All posts by Gordana Zdjelar

Naši prirodni amortizeri

Tokom života na stopalima u proseku 4 puta obiđemo Zemljinu kuglu. Naš najbitniji oslonac sastoji se od 26 kostiju, 33 zgloba i preko 100 ligamenata, tetiva i mišića. U stopalima se nalazi oko 400.000 nervnih završetaka, više nego u bilo kom drugom delu tela. Tu je i oko 250.000 znojnih žlezda. Kada saberemo sve te činjenice, shvatamo da bi stopalima trebalo da pružimo veću negu nego licu.

Postoji još jedan deo anatomije stopala, čijeg postojanja nismo ni svesni, sve dok ga ne izgubimo. To su jastučići od masnog tkiva, prirodni ulošci ispod kože tabana, koji ublažavaju udarac prilikom kretanja. Zahvaljujući njima možemo da savladamo neravne površine, bolje se balansiramo i propinjemo. Kako starimo, koža gubi elastičnost a ovaj prirodni ’tapacirung’ se tanji i polako gubi već nakon 65. godine života.

Jastučići od masnog tkiva oblažu deo stopala ispod palca, najširi deo stopala ispod kostiju donožja, kao i ispod pete. Osim što apsorbuju šok prilikom hodanja, masni jastučići štite i pripoj fascije tabana na donjoj strani petne kosti. Ovaj plantarni (tabanski) ligament čuva luk svoda pri pokretima stopala i apsorbuje udarce prilikom hodanja. Posebno je bitan prilikom trčanja kada stopalo trpi silu koja je dva do tri puta veća od naše telesne težine.

Tokom mlađih dana možemo, usled pogrešnog i preterano agresivnog treninga, osetiti oštar bol u predelu pete koji ukazuje na plantarni fascitis, upalu pripoja tabanske fascije. Međutim, kako starimo i polako gubimo masne obloge na tabanu, može doći do plantarnog fascitisa prilikom svakodnevnog kretanja. Bol je obično intenzivniji ujutru zbog čega su prvi koraci nakon ustajanja iz kreveta posebno teški. Lokalizovan je najčešće oko i ispod pete, ali može se protezati sve do korena prstiju. Sličan je osećaj i kod petnog trna, kalkaneuma na donjoj strani pete, koji nastaje usled neadekvatnog pritiska na petu prilikom kretanja.

U starosti dolaze na naplatu i nepromišljene navike iz mladosti: često nošenje visokih potpetica, potpuno ravne, uske i neadekvatne obuće, brže će dovesti ne samo do gubljenja masnih jastučića na stopalima, već i do nastanka deformiteta kostiju stopala poput čukljeva. Gojaznost i dijabetes dodatno utiču na stopala i manifestuju se spuštenim svodom i dijabetskim stopalom, degeneracijom mekih tkiva i kostiju izazvanih šećernom bolešću. Dijabetsko stopalo manifestuje se pojavom rana i čireva, posebno sklonih infekcijama.

Propadanje masnih jastučića na stopalima neizostavno utiče i na kožu stopala. Osim što koža gubi masnoću i gipkost, sada trpi i veći pritisak i trenje pa je sklonija je pucanju, nastanku žuljeva, kurjeg oka, nokti postaju tvrđi i skloniji urastanju, a češće su i gljivične infekcije jer se, usled deformiteta, nečistoće lakše nakupljaju ispod nokta. Crvenilo, plikovi, koža koja se ljušti i svrab, naročito između prstiju, ukazuju na atletsko stopalo, gljivičnu infekciju kojoj su skloni sportisti, ali i starije osobe. Pete treba da negujemo tokom čitavog života, a naročito u zrelim godinama kada lakše pucaju i sklonije su formiranju naslaga i žuljeva.

Kada je zdravlje u pitanju, uvek je preventiva najbolji lek. Pre svega, potrebno je da budemo informisani i da osluškujemo kakve nam poruke šalje naše telo. Najbolji način da minimalizujemo posledice usled propadanja masnog tkiva na tabanima je da izaberemo adekvatnu, anatomsku obuću. Kad god imamo priliku da odemo na more, dobro je da šetamo bosi po pesku i u plićaku. Osim što je ovakva šetnja odlična vežba, voda u plićaku pružiće našim stopalima idealnu masažu, dok će ih minerali nahraniti. I, na kraju, potrebno je da uvedemo obaveznu dnevnu negu kože stopala: detaljno pranje sprečiće gljivične infekcije, a adekvatna krema omekšati kožu, sprečiti nastanak tvrdih naslaga, pucanje i žuljeve. Nokte treba seći ravno, pomoću grickalice kako bi se sprečilo urastanje. Pedikir nam može pomoći da se rešimo žuljeva, ali s njim ne treba preterivati, jer zadebljala koža na tabanima ipak predstavlja neku vrstu zaštite prilikom hodanja pa je ne treba suviše skidati.

Idealnu negu za stopala pruža nam Devi melem za pete. Sadrži samo prirodne i visoko kvalitetne sastojke: ulje semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže, pčelinji vosak, kakao puter. U sastav ulaze i eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca. Koža ga lako upija, a zahvaljujući kakao puteru vlaga se zadržava duboko u koži. Kombinacija prirodnih ulja sprečava isušivanje, pucanje ali i regeneriše i hrani kožu. Pored toga, ulja čajevca, žalfije i karanfilića ne samo da eliminišu neprijanti miris nogu, već sprečavaju gljivične infekcije svojim antifungalnim dejstvom.

Uz Devi melem za pete ispunite statistiku: pređite tokom života razdaljinu koja je ekvivalentna četvorostrukom obimu Zemljine kugle. A sledeći put kada birate kremu za lice, setite se i svojih stopala. Jer, iako su skrivena i često neprimetna, ona su ta koja nas nose kroz život.

Karkade

Egipat je zemlja piramida, mumija, egzotičnih plaža, najlepšeg mora, i – karkadea. Karkade ili hibiskus je biljka raskošnog cveta koji je, osim što je lep, i izuzetno zdrav.

Tokom istorije koristio se u Africi za snižavanje telesne temperature, smirivanje rada srca i visokog pritiska i upale grla. Nedavne studije su dokazale da čaj od hibiskusa može da smanji i drži pod kontrolom krvni pritisak, poveća nivo dobrog i smanji nivo lošeg holesterola i pomaže nam da održimo zdravu telesnu masu. Te sposobnosti ima zahvaljujući antocijanima, rastvorivim pigmentima koji se nalaze i u bobičastom voću, i antioksidansima, kojih ima više nego u zelenom čaju.

