Faširane od tikvice

Tikvice su blagog ukusa i retko ko ih ne voli. Odlične su za stomak, pomažu varenje i smiruju upale u crevima. Podesne su čak i za osobe sa sindromom iritabilnog creva. Zahvaljujući širokom spektru vitamina B, tikvice će nam podići raspoloženje i pojačati izdržljivost, što je korisno bilo da se bavimo fizički zahtevnim poslom ili naporno vežbamo.

Bogate su vitaminima A i C i alfa i beta karotinom, koji su svi poznati antioksidanti, štite organizam od infekcija i sprečavaju širenje malignih ćelija. Tikvice su odlične za prevenciju makularne degeneracije i katarakte, zbog visokog nivoa luteina i zeaksantina.

Ali pre svega, odlične su za dijetu. Sa samo 17 kalorija u 100 grama, ovo povrće nam može pomoći da sprečimo dijabetes tipa 2, stabilizujemo nivo insulina u krvi i smršamo. Visok nivo kalijuma znači da su odlične za nadoknadu elektrolita nakon treninga. Tikvice se mogu pripremati na mnogo načina, od toga da ih jednostavno isečemo na ploške i bacimo na tiganj, do toga da ih možemo izrendati i staviti kako u slana tako i u slatka peciva. Odlično se kombinuju s drugim namirnicama.

Danas vam donosimo recept za jednostavne ’faširane šnicle’ od tikvice, a ovu osnovnu smesu možete pojednostaviti ili obogatiti po svom ukusu, ili jna osnovu namirnica koje imate u frižideru ili kredencu. One ne samo da su ukusne, već sadrže dosta svarljivih vlakana koje će dodatno pospešiti varenje i ubrzati metabolizam. Sadrže i mleveno seme konoplje, orahe i golicu, bogate esencijalnim masnim kiselinama, naročito korisnim za žene, kako u ublažavanju simptoma PMS-a tako i menopauze.

Od materijala je potrebno:

  • jedna veća ili dve manje tikvice
  • 1 jaje
  • glavica i struk mladog belog luka ili 5-6 čenova starog
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • vezica svežeg peršuna
  • pola šolje (od 2dl) ovsenih mekinja
  • 2 kašike griza od spelte
  • 2 kašike brašna od spelte
  • 1 kašika mlevenog semena konoplje
  • 1 kašika mlevenih oraha
  • 1 kašika golice (oljuštenih bundevinih semenki)
  • začini: kašičica celerove soli, prstohvat bibera, granule belog luka, po želji ljuta sudžuk paprika

Sve sastoje pripremiti, iseckati peršun i beli luk i oljuštiti tikvicu. Ako imate organske tikvice, možete zadržati i koru. Možete izrendati tikvicu i ostaviti pola sata da pusti vodu pa iscediti, ili je odmah dodati u smesu, što je bolja varijanta jer tako zadržava više nutrijenata. Samo u tom slučaju treba da budete brzi u pripremi da tikvica ne pusti previše tečnosti.

Pomešati izrendanu tikvicu i sve druge sastojke, dobro sjediniti viljuškom. Zagrejati tiganj koji se ne lepi i dodati samo par kapi ulja. Kašikom spuštati gomilice smese i oblikovati ivice. Peći na umerenoj vatri, kada šnicle porumene s jedne strane, okrenuti na drugu. Ponavljati proces dok se ne potroši sva smesa.

Ove šnicle odlično idu uz mladi sir, grilovano povrće, ili, jednostavno, jednu laganu letnju salatu.

Hranite se zdravo, pripremajte sami svoje obroke i krećite se što više. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Saosećajni stres

Ljudi su društvena bića koja mogu da osete ili naslute emocije drugih. Prilikom komunikacije nesvesno oponašamo sagovornika, pomoću grimasa iskazujemo saosećanje, imitiramo tuđe pokrete i intonaciju govora. Jedan od najboljih dokaza empatije je zevanje: kada neko počne da zeva, velike su šanse da će se ’epidemija zevanja’ proširiti na okolinu. Studije su pokazale da će osobe sa visokim stepenom empatije uvek uzvratiti zevanjem, što nije slučaj sa psihopatama. Zaraznom zevanju nisu skloni samo ljudi, ono je primećeno i kod šimpanzi, vukova i pasa.

