Proleće, prijatelj vitkosti

Počeću dogodine, počeću od ponedeljka, počeću na proleće… Kad je dijeta u pitanju, ovo poslednje ima smisla. Proleće je idealno vreme da se počne sa zdravim režimom ishrane i skine višak kilograma. Ne samo zato što uskoro treba da uđemo u bikini, već zato što se sve kockice slažu. Evo zašto:

  • Pijaca je prepuna i šarena. Nakon oskudne zime, proleće nam donosi mnoštvo plodova i boja. Rotkvice, mladi luk, razne vrste zelene salate, mlada šargarepa, jagode, trešnje… Možemo ih jesti koliko želimo a da ne preteramo s kalorijama. Pritom telu dajemo injekciju vitamina i minerala.

  • Lepše vreme je idealno za izlete i šetnje u prirodi kojih smo se uželeli, pa čak i ako bacimo koji ražnjić na roštilj, potrošićemo lako te kalorije jer smo aktivniji. Pritom, kada je napolju toplo, telo se trudi da se rashladi, pa se više znojimo i sagorevamo više energije.
  • Šareniš na trpezi, zelena priroda i plavo nebo dovoljni su da nam se poboljša raspoloženje. Zimi lako zapadamo u depresiju koju najčešće ’lečimo’ utešnom hranom. S dolaskom proleća postajemo pozitivniji, zadovoljniji, pa i manje grickamo.
  • Na osnovu nekih istraživanja, ljudi na jesen unose 86 kalorija više nego na proleće. Kako se temperatura povećava, tako sve manje imamo potrebu za hranom. Zato i postoje zimska, ‘teška’ jela koja nam, kad je najhladnije, pomažu da se borimo protiv hladnoće, i letnja, ’laka’ jela koja nam pomažu da se nosimo s visokim temperaturama. Naše telesne funkcije, uključujući i varenje, proizvode energiju i podižu telesnu temperaturu. Kada je napolju toplo, prirodno imamo potrebu da manje jedemo i spustimo temperaturu tela.

  • Jedan od razloga za dobro raspoloženje je Sunce. Na proleće su dani dugi, duže smo izloženi sunčevim zracima koji pritom nisu suviše jaki i agresivni, pa proizvodimo više vitamina D. Istraživanja su dokazala čvrstu vezu između nedostatka vitamina D, insulinske rezistencije i gojaznosti: gojazni često pate od manjka ovog vitamina. Zato uhvatite dan, i pustite Sunce da vas ogreje.
  • S toplim vremenom povezana je i potreba da unosimo više tečnosti. Sada nam više ne prijaju topli, jaki, napici, topla čokolada ili alkohol, već telu više gode lagani napici, limunade, hladni zeleni čaj, ili najbolje – voda. Struk sveže nane, narendan đumbir, isceđen limun i litar vode idelan su napitak za toplo vreme, a pritom i odličan detoks. Samo izbacite šećer i na dobitku ste, bez mnogo muke.

Pored svih ovih pogodnosti koje s proleća prirodno dolaze, tu je još jedan, uvek prisutan prijatelj vitkosti: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je idealan za ’prolećno čišćenje organizma’. Equigal pomaže jetri da izbaci toksine, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje, smanjuje nadutost i oticanje usled viška vode, pa tako prirodno otklanja celulit i pomaže nam da se oslobodimo viška kilograma.

Ako već duže vreme planirate da počnete, ne čekajte ponedeljak, sledeću godinu ili sutra, već iskoristite proleće. Vreme je na vašoj strani, baš kao i Equigal. Vreme je za zdravu dijetu.

Zdravi musli-kolačići

Kada putujete i treba da ponesete nešto zdravo za doručak, možete pripremiti ove jednostavne kolačiće. Uz šolju jogurta ili kefira idealne su za doručak, a pritom će sprečiti čestu neželjenu pojavu na putovanjima: zatvor. Ovi kolačići sadrže ovsene pahuljice i ovsene mekinje, prepune dobrih vlakana, bananu i kikiriki puter, riznice vitamina i minerala, a zaslađene su samo medom i suvim voćem.

Od ove smese dobićete dva velika pleha kolačića koji mogu dugo da stoje i na vrućini. A čak i ako ne putujete, sjajni su da ih imate kod kuće, na poslu, u školi…

Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2dl)

  • 1 zrela banana
  • ½ čaše kikiriki putera
  • ½ čaše meda
  • ½ čaše ovsenih pahuljica
  • ½ čaše ovsenih mekinja
  • ½ čaše speltinog integralnog brašna
  • 2 kašičice cejlonskog cimeta
  • štapić vanile ili kašičica ekstrakta
  • na vrh kašičice sode bikarbone
  • ½ čaše sušene brusnice
  • ½ čaše sušene borovnice

Uključite rernu na 180 stepeni. U činiju za mešenje sipajte sve suve sastojke. Dodajte gnječenu bananu, izmešajte, pa dodajte kikiriki puter i med i sve dobro sjedinite. Na kraju ide suvo voće. Izmešajte dobro smesu viljuškom da se svi sastojci sjedine u kompaktnu masu.

Dva velika pleha od rerne obložite papirom za pečenje, pa kašikom vadite smesu i spuštajte na papir, vodite računa da je oblikujete što pravilnije. Ostavljajte oko 5cm razmaka između. U zagrejanu rernu stavite plehove (ako pečete oba istovremeno, uključite ventilator), i pecite 14-15 minuta, dok blago ne porumene. Izvadite plehove iz rerne i ne dirajte kolačiće dok se ne ohlade.

Ako ujutru žurite na posao i ne stižete da doručkujete, ovakva dva kolačića su mnogo bolji izbor od belog peciva iz pekare. Ne preskačite doručak, hranite se zdravo i planirajte obroke. I ne zaboravite Equigal!

Zdrave energetske kuglice

Kada naporno radite ili vežbate, potrebna vam je energija. Najbolja je ona koja dolazi iz suvog voća i orašastih plodova, a ako se opredelite za za urme, suve šljive i ovsene mekinje, imaćete dodatnu korist u obliku sjajne probave. Suve šljive, urme i kakao su prepuni gvožđa i drugih korisnih minerala, pa će, osim energije, omogućiti i bolji protok kiseonika jer će ojačati krv.