Karkade, topao ili rashlađen čaj od hibiskusa, veoma je popularan napitak u Egiptu, a pije se i na zapadu Afrike. U Senegalu je poznat pod nazivom bisap. U Meksiku ga zovu flor de Jamaica. U Kini su latice hibiskusa delikates, dok se u Indiji kuva od njih sirup i preliva preko leda.

Proces pripreme karkadea je jednostavan:

  • puna šaka kvalitetnih, osušenih cvetova hibiskusa
  • 6 čaša kipuće vode
  • med ili šećer po ukusu

Provriti vodu i preliti preko hibiskusa. Poklopiti i ostaviti da odstoji nekoliko sati, ili još bolje tokom cele noći. Procediti, dodati šećer ili med. Rashlađeni karkade veoma osvežava tokom letnjih dana i daje energiju.

Probajte da napravite svoj karkade i zasladite ga minimalno, što prirodnijim zaslađivačem – medom ili šećerom od kokosa. Popijte jednu čašu tokom dana kada se osećate umorno i treba vam energije. Ovaj izuzetno ukusni napitak može vam pomoći i da ostavite nezdrave veštačke sokove i gazirane napitke.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Gazirana napast

Sve je počelo 1886. kada je Dr. Džon S. Pemberton, apotekar iz Atlante, osmislio napitak od slatkog sirupa, gazirane vode i lišća i ploda koke, biljke poznatije po svom psihoaktivnom alkaloidu, kokainu. U Južnoj Americi, odakle potiče, ova biljka se masovno koristila kao stimulant i izvor energije. Pemberton je bio morfijumski zavisnik zbog rane koju je zadobio u Građanskom ratu, pa je tražio prikladniju zamenu za ovu drogu. I tako je preteča Koka kole nastala kao tonik za smirivanje nerava. Ubrzo je bila u prodaji za 5 centa po čaši, i točila iz posebnih burića. Pemberton je proizvod plasirao uz tvrdnju da leči mnoge bolesti, loše varenje, nervne poremećaje, glavobolju, neplodnost i morfijumsku zavisnost. Iako je napitak dobio ime po svom glavnom sastojku – koki, čiji sadržaj je u inicijalnoj verziji išao do devet miligrama po čaši, početkom 20. veka u upotrebu je ušao ekstrakt bez kokaina.

Danas se dnevno popije 199 milijardi čaša Koka kole širom sveta. Koka kola i njoj slični napici su sigurno obeležili 20. vek, da bi se u našem veku pojavile i brojne varijacije ’bez’ šećera. Po čemu je poseban ovaj napitak, i zašto je toliko popularan?  Baš kao što je Pemberton nekada tražio načina da se ’skine’ sa morfijuma, tako mnogi danas pokušavaju da ostave kolu. Gazirana voda, šećer – visoko fruktozni kukuruzni sirup, kafein, ortofosforna kiselina, boja karamela E150d i pojačivači ukusa, ne mnogo interesantan sastav. Međutim, kada uzmemo u obzir da u jednoj čaši napitka ima čak 38 grama šećera, možemo da shvatimo zašto je toliko adiktivan.

Nekada se pridev ‘pivski’ obično vezivao za stomak, ali danas, pored pivskog stomaka, vlada i epidemija ‘kola’ stomaka. Gazirana slatka pića su svima dostupna, jeftina, ukusna, pa ima onih koji ih piju umesto vode – što je dovelo do prave ekspanzije gojaznosti širom sveta. Pojavom dijetalnih kola mnogima je olakšana savest – sad je moguće nalivati se gaziranim pićima bez bojazni da ćemo se ugojiti. Ali da li je baš tako?

Osobe koje svaki dan piju gazirane sokove, čak i dijetalne, po statistikama imaju četiri puta veći obim struka. Dva gazirana napitka na dan udvostručuju šanse da obolimo od kardiovaskularnih oboljenja. Učestala konzumacija kole može povećati rizik od neplodnosti. A pored gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska, ona nosi i rizik od nekih vrsta karcinoma, naročito raka jetre i prostate. Neka istraživanja su pokazala da godišnje na svetu umre 184.000 osoba od posledica konzumacije slatkih napitaka kao što su kola, industrijski ledeni čaj i veštački sokovi.

Sladak ukus, bilo da potiče od šećera ili veštačkih zaslađivača, utiče na metaboličke signale i remeti metabolizam. Činjenica je da prilikom povećanog unosa veštačkih zaslađivača, ćelije u organizmu skladište više masti. Ćelije imaju ’primopredajnike’ koji dopuštaju šećeru da uđe u njih. Onaj šećer koji se ne iskoristi, pretvara se u mast. Sladak ukus zaslađivača zavarava naše telo da dobija šećer, što za posledicu ima skladištenje više masti. Jedna studija rađena na pacovima pokazala je da veštački zaslađivači remete sposobnost tela da prerađuje masti i stvara energiju, kao i da oštećuju ćelije krvnih sudova. Na duge staze, slatki napici nam mogu izmeniti čula i pojačati želju za hranom. Prirodne šećere u hrani više nećemo ni osećati, ili će nam biti bljutavi.

Osim što nam povećavaju prohteve za intenzivnijim ukusima, veštački zaslađivači nam mogu promeniti strukturu bakterija u crevima. Bakterije u crevima, one dobre, su veoma bitne za varenje i metabolizam. U jednoj studiji na miševima, data im je količina veštačkih zaslađivača koja se može naći u tri gazirana pića. Osim što su dobili povišen nivo šećera u krvi, miševima se izmenio i sastav bakterija u crevima. Potom su te bakterije transplantirane drugim miševima, koji su se prethodno normalno hranili. Rezultat je pokazao da su i ti miševi dobili povišen nivo šećera u krvi. Ova studija ukazuje na veoma bitan problem koji može nastati kod trudnica ili dojilja koje konzumiraju slatke napitke, uključujući i one sa veštačkim zaslađivačima.