Potrebu da oponašamo tuđe ponašanje, pokrete, gestove, ili da plačemo dok gledamo tužan film, okidaju posebni neuroni u mozgu – neuroni ogledala. Dok nam oni pomažu da učimo od drugih, povezujemo se i razumemo, tu je i druga strana ogledala: pomoću njih kupimo i tuđe negativne emocije i stres. Neurone ogledala otkrio je devedesetih godina prošlog veka tim italijanskih istraživača na čelu sa neurologom Đakomom Rikolatijem. Proučavajući majmune, otkrili su da im se, kada prinose hranu ustima, aktiviraju određene vrste neurona u mozgu. Ali ono što je bilo pravo iznenađenje je da su se isti neuroni aktivirali i u mozgu majmuna koji su to samo posmatrali.

Dodatna istraživanja su pokazala da neuroni ogledala nisu urođeni, već se stiču. Dakle, dobra vest je da empatuju možemo razvijati i negovati, od najranijeg uzrasta do kraja života. To ćemo postići tako što ćemo decu učiti da razumeju postupke svojih drugara pre nego da im nasilno uzvrate, da vole životinje, da identifikuju osećanja kroz koja prolaze glavni junaci priča i bajki koje im pričamo pred spavanje, i na taj način ćemo im dati dobre osnove da lakše i mirnije rešavaju konfliktne situacije.

Ali kao što je zevanje zarazno, tako je i stres. Stres je jedan od faktora koji može dovesti do smrtnog ishoda jer uništava imuni sistem, snižava nivo dobrog i povišava loš holesterol, smanjuje sposobnost trezvenog razmišljanja, uništava društveni život, može izazvati nesanicu, kardiovaskularna oboljenja i infarkt. Istraživanja pokazuju da stres godišnje ubije više ljudi nego saobraćajne nesreće ili nikotin.

Istraživanja Instituta Maks Plank pokazala su da samim tim što stojimo pored osobe koja je pod stresom, bilo da se radi o nekom bliskom ili potpunom neznancu, ’upijamo’ njihov stres koji kod nas može imati punu fizičku manifestaciju. Šta više, ova empatička vrsta stresa može se i izmeriti pomoću količine hormona stresa koji se luče tom prilikom u našem telu. Prilikom izvođenja studije, grupi ispitanika dati su teški zadaci iz aritmetike, a nakon toga su izlazili i na usmeni ispit koji je bio vrlo neprijatan i stresan. Sve to odvijalo se pred 211 posmatrača iza jednosmernog ogledala. Rezultati su pokazali da je 95% ispitanika pokazivalo direktne znake stresa, ali i kod 26% posmatrača primećen je porast kortizola kao rezultat empatičkog stresa. Najveći nivo empatičkog stresa, čak 40%, primećen je kod partnera ispitanika koji su bili u publici, dok je kod neznanaca on bio 10%.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da i one pokazuju visok nivo empatije. Istraživači su razdvojili parove miševa, mužjake i ženke, i jedno od njih izložili blagom stresu pre nego što su ih opet spojili. Rezultati su pokazali jednako povišeni nivo kortizola kod oba partnera. Čak i kada bi se nivo ovog hormona podigao veštačkim putem, bez ikakve stresne situacije koja bi ga izazvala, miševi bi ispuštanjem feromona alarmirali svoje partnere. Partneri bi, nakon što bi detektovali ove signale, dodatno alarmirali ostale pripadnike grupe.

Stresno lučenje hormona ima evolutivnu svrhu: kada smo izloženi opasnosti, naše telo reaguje tako što povišava nivo kortizola. Osobe koje su u bliskom kontaktu s nama mogu da ’pokupe’ našu stresnu reakciju i na vreme reaguju na moguću opasnost. U situacijama kao što su elementarne nepogode, prisustvo agresivne životinje ili neprijateljskog plemena, ovaj mehanizam je našim precima omogućio da prežive. Ali danas, kada nam ne prete divlje zveri a erupcije vulkana su malo verovatne, česti i produženi povišeni nivo kortizola može izazvati niz psihičkih problema, depresiju, anksioznost, bezvoljnost, i trajno nam narušiti zdravlje.