Jedna kuglica može biti i sjajna užina koju lako možete poneti sa sobom. Ona je dovoljna da vam izbalansira nivo šećera u krvi i spreči napad gladi. Uvek je bolje ono što pripremimo sami od kupovnog, a za ove kuglice vam ne treba mnogo vremena i truda, vrlo se jednostavno prave.

Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2 dl)

  • 1 čaša sušenih urmi bez koščica
  • 1 čaša suvih šljiva bez koščica
  • 1 čaša zamrznutih višanja bez koščica
  • 1 čaša mlevenih oraha
  • 1 čaša ovsenih mekinja
  • 3 kašike kvalitetnog kakaa
  • opciono za valjanje još mlevenih oraha pomešanih sa žutim šećerom, ili samo kakao

Sve sastojke sipati u multipraktik i dobro samleti i sjediniti. Masu presuti na silikonsku podlogu, ili jednostavno u običnu plastičnu kesicu za zamrzivač, oblikovati u kobasicu i staviti u frižider da odstoji sat vremena. Pripremiti papirne korpice i činijcu ili šoljicu sa mlevenim orasima pomešanim sa žutim šećerom, ili samo kakao. Smesu izvaditi iz frižidera, iseći nožem na jednake kolutiće, svaki oblikovati u kuglicu, uvaljati i staviti u korpicu. Tako napravljene kuglice staviti u plastičnu ili staklenu činiju s poklopcem i čuvati u frižideru.

Hranite se zdravo i izbalansirano, pripremajte sami svoju hranu i budite umereni. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Koliko goriva, toliko energije

Gojaznost je rastući problem u svetu, i borba s viškom kalorija tako žestoka da možemo lako otići u drugu krajnost – da ih ne unosimo dovoljno. Svi znamo da nisu sve kalorije iste, pa čak i kad smo siti i presiti, može se desiti da se hranimo samo ’praznim’ kalorijama. Uz svakodnevni stres i rastrzanost zbog mnoštva obaveza, često jedemo ’s nogu’ i ne vodimo računa o kvalitetu ishrane. Ali čak i kad naša pažnja nije na hrani, telo vodi evidenciju. I zato, kada ne unosimo dovoljno kalorija, telo će naći načina da se pobuni.

Kalorija je osnovna jedinica energije, tačnije, to je količina energije potrebna da se temperatura jednog grama vode podigne za 1 stepen Celzijusa. Ako u auto ne sipamo dovoljno benzina, nećemo moći ni da ga upalimo a kamoli vozimo. Isto tako, ako u telo ne unesemo dovoljno kalorija koje će da proprate nivo fizičke i mentalne aktivnosti, nećemo moći da funkcionišemo.

Kako da znamo da telu nismo obezbedili dovoljno energije? Ako osmotrimo signale koje nam ono šalje, biće nam jasno:

  • Jedan od signala da nemamo dovoljno energije je stalni osećaj hladnoće. Za to postoji naučno objašnjenje: manjak kalorija uzrokuje rast hormona T3 kog proizvodi štitasta zlezda, a koji je zadužen za termoregulaciju tela.
  • Ako se stalno osećamo iznureno i bez energije, to je jedan od signala da ne jedemo adekvatno. Naši stari su s pravom govorili da snaga na usta ulazi. Ali ne pomoću grickalica, slatkiša i peciva, već pomoću kvalitetne hrane.

  • Neadekvatna i nedovoljna ishrana uzrokuje poremećaj sistema za varenje i zatvor. To je znak da treba da povećamo unos vlakana, zdravih masti i proteina, kao i dobrih bakterija: integralnih žitarica, kvalitetnog maslinovog ulja, lososa, avokada, jaja, piletine, kefira i jogurta.
  • Izgladnjivanje izaziva nervozu, pa ako lako i bez većeg razloga prasnemo, biće da ne dajemo telu dovoljno glukoze. Kad nam padne nivo šećera u krvi, mozak šalje signal telu da otpušta hormone, između ostalih i adrenalin. Telo tada shvata da je nastupila kriza i tako i reaguje. Ne dozvolite da do krize dođe, jedite manje obroke više puta tokom dana. Umesto čokoladice pojedite jabuku ili nekoliko badema, jer slatkiši i bela testa za trenutak podignu nivo glukoze, da bi ga odmah naglo spustili.
  • Manjak energije utiče i na mozak, pa nismo u stanju da se koncentrišemo, učimo, radimo… Opet iz istog razloga – hipoglikemije, manjka glukoze u krvi. Zato je važno da ujutru kvalitetno doručkujemo i damo mozgu energije. To je posebno važno za đake i studente.
  • Nije svaki osećaj gladi prava glad, ali ako smo konstantno gladni i žudimo za nekom konkretnom vrstom hrane, to može biti znak da ne unosimo dovoljno kvalitetnih kalorija. Telo nam signalizira da obratimo pažnju šta jedemo, i da izbacimo hranu punu skroba i belog šećera.
  • Još jedan znak da treba da poradimo na ishrani je osećaj umora tokom dana, praćen čestom nesanicom tokom noći. Ako telu uskratimo jednu od osnovnih potreba – hranu, kretanje ili san, sve funkcije će se poremetiti i naše zdravlje će biti ugroženo. To je pravo ’vrzino kolo’ u koje kada jednom uđemo, teško nam je da ga napustimo. Loša ishrana izaziva nesanicu, nesanica dalje remeti ishranu, sve izaziva nedostatak energije i kao posledica toga, nedovoljno se krećemo.