I tako, upravo ono što je Pemberton tvrdio da njegov čudotvorni napitak leči, on zapravo izaziva. Pre svega, zavisnost. Potrebna je jaka volja da se odbaci nezdrava navika, čak i kada smo svesni koliko je štetna. Zato napravite plan i krenite u akciju. Izbacite sve nezdrave slatke napitke iz kuće. Naviknite se na ukus vode, probajte prirodni ohlađeni čaj ili napravite limunadu. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Maskirani bol

Kada nas zaboli u leđima, obično pomislimo na kičmu, ispali disk ili lumboišialgiju. Ipak, poremećaj rada nekih unutrašnjih organa može izazvati bol u lumbalnom delu koji nas lako može zavarati.

Pored porođajnog bola i bola kod diskus hernije, jedan od najjačih koji možemo doživeti je bol izazvan pokretanjem kamena u bubregu. Bubrezi se nalaze u predelu struka, sa obe strane kičme. Njihova uloga je da izvuku višak vode i otpadne materije iz krvi i izluče ih putem mokraće. Kada mokraća sadrži previše minerala i soli, u bubrezima mogu nastati kamenčići. Oni obično miruju unutar bubrega i mi ih ne osećamo. Ali zato kada se pokrenu u bubregu ili mokraćnom kanalu koji povezuje bubrege sa bešikom, nastaje jak bol u lumbalnom delu leđa. Način da bol od kamena u bubregu razlikujemo od bola u leđima su ostali propratni simptomi: osećaj peckanja prilikom mokrenja, mučnina i povraćanje.

Osim kamena, bol u bubregu i mokraćnim kanalima, ali i bešici, može izazvati i infekcija. Bubrezi su podložni virusnim i bakterijskim infekcijama. Bakterije koje dospeju u mokraćni kanal iz sistema za varenje lako pređu put od bešike do bubrega, naročito ako u mokraćnom traktu postoji još neka prepreka, poput tumora, peska ili sličnih poremećaja. Infekcija bubrega može izazvati upalu koja se manifestuje kroz bol sa one strane leđa gde se nalazi bubreg koji je njom zahvaćen. Upalu možemo razlikovati od bola u leđima po ostalim simptomima, kao što su povišena temperatura, mučnina s povraćanjem i bol prilikom mokrenja.

Ulcerozni kolitis je upala creva koja najčešće zahvata debelo crevo i rektum. Izaziva jak i oštar bol u leđima i stomaku i često se oseća s obe strane. Prate ga i dijareja, bol u rektumu i nagli gubitak telesne težine. Ne zna mu se pravi uzrok, ali je primećeno da genetika igra ulogu, kao i stres i loša ishrana.

Do nedavno se verovalo da slepo crevo nema nikakvu ulogu u organizmu da bi od skora zavladalo uverenje da je ipak bitno za očuvanje imuniteta. Međutim, kada se upali, zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Slepo crevo se nalazi u donjem desnom delu stomaka i bol koji upala izaziva sličan je bolu u donjem delu leđa. Ali tu su i dodatni simptomi: visoka temperatura, mučnina i otok na tom delu stomaka.

I pankreas može izazvati bol. Gušterača ili pankreas je mala žlezda veličine oko 15 cm, koja se nalazi u stomačnoj duplji i pomaže varenje i regulaciju nivoa šećera. Upala pankreasa, pankreatitis, može nastati kada digestivni enzimi koji nastaju u pankreasu oštete ovu žlezdu. Može biti akutni ili hronični, ali svakako izaziva bol u gornjem delu stomaka, sa protezanjem u donjem delu leđa. Pored bola, ostali simptomi su povišena temperatura, povraćanje i mučnina.

Kod žena bol u leđima mogu izazvati miomi na materici. To su dobroćudne fibroidne izrasline na zidu materice, spoljnom ili unutrašnjem, i obično nastaju usled hormonalnog disbalansa, konkretno estrogena i progesterona. Miomi mogu biti manji ili veći, mirovati ili naglo rasti, pa neke žene ne osećaju nikakve promene dok druge mogu iskusiti veoma obilna menstrualna krvarenja, često mokriti ukoliko miom pritiska bešiku, ili osećati bol u lumbalnom delu leđa. Najbolji način da se utvrdi prisustvo mioma je redovan ginekološki pregled ultrazvukom.

Još jedan ginekološki poremećaj može izazvati veoma jak bol u leđima. Endometrioza nastaje kada endometrijum, tkivo koje oblaže matericu, počne da raste van nje, najčešće na jajnicima i jajovodima. Bol koji pritom može biti prisutan je najčešće veoma oštar, kao ubod nožem. Pravi uzrok endometrioze je nepoznat, mada hormonalni disbalans može igrati veliku ulogu, kao i kod svih ginekoloških poremećaja.

Jedno je sigurno, bol nikada nije prijatan i uvek nas uplaši i zabrine. Najbolji način da ga izbegnemo je da sprečimo bolest.

Kada su bubrezi u pitanju, bitno je da pijemo dovoljno vode, da izbegavamo gazirana pića i preterani unos soli. Pored vode, najbolji prijatelj bubrega je Nefrovit. To je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. On će smiriti upale i ukloniti bakterijske infekcije, ali i olakšati izbacivanje peska i kamenčića.

Ženama je najbolji prijatelj hormonalni balans. On se postiže zdravim načinom života, kvalitetnom ishranom bez veštačkih aditiva, a tu je i Femisan A. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku kapi i kapsula. Femisan A uspostavlja hormonalni balans, i na taj način je najbolji saveznik u borbi protiv cista, mioma, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, PCOS, PMS-a… Jedini bol do kog Femisan A može dovesti je porođajni, jer jača plodnost i olakšava začeće.

Pankreas, ali i zdravlje creva možemo sačuvati kvalitetnom ishranom bez veštačkih šećera i masti, bogatom dobrim vlaknima, kao i redovnim kretanjem, vežbanjem i održavanjem zdrave telesne mase. U tom procesu je uz nas Equigal. Lekovito bilje u ovom prirodnom preparatu može nam pomoći da dostignemo i sačuvamo vitkost, poboljšamo varenje, sprečimo zatvor, izbacimo višak vode iz organizma, smirimo upalu creva, hemoroide i nadutost. Odličan je za prolećne i jesenje tretmane čišćenja organizma.

Bol se može maskirati, ali ne može dugo trajati uz super heroje, kao što su Nefrovit, Femisan A i Equigal. Ali jedno moramo shvatiti: najveći heroji naših života smo mi sami. I sami se moramo pobrinuti za svoje zdravlje, pre ili kasnije. Bolje je pre. Zapravo odmah!