Na koje sve sfere života možemo primeniti ova naučna saznanja? Pre svega, ona nam mogu pomoći da identifikujemo i eliminišemo izvore bespotrebnog stresa. Jedan od njih je svakako gledanje agresivnih sadržaja na televiziji. Potom, činjenica da jedni na druge možemo, čak i bez verbalne komunikacije, prenositi pozitivne i negativne emocije, dokaz je koliko smo svi povezani i koliko su društvene grupe ukorenjene i  međusobno prožete. Samim tim, uticaj pojedinca na društvo i odgovornost svakoga od nas kao jedinke za dešavanja u društvu raste. Mnoštvo empatičnih pojedinaca čini empatično i zdravo društvo. Svi smo mi odgovorni za nasilje u našem kraju, za ponašanje dece u našoj okolini, pa čak i za mrzovolju kasirke u samoposluzi. Ako izaberemo da oko sebe sejemo pozitivne umesto negativnih vibracija, sigurno ćemo primetiti pozitivne promene u svojoj okolini. Setite se toga sledeći put kada se neko namršti na vas, i uzvratite mu blagim osmehom. Onim pravim, kad se i oči iskreno smeju.

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipertireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Treba izbegavati hranu koja utiče na hormone, kao što je soja. Soja i sojino mleko često su zastupljeni u industrijskim proizvodima a da toga nismo ni svesne. Zato je najbolje da same pripremamo svoju hranu, i da što više koristimo organsko voće i povrće, ili da ga nabavljamo od pouzdanog proizvođača.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.

Kinoa, hrana i lek

Kinoa je pseudo žitarica, biljka iz porodice trava, poreklom sa Anda gde se koristi u ishrani hiljadama godina. Riznica je vitamina, antioksidanata, minerala, naročito gvožđa, vlakana i zdravih masnih kiselina – sadrži svih 9 amino kiselina, pa se smatra ne samo hranom, već i lekom. Kinoa je sjajna za osobe koje žele da smršaju, održe zdravu telesnu masu, kao i za dijabetičare jer reguliše nivo insulina u krvi i dugo drži osećaj sitosti. Jedna šolja kuvane kinoe sadrži oko 220 kalorija. Ne sadrži gluten, pa je mogu koristiti i osobe koje pate od celijakije. Bogata je proteinima, i kao takva je kvalitetna zamena za meso. Idealna je za srčane bolesnike jer drži krvni pritisak pod kontrolom, snižava loš holesterol i bogata je kalijumom.

Plantaža kinoe u Ekvadoru

Zrno kinoe je obloženo saponinom kojim se biljka štiti od insekata. Kako je saponin gorkog ukusa, prilikom pripreme je potrebno da kinou isperemo. Zrna se sipaju u cediljku i stave pod mlaz vode par minuta. I onda je spremna za kuvanje.

Evo kako jednostavno skuvati kinou, da zrna budu fina i rastresita:

1 šolju kinoe isprati pod mlazom vode. U šerpu sipati kašiku maslinovog ulja, zagrejati pa dodati oceđeno semenje. Vrlo kratko propržiti kinou, pa naliti 1,5 šolju vode i dodati prstohvat soli. Ostaviti da se krčka na umerenoj vatri petnaestak minuta, dok voda ne uvri. Potom poklopiti, skloniti s vatre i ostaviti da odleži 5-10 minuta. Tako pripremljenu kinou možemo odmah jesti, ili je čuvati poklopljenu u frižideru i dodavati jelima.

Kinoa se odlično kombinuje s drugim namirnicama. Evo predloga za kvalitetan obrok koji se lako može pripremiti, čuvati u frižideru i poneti, na primer na posao.

Potrebno nam je:

  • 1 šolja kuvane kinoe
  • 1 mali seckani paradajz
  • 1 manji krastavac seckan na štapiće
  • 2 stabljike celera
  • 1 manji mladi luk
  • 2 srca artičoke iz konzerve
  • 1 komad avokada (5-6 kašičica)
  • pola svežeg limuna
  • 1 filet lososa, dimljene pastrmke ili 1 manja konzerva tunjevine

U činiju sipati kinou, dodati na kockice seckan paradajz, sitno seckane stabljike celera i mladog luka, seckanu ili kašičicom zahvatanu krišku zrelog avokada, prstima grubo iscepati srce artičoke, sa strane dodati štapiće krastavca. Nacepkati filet ribe, sve preliti svežim limunovim sokom.

Ovo je kombinacija koju možete menjati i dopunjavati po želji ili potrebama, koristeći povrće koje je u sezoni. Kinoa je ovde odlična baza, a sam obrok je veoma bogat i zasitan.

Hranite se zdravo, trudite se da budete što više fizički aktivni, i nećete morati da brojite kalorije. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal!

Slani kobler iz tučanog tiganja

Danas vam donosimo ideju kako da na interesantan način iskombinujete namirnice i napravite veoma ukusan ručak. Ovo varivo sa knedlicama od testa je vegetarijanska varijanta, a vi možete pustiti mašti na volju napraviti kombinaciju, mesnu ili vegetarijansku, koja vama odgovara. Na ovaj način, i vi i vaši ukućani, naročito deca, rado će pojesti povrće koje inače izbegavaju. U ovo jelo možete staviti bukvalno sve, od brokolija, špargli i karfiola, preko korenastog povrća, mahunarki, do raznog mesa, seckanog ili mlevenog… Samo imajte u vidu koliko dugo neku namirnicu treba dinstati pre nego što sve stavite u rernu, naročito meso.

Kobler je inače tradicionalni engleski kolač koji se sprema od ukuvanog voća preko kog se ređaju kuglice od testa pa zapeku u rerni. Slana verzija koblera se obično pravi od crvenog mesa i divljači s vinom. U našoj, laganoj varijanti koristimo bukovače, slatki krompir – batat, grašak i šargarepu. Knedlice od testa se prave od putera, a naša varijanta je zdravija, sa kokosovim uljem, pogodna i za osobe osetljive na laktozu. Da dodatno poboljšamo kvalitet ovog obroka, pripremamo ga u tradicionalnom livenom tiganju.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 pakovanje bukovača od 250 gr, opranih i iseckanih na kockice
  • 1 šolja graška
  • 1 veća ili 2 manje šargarepe, iseckane na kockice
  • 1 veći batat, iseckan na kockice
  • 3-4 struka mladog belog luka, sitno seckanog
  • 1 manji praziluk ili pola većeg, sitno seckanog
  • vezica peršuna, sitno seckanog
  • začini: 1 kašika celerove soli, biber, granule belog luka
  • 1 puna kašika speltinog brašna

Plus za knedlice:

  • 50 gr kokosovog ulja
  • 2 kašike heljdinog griza
  • 2 kašike heljdinih pahuljica
  • 4 kašike speltinog brašna
  • 1 jaje
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • prstohvat soli

Na malo ulja u šerpi propržiti na kratko mladi beli luk i praziluk, dodati bukovače i dinstati. Bukovače će da puste vodu, dinstati ih dok voda ne uvri. U pola šoljice hladne vode razmutiti kašiku speltinog brašna, sipati preko variva i mešati. Masa će se zgusnuti, dodati 1 šolju hladne vode i mešati da se razbiju sve grudvice. Potom dodati batat, šargarepu, grašak, začine i dinstati još desetak minuta. Varivo treba da bude poluskuvano, i da na dnu bude dovoljno tečnosti koja je poprimila malo gušću strukturu. Skinuti s vatre i dodati seckani peršun. Uključiti rernu na 180 stepeni.

Dok se rerna greje, zamesiti knedlice: u kokosovo ulje dodati griz i pahuljice od heljde, imešati da se dobro sjedine. Potom dodati jaje, umutiti, pa dodati so, prašak za pecivo, kašiku po kašiku speltinog brašna, mešajući testo. Formirati kuglu od testa, po potrebi dodati još brašna dok ne prestane da se lepi. Treba da je kompaktno ali ne previše tvrdo.

Presuti varivo u tučani tiganj pa odozgo ređati kuglice od testa u jednakim razmacima. Peći 20 minuta na 180 stepeni, pa još 20 minuta na 200 stepeni. Izvaditi iz rerne i ostaviti pet minuta da se ’odmori’, po želji narendati kačkavalja odozgo, ali imati u vidu da to povećava kalorijsku vrednost jela.

Spremajte sami sebi obroke jer samo tako znate da su sastojci u njima zaista kvalitetni. Nemojte da vam bude teško, jer to je jedan vid ulaganja u sebe. Ko će vam udovoljiti ako nećete sami sebi. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal.

Lekovite suze

Plačete li kad seckate luk? Za to postoji jednostavno objašnjenje. I luk, kao i sva živa bića na ovoj planeti, ima za cilj da preživi i zato iz zemlje apsorbuje sumpor i čuva ga za crne dane. Kako bi odbio predatore, služi se luk-avstvom: lakrimatornim faktorom. To je hemijski proces koji izaziva suze. Bilo da ga napadne krtica ili ga mi sečemo u kuhinji, iz luka se, pomoću sumpora, oslobađa enzim koji se pretvara u supstancu komplikovanog imena: sin-propantiol-S-oksid. Ona iritira oko koje se brani suzama kako bi otklonilo nadražaj.

Ali ovo nisu ’prave’ suze, već refleksne, izazvane spoljnim faktorima – kada nam, na primer, prašina uđe u oko. Pored vode i soli, suze sadrže i lizozome, antibakterijske enzime koji štite oko od infekcije i imaju sposobnost da unište 90% bakterija u vrlo kratkom roku. Osim refleksnih postoje i bazalne suze, koje nam svakodnevno ’podmazuju’ oko i omogućavaju normalan vid. A tu su i emotivne suze. One poteku kada nam je svega dosta.

Smatra se da su emotivne suze nastale tokom procesa evolucije, kako se čovek integrisao u zajednicu koja mu je pružala zaštitu. Suzama je bilo moguće pokazati drugima sopstvenu ranjivost, izazvati saosećanje, i tako ojačati opšti osećaj zajedništva. Danas znamo da nam jedno pošteno plakanje može doneti osećaj emotivnog olakšanja, a iza njega stoji i naučno objašnjenje.

Pored toga što je jedna dobra partija plakanja katarzična i otklanja nagomilanu napetost, u samim suzama krije se odgovor zašto je to tako. Kada hipotalamus registruje tugu i napetost, on preko neurotransmitera šalje signal endoktrinom sistemu da aktivira proizvodnju suza posebnog sastava, koji se razlikuje od refleksnih suza. U sastav emotivnih suza ulazi protein prolaktin, koji inače kontroliše i lučenje majčinog mleka. Pored njega, tu su i adrenokortikotropski hormoni koji ukazuju na povećani nivo stresa. I još jedna, vrlo bitna supstanca koja je sastavni deo suza je leu-enkefalin, endorfin koji ima moć da umanji osećaj bola i poboljša raspoloženje. Leu-enkefalin je prirodni ubica bola, a neka istraživanja su pokazala da putem plača telo može da se oslobodi toksina koji mu ometaju normalno funkcionisanje, posebno kortizola, hormona stresa.

I dok nam jedno pošteno plakanje može pomoći da se emotivno i fizički osetimo bolje, suzbijanje plača može imati suprotni efekat. Bilo da nismo u stanju da pustimo suze zato što je to trenutno nemoguće ili društveno neprihvatljivo, ili zato što ne možemo da se iskreno povežemo sa sopstvenim emocijama, to može doneti veći osećaj tuge, depresije, pa čak i uticati na razvoj psihosomatskih oboljenja.

Jedni lakše zaplaču od drugih, a postoji i razlika među polovima. Muškarci ne plaču manje zato što su jači, već zato što hormon testosteron inhibira plač, dok je kod žena u većoj koncentraciji zastupljen prolaktin koji stimuliše emotivno pražnjenje pomoću suza. Zato će muškarac češće emotivnu blokadu rešiti pesnicama, a žena suzama. Kod nekih naroda, naročito na severu, plakanje je manje društveno prihvatljivo, za razliku, na primer, od mediteranske regije.

Bebe plaču između 1 i 3 sata dnevno, a osim što se pomoću suza oslobađaju od tenzije, plač koriste da bi komunicirale. Majke često pomoću vrste plača mogu da procene da li je beba gladna, umorna, usamljena ili joj treba prepovijanje. U Japanu postoje klubovi za plakanje: članovi se okupljaju i gledaju tužne filmove ili čitaju potresnu literaturu i zajedno puštaju katarzične suze.

Posle tuče vedrije je nebo, reče Njegoš. Zato dajte oduška tuči i oluji, nemojte je držati u sebi. Sasvim je izvesno da će potom nastupiti vedrina i optimizam. A kada je mnogo toga na duši, kada niste u stanju da se izborite sa stresnim situacijama, kada od brige ne možete da sklopite oka, ne uspevate da se koncentrišete i pamtite, kada se osećate isceđeno kao limun… tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koje svojim antioksidativnim dejstvom podiže otpornost organizma, poboljšava dotok kiseonika u ćelije, i tako vraća vedrinu i normalizuje san. Optima Forma je vedro nebo nakon tuče.

Pileći kroketi

Donosimo vam još jedan interesantan recept za osobe na dijeti ili zdravom režimu ishrane. Glavni sastojak je obareno pileće belo meso, tako da uz ove ukusne pileće krokete automatski imate i bujon za supu. A pošto su kroketi veoma lepi na oko, odlični su i za decu, koju možete uključiti i u zabavan proces pripreme. Kroketi mogu da stoje više dana u frižideru, odlični su i za poneti na putovanje.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 kuvano pileće belo meso
  • 1 veća ili 2 manje šargarepe, kuvane, iz supe
  • 2 jaja
  • vezica seckanog svežeg peršuna
  • 1 kašika heljdinog griza
  • 1 kašika heljdinog brašna
  • začini: prstohvat soli, biber, granule belog luka, po želji malo tucane ljute sudžuk paprike
  • susam za posipanje

Obareno belo meso odvojiti od koske i izmrviti. Šargarepu izgnječiti viljuškom. Sve sastojke osim jaja pomešati u većoj činiji. Ulupati jaja zasebno, preliti preko svega i dobro izmešati.

Uključiti rernu na 200 stepeni, prekriti pleh papirom za pečenje. Postaviti modlicu za kolače na pleh, napuniti je smesom, sabiti, pa odvojiti od modlice. Na kraju krokete posuti susamom i pritisnuti prstom da se semenje dobro zalepi.

Peći na 200 stepeni 15-20 minuta, dok blago ne porumene. Ukusni su i topli i hladni, a idealan su dodatak salati. Ako želite da smršate, za vas pravi obrok – ručak ili večera, je bogata salata od povrća sa proteinskim dodatkom kao što su ovi pileći kroketi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Dame biraju?

Kada pomislimo na trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako nasumično?

Gregor Mendel

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!

Kokos keksići

Kokos je izuzetna i veoma iskoristljiva biljka, a sam plod ima široku primenu, od ishrane do industrije. Kokosovo meso koje mi najčešće koristimo u obliku rendanog kokosa ili kokosovog brašna ima moć da snizi loš a poveća dobar holesterol, lako se vari, održava nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda pa je dobar i za dijabetičare, a iz istog razloga je odličan kod dijeta za mršavljenje. Kokosovo ulje štiti kožu i tkivo od oštećenja i pruža prirodnu zaštitu od UV zraka. Sadrži laurinsku kiselinu, zdravu masnoću za koju su klinička istraživanja pokazala da uništava više od 93% ćelija raka debelog creva. Laurinska kiselina je bitan sastojak majčinog mleka zahvaljujući kojoj beba dobija imunitet i može da se bori sa mikrobima.

Kokosovo ulje može sprečiti mnoga oboljenja i poremećaje, uključujući i dijabetes, osteoporozu i oboljenja srca, pa je sjajno i za žene koje ulaze u menopauzu. Blagotvorno deluje i na žuč i ceo sistem za varenje i pomaže kod Hronove bolesti.

Već svi znamo da treba što više izbegavati prženu hranu, ali ako je već pržimo, najbolje je da to radimo na kokosovom ulju. Ono odlično podnosi visoke temperature i od svih ulja i masti ima najnižu koncentraciju toksičnih aldehida prilikom zagrevanja. Kokosovo ulje možemo koristiti i za pripremu kolača umesto putera, a možemo ga i namazati na sebe jer je sjajno za negu kože i kose.

Evo predloga za jednostavne keksiće od samo 5 sastojaka. Preukusni su, a veoma pogodni za osobe osetljive na gluten, laktozu i za vegane.

Od materijala je potrebno:

  • 100 grama kokosovog brašna
  • 50 grama bademovog brašna (može se zameniti suncokretovim brašnom ili kokosovim proteinom)
  • 3 pune kašike kokosovog ulja
  • 3 kašike meda
  • celi sirovi badem ili kockice crne čokolade

Dobro sjediniti kokosovo brašno s uljem, dodati bademovo brašno pa med, sve dobro izmešati u kompaktnu smesu. Uključiti rernu na 180 stepeni i veliki pleh obložiti papirom. Kašičicom vaditi smesu, stavljati na papir, utisnuti badem i oblikovati ivice. Ako želimo da stavljamo kockice čokolade, treba da ih skroz prekrijemo smesom.

Peći 12-14 minuta (dok ne porumeni), pa izvaditi iz rerne i ostaviti da se ohladi. Keksići su ukusni i veoma zasitni, odlični su za osobe sa insulinskom rezistencijom ili osobe koje žele da skinu višak kilograma jer drže sitost i održavaju nivo šećera u krvi tokom dužeg perioda.

Hranite se zdravo, mršavite postepeno i nemojte se izgladnjivati. A ako ste rešili da prigrlite zdraviji način života, u tom procesu vam može pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji olakšava varenje, sprečava opstipaciju i gasove, eliminiše višak vode iz organizma, pomaže u uklanjanju celulita, čisti jetru i žuč, smanjuje osećaj gladi.