  • Balansirana ishrana našem telu donosi sve potrebne vitamine i minerale. Kada nedovoljno jedemo, ne unosimo nutrijente. Suplementi nisu adekvatna zamena za izbalansiranu ishranu, jer su vitamini i minerali povezani i potrebni jedni drugima da bi se apsorbovali. Priroda je to sve lepo osmislila, i zato je mnogo bolje da, na primer, pojedemo bananu nego da gutamo pilule.
  • ’Tanka’ ishrana može izazvati glavobolje, baš kao i nedostatak tečnosti i preveliki unos šećera. Tada često posežemo za kafom, koja izaziva još veću dehidrataciju a može dodatno poremetiti san. Kada nas zaboli glava, najbolje je da popijemo veliku čašu vode i pojedemo pomorandžu.
  • Baš kao što pad šećera u krvi izaziva nervozu, ako smo često na lošim, restriktivnim dijetama, možemo izazvati i teže mentalne poremećaje, anksioznost ili anoreksiju. Zato je potrebno da preispitamo svoj odnos prema hrani, osmislimo kvalitetan jelovnik, ali i da prepoznamo kada briga o ishrani preraste u opsesiju. Svako preterivanje je štetno, i može ostaviti dugotrajne posledice koje će se kad-tad odraziti na naše zdravlje.

Ako želite da smršate, nikako ne treba da se izgladnjujete. Restriktivnom dijetom možda možete skinuti višak kilograma, ali takvo stanje neće dugo trajati. Kilogrami će se brzo vratiti jer je nemoguće večito gladovati. I ne samo to, možemo ozbiljno ugroziti svoj endoktrini sistem i narušiti hormonalni balans. Tajna vitke linije je u stilu života, pa ako želite da smršate, ’zašarenite’ tanjir povrćem i voćem, izbacite nezdravu, brzu hranu, pijte dovoljno vode, krećite se što više i idite u krevet pre ponoći.

U tom procesu može vam pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji olakšava varenje, eliminiše zatvor, nadutost i višak vode u organizmu, smanjuje osećaj gladi, i na taj način nam pomaže da se rešimo viška kilograma i celulita. Equigal nam može pomoći i kada prekomerna težina ili oticanje pogoršava simptome reume, gihta, katara želuca, upale debelog creva, hemoroida, upale žučne kese i ’masne’ jetre. Uz Equigal i ’kvalitetno gorivo’, vaše telo će biti elegantni kabriolet koji će vas dugo voziti po dalekim putevima.

Tvoj stav govori koliko si zdrav

Najveći konflikt u koji tokom života ulazimo nije s drugim ljudima, već sa samim sobom. Bitke koje vodimo u svom umu i psihi, istrajnost ili posustajanje, prilagođavanje ili otpor, određuju naš stav prema životu, sebi i okolini. Kakvim mislima dopuštamo da preuzmu kontrolu nad nama? Na šta usmeravamo energiju? Kako reagujemo kada se suočavamo sa izazovima? Sve te situacije definišu naš stav.

Ako želimo da sebe izgradimo u jaku, samosvesnu i srećnu osobu, neophodno je da sebi pristupimo samokritički i da ’pretresemo’ sve mračne uglove sopstvene svesti. Prođite kroz sledeće stavke i sagledajte iskreno kakav vam je stav:

  • Naš stav određuju iskustva iz prošlosti. Svako od nas morao je proći kroz kako pozitivna tako i traumatična iskustva. To je život i to nas gradi. Pitanje je samo da li dozvoljavamo traumatičnim iskustvima da nam blokiraju sadašnjost, ili prepoznajemo pouku u njima na osnovu koje gradimo sebe kao pozitivniju i bolju ličnost. U najveću zamku padamo kada sebe doživljavamo kao žrtvu.
  • Naš stav određuje sposobnost da se stavimo u tuđ položaj. A to iziskuje napor. Najlakše je sve posmatrati samo sa svoje tačke gledišta, ponašati se kao da smo centar sveta, kao da smo samo mi žrtve. Pre svega, potrebno je da aktiviramo periferni vid – od toga da budemo svesni ljudi oko sebe dok hodamo ulicom, vozimo se autobusom, stojimo u redu u samoposlugi… preko toga da naučimo da pazimo kakve komentare upućujemo drugima jer ne znamo njihovu celu životnu priču, do toga da uspemo da sagledamo problem iz tuđeg ugla. Ne samo da će nam empatija doneti više prijatelja, već će doprineti opštem poboljšanju društva.

  • Naš stav pokazuje koliko smo prilagodljivi. Najčešći instinkt kada nastupi promena je da joj se odupiremo, što je pogrešno i može samo izazvati patnju. Nije li Darvin rekao da ne opstaje najjača vrsta, već ona koja uspe da se prilagodi promenama. Ne postoji osoba koja nema ni jedan problem u životu. Zapravo, život bez problema bi bio kao ustajala bara. Problemi i promene nas teraju da rastemo i menjamo se. Ono što je bitno je da im pristupimo otvorenog uma, i svesno učinimo napor da se prilagodimo. Jer, kako kaže zen izreka – u prepreci je put.
  • Naš stav pokazuje koliko smo pasivni i lenji. Koliko puta smo imali sjajne planove i ideje, a nismo ništa učinili da ih ostvarimo? Čekanje i oklevanje ne vode nikuda, samo nam podrivaju samopouzdanje. Neretko, i okolina će nas obeshrabriti, ali šta okolina zna o našim snovima? I kako možemo biti sigurni da su joj namere dobre? Kada imamo velike ideje, veliki san, najbolje je da o njima ne pričamo, već samo radimo na njihovom ostvarenju. Dela, ne reči!
  • Naš stav određuju nerealni ideali. Naročito u današnje vreme kada nam se kroz medije servira nerealna slika o svetu i sreći. Koliko često žudimo za nečim što zapravo ni ne postoji? Umesto da želimo život sa TV ekrana, telo, kosu ili luksuznu vilu iz sapunske opere, treba da realno sagledamo čime raspolažemo. Često ćemo se iznenaditi kada shvatimo da imamo mnogo više nego što smo mislili.
  • Naš stav određuje želja za udobnošću. U današnje vreme pojam sreće izjednačava se s udobnim životom. I upravo tu leži klopka. Udobnost je ta koja nam ne dozvoljava da se promenimo, rastemo, učimo. Tek kada prigrlimo neudobnost, neizvesnost, neprijatnost, možemo dobiti znanje, lepo izvajano telo, lepu kuću, dragoceno iskustvo…

  • Naš stav pokazuje koliko (ne)volimo sebe. Nekad nam je neko napomenuo kako to-i-to ne valja kod nas i mi smo taj komentar prihvatili i stavili u fijoku samopouzdanja. I od tad, kad god smo u situaciji da nešto pozitivno promenimo, ta fijoka se otvori, i negativan, a najverovatnije zloban komentar kaže ’bu!’ i spreči nas da ostvarimo to što želimo. Naše samopouzdanje nikako ne treba da definiše tuđe mišljenje o nama, već isključivo sopstveno. Ljudi će nas stalno komentarisati, i to je neizbežno, a negativne (i najčešće neistinite) komentare dobijaćemo i od nama najbližih osoba. Potrebno je samo da osvestimo činjenicu da smo okruženi nesavršenim ljudima, i da svako na nas na druge projektuje sopstvene nesigurnosti. Tada ćemo moći da im se odupremo.
  • Naš stav reflektuje naš nivo svesti. Zapitajte se, da li sebe vidite onakvog kakav jeste, ili onakvog kakav biste želeli da budete? To se ne odnosi samo na fizički izgled, već i na ponašanje, ophođenje prema drugima, ponašanje u kriznim situacijama. Kakav vam je integritet? Da li svoje životne stavove napuštate onog trenutka kada dođete u situaciju da izvučete neku korist? Da li sopstveni moral prilagođavate situaciji, ili situaciji prilazite s čvrstim moralom? Ako želimo da nas drugi cene, i da cenimo sami sebe, najvažnije je da izgradimo solidan integritet.
  • Naš stav pokazuje koliko smo podatni. Ako nismo u stanju da zauzmemo čvrst stav, već uvek čekamo tuđe odobrenje, nećemo biti u stanju da izgradimo sopstvenu sreću. Ne postoji udžbenik za život, svi mi učimo putem pokušaja i pogreške, i bez greške nema iskustva. A najgora vrsta greške je u strahu da je ne napravimo. Umesto da tražimo podršku u drugima, treba da sami sebi postanemo stožer. Mi smo prva osoba koja treba da nam pruži razumevanje, brigu, negu i ljubav. Mi smo dovoljni sebi. I kada to postanemo, onda ćemo automatski dobiti i tuđe odobravanje i divljenje, iako ga ne tražimo.

Da li ste shvatili koje su vam slabosti? Ako jeste, čestitamo! To je prvi korak u dugom i predivnom procesu građenja sopstvene ličnosti. Ako niste, vratite se na početak. Niste bili iskreni sami sa sobom. I poricanje je jedna od osobina koja određuje naš stav. Samospoznaja nije prijatan proces, i mogu je pratiti neželjeni efekti – nervoza, anksioznost, nesanica, preterana briga, emocionalna nestabilnost… Ali to su sve stanice na prugi života na kojima moramo zastati. Put je dug, a svi želimo da krajnje odredište bude bujna, egzotična destinacija pre nego gola pustinja. Zato, uskočite u voz, živite, patite, sanjajte, delajte, uživajte. I u ručni prtljag stavite Optima Formu. Ona će vam pomoći da ublažite stres, strepnju, iscrpljenost, da poboljšate pamćenje i koncentraciju, i to potpuno prirodno. Jer nije samo važno da dođemo na egzotičnu destinaciju, već da uživamo tokom čitavog putovanja.

Duh predaka zaista živi u nama

Iako u svoje vreme često osporavan i neshvaćen, Frojd je bio prvi koji je ukazao na važnost  nesvesnog. Na učenje ’Oca psihoanalize’ nadovezao se Jung, koji je prepoznao da se podsvest svake jedinke zasniva na mnogo dubljem i opštijem sloju podsvesti kog je nazvao ’kolektivno nesvesno’. Ono je deo nasleđa svake individue i sastoji se od iskustava, trauma, uspeha, duhovnosti predaka. To je ’zbirka pripovesti’ naših starih, iskustveni talog koji do nas dopire kroz intuiciju i govori nam šta je dobro a šta nije, čemu treba prići s ushićenjem a čemu s oprezom.

Ovo kolektivno iskustvo prenosi se milenijumima s kolena na koleno pomoću određenih obrazaca mišljenja, emocija i ponašanja koje je Jung nazvao arhetipovima. Arhetip je ’armatura’ kolektivnog nesvesnog, čak ni novorođenče na ovaj svet ne dolazi kao čist list papira koji tek treba da se ispiše, već kao zbirka pripovesti, fantazija i projekcija koje u mnogome određuju njegovu ličnost. To je i razlog zašto su deca vrlo maštovita i sklona fantaziranju. Čovek je kroz istoriju arhetipove uobličavao pomoću mitova i bajki, a kod svakog pojedinca oni se ispoljavaju u snovima i vizijama.

Jung je definisao arhetipove koji se najčešće ponavljaju u mitovima širom sveta, a najpoznatiji su anima, majka, dete, mudri starac, senka, duhovi… Bajke svih naroda sadrže element anime, koja se materijalizuje kao vodeni duh, sirena, vodena nimfa, veštica ili boginja. Njena glavna osobina je da ume da opčini muškarce, zavede ih i dovede do ludila. Kada u stvarnom životu muškarac projektuje ženski aspekt iz svoje psihe na konkretnu žensku osobu, on je idealizuje, postaje zanesen i opčinjen – zaljubljen. Anima je neobuzdana, ne zanimaju je pravila već žudi za čistim, jakim iskustvom i doživljajem. Kada nas obuzme, bez obzira kog pola bili, ona nas budi, tera da odbacimo racionalne šablone ponašanja i misli, a u sred svog ludila život odjednom ima apsolutni smisao. Anima je krajnje neracionalna ali iskonski mudra, i kada nas obuzme donosi haos, a nakon što protutnji i napusti nas, shvatamo njenu uzvišenu svrhu.