Hruskave pečene leblebije

Kada pomislimo na grickalice, obično nam prvo pada na pamet kesica čipsa ili sitnog peciva iz samoposluge. Ovakve ‘zanimacije’ su jedan od najvećih krivaca današnjeg doba za gojaznost, a naročito celulit. Industrijske grickalice sadrže veoma visok procenat soli i nezdravih ulja, a osim velikog broja kalorija, ne daju nam nikakav nutritivni kvalitet.

Grickalice imaju svoju pozitivnu stranu, one nas mogu opustiti, pomoći nam da relaksiramo stegnutu vilicu i donji deo vrata, a dobre su i za razvoj vilice i zuba i dobru prokrvljenost.

Kako bi bilo kada bi se iskombinovao dobar ukus i hruskavost industrijskih grickalica i zdrava, visokokvalitetna namirnica, i da li je to uopšte moguće? Moguće je. Oni stariji pamte ’semenkare’ u kojima su se prodavale pečene budevine semenke, suncokret, i – leblebije. Leblebija je, nažalost, kod nas zapostavljena, što je prava šteta jer je riznica minerala i vitamina, a pritom je prepuna vlakana koji održavaju dobro varenje i pomažu da ostanemo vitki.

Leblebija je osnovni sastojak humusa, orijentalnog umaka i namaza za koji recept možete naći ovde: Humus. Ali možete je upotrebiti i samu. Tokom 2010. godine izvedena je dvanaestonedeljna studija koja je uključivala 42 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe koje su uvrstile leblebiju u ishranu znatno smanjile unos hrane a da su pritom imali veći osećaj sitosti. Činjenicu da leblebija dugo drži sitost potvrdile su i brojne studije nakon ove. Pored osećaja sitosti, leblebija ima moć da balansira nivo šećera u krvi, snizi loš holesterol i smanji rizik od srčanih oboljenja, smanji upale zahvaljujući holinu, koji dodatno i poboljšava san, jača mišiće i povoljno utiče na moždane funkcije. Leblebije sadrže istu količinu kalcijuma kao mleko ili jogurt, kao i visokokvalitetan protein, folnu kiselinu, mangan, gvožđe, bakar, magnezijum i molibden.

To je sigurno dovoljno razloga da sipate leblebiju u pleh, pospete omiljenim začinima i ispečete ih u rerni. Evo kako:

Ako koristite konzervisanu leblebiju, dovoljno je da je samo ocedite, stavite na papirni ubrus i upijete višak vode, i potom preručite u činiju u koju ćete dodati kvalitetnog maslinovog ulja i začine po želji. Ako imate sušenu leblebiju, potrebno je da je uveče potopite u dosta vode i ostavite preko noći, pa nastavite dalje kao sa konzervisanom. Nije potrebno kuvati.

Od začina možete dodati malo morske soli, granule belog luka, ruzmarin, biber, ljutu papriku – ako volite ljuto ili vasabi začin u prahu… Kombinacije su beskrajne.

Začinjenu leblebiju presuti u pleh obložen papirom, staviti u već zagrejanu rernu na 200 stepeni, i peći 35-40 minuta, dok lepo ne porumene. Presuti u činiju i zabava može da počne!

Osim što nam pečena leblebija može pomoći da održimo zdravu kilažu, odlična je i za decu jer pospešuje rast kostiju i zuba, razvoj mišića, pamćenje i učenje, dakle daje fizičku i mentalnu snagu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ispunjenim životom protiv anksioznosti

‘’Ostavi smrti ništa više od sagorelog zamka’’.

Nikos Kazancakis, Grk Zorba

’’Što više živite neproživljen život, to je veća zebnja od smrti u vama. Što više ne uspevate da u potpunosti iskusite život, to ćete se više plašiti smrti.’’

Irvin Jalom

Briga za budućnost je normalna pojava, to je naš način da prihvatimo neizvesnost koju ona nosi i sprečimo razočaranje. O tome je već bilo reči ovde . Ali šta se dešava kada briga pređe granice normalnog, i preraste u anksioznost?

Anksioznost je stanje konstantne zebnje, strepnje i straha, neopravdani osećaj da nas očekuje neprijatan događaj, loš ishod ili katastrofa. U iščekivanju da se desi nešto loše i opasno, prevladava i osećaj da nećemo biti u stanju da se zaštitimo i da će posledice imati fatalni ili dugoročni negativan efekat. Anksiozna osoba nije u stanju da kontroliše svoja osećanja i strah, a obično se ovo stanje javlja nakon nekog traumatičnog iskustva koje služi kao okidač. Otac psihoanalize, Sigmund Frojd, prepoznaje važnost anksioznosti i tvrdi da je ona kritična komponenta neuroze. Po egzistencijalističkoj psihoterapiji, zasnovanoj na egzistencijalizmu, grani filosofije, koju su prvi klinički primenjivali čuveni Oto Rank, Karl Jaspers i u Americi Viktor Frankl, a na koju se oslanja i čuveni američki psihoterapeut i pisac Irvin Jalom, u osnovi svih ljudskih dilema i problema stoji strah od smrti i potraga za smislom i slobodom.

Anksioznost se manifestuje kroz niz simptoma, kako fizičkih tako i mentalnih. Od telesnih simptoma mogu se osetiti vrtoglavica, osećaj stezanja u grudima, lupanje srca, plitko disanje, tenzija u potiljačnom delu glave i vratu, mučnina, problemi s varenjem, nesanica, pojačano znojenje. Na mentalnom nivou možemo iskusiti poteškoće u koncentraciji i pamćenju, osećaj ’neizdrža’ i nestrpljenja, izbegavanje da se suočimo i posvetimo svakodnevnim obavezama i poslu, opsedajuće misli, osećaj klaustrofobije, jaku zabrinutost i potrebu za potvrđivanjem. Osnov za zabrinutost se može naći u nizu izmišljenih problema, od svakodnevnih, na primer da nećemo imati dovoljno novca da podmirimo životne potrebe, da odradimo posao koji nam je poveren, da ćemo oboleti od neizlečivi bolesti, do brige na globalnom nivou, straha od rata, opšte katastrofe i kraha.

Osobi koja oseća konstantnu strepnju nije lako, i nalaženje duševnog mira za nju je nemoguća misija. Ali verovatno je jednako teško i njenoj okolini koja često oseća zbunjenost, zabrinutost i strah jer ne zna kako da joj pomogne.

Pre svega, bitno je umeti prepoznati anksioznost. Ona se može manifesovati kroz:

  • fobije, na primer klaustrofobiju – strah od zatvorenog prostora, strah od gužve, od saobraćaja;
  • opsesivno-kompulsivne radnje, posebne rituale koji umanjuju strah u verovanju da imaju zaštitničko dejstvo;
  • psihosomatske poremećaje, stomačne probleme, glavobolje, visok pritisak, lupanje srca…
  • strah od bolesti i smrti;
  • napade panke;
  • poremećaje u seksualnosti, erektilnu disfunkciju ili nedostatak libida.

A sve te manifestacije su mehanizmi odbrane, način da se anksiozna osoba odbrani ili zaštiti od izmišljenog katastrofalnog budućeg ishoda. Nažalost, najčešće načini pomoću kojih se anksiozna osoba bori protiv ovog poremećaja, još više dolivaju ulje na vatru. Na primer, preterana analiza kao način mentalne kontrole, koja je čest mehanizam odbrane, samo pojačava opsesiju i tenziju. Izbegavanje suočavanja s problemom može navesti osobu da ne izlazi iz kuće, da se ne vozi gradskim prevozom ili da ne ulazi u lift. Borbu protiv anksioznosti prate fizički mehanizmi, stezanje mišića, što izaziva bol i dovodi do umora i iscrpljenosti.

Strašan je osećaj kada nikada niste u stanju da se opustite. Anksioznost često vodi u depresiju jer nam konstantno ’prežvakavanje’ prošlih događaja u glavi i briga o budućnosti ne dopuštaju da uživamo u sadašnjem trenutku. To je začarani krug iz kog je teško izvući se sam. Danas je sve više osoba koje pate od anksioznosti. Osim brzog i stresnog načina života, tome doprinosi i loša hrana, preterana konzumacija stimulativnih napitaka, kafe, kola, energetskih pića i manjak fizičke aktivnosti. U borbi protiv anksioznosti bitno je poboljšati ishranu, uključiti što više namirnica bogatih B vitaminima, i omogućiti telu da proizvode više hormona sreće – serotonina i dopamina. To možemo postići redovnim bavljenjem sportom, šetnjama u prirodi, redovnim izlaganjem suncu u vreme kada nije prejako, druženjem s ljudima koji nam prijaju i bavljenjem prijatnim hobijima.

Još jedan od načina da se izborimo sa stalnom zebnjom, napadima panike i fobijama jeste da ih priznamo i prihvatimo. Ako se stalno trudimo da ih kontrolišemo, one će kontrolisati nas. Zato je bitno da opustimo uzde i olabavimo kontrolu. U tome nam mogu pomoći meditativne aktivnosti, pravilno disanje, bavljenje jogom ili jednostavnim aktivnostima kao što je slaganje pazl slagalica ili ručni radovi.

Ako želimo da pomognemo osobi koja pati od anksioznosti, bitno je da imamo strpljenja, da izdvojimo vreme da je saslušamo i da nikako ne banalizujemo njene probleme. Ponekad je dovoljno i samo prisustvo, bez ikakvog uplitanja. Takođe, kao posmatrač, moramo da umemo i da zaštitimo sebe, i da se na kratko udaljimo i posvetimo sebi kada prepoznamo da stres prelazi i na nas. U svakom trenutku je dobro potražiti savet i pomoć stručnjaka, a tako možemo sprečiti da anksioznost preraste u veći psihički poremećaj.

’’Čvrsto verujem, i kao čovek koji će i sam umreti jednog dana u bliskoj budućnosti, ali i kao psihijatar koji je proveo decenije baveći se anksioznošću izazvanom strahom od smrti, da nam suočavanje sa smrću omogućava ne da otvorimo Pandorinu kutiju, već da ponovo uđemo u život na bogatiji i saosećajniji način.’’ Irvin Jalom

Najveći neprijatelj anksioznosti je bogat život ispunjen događajima i iskustvima. Zato sazidajte svoj zamak onako kako vi želite, i ne ostavite smrti ništa više od spaljenih temelja, baš kao Grk Zorba.

’’Za dvadeset godina više ćeš biti razočaran zbog stvari koje nisi uradio, nego zbog onih koje si uradio. Zato odbaci konope. Otplovi iz sigurne luke. Zahvati jedrima pasatne vetrove. Istražuj. Sanjaj. Otkrivaj.’’ Mark Tven

Vaga, tesne farmerke, i…

Telesne masti su nam neophodne jer nam, između ostalog, štite organe. Normalni procenat masti za žene je 25 do 31%, za muškarce 18-22%. pa čak i malo preko gornje ili ispod donje granice je u redu dok god smo zdravi i nemamo nikakvih rizika po zdravlje. Iako mnogi zdravu težinu odmah povezuju s izgledom, ona je mnogo više od estetike, ona nas čuva od oboljenja.

Koji su to još faktori, pored tesnih farmerki i vage, koji nam sugerišu da bi trebalo da smršamo?

  • Ako iznenada počnemo da hrčemo dok spavamo. Gojaznost može da izazove apneu, stanje koje nam prekida disanje i ometa san. Ovaj scenario je posebno moguć ako nam se salo taloži na vratu i tako pritiska disajne puteve.
  • Ako smo tromi i teško nam je da se bavimo sportom. Fizička aktivnost je neophodna svima, a ako nas telesna težina sprečava da vežbamo, tim pre treba da se više potrudimo da budemo što aktivniji.
  • Višak kilograma znači da smo skloniji upalama, pa možemo osećati bol na pritisak, kao kada imamo modricu. Ako povremeno osećamo bolove svuda po telu a nemamo nikakav drugi zdravstveni problem, to može biti znak da je vreme da povedemo računa o ishrani i smršamo.
  • Ako stalno osećamo da smo umorni i imamo manjak enerije, krivac opet može biti upala. Kada smo gojazni, čak i uobičajene aktivnosti kao što je nabavka u samoposluzi ili hodanje, mogu biti iscrpljujuće.

  • Ako konstantno osećamo glad, i nakon što smo se tek najeli, to može biti znak da imamo insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2, što se češće dešava kod gojaznih osoba. Pored osećaja gladi, možemo osećati i simptome kao što su zamagljen vid, peckanje ili utrnulost ruku ili stopala, jaka žeđ i učestalo mokrenje. Vremenom, gojaznost može samo pogoršati stanje, a gubitak viška kilograma može preokrenuti situaciju u našu korist.
  • Ako su nam skočili holesterol i trigliceridi, to je znak da treba da poradimo na ishrani i fizičkoj aktivnosti. To je mnogo jednostavniji način da preokrenemo stanje nego da pijemo tablete i nastavimo sa starim načinom života koji će dovesti do novih komplikacija
  • Povremeno treba da uzmemo krojački metar i izmerimo struk. Normalan obim za muškarce je do 102 cm a za žene do 88 cm. Sve preko toga znači da postoji rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska.
  • Višak sala proizvodi estrogen, a višak estrogena povezuje se sa rizikom od raka dojke. Tu su i druge vrste hormona koje mogu izazvati rast tumora, naročito ako u porodici već imamo slučajeve karcinoma. Održavanje zdrave kilaže može nam pomoći da smanjimo rizik da obolimo od bolesti za koje imamo genetske predispozicije.

  • Ako počnemo da osećamo bol u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima, to može biti upozorenje da ih previše opterećujemo viškom kilograma. Preveliko opterećenje haba tkivo i hrskavicu zgloba i dovodi do njegovog bržeg propadanja. Nasuprot tome, fizička aktivnost pomaže da se hrskavica obnavlja i bolje podmazuje.
  • Ako redovno dobijamo na kilaži svake godine, a odavno smo prestali da rastemo, vreme je da se uozbiljimo. Kada se period rasta završi, potrebno je da održavamo sličnu kilažu tokom celog života. Telo se vremenom menja, i to je normalno, ali kilogrami ne treba mnogo da variraju.

Vitkost nije samo melem za oči, ona je i naš čuvar zdravlja i naš ulog za dugovečnost. Mnogi poremećaji mogu se sprečiti pa nekad i izlečiti samo zdravim načinom života. Svakako, to je mnogo bolje nego gutanje tableta i čekanje da se pojave nova oboljenja.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Sinhronost ili mit

Francuski antropolog Klod Levi-Stros čija je analiza mitova Severne i Južne Amerike izazvala revoluciju u zapadnjačkom shvatanju ’primitivnih društava’, uneo je u nauku romantično tumačenje civilizacije  ’plemenitih divljaka’, njihove bogate kulture i povezanosti s prirodom, za razliku od moderne i sterilne zapadne monokulture. Smatrao je da se um ’divljaka’ ni malo ne razlikuje po strukturi od uma ’civilizovanog čoveka’, i da su ljudske osobine univerzalne, a naizgled fantastične i proizvoljne narodne priče i bajke veoma slične kod najrazličitijih i najudaljenijih kultura.

Osim što je prodrmao učmala zapadna shvatanja civilizacija koje su drugačije i samo zato etiketirane kao primitivne, Levi-Stros je promenio i pogled na srodstvo i poziciju žena u ne-zapadnim kulturama. Po njemu, srodstvo je zasnovano na rodbinskim vezama dve porodice koje se formiraju kada se žena iz jedne uda za muškarca iz druge društvene grupe. I upravo je jedno od njegovih zapažanja vezano za žene veoma interesantno: u mitovima i legendama starosedelaca Severne i Južne Amerike, naglašena je briga muškaraca da, ako menstruacije žena jedne grupe ili porodice nisu savršeno usklađene, u kosmosu bi mogao da nastane disbalans i haos. Jedna etnografska studija pominje Indijance plemena Jurok iz severoistočne Kalifornije, kod kojih sve žene koje nisu trudne, dobijaju menstruaciju u isto vreme.

Slična zapažanja postoje i kod australijskih domorodaca i plemena afričke pustinje Kalahari, dakle na potpuno suprotnim stranama planete među kulturama koje nikako nisu mogle doći u dodir jedne s drugima. Sedamdesetih godina prošlog veka, američki psiholog Marta MekKlintok istražuje odnos između ponašanja i reproduktivne endokrinologije i imunologije. Dok je radila na koledžu Velezli, istraživala je menstrualnu sinhronizaciju kod studentkinja u studentskom domu. Zaključak je bio da žene koje žive zajedno ili koje su prijateljice, imaju usklađene cikluse. Ovu vrstu usaglašenosti, kaže ona, izazivaju su dva suprotna feromona: jedan koji skraćuje i drugi koji produžava ciklus.

Po njoj, ova pojava je nazvana Efekat MekKlintok. Ova teorija je dosta osporavana, da bi na kraju 2013. bio donet konačan naučni stav da menstrualna sinhronizacija najverovatnije ne postoji. Ali kakav god naučni stav bio, žene koje dosta vremena provode zajedno znaju da im se ciklusi često preklapaju. Ono što nauka ne osporava je da je ova pojava uočena kod nekih životinjskih vrsta, pacova, hrčaka, šimpanzi i tamarina. S obzirom da je menstrualna sinhronizacija toliko čvrsto utkana u mitove i legende starih naroda širom sveta, teško je da se kategorički odbaci. Umesto toga, njene korene možemo potražiti u prirodi i činjenici da se ženski menstrualni ciklus poklapa sa lunarnim ciklusom. A kako Mesec ima moć da podiže i spušta mora i okeane, nije teško poverovati da može da utiče i na početak ciklusa kod žena. I to su Indijanci plemena Jurok dobro primetili: usklađenost ciklusa žena iz jedne grupe ili porodice i kosmički sklad čvrsto su povezani.

Ali zašto je ovo teško utvrditi ili dokazati kod modernih žena? Pre svega, koliko često smo danas izložene prirodi? Biće da smo više izložene svetlosti kompjuterskih i televizijskih ekrana nego svetlosti Meseca. I kada je poslednji put neka od nas imala taj luksuz da vidi savršeno zvezdano nebo, bez ’svetlosnog zagađenja’ gradskih ili ruralnih oblasti? Nije ni čudo da, ne samo da nam ciklusi nisu usaglašeni, već i većina žena pati od poremećaja ciklusa i hormonalnog disbalansa.

Sledeći put kada ste napolju i primetite da vas Mesec prati, ne bežite od njega već mu okrenite lice i dozvolite da vas okupa srebrom. Možda nećete odmah osetiti, ali činjenica je da svetlost Meseca i Sunca u nama okida proizvodnju hormona, pre svega melatonina i serotonina, neophodnih za normalno funkcionisanje, hormonalni sklad, energiju i dobar san.

Pored Meseca, za naš skladan mesečni ciklus brine se i Femisan A. On je taj koji prezaposlenim urbanim ženama pomaže da se vrate prirodi. Lekovito bilje sa najčistijih padina, stručno prerađeno i upakovano tako da ga brzo i lako može upotrebiti i najzaposlenija žena, pomaže kod neredovnih, jakih ili bolnih ciklusa, cista na jajnicima, endometrioze, PCOS, ranica na grliću materice, PMS-a, mioma i neplodnosti. Uz Femisan A, okupane Mesečevim zracima, do kosmičkog sklada!

Briga i zebnja, naši naporni pratioci

Zid ruši vlaga, a čoveka briga. Narodna poslovica.

Bogati, siromašni, zdravi, bolesni, beloputi, tamnoputi, koliko god bili različiti, u jednom smo svi jednaki: budućnost nam je svima neizvesna. Svako od nas živi s teretom da nikada zasigurno ne zna šta nosi sledeći trenutak, i da li će ga uopšte doživeti. Naš podsvesni mehanizam da se odbranimo od neizvesnosti i da se postaramo da budući događaji imaju pozitivan ishod je briga. Ako već ne možemo da predvidimo budućnost, možemo da je po hiljadu puta ’prežvaćemo’ u svojoj glavi i zamislimo sve moguće i nemoguće scenarije. Najveći apsurd je da se većina stvari oko kojih brinemo nikada ni ne dogodi. Ali svaki put kada se brinemo i ništa loše se ne desi, u našem umu se podsvesno pravi veza između brige i sprečavanja nesrećnog sleda događaja.

Briga je naš način da podsvesno sprečimo razočaranje. Tu je i element sujeverja koji nas navodi da pomislimo da ako prestanemo da brinemo, možemo prizvati nesreću. Briga ima i socijalni element: često pokazujemo da nam je do nekoga stalo tako što brinemo. Međutim, iracionalna i preterana briga onemogućava nam da se pravilno skoncentrišemo na realnost i bistro razmišljamo. I tako, staranje da budući događaji budu dobri može upravo izazvati suprotan efekat.

Jedno je sigurno: preterana briga izaziva stres koji ostavlja negativnog traga kako na naše mentalno, tako i fizičko zdravlje. Napetost, nesanica, umor, neraspoloženje, nervoza, nemogućnost koncentracije, samo su neke od posledica konstantne strepnje. Osobe koje su ’hronično zabrinute’ obično su izložene domino efektu kada jedna nerealna briga okine čitav niz anksioznosti koji vodi u strah i paniku. Hronična zabrinutost može uticati na naš apetit, životne navike, međuljudske odnose i posao. Obično su osobe koje brinu više od proseka i sklonije da olakšanje traže u nezdravim navikama, kao što su pušenje, prejedanje, alkohol ili droga. Preterana briga može negativno uticati i na nama bliske osobe, naročito na decu.

Stres u našem telu automatski aktivira alarm da smo u opasnosti, takozvanu reakciju ’borba-beg’. U telu se luče hormoni koji ubrzavaju disanje, srčani ritam, izazivaju napetost mišića – dakle isti efekti kao kada smo stvarno u opasnosti i pripremamo se na borbu ili beg. Ova reakcija je prirodna i u realnim opasnim situacijama pomaže nam da preživimo. Ali kada realna opasnost ne postoji, već se reakcija okida zbog izmišljene, nestvarne situacije, naročito kada se to dešava često, onda govorimo o hroničnom stresu koji je veoma štetan. Negativni stres može dovesti do anksioznosti, osećanja konstantne strepnje i zebnje, depresije, sindroma sagorevanja, osećaja nesigurnosti i neadekvatnosti, nedostatka koncentracije za osnovne životne radnje i poslove, osećaja besa prema drugima ali i prema sebi i ekstremnih napada panike. Za razliku od naših predaka koji su imali prirodne mehanizme da smanje nivo stresa nakon što ih pojuri vuk ili medved, mi ni ne stižemo da uživamo u izlasku ili zalasku sunca, šetnji po šumi, zvezdanom nebu ili šumu potoka.

Istraživanja pokazuju da se muškarci više brinu zbog situacija na poslu koje ne mogu da kontrolišu, dok se žene više brinu zbog porodice i partnerskih odnosa. Ipak, nije sve tako crno. Postoji i pozitivna strana brige: ona nam može pomoći da bolje sagledamo prioritete, da imamo analitički pristup problemu (naravno, ukoliko on zaista postoji), a najveća prednost brige je kad je u pitanju naše zdravlje. Zdrava zabrinutost će nas navesti da češće odemo na preglede, da se zdravije hranimo i više krećemo.

Jedan od najgorih načina da umirimo nečiju zebnju je da kažemo ’Ne brini!’. Takav komentar može samo da stvori otpor i ljutnju, sasvim opravdano, jer nismo pokazali dovoljno saosećanja. Prilikom umirivanja zabrinute ili ljute osobe najbitnije je da prvo pokažemo empatiju. ’Vidim da mnogo brineš, verujem da ti je mnogo teško. Plašim se da ćeš se razboleti od brige. Kolika je mogućnost da će se desiti najgore? Da li je moguće da se uopšte neće ni dogoditi?’ – ovo su neke konstantacije i pitanja koja možemo postaviti osobama koje su nam bliske a vidimo da previše brinu. A možemo ih postaviti i sebi. Samoanaliza je uvek prvi korak u rešavanju problema.

Nikada ne znamo šta nosi dan, šta nosi noć. Ali u tome i jeste lepota življenja. Da je sve izvesno i jasno, život bi u potpunosti izgubio draž. Kada malo analiziramo prošlost, možemo lako uočiti da se život stara da nam podari svega u jednakoj meri, kao i da su nam neki događaji koje smo u prvom trenutku shvatili tragično, doneli veliki pozitivan preokret. Život zna i kad mi ne znamo.

Kad majčinstvo nije lako

Na sam pomen reči ’materinstvo’, zamišljamo nešto nežno, lepo i savršeno. Smatra se da se svaka žena koja se porodi odmah zaljubi u svoju bebu, da je srećna i zadovoljna, da se oseća ispunjeno jer je obavila najveću ulogu u svom životu. Ali ima dosta žena koje nakon porođaja proživljavaju niz nimalo lepih ni prijatnih emocija. Ako je pritom u sredini koja za nju nema razumevanja i ne pomaže joj oko bebe, porodilju čeka vrlo težak period i može joj biti neophodna stručna pomoć. A šta se realno dešava ženi nakon što na svet dođe beba?

‘’Drugo stanje‘‘ je prošlo, porođaj je završen, a u telu porodilje je haos. Nivo tečnosti i krvi se naglo promenio, krvni pritisak može biti nestabilan, estrogen i progesteron su drastično niski, a vrlo verovatno i hormoni štitaste žlezde, imunitet je osetljiv i infekcije vrebaju, metabolizam izmenjen… Pored rane koja zarasta ako je primenjena epiziotomija, i materica se polako i uz povremene grčeve vraća u normalu, kao i unutrašnji organi koji su pomereni kako bi se napravilo mesta za bebu. Trbušni mišići koji su tokom trudnoće bili rastegnuti sada su slabi, a po stomaku se vide strije. Kako estrogen pada za 90% u odnosu na nivo pre porođaja, kosa može jače opadati, grudi su osetljive i pojavljuje se kolostrum – prvo mleko. Pored svih tih fizioloških promena, tu je sada i novo biće koje zahteva maminu punu pažnju, uskraćuje joj san i iziskuje jedno veliko prilagođavanje.

Nagli pad estrogena i progesterona izazivaju hemijske procese i u mozgu. Pad hormona štitaste žlezde uzrokuje snažan osećaj umora i tromosti. Posledica toga su velike promene raspoloženja, koje, uz sve fizičke tegobe i neispavanost, mogu dovesti do postporođajne depresije.

Najveći broj žena, čak 90% njih, nakon porođaja ima izražen osećaj tuge, brige i umora, što je u novonastalim okolnostima potpuno razumljivo. To stanje traje nedelju do dve i potom prolazi samo od sebe, a poznato je pod imenom bebi bluz (baby blues). Za razliku od njega, postporođajna depresija je mnogo ozbiljnije stanje koje zahteva stručnu pomoć. Može početi i pre porođaja, ili čak do tri meseca nakon njega, i trajati dosta dugo, i do godinu dana. Ona pogađa oko 15% žena nakon porođaja, a od nje mogu patiti i muškarci: i do 26% očeva može osetiti simptome ovog poremećaja.

Još teži, ali srećom, dosta ređi poremećaj je postnatalna psihoza koji čak zahteva bolničko lečenje, jer majka može potpuno izgubiti kontakt sa stvarnošću, pomišljati na samoubistvo ili čedomorstvo, odbijati hranu i ponašati se potpuno neuračunljivo.

Bitna činjenica, kako za porodilju tako i za njenu okolinu, je da ona nije u stanju da kontroliše svoju postporođajnu depresiju, da to stanje nema veze s njenim godinama, obrazovanjem, ekonomskim statusom, karakterom ili pogledima na svet. Žene sa mentalnim bolestima u porodici joj mogu biti sklonije, a može lakše pogoditi i one koje su tokom trudnoće bile izložene stresnim sitiacijama, koje žive u teškim okolnostima, bez materijalne ili emotivne podrške, ili one kojima se trudnoća desila bez njihove želje i volje.

Kako prepoznati ženu koja prolazi kroz postporođajnu depresiju? Osim naglih promena raspoloženja, tu su i preterani osećaj tuge i emotivnost, briga i opterećenost svakom sitnicom. Ona često plače bez razloga, razdražljiva je, ne može da se koncentriše i donosi odluke. San joj je poremećen, pa ili spava previše ili uopšte ne može da zaspi. Nema interesovanja ni za kakve aktivnosti, čak ni one koje su je ranije veoma zanimale. Oseća velike bolove u telu, u mišićima, ima glavobolju, probleme s varenjem. Ovo stanje često prati i poremećaj u ishrani, pa se ili prejeda ili odbija hranu. Često se povlači i izbegava kontakt, čak i sa članovima najuže porodice, ne uspeva da stvori emocionalnu vezu s bebom i zbog toga oseća grižu savesti, a ponajmanje uspeva da se poveže sama sa sobom: sumnja u sebe i svoju sposobnost da se brine o detetu, plaši se tuđe osude, paranoična je, pa čak razmišlja o tome da povredi sebe ili dete.

Ako se postporođajna depresija ne tretira, može lako da preraste u kliničku depresiju i da ozbiljno naruši odnose u porodici. Pored same majke koja je bespomoćna i nije u stanju da se sama iščupa iz ovog zatvorenog kruga, pati i dete koje i samo može postati depresivno, razdražljivo i imati smetnje u razvoju i govoru kasnije tokom detinjstva. Očevi su ne samo zbunjeni, već i ozbiljno zabrinuti i moraju praviti velike promene u životu, a pritom su i frustrirani zato što su svi njihovi pokušaji da pomognu ženi bezuspešni.

Najbolji pristup ženi koja prolazi kroz postporođajnu depresiju je podrška i traženje stručne pomoći. Uz odgovarajuću terapiju i razgovore s psihoterapeutom, žena će uspeti da eliminiše negativnu sliku o sebi i da se aktivno uključi u proces sopstvenog mentalnog isceljenja.  A kako je hormonalni disbalans jedan od uzroka ovog stanja, veoma je bitno da se što pre ponovo uspostavi balans.

Femisan A, kapi i kapsule, je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja namenjen ženskom reproduktivnom zdravlju. Može se koristiti od 40. dana nakon porođaja. Femisan A uspešno uspostavlja polni hormonalni balans i redovan ciklus, a Femisan A kapsule sa dodatkom zlatne make, čuvenog adaptogena, pomažu telu da se izbori sa virusima i infekcijama, regulišu celokupan hormonalni sistem, podižu imunitet i nivo energije i sprečavaju depresiju.

Optima Forma, još jedan prirodni preparat na biljnoj bazi, sprečava mentalnu i fizičku iscrpljenost, umiruje, omogućava lakši ulazak u san, poboljšava koncentraciju i uspostavlja emotivnu i mentalnu stabilnost.

Uz Femisan A, preko Optima Forme do sjajne energije, izdržljivosti, samopouzdanja i balansa. Za super-mame!