslinovog ulja
  • 1 prašak za pecivo
  • 4 jaja
  • kašičica himalajske soli
  • 1 kriška (oko 250 gr) mladog sira
  • 4-5 struka mladog belog luka seckanog na kolutiće
  • 1 vezica mlade koprive, poparene vrelom vodom, oceđene i na sitno iseckane (može se zameniti spanaćem ili blitvom)
  • semenke za posipanje po izboru

Podmazati dobro klasičnu tepsiju (đuveč 35x20cm) i posuti heljdinim grizom, prodrmati da se dobro i ravnomerno zalepi. Uključiti rernu na 200 sepeni.

U posudi za mešenje mikserom umutiti 4 jaja, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke uz stalno mešanje. Na kraju dodati seckan zeleniš, izmešati varjačom, pa seckan mladi sir i pažljivo izmešati da se sir previše ne raspadne.

Sipati smesu u tepsiju i posuti semenkama po želji (susam, suncokret, golica, čurukot, kim…). Peći 40 minuta na 200 stepeni. Servirati uz kefir ili jogurt.

Vodite računa o ishrani, krećite se i mislite pozitivno. I ne zaboravite – Equigal!

Živa rana mira ne da

Endometrijum je tkivo koje oblaže matericu i koje se, tokom svake menstruacije, ljušti i potom obnavlja, u normalnom, prirodnom ciklusu pripreme tela žene za začeće i trudnoću. Tokom menstruacije, endometrično tkivo se izbacuje iz tela, dok se, kod endometrioze, dešava da raste izvan materice, pa i da dospe na okolne organe, zalepi se i sraste s njima. Najčešće se ’nakači’ na jajnike, jajovode, spoljni deo materice, trbušnu maramicu i creva. Ovo tkivo koje je sad gde mu mesto nije, i dalje ’pamti’ da ima zadatak da se tokom menstruacije oljušti, što nastavlja da radi gde god da je. Ono sada nema gde da ode, ostaje zarobljeno i izaziva upale i otoke.

Naravno, to podrazumeva veoma jake bolove, grčeve i krvarenja. Pošto su joj simptomi prilično neobični i mogu se poistovetiti sa drugim, ne-ginekološkim poremećajima, endometrioza često ostaje skrivena, nedijagnostifikovana, a čak 25% žena neće ni imati nikakve simptome endometrioze.

Endometrioza se obično razvije nekoliko godina nakon prve menstruacije, može se privremeno zaustaviti tokom trudnoće, a nestaje s menopauzom. Pored toga što izaziva neplodnost, endometrioza je opasna zato što se relativno kasno otkriva, a može i povećati rizik od karcinoma jajnika. Nije poznato zašto dolazi do endometrioze. Ona je često nasledna, pa ako su je imale naša majka, baba ili tetke, moguće je da ćemo je dobiti i mi. Po nekim teorijama, menstrualna krv prenosi endometrične ćelije kada, umesto da izađe napolje, krene unazad preko jajovoda ka maloj karlici. Ove ćelije mogu dospeti u malu karlicu i prilikom carskog reza i ’nastaniti se’ na ožiljku. Kada je imuni sistem jak, on će uspeti da eliminiše zalutale ćelije. Ali kada oslabi, kada se ne hranimo kako treba ili kada ga poremete veoma stresne situacije, telo neće uspeti da se izbori.

Pored naslednog faktora, endometriozi su sklonije žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine života, one čiji su ciklusi na manje od 28 dana, čije menstruacije traju duže od 7 dana, kao i nerotkinje i žene u tridesetim i četrdesetim godinama života.

A evo na koje simptome treba obratiti pažnju i potražiti pomoć lekara:

  • Endometrioza je bolna. Pošto endometrično tkivo krvari i tamo gde ne treba, dolazi do oticanja, bola i grčeva, koje se uglavnom osećaju u donjem stomaku i lumbalnom delu leđa. Bol može biti tako jak da onemogućava normalne dnevne aktivnosti.

  • Vrlo obilne menstruacije. Prvih par dana menstruacije su normalno malo obilnije, pa se postepeno smanjuju. Ali kod endometrioze uobičajeno je jako krvarenje tokom čitave menstruacije. Česta je i pojava ugrušaka, a krvarenje se može javiti i između dve menstruacije.
  • Endometrioza može izazvati i poremećaj varenja. Ponekad se endometrijum zakači za creva ili bešiku, što izaziva neprijatne grčeve, opstipaciju, kao i bolno mokrenje. Gastroenterolozi će ovakve simptome često povezati sa sindromom iritabilnog creva, zato je bitno o njima razgovarati i sa ginekologom.
  • Seksualni odnosi mogu biti vrlo bolni, i bol se može javiti tokom ili nakon odnosa. Obično je bol lociran u karlici ili donjem delu kičme.
  • PMS kod endometrioze može biti produžen i pojačan, a jedan od pratećih elemenata je mučnina i povraćanje.
  • Statistike kažu da oko 40% žena koje ne uspevaju da zatrudne imaju endometriozu. Upala koju izaziva ovaj poremećaj, može oštetiti spermu i jajašce ili poremetiti njihov prolaz kroz jajovod i matericu. U težim slučajevima, endometrično tkivo može i zapušiti jajovode.

Danas se endometrioza leči hormonalnom terapijom, dok se protiv bolova koriste nesteroidni protivupalni lekovi, kao što je ibuprofen. U težim slučajevima pribegava se laparoskopskoj operaciji tokom koje se uklanja endometrično tkivo. Problem je što se kod većine žena ono već tokom godinu dana nakon operacije vraća. Najesktremnije intervencije podrazumevaju histerektomiju – uklanjanje materice.

Endometrioza je, dakle, kao živa rana koja nam nikada ne da mira. Kod nje je najbitnije da ne budemo same sebi neprijatelji: loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol, duvan, mogu samo pogoršati stanje. Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče lučenje ’dobrih’ hormona i na taj način nam pomaže da se izborimo sa bolom. A postoji i prirodni način da uravnotežimo funkcije u organizmu, izbalansiramo hormone i očuvamo reproduktivni sistem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku vodeno-etanolskog rastvora (kapi) i kapsula. Sadrži ekstrakte šest lekovitih biljaka koje su se od davnina koristile kao pomoć ženama, za regulisanje menstrualnog ciklusa, kod hormonskog disbalansa i neplodnosti. Femisan A se može koristiti uz redovnu terapiju koju prepiše lekar, nema kontraindikacija i neželjenih dejstava.