Jungovo učenje je kasnije nastavio Sondi, mađarski psiholog koji je uveo pojam familijarnog nesvesnog i pomoću njega objasnio kako porodično podsvesno nasleđe utiče na izbore pojedinca – izbor partnera, prijatelja, profesije, oboljenja, pa čak i načina kako ćemo umreti. Ali srećom, pored porodične podsvesne istorije, svaki pojedinac poseduje i lični ego – slobodu izbora, pomoću kog kroji ličnu sudbinu i ima mogućnost da preokrene nasleđeni niz. Njegova terapija imala je za cilj da pacijenta suoči sa nasleđem predaka i omogući mu da uvidi da on ipak ima slobodu da odluči kako će rukovati svojim nasleđem.

Interesantno je da je psihologija kao nauka, od samog svog nastanka, često bila osporavana i smatrana nenaučnom metodom, ili u najmanju ruku, nije shvatana ozbiljno. Ali ako pratimo naučna istraživanja i dobijene rezultate tokom poslednje decenije, uvidećemo da je psihologija u njima dobila upravo naučnu potporu: najnovija istraživanja pokazala su da su sećanja naših predaka upisana u naš DNK. Smatra se da je instinkt upravo način na koji se taj zapis manifestuje.

Eksperimenti na pacovima pokazali su da ova bića mogu svoja saznanja da prenesu na buduće generacije čistom genetikom. Pacovi su stavljeni u lavirint gde su imali priliku da nauče koje mehanizme mogu da upotrebe kako bi izašli iz njega i dobili nagradu. Kada bi bili po prvi put sami stavljeni u isti lavirint, njihovi potomci bi mnogo brže dolazili do rešenja. U drugom eksperimentu miševi su naučeni da se plaše određenog mirisa. Nova generacija miševa plašila se istih mirisa iako nije imala nikakvog direktnog iskustva sa njima. Ono što je Jung zvao kolektivnim nesvesnim a Sondi familijarnim nesvesnim, nauka sada zove genetskim pamćenjem i priznaje mogućnost da velike traume koje je jedna generacija doživela, mogu da se genetski prenesu na nove generacije, kao i da ekstremne traume mogu izmeniti genetski materijal, zavisno od stanja u kom se telo nalazilo u datom trenutku. Biološki je izvodljivo da takva vrsta memorije može da se fizički prenosi s generacije na generaciju.

To nam može pomoći da razumemo sopstveni narod – na primer, kako su česta ratovanja, rušenja i prinudna iseljenja kod nas ostavila ’zapis’ budućim generacijama da budu oprezni, nepoverljivi, da u nekim narodima vide svoje vekovne prijatelje a u drugima neprijatelje, kao i da im duhovni napredak bude bitniji od materijalnog, za razliku od zapadne civilizacije. Ali ovo saznanje može biti veoma bitno i na nivou jedinke: može nam pomoći u lečenju fobija, anksioznosti, panike i post-traumatskog stresa, ili obrnuto, da razumemo zašto neki ljudi poseduju veliki talenat i mogu da naslikaju ili napišu nešto briljantno iako nikada to nisu učili, ili zašto imaju prirodnu veštinu da organizuju ljude i izvuku iz njih ono najbolje – takozvani rođeni lideri…

A kako to može pomoći vama? Ako imate strahove koje ne možete da objasnite, ako često sanjate slične snove, ako ste u nekim situacijama neobjašnjivo nervozni, ako prema nekim ljudima gajite netrpeljivost a za to ne postoji nikakav konkretan razlog – možda to jednostavno iz vas govore vaši preci. Probajte da saznate što više o precima, ako već ne znate, i da neke prelomne trenutke iz njihovih života povežete sa svojim jakim emocijama. Oslušnite svoju intuiciju, jer ako vam govori da u nešto ne treba da se upustite, verovatno vam se neki pradeda u sličnoj situaciji davno gadno opekao i ostavio vam je tu lekciju u genima.

Ako u vama ’govori’ stres i depresija vaših predaka, najbolje što možete je da je prepoznate, povežete i definišete, i baš kao i naši stari, potražite pomoć u prirodi. Ne morate da idete na livadu i berete lekovito bilje, jer tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat koji vam može pomoći da smanjite stres, uklonite depresiju, poboljšate koncentraciju, osećate se bistrije, i postanete emotivno stabilniji. Jer, kako reče Sondi, iako je u nama duboko zapisana porodična istorija, ipak je tu i naš lični ego, sloboda izbora koja nam omogućava da preokrenemo nesrećni sled događaja.

Pitaće te starost gde ti je bila mladost

Kada smo mladi i u punoj snazi, ni na pamet nam ne pada da nekim navikama ugrožavamo sopstvenu budućnost. Mladost je po prirodi drska, ubeđena da će večno trajati. To je vreme kada želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, bitno nam je kako izgledamo i spremni smo na velike rizike da bismo se svideli okolini.

Kada dostignemo četrdesetu, a ponekad i ranije, svi naši poroci i bezobziri prema sebi počinju da se ispoljavaju. Onda saznamo kako je komšija, ’mlad čovek’, samo kolabrirao na terenu dok je u parkiću igrao košarku s društvom, hitna pomoć je došla prekasno. Srce. Ili kako je prijateljica, vršnjakinja, iznenada završila na intenzivnoj, moždana aneurizma… I tada se malo uplašimo, ali i dalje verujemo da su to stvari koje se dešavaju drugima. Sve dok i mi ne popijemo šamar.

Činjenica je da veliki broj faktora rizika za srčana oboljenja naglo raste kada pređemo četrdesetu, uključujući visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i gojaznost. Sve su to snažni okidači kardiovaskularnih problema. Srećom, ako se na vreme osvestimo, možemo lako i brzo preokrenuti situaciju u svoju korist. Čak i ako u četrdesetim i pedesetim godinama napustimo loše navike, imamo velike šanse da da nas srce i krvni sudovi posluže tokom narednih decenija.

Kada pređemo četrdesetu, metabolizam se usporava i dosta smo skloniji gojenju. Dobro je povremeno stati na vagu, jel kilogrami mogu da nam se prikradu a da toga ni ne budemo svesni. Pritom, u tim godinama salo počinje da se taloži na mestima na kojima ga ranije nismo imali, i uglavnom se koncetriše u trbušnom pojasu i u vidu dubinskih, visceralnih masti koje su posebno pogubne po kardiovaskularni sistem. Često se tokom prelaza u ovu novu fazu života ljudi osećaju kao da su se odjednom obreli u nekom drugom, nepoznatom telu. Pravila koja su do tada važila više ne važe, a na nama je da osmotrimo i oslušnemo svoje telo i prilagodimo se novonastaloj situaciji, jer se obrnuto sigurno neće dogoditi.

Stručnjaci za nutricionizam kažu da je najbolji način ishrane za kardiovaskularni sistem mediteranska dijeta. Osim što treba da obratimo pažnju na to da ne jedemo prženu hranu bogatu trans mastima, potrebno je i da kontrolišemo porcije. Često prejedanje lako ulazi u naviku i u jednom trenutku imamo osećaj da više ne možemo bez velikih količina hrane. Što više jedemo, više nam se traži, kao da smo na drogama. Jedna porcija hrane ne treba da bude veća od stegnute pesnice, umesto crvenog mesa bolje je odabrati piletinu ili ribu, a umesto putera – maslinovo ulje. Kada osetimo glad a nije vreme obroka, najbolje je da popijemo čašu vode i sačekamo. U takvim situacijama shvatićemo da smo zapravo žedni, a ne gladni.

Kada smo mladi i zdravi, lako nam je da ispoštujemo niz dnevnih obaveza i da dodatno prihvatimo više društvenih događanja tokom večeri. Kako vreme prolazi, shvatamo da nam je prenaporno da svakog dana iskombinujemo i obaveze i druženje, i često smanjujemo aktivnosti na uštrb druženja. Ono čega moramo biti svesni je da posao nećemo imati ceo život, ali da su nam prijatelji neophodni. Istraživanja kažu da manjak društvenih kontakata povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 29%. Pritom, treba imati u vidu da porodica i prijatelji nisu isto. Deca rastu, odrastu i imaju svoj život, partneri mogu dolaziti i odlaziti, ali prijatelji su ti koji treba da budu konstanta u našim životima. Zato, uporedo sa svojim zdravljem treba da negujemo i prijateljstva i uvek odvojimo vremena za druženje.

Želja za lepo izvajanim telom će nas često navesti da vežbamo više i napornije nego što je to ne samo potrebno nego i dobro. Fizička aktivnost je neophodna, ali njen manjak, baš kao i višak, može da nam škodi. Idealno je da vežbamo oko 45 minuta na dan, tri do četiri puta nedeljno, kao i da svakodnevno obavljamo lagane fizičke aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice. Neophodno je da uočimo sopstvena ograničenja i da ih poštujemo. I način vežbanja se s godinama menja, pa dok smo ranije uživali u intenzivnim aerobnim vežbama, kasnije će nam više prijati lagane vežbe snage i dosta istezanja.

Mladost često shvata stres kao izazov i voli da mu prkosi, ali dođe trenutak kada potrošimo mehanizme. Stres nikako nije dobar za srce, i potrebno je da nađemo načina da ga izbegnemo. Ako nam je vožnja do posla i klackanje po kužvi u sred leta ili tokom vejavice stresna, bolje je da se opredelimo za gradski prevoz. Ako nam je posao stresan i previše zahtevan, potrebno je da preispitamo šta nam je bitnije, da nas šef pohvali ili da sačuvamo zdravlje. To, naravno, ne znači da treba da zabušavamo, već da ispravno postavimo sebi prioritete.

Alkohol i cigarete su pogubni po naš kardiovaskularni sistem. Što pre ih napustimo, ili svedemo na minimum, to ćemo bolje sačuvati zdravlje. Ako nismo u stanju da se disciplinujemo, treba da potražimo pomoć. A čak ikad ne uspemo iz prve, treba da se podsetimo statistike: prosečna osoba koja je konačno uspešno ostavila duvan, pre toga je pokušavala 7 do 10 puta. Upornost nam može spasiti glavu.

Za snažno, lavlje srce, tu je i Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i jača srce. Leocardin pomaže i pospešuje oporavak nakon infarkta i štiti srce tokom virusnih infekcija koje mogu oslabiti srčani mišić. On uravnotežava pritisak i srčani ritam, usporava starenje krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Leocardin – da starost ne pita gde mu je bila mladost…

Higijena spavanja

Pored lične, radne higijene ili higijene uma i ishrane, postoji i higijena spavanja. Ona se ne obavlja samo pred odlazak u krevet, već počinje od trenutka kad se probudimo. Ako se disciplinujemo da ustajemo ujutru relativno rano, uredno doručkujemo i sveži započnemo dan, već smo dali doprinos verovatnoći da uveče bolje zaspimo. Svako od nas zna koliko sati sna je našem telu potrebno da bismo tokom dana bili energični, zdravi i pozitivni. I svako zna kako (ne)funkcioniše kada ne dozvoli svom telu tu količinu sna, a naročito ako se to ponavlja iz noći u noć.

Zdrav san zavisi od kvalitetnog uranka, dobre ishrane, dovoljne – ni premale ni prevelike fizičke aktivnosti tokom dana, i ustaljene rutine. Koliko ‘uredno’ spavate? Evo korisnih smernica koje vam mogu pomoći da se bolje organizujete i obezbedite sebi kvalitetan san:

  • Budite što aktivniji tokom dana. Previše nagomilane energije može predveče izazvati nervozu i napetost. Ako ceo radni dan provedete za radnim stolom, a kad dođete kući ispred TV-a, vrlo je moguće da nećete uspeti da ’isključite’ mozak kad odete na spavanje.
  • Izbegavajte spavanje tokom dana duže od 20 minuta. Kad predugo spavamo popodne, remetimo cirkadijalni ritam. Ako osećate da morate da prilegnete, neka vaš izbor bude kratak petnaestominutni odmor.

  • Nemojte se kriti od sunca. Naravno, ne dopustite sebi da izgorite, ali umereno izlaganje suncu je potrebno za proizvodnju melatonina, hormona koji je neophodan za zdrav san. Kada smo izloženi suncu ujutru i tokom pre podneva, uveče dolazi do prirodne proizvodnje melatonina ranije i lakše nam je da utonemo u san. I za serotonin, koji je deo ovog mehanizma, neophodna je dnevna svetlost.
  • Nasuprot tome, izbegavajte svako izlaganje jarkom svetlu, naročito plavom kog emituju elektronski uređaji, uveče pred spavanje. Izloženost veštačkom svetlu nakon sumraka narušava kvalitet sna i sprečava proizvodnju melatonina. I ne samo da remeti san, već i normalno i lako buđenje ujutru. Zato ne nosite u krevet sa sobom mobilni telefon ili tablet.
  • Tokom dana nemojte boraviti u spavaćoj sobi. Spavaća soba je za spavanje, i u njoj ne bi trebalo da bude elektronskih uređaja, teškog nameštaja, predmeta koji prikupljaju i zadržavaju prašinu. Trudite se da spavaća soba bude uvek dobro provetrena i da posteljina bude čista. Proverite u kakvom vam je stanju madrac, i ako je neudoban, promenite ga.

  • Još jedan način da poboljšamo proizvodnju melatonina je zdrava ishrana. Triptofan je amino kiselina koja pomaže stvaranje melatonina. Ima je u piletini, siru, orašastim plodovima, jajima, bundevinim semenkama, sočivu, pasulju i ovsu.
  • Pored zdrave ishrane, potrudite se da popodne i uveče ne pijete energetska pića i kafu. Kafein ne treba unositi četiri do šest sati pred odlazak u krevet. Ako vam se nešto pije uveče, neka to bude šolja toplog mleka, kakaa ili biljnog čaja.
  • Osim što se moramo potruditi da nam večera bude zdrava i stimuliše rad melatonina, treba da pazimo da ne bude preobilna. Umesto da vari hranu, naše telo uveče treba da usmeri svu energiju na obnavljanje telesnih funkcija i revitalizaciju mozga.
  • Alkohol nas uveče može uspavati, ali čim ga organizam metaboliše, razbudićemo se. Zato, ako ga često i preterano konzumiramo, možemo imati duge periode nesanice u sred noći. To sigurno neće pomoći da lakše podnesemo jutarnji mamurluk.
  • Osmislite svoje večernje rituale. Razmazite sebe. Napravite toplu kupku s aromatičnim uljima. Pustite laganu muziku. Odradite nekoliko opuštajućih asana iz joge i meditirajte. Izbegavajte bilo kakve rasprave s ukućanima i sve probleme odložite za jutro.

Oko trećinu dana provodimo u snu. Da bismo imali kvalitetnih preostalih 16 budnih sati, moramo ispoštovati potrebe svog tela. Ako vam je teško da se organizujete i ’dovedete u red’ svoju higijenu spavanja, potražite pomoć iz prirode: tri lekovite biljke u potpuno prirodnom preparatu Optima Forma pomoći će vam da lakše utonete u san, izborite se sa stresom i anksioznošću, a pritom, tokom dana budete koncentrisani, prepuni mentalne energije i vedri. Optima Forma, za optimalnu higijenu sna!

Heljda

Heljda, Fagopyrum sagittatum, je biljka iz porodice troskota, poreklom sa severa Indije. Plod joj je u obliku trouglastog zrna, a cvetovi raznobojni i medonosni. Heljda nije žitarica, ali se često svrstava u tu grupu zbog sličnih svojstava i načina pripreme.

Heljda je kod nas, nažalost, prilično zapostavljena, dok je u Rusiji u masovnoj upotrebi. Idealna je za osobe osetljive na gluten i veoma je zdrava. Bogata je rutinom, flavonoidom koji čuva elastičnost krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Kako sadrži i dosta magnezijuma, selena, kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa, fluora i u tragovima jod, cink i brom, idealna je za osobe sa osetljivim kardiovaskularnim sistemom i proširenim venama, opušta krvne sudove i mišiće i drži pritisak pod kontrolom. Rutin utiče i na mikrocirkulaciju kože i doprinosi svežem i mladalačkom izgledu i štiti od negativnih efekata sunčevih zraka, a može pomoći i u lečenju ekcema i otoka.

Heljda je bogata rastvorljivim vlaknima pa poboljšava varenje, pomaže perilstatiku creva, sprečava zatvor, održava stabilnost insulina u krvi i sprečava pojavu dijabetesa. Odlična je kod insulinske rezistencije i može pomoći osobama sa viškom kilograma da dođu do željene kilaže. Heljda je ’sita’ biljka – održava osećaj sitosti i sprečava napade gladi. Još jedan razlog da nam se nađe na trpezi kada želimo da smršamo je i prisustvo triptofana koji poboljšava raspoloženje i sprečava nervozu i depresiju.

Heljda je odličan izbor za sportiste i vegane: sadrži osam esencijalnih aminokiselina, pa može zameniti i meso u ishrani svojim kvalitetnim biljnim belančevinama. Ona sadrži skoro sve vitamine grupe B, naročito niacin, kao i vitamin E.

Selen, cink i gvožđe koje sadrži jačaju imunitet, održavaju zdravlje kostiju, utiču na poboljšanje krvne slike i sprečavaju anemiju, poboljšavaju koncentraciju, pa je zato heljda idealna namirnica kako za decu u razvoju, tako i za starije osobe i žene u menopauzi.

Istraživanja su pokazala da žene koje redovno konzumiraju heljdu imaju manju stopu oboljenja od karcinoma dojke, a njeno pozitivno dejstvo je posebno izraženo u sprečavanju raka debelog creva.

Nadamo se da smo vam dali dovoljno razloga da uvrstite heljdu u svoju ishranu. Potražite u radnjama zdrave hrane heljdin griz i napravite ovu interesantnu a vrlo jednostavnu projaru. Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2dl)

  • 1 čaša heljdinog griza
  • 1,5 čaša speltinog brašna
  • 1 čaša kefira
  • ½ čaše maslinovog ulja
  • 1 prašak za pecivo
  • 4 jaja
  • kašičica himalajske soli
  • 1 kriška (oko 250 gr) mladog sira
  • 4-5 struka mladog belog luka seckanog na kolutiće
  • 1 vezica mlade koprive, poparene vrelom vodom, oceđene i na sitno iseckane (može se zameniti spanaćem ili blitvom)
  • semenke za posipanje po izboru

Podmazati dobro klasičnu tepsiju (đuveč 35x20cm) i posuti heljdinim grizom, prodrmati da se dobro i ravnomerno zalepi. Uključiti rernu na 200 sepeni.

U posudi za mešenje mikserom umutiti 4 jaja, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke uz stalno mešanje. Na kraju dodati seckan zeleniš, izmešati varjačom, pa seckan mladi sir i pažljivo izmešati da se sir previše ne raspadne.

Sipati smesu u tepsiju i posuti semenkama po želji (susam, suncokret, golica, čurukot, kim…). Peći 40 minuta na 200 stepeni. Servirati uz kefir ili jogurt.

Vodite računa o ishrani, krećite se i mislite pozitivno. I ne zaboravite – Equigal!

Živa rana mira ne da

Endometrijum je tkivo koje oblaže matericu i koje se, tokom svake menstruacije, ljušti i potom obnavlja, u normalnom, prirodnom ciklusu pripreme tela žene za začeće i trudnoću. Tokom menstruacije, endometrično tkivo se izbacuje iz tela, dok se, kod endometrioze, dešava da raste izvan materice, pa i da dospe na okolne organe, zalepi se i sraste s njima. Najčešće se ’nakači’ na jajnike, jajovode, spoljni deo materice, trbušnu maramicu i creva. Ovo tkivo koje je sad gde mu mesto nije, i dalje ’pamti’ da ima zadatak da se tokom menstruacije oljušti, što nastavlja da radi gde god da je. Ono sada nema gde da ode, ostaje zarobljeno i izaziva upale i otoke.

Naravno, to podrazumeva veoma jake bolove, grčeve i krvarenja. Pošto su joj simptomi prilično neobični i mogu se poistovetiti sa drugim, ne-ginekološkim poremećajima, endometrioza često ostaje skrivena, nedijagnostifikovana, a čak 25% žena neće ni imati nikakve simptome endometrioze.

Endometrioza se obično razvije nekoliko godina nakon prve menstruacije, može se privremeno zaustaviti tokom trudnoće, a nestaje s menopauzom. Pored toga što izaziva neplodnost, endometrioza je opasna zato što se relativno kasno otkriva, a može i povećati rizik od karcinoma jajnika. Nije poznato zašto dolazi do endometrioze. Ona je često nasledna, pa ako su je imale naša majka, baba ili tetke, moguće je da ćemo je dobiti i mi. Po nekim teorijama, menstrualna krv prenosi endometrične ćelije kada, umesto da izađe napolje, krene unazad preko jajovoda ka maloj karlici. Ove ćelije mogu dospeti u malu karlicu i prilikom carskog reza i ’nastaniti se’ na ožiljku. Kada je imuni sistem jak, on će uspeti da eliminiše zalutale ćelije. Ali kada oslabi, kada se ne hranimo kako treba ili kada ga poremete veoma stresne situacije, telo neće uspeti da se izbori.

Pored naslednog faktora, endometriozi su sklonije žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine života, one čiji su ciklusi na manje od 28 dana, čije menstruacije traju duže od 7 dana, kao i nerotkinje i žene u tridesetim i četrdesetim godinama života.

A evo na koje simptome treba obratiti pažnju i potražiti pomoć lekara:

  • Endometrioza je bolna. Pošto endometrično tkivo krvari i tamo gde ne treba, dolazi do oticanja, bola i grčeva, koje se uglavnom osećaju u donjem stomaku i lumbalnom delu leđa. Bol može biti tako jak da onemogućava normalne dnevne aktivnosti.

  • Vrlo obilne menstruacije. Prvih par dana menstruacije su normalno malo obilnije, pa se postepeno smanjuju. Ali kod endometrioze uobičajeno je jako krvarenje tokom čitave menstruacije. Česta je i pojava ugrušaka, a krvarenje se može javiti i između dve menstruacije.
  • Endometrioza može izazvati i poremećaj varenja. Ponekad se endometrijum zakači za creva ili bešiku, što izaziva neprijatne grčeve, opstipaciju, kao i bolno mokrenje. Gastroenterolozi će ovakve simptome često povezati sa sindromom iritabilnog creva, zato je bitno o njima razgovarati i sa ginekologom.
  • Seksualni odnosi mogu biti vrlo bolni, i bol se može javiti tokom ili nakon odnosa. Obično je bol lociran u karlici ili donjem delu kičme.
  • PMS kod endometrioze može biti produžen i pojačan, a jedan od pratećih elemenata je mučnina i povraćanje.
  • Statistike kažu da oko 40% žena koje ne uspevaju da zatrudne imaju endometriozu. Upala koju izaziva ovaj poremećaj, može oštetiti spermu i jajašce ili poremetiti njihov prolaz kroz jajovod i matericu. U težim slučajevima, endometrično tkivo može i zapušiti jajovode.

Danas se endometrioza leči hormonalnom terapijom, dok se protiv bolova koriste nesteroidni protivupalni lekovi, kao što je ibuprofen. U težim slučajevima pribegava se laparoskopskoj operaciji tokom koje se uklanja endometrično tkivo. Problem je što se kod većine žena ono već tokom godinu dana nakon operacije vraća. Najesktremnije intervencije podrazumevaju histerektomiju – uklanjanje materice.

Endometrioza je, dakle, kao živa rana koja nam nikada ne da mira. Kod nje je najbitnije da ne budemo same sebi neprijatelji: loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol, duvan, mogu samo pogoršati stanje. Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče lučenje ’dobrih’ hormona i na taj način nam pomaže da se izborimo sa bolom. A postoji i prirodni način da uravnotežimo funkcije u organizmu, izbalansiramo hormone i očuvamo reproduktivni sistem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku vodeno-etanolskog rastvora (kapi) i kapsula. Sadrži ekstrakte šest lekovitih biljaka koje su se od davnina koristile kao pomoć ženama, za regulisanje menstrualnog ciklusa, kod hormonskog disbalansa i neplodnosti. Femisan A se može koristiti uz redovnu terapiju koju prepiše lekar, nema kontraindikacija i neželjenih dejstava.