All posts by Gordana Zdjelar

Vitamin za novi život

Folna, folatna kiselina, ili, kako je još zovu, vitamin B9, neophodna je ljudskom organizmu za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, apsorpciju gvožđa, razvoj ćelija krvi, sintezu purinskih baza, holina i aminokiselina. Bez nje nema normalnog metabolizma DNK i zaštite od kancerogenih ćelija.

Koje namirnice su bogate folnom kiselinom? Ima je u voću i povrću, naročito zelenom lisnatom, kao što su spanać, blitva, zelena salata, kelj, u mahunarkama (grašak, bob, pasulj), masnoj ribi poput tune i lososa, u agrumima – narandžama i limunu, orasima i orašastim plodovima, pšeničnim klicama, integralnim žitaricama, bananama, paradajzu, paprici, brokoliju, mleku, jajima, džigerici i pekarskom kvascu.

Folna kiselina se apsorbuje u organizmu pomoću drugih vitamina B grupe, biotina, vitamina C i cinka. Njenu iskoristljivost umanjuju kafa, duvan i stres, kao i nedovoljna količina cinka i enzima za varenje. Dakle, da bismo organizmu obezbedili dovoljne količine ovog vitamina, pored njegovog pravilnog unosa, potrebno je i da se pobrinemo da nam sistem za varenje pravilno funkcioniše. Naš organizam pravi rezerve ovog vitamina za oko mesec dana, a njegove najveće koncentracije su u likvoru (moždano-moždinskoj tečnosti). U slučaju da je ima previše, višak se jednostavno izlučuje mokraćom.

Ako nemamo dovoljno folne kiseline u organizmu, imaćemo simptome anemije, bledilo, malaksalost, nedostatak energije, osećaj žarenja i grčeva u nogama, ’nervozne noge’, otežano disanje, lupanje srca, uvećanu jetru i slezinu, upalu desni, a jedan od čestih simptoma je neprirodno gladak jezik. Takođe, bićemo skloni glavoboljama, rasejani, mentalno slabi i konfuzni. Nedostatak folne kiseline vodi u zaboravnost, nesanicu, razdražljivost i depresiju.

Postoji period u životu kada nam je potrebna dodatna količina folne kiseline: tokom trudnoće. Zapravo, najbolje je pojačati njen unos prilikom planiranja trudnoće, i pre nego što do nje dođe. Zašto je ovaj vitamin toliko bitan? Kod razvoja ploda, veoma je bitan pravilan razvoj neuralne cevi. Ako se ona zatvori, dolazi do defekta u razvoju i mozak i kičmena moždina nisu u stanju da se pravilno formiraju. Usled nepravilnog razvoja neuralne cevi, može doći do poremećaja kao što su anencefalija (odsustvo dela ili celog mozga), spina bifida (otvoren donji deo kičmenog stuba koji se formira van tela u obliku ciste), encefalokela (poremećaj gornjeg dela kičmenog stuba pri čemu je deo mozga izložen). Kod novorođenčadi čije su majke imale manjak folne kiseline, zabeležen je četiri puta veći procenat deformiteta, poremećaja u razvoju i u najblažim slučajevima, imunoloških poremećaja. Žene koje često rađaju s malim pauzama, najverovatnije će patiti od megaloblastne anemije u trudnoći. Takođe, kod njih je češća pojava abrupcije posteljice (prevremenog odvajanja placente).

Još je jedan razlog zašto je folna kiselina od izuzetne važnosti za žene: dokazano je da ovaj vitamin u pojačanoj dozi može igrati veliku ulogu u preventivi i lečenju displazije i razvoja karcinoma grlića materice. Oralni kontraceptivi smanjuju koncentraciju folata u serumu, pa žene koje koriste kontraceptivne pilule treba da povećaju unos ovog vitamina. Ženama se preporučuje doza od 0,4 mg na dan, dok bi trudnice trebalo da uzimaju duplo više.

Još jedan prijatelj žena koji se brine o njihovom reproduktivnom zdravlju, hormonalnom balansu a pritom je i odlična priprema za trudnoću, je Femisan A. Odnedavno, pored biljne tinkture, Femisan A postoji i u obliku kapsula. Kapsule su potpuno prirodne i sadrže istu kombinaciju lekovitog bilja kao i kapi, a dodatno sadrže cink koji, pored mnogih bitnih funkcija pomaže i apsorpciju folne kiseline, i zlatnu maku koja i sama sadrži vitamine B grupe – riboflavin, niacin, B6 i vitamin C koji takođe pomažu da se folna kiselina apsorbuje. Femisan A čuva matericu, jača njen endometrijum i stimuliše ovulaciju, stvarajući tako idealne uslove da se formira novi život.

Lepe grudi – zdrave grudi

Godine 1908. u blizini Vilendorfa u Austriji arheolozi su otkrili figurinu koja datira iz 25000. godine pre naše ere. Dugačka samo 11 cm, ova skulpturica od krečnjaka prikazuje telo žene koje odmah asocira na plodnost. Najupečatljiviji deo tela na ovoj Veneri, kako je ubrzo krštena, su grudi. Figura je bila prebojena crvenim pigmentom, koji je najverovatnije simbolisao menstrualnu krv, element koji daje život. Pretpostavlja se da je Vilendorfska Venera bila simbol boginje plodnosti i da je korišćena u mnogobrojnim ceremonijama i ritualima koji su imali za cilj da obezbede prosperitet plemena. Ova figurina još sugeriše da su žene, zahvaljujući sposobnosti da obezbede potomstvo, bile veoma cenjene u društvu u kom je vladao matrijarhat.

Nije ni čudo da su grudi Vilendorfske Venere u prvom planu. Grudi su oduvek predstavljale predmet čuđenja, čulnog zadovoljstva, rađanja i plodnosti. Tokom istorije, grudi su prošle razne faze ’mode’ u umetnosti, od prenaglašenih kao kod Vilendorfske Venere, preko čvrstih i mišićavih na antičkim statuama Venere, nabreklih od mleka na slikama i ikonama iz hrišćanskog perioda, raskošnih i ružičastih tokom Rubensovog perioda… U nama bliže vreme prešle su put od skoro nepostojećih na izgladnelim manekenkama, nakon što je taj trend uvela Tvigi šezdesetih godina prošlog veka, da bi danas ponovo postale moderne one bujne i zategnute, ponekad i uz malu pomoć plastične hirurgije.

Sve do Frojda, grudi su bile nebitne u psihološkom aspektu, da bi im Otac psihoanalize dao potpuno posebnu dimenziju. Po njemu, seksualnost pojedinca se razvija od trenutka kad je podojen, a kod muškaraca se tokom adolescencije razvija, i celog života opstaje opsesija prema ovom delu ženske fizionomije kao posledica podsvesne žudnje za majkom.

Svaka žena bi rado nešto promenila na svojim grudima, a mnoge budu i opsednute njihovim izgledom sve do trenutka kada napipaju kvržicu. Tada svakoj ženi postaje jasno da su najlepše grudi – zdrave grudi. U Srbiji godišnje od raka dojke oboli oko 4000 žena, a stopa smrtnosti je visoka zato što se bolest često otkriva u poodmakloj fazi. Srećom, nije svaka kvržica koju napipamo automatski i kancerogena. U najvećem broju slučajeva radi se o fibrocističnim promenama.

Kakve simptome oseća žena koja ima fibrocistične promene na grudima? Obično pred ciklus grudi otiču, postaju osetljive, čak i bolne, ponekad se javlja i iscedak. Simptomi često prolaze nakon menstruacije. Kao i većina ’ženskih problema’, i fibrocistične grudi su usko povezane sa hormonalnim disbalansom. Kada je, tokom luteinske faze ciklusa, nakon ovulacije a pre menstruacije, estrogen mnogo izraženiji od progesterona koji bi ovom fazom inače trebalo da dominira, u mlečnim kanalima dojke ćelije se ubrzano množe, što može uzrokovati sužavanje kanala i pojavu cista u njima. Žlezdano tkivo dojke postaje fibrozno, i tada možemo napipati grudvice ili čvoriće. Ovi čvorići, u najvećem broju slučajeva, nisu tumori, već samo otok displaznog tkiva, i po pravilu se javljaju u obe dojke. Za razliku od fibrocističnih promena, tumori na dodir deluju kao jasno formirane, izolovane kvržice koje se pomeraju i najčešće su bezbolni.

Čak i kada nam promena koju napipamo na dojci deluje potpuno bezazleno, potrebno je potražiti i stručno mišljenje. Posebno treba prekontrolisati čvrste, nepravilne i tvrde čvoriće, kvržice iznad kojih se koža nabora kao narandžina kora, kao i uvećane limfne čvoriće ispod pazuha. Ako se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u više od 90% slučajeva.

Kad su u pitanju neprijatne fibrocistične promene u dojkama, rešenje je u balansu hormona. Današnji način ishrane ne ide na ruku ženskoj populaciji jer prevelike količine šećera i nezdravih masti remete hormonalni balans. Zato je neophodno izbaciti brzu hranu, peciva od belog brašna, industrijske slatkiše i prženu hranu. Umesto toga, treba povećati unos zelenog lisnatog povrća, kao i voća i povrća bogatog beta-karotinom (prepoznaćemo ih po narandžastoj boji), vitaminima C, E, B6, cinkom i omega 3 masnim kiselinama. Od velike pomoći su i namirnice bogate antioksidansima, kao što su zeleni čaj, đumbir, kurkuma i zlatna maka.

Uz zdrav način života bez cigareta i alkohola, kvalitetnu hranu i redovnu fizičku aktivnost, do zdravih grudi može nas dovesti i Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja deluje na koren problema: hormonalni disbalans. Femisan A nam dolazi u dva oblika: biljnoj tinkturi (kapima) i kapsulama koje su dodatno obogaćene cinkom i zlatnom makom. Osim što će rešiti problem fibrocističnih promena u dojkama, Femisan A će umanjiti neprijatne simptome PMS-a, bolne menstruacije, a efikasan je i kod cista na jajnicima, mioma, sindroma policističnih jajnika, ranica na grliću materice i neplodnosti.

Baš kao i Vilendorfska Venera u svoje doba, i Femisan A je danas simbol srećne i zadovoljne žene koja je lepa pre svega zato što je zdrava.

Zdrave njoke od batata

Batat je krtolasta biljka poreklom iz Južne Amerike gde je već milenijumima bitan sastojak na trpezi. Kestenastog je ukusa i veoma zdrav. Iako se zove i slatki krompir, ukus mu je neutralan i može se koristiti za slana i slatka jela. A nije ni krompir, iako izgledom podseća.

Batat je jednostavan i za uzgoj i za pripremu

Batat je namirnica izuzetnih nutritivnih vrednosti, i za razliku od krompira koji je prepun skroba, preporučuje se i dijabetičarima jer ima nizak glikemijski indeks. Odličan je za sve osobe na dijeti, 100 gr sadrži samo 86 kalorija, pa uravnotežava nivo glukoze u krvi i daje  dugotrajan osećaj sitosti. Batat je riznica dobrih vlakana, pospešuje rad creva, poboljšava varenje, sprečava zatvor i oboljenja digestivnog trakta. Ova krtola nam dolazi u više oblika, postoji svetli i tamni batat, odnosno, kad se preseče, zapravo je narandžast i ljubičast. Ljubičasti batat sadrži antocijan, antioksidant koji sprečava upale, kao i holin koji pospešuje apsorpciju masti i čuva kardiovaskularni sistem. Beta karotin kojim obiluje ova krtola ima antikancerogeno dejstvo, čuva nas od raka debelog creva, dojke i prostate.

Ova biljka povoljno utiče na hormonalni balans, jača plodnost i štiti nas od preranog starenja. Sadrži velike količine vitamina B6, C, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, dakle opušta mišiće, štiti krvne sudove i čisti arterije, čuva imunitet, jača krv i sprečava anemiju.

Pored toga što je tako zdrav, batat se vrlo jednostavno sprema. Od nedavno se i kod nas uzgaja, dostupan je na pijacama i u samoposlugama. Može se obariti kao običan krompir, i obično je spreman za 5-10 minuta. A ovde vam donosimo recept za veoma ukusne njoke koje možete kombinovati s raznim prilozima.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 ljubičasti batat od oko 200 grama
  • 1 čaša (od 2dl) speltinog brašna
  • ½ čaše speltinog griza
  • 1 jaje
  • 1 kašika taana, susamovog putera
  • po prstohvat soli, bibera i muskatnog oraščeta

Batat oljuštiti, iseckati na kolutove i skuvati. Ocediti i izgnječiti viljuškom. Dodati taan i začine i dobro izmešati. Ulupati jaje i umešati u smesu. Potom dodati polovinu od spremljene količine griza, promešati, pa dodavati po malo brašna i sjedinjavati smesu. Kada utrošimo svo brašno, umesiti smesu rukom u posudi, pa je preneti na radnu površinu posutu grizom.

Razmesiti, podeliti na dva dela i oblikovati dve kobasice. Iseći ih na kolutiće, posuti grizom, toliko da se ne lepe.

U šerpi provriti litar vode s malo soli i ulja. U ključalu vodu, dodati sve njoke i na kratko kuvati, dok ne isplivaju. Pokupiti šupljivakom kašikom i preneti u činiju. Preliti s malo maslinovog ulja po želji.

Ideja za serviranje: dimljeni losos iscepkan na tračice, kriške avokada i seme nara. Mogućnosti su bespregledne, budite inventivni i uživajte u ukusu ovih njoka sjajnog ukusa i kad ste na dijeti.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Biranim rečima do uspeha

Koliko god da smo često u situaciji da razgovaramo s drugim ljudima, osoba s kojom ćemo voditi najveće debate smo ipak mi sami. Tokom dana kroz glavu nam automatski prolazi na hiljade misli, tako spontano da nismo ni svesni u kojoj meri nam kroje sudbinu. Naše misli, odnosno način kako ih formulišemo, mogu veoma uticati na naša dela. Često prilično negativno.

Naučnici stenfordskog univerziteta sproveli su eksperiment kojim su dokazali da je veoma bitno koje reči biramo za svoje ciljeve i planove jer one mogu značajno uticati na konačni ishod. Pre svega, potrebno je izbaciti iz upotrebe reč ‘moram’ i zameniti je sa ‘želim’. Probajte sebi da kažete ‘Moram da skinem pet kilograma’ i ‘Želim da skinem 5 kilograma’, i odmah ćete shvatiti razliku. Ili, još bolje, ‘Moram da vežbam’ i ‘Želim da vežbam’. Reč ‘želim’ je u stanju da nam preokrene svest i raspoloženje, ali i stvori utisak da imamo kontrolu nad sopstvenim životom i okolnostima.

Kada, umesto ’moram’, kažemo ’želim’ ili ’hoću’, postajemo svesni da je to što radimo, ma koliko neprijatno bilo, ipak naš lični izbor, a ne posledica pritiska koji dolazi sa strane. Sam cilj nam deluje dostižniji i izvodljiviji što nam automatski povećava volju da se latimo zadatka.

Još jedna reč koju, po njima, treba izbaciti iz upotrebe je ’ali’, koja u našoj psihi stvara konfliktnu situaciju čak i kada ona ne postoji. Izjava ’Želim da se zdravo hranim ali nemam vremena’ nam automatski postavlja ultimatum da zbog nedostatka vremena nema načina da sprovedemo želju u delo. Zbunjeni smo i mi i naš mozak koji treba da nađe načina da odreaguje na dva suprotstavljena dela rečenice. Za razliku od nje, izjava ’Želim da se zdravo hranim i nemam vremena’, ma koliko čudno zvučala, ostavlja nam mogućnost da nađemo vremena ili načina da se zdravo hranimo, da se reorganizujemo i više posvetimo rešavanju problema.

Ove dve naizgled sićušne izmene mogu nam pomoći ne samo da preuzmemo kontrolu nad sopstvenim životom, već i da nas drugi sagledaju u dosta pozitivnijem svetlu. Osoba koja shvata da je odgovorna za sopstvene postupke i ima kontrolu nad njima zrači samopouzdanjem koje je automatski stavlja na društveni pijedestal.

Pokušajte, makar danas, da preformulišete svoje planove. Evo nekoliko predloga:

  • Želim da jedem više voća i povrća.
  • Želim da ujutru pojedem zdrav doručak.
  • Želim da se nakon posla najmanje sat vremena bavim sportom ili šetam.
  • Želim da za svaku nezdravu namirnicu nađem zdravu alternativu.
  • Želim da dođem do zdrave kilaže na zdrav način.

Ili:

  • Imam višak kilograma i naći ću zdrav način da ga se rešim.
  • Imam dosta obaveza i nameravam da svejedno sebi spremim zdrav obrok.
  • Danas imam dosta posla i svakako ću otići do teretane predveče.

Bez obzira kakve okolnosti bile, naš uspeh ipak zavisi samo od nas i našeg truda. Nije na odmet da ponekad upotrebimo male trikove kako bismo sebi olakšali put. Pored biranih reči, do uspeha nas može dovesti i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji nam može pomoći da smanjimo osećaj gladi, izbacimo višak vode iz organizma, pokrenemo lenja creva, ubrzamo metabolizam i rešimo se viška kilograma. Da, sve to želim! I nema ’ali’.

Nada za beznađe

Koliko često smo pod utiskom loših iskustava do te mere da slepo verujemo da smo u potpuno beznadežnoj situaciji kojoj se pasivno prepuštamo i ni ne pokušavamo da nađemo izlaz? I dok sažaljevamo sebe, ne primećujemo da nam je rešenje pred nosem? Ovakav model ponašanja ima svoj naučni naziv: naučena bespomoćnost.

Godine 1965. psiholozi Martin Seligman i Stiv Mejer pokrenuli su eksperiment kako bi proširili istraživanje Pavlova, ruskog naučnika i dobitnika Nobelove nagrade, o uslovnom refleksu. Da podsetimo, Pavlov je eksperimentisao sa psom kome bi oglasio zvuk zvona svaki put pre nego što bi mu dao hranu. Ubrzo, pas je počeo da poistovećuje zvuk zvona s hranom i na samo njegovo oglašavanje lučio bi pljuvačku. Seligman i Mejer su hteli da utvrde šta se dešava u suprotnoj situaciji – kada se umesto prijatnog stimulansa životinji pruži neprijatan.

Pavlovljev eksperiment

Dva psa su stavljena u odvojene boksove. Jednom je puštan zvuk zvona nakon čega bi primio blagi elektrošok, bezopasan ali neprijatan. Psu je bio dostupan prekidač za koji je ubrzo shvatio da može da ga upotrebi da isključi elektrošok. U drugi boks stavljen je pas koji je vezan, i dobijao je elektrošokove bez upozorenja i bez prekidača. Oba psa su nakon nekog vremena prebačena u nove boksove pregrađene niskom ogradom. Oboma bi se ovog puta palilo svetlo pre nego što bi usledio elektrošok. I tu sad sledi iznenađenje: prvi pas bi, čim se upali svetlo, preskakao ogradu i na taj način izbegavao šok, dok bi drugi pas samo pasivno ležao i cvileći, bespomoćno čekao da se šok dogodi, iako je imao mogućnost da pređe u drugi deo boksa gde je mogao da ga izbegne. Drugi pas je postao depresivan, vremenom mu je opao imunitet i oboleo je od psihosomatskih poremećaja.

Kada se nalazimo u okolnostima u kojima nemamo uticaja na neprijatne događaje, kod nas će se razviti jak osećaj bespomoćnosti. Problem je u tome što kasnije, i kada se okolnosti promene, nismo u stanju da se otarasimo stečenog iskustva koje nastavlja da nas koči. Toliko smo opsednuti negativnim iskustvom, da negiramo sebi mogućnost da doživimo nešto pozitivno.

Martin Seligman je sabrao naučna iskustva, kako svoja tako i svojih kolega, i osnovao posebnu oblast psihologije koja ima za cilj da se posveti pozitivnim stranama ličnosti, snazi karaktera, vrlini i uslovima koji dovode do osećaja ispunjenja i sreće. Dao joj je ime pozitivna psihologija, i njen osnovni postulat je da cilj čoveka nije samo da prestane da pati, već mnogo više, da vodi život vredan življenja, bogat intenzivnim, pozitivnim doživljajima.  Psihologija se do tad bavila uglavnom negativnim aspektima ličnosti: depresivnim stanjima, agresijom, nerazumnim stavovima, traumama iz detinjstva, predrasudama… Međutim, pored ljudskih slabosti, po Seligmanu, psihologija bi trebalo da se bavi i ljudskom snagom, sposobnostima da prevaziđe poteškoće, optimizmom, entuzijazmom i nadom. Cilj pozitivne psihologije je da izgradi zdravog pojedinca, porodicu, grupu i društvo.

Svako od nas se makar jednom u životu osetio kao Seligmanov potlačeni pas, koji ni kriv ni dužan trpi šibe sudbine i nije u stanju da im se odupre. Ali, kao što je ovaj psiholog uspeo da dokaže, postoje i situacije koje nam na prvi pogled deluju beznadežno, dok nam je rešenje, zapravo, na dohvat ruke: osećaj beznađa nije uvek opravdan, već može biti stečen, naučen. Iskustva iz prošlosti usadila su nam slepu veru da ne treba ni da pokušamo da se udaljimo od negativne situacije, da se opiremo i tražimo izlaz. Jednostavno se prepuštamo i osećamo bespomoćno, a često čak u tome, na neki bolestan način, i uživamo.

Martin Seligman

Seligman je u svom delu Autentična sreća naveo tri vrste srećnog života kojima treba stremiti. Prvi je prijatan život, život koji nam u svojoj svakodnevnici daje pozitivna osećanja koja crpimo iz naših odnosa sa drugim ljudima, iz naših hobija ili interesovanja. Drugi je dobar život, koji možemo iskusiti u primarnim aktivnostima kojima se bavimo, u svakodnevnim zadacima i poslovima koje obavljamo i koja nam pružaju satisfakciju. I treći je smisleni život, život koji nam daje osećaj da pripadamo i doprinosimo nečemu krupnijem, bilo da je to društvena grupa, priroda, tradicija, vera ili politički pokret.

Naša naučena bespomoćnost se može ’odučiti’, odnosno zameniti naučenim, stečenim optimizmom. I zato, kad god mislimo da smo u pat poziciji, treba da se setimo sirotog Seligmanovog psa i prenemo se iz letargije. A onda treba da se zapitamo šta je to što možemo učiniti kako bismo živeli svoju autentičnu sreću. Samo naša sopstvena osvešćenost može nam skinuti povez sa očiju.

A na tom putu može nam pomoći Optima Forma. Optima Forma je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, nesanicom i lošom koncentracijom. Kombinacija lekovitog bilja u preparatu podstiče mikrocirkulaciju ćelija mozga i tako pospešuje dotok kiseonika, što na prirodan način doprinosi pozitivnom stimulansu.

Pomoću osvešćenosti i Optima Forme otplovićemo iz mora beznađa do sigurne luke nade.

Limfa – naš čistač iz senke

U našem telu postoji savršen sistem za prečišćavanje kog smo retko kad svesni: limfotok. Bez njega nema imuniteta, i nema laganih, splasnutih ekstremiteta. Limfotok je poseban sistem sudova, nezavisan od krvotoka, kojim protiče limfa a počinje u limfnim kapilarima u tkivu. Pomoću ovih kapilara prikuplja se višak tečnosti i sprečava njeno nakupljanje, koje bismo inače doživeli kao oticanje.

Limfa čini oko 25% telesne mase čoveka, sličnog je hemijskog sastava kao krvna plazma a sadrži samo bela krvna zrnca. Za razliku od krvi, bezbojna je. Najmanje ćelije vezivnog tkiva su limfociti koji nastaju u limfnim žlezdama. Slezina je najveći limfni organ, u grudnom košu nalazi se drugi – timus, a veliku ulogu igra i slepo crevo za koje se doskora mislilo da je beskorisno. Limfni čvorovi, preko 600 njih, pravilno su raspoređeni u telu. U njih dotiču bakterije protiv kojih se bore bela krvna zrnca, kao i proteini koji greškom dospeju iz krvnih sudova u tkivo. Zato, kada podlegnemo infekciji, limfni čvorovi oteknu.

Kada limfotok ne funkcioniše pravilno, kada se guši u toksinima i mišići ne rade dovoljno kako bi ga pokrenuli – dakle kada se nepravilno hranimo i upijamo na bilo koji način otrove iz spoljne sredine, a pritom smo još i neaktivni, limfotok se usporava, naš imunitet pada i tada smo podložni oboljenjima. Tada ćemo osećati bol u zglobovima, grčeve u mišićima, glavobolju, stradaće nam sinusi, krajnici i pluća jer će ih napadati infekcije. Žene naročito pate kada se uspori limfotok jer više otiču u PMS-u, a grudi su tada podložnije fibrocističnim promenama. Pati i psiha: nagomilane tečnosti i toksini utiču na pojavu depresije, hroničnog umora, otežavaju nam da se koncentrišemo i pamtimo. Pored toga, loš protok limfe može uticati i na naš spoljašnji izgled: noge, ruke i prsti će nam oticati, kao i kapci, stvaraće se celulit, lakše će se pojavljivati akne a masne naslage će nam se lepiti na struk.

Ako ništa ne preduzmemo, ovi prolazni poremećaji mogu dovesti do ozbiljnijih oboljenja, uključujući i karcinom. Zato, baš kao što je planinska, brza rečica i najčistija, i našem lifotoku je pre svega neophodna voda. Sigurno ne slučajno, limfa na latinskom znači ’kraljica vode’. Jedan od glavnih uzroka zastoja limfe je dehidratacija, i to je razlog što nam dnevno treba one čuvene dve litre vode. Vodu ne treba zamenjivati sokovima i drugim napicima, naročito gaziranim i prepunim šećera. Možemo je  obogatiti pomoću malo čistog limunovog soka i rendanog svežeg đumbira. Najveći prijatelji limfe, pored vode, su zeleno lisnato povrće, prirodni antibiotici poput belog luka i đumbira, morske alge, sveže voće, naročito nar i citrusi, a prija joj i crveno vino, naravno u manjim količinama i zeleni čaj.

Pored zdrave ishrane, saveznici lifme su mišići koji svojom kontrakcijom pokreću njen tok. Zato limfotoku prijaju aerobne aktivnosti koje uključuju trčanje i skakanje, a najviše mu prija plivanje koje, pored kontrakcije mišića, trenjem tela o vodu stvara i blagu masažu površinskog tkiva i tako pomaže drenažu. Limfotok voli kada se preznojimo, jer na taj način izbacujemo toksine, pa je zato poželjno da povremeno odemo u saunu i izmasiramo se grubom rukavicom.

Zarad sopstvenog zdravlja, mentalne i fizičke lepote, pomozite svojoj limfi da nesmetano teče. Još jedan prijatelj limfe je Equigal. To je prirodni preparat na bazi stručno odabranog lekovitog bilja koji pokreće rad, pražnjenje creva i drenažu i na taj način sprečava oticanje, nadutost, celulit, taloženje viška kilograma i zatvor.

Klin se klinom izbija

Sve do nedavno, masti su više decenija bile na crnoj listi. Svinjska mast, kajmak, puter, pavlaka, smatrani su našim najgorim neprijateljima, a kao zamena preporučivao se margarin. Danas znamo da je ljaga na masti nepravedno bačena, a glavni razlog nije bio briga za opšte zdravlje čovečanstva već masna zarada industrije za preradu ulja na globalnom nivou. Takođe znamo da većina margarina sadrži štetne trans masti, a i da mnogi na koje je stavljena etiketa ’zdrave hrane’ zapravo imaju sumnjivi efekat.

Istraživanja pokazuju da nedovoljan unos masti može biti štetan po zdravlje, i čak izazvati gojaznost. Svi industrijski proizvodi za koje je navedeno da imaju manji procenat masti, moraju imati veći procenat aditiva i šećera koji će nadoknaditi ukus. Zato, ako želimo da smršamo, treba da izbacimo prerađene proizvode, ’lajt’ varijante raznoraznih voćnih jogurta, peciva od belog brašna, naročito ona s margarinom, kao i sve što sadrži veštačke šećere, a potrebno je da prigrlimo dobre masti. Evo predloga namirnica, sa visokim sadržajem dobrih masti, koje bi trebalo ubaciti u jelovnik, naravno u umerenim količinama:

  • Puteri od orašastih plodova, najbolje badema, i to u domaćoj izradi ili od pouzdanih proizvođača. Orašasti plodovi sadrže korisne, nezasićene masne kiseline, dosta svarljivih vlakana, vitamin E i magnezijum. A pritom su sjajnog ukusa.
  • Crna čokolada od pravog, sirovog kakaa. Treba birati onu sa visokim procentom kakaa, najbolje od 85%. Čokolada sadrži oleinsku kiselinu, pritom nam gasi želju za slatkišima i drži sitost.

  • Avokado, koji možemo koristiti na hiljadu načina. Dobar, zreo avokado možemo koristiti kao namaz, u salati iseckan na kockice, ili od njega praviti gvakamole, dodavati ga u kolače i peciva… Kada se redovno koristi, avokado dokazano smanjuje rizik od pojave metaboličkog sindroma.
  • Losos, ali onaj divlji, ne uzgajani, prepun je antioksidanata koji nam štite organizam od virusa, proteina koji nam daje snagu i gradi mišiće, kao i omega 3 masnih kiselina koje smanjuju upale i čuvaju srce. Dobre masti iz lososa će nam pomoći da otopimo masne naslage oko struka.
  • Masline, u svim oblicima. Ovaj divni plod koji se u zemljama Mediterana odvajkada koristi i dokazano doprinosi dugovečnosti njihovih stanovnika, sadrži monozasićene masti koje štite srce i krvne sudove. One nam mogu pomoći da sprečimo dijabetes, smršamo i smanjimo rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Ekstra devičansko maslinovo ulje treba da se nađe na svakoj trpezi.
  • Meso, ali od životinja koje se prirodno kreću i hrane. Meso goveda koja slobodno pasu ima veliku nutritivnu vrednost i sadrži dobre masti, kao i konjugiranu linolensku kiselinu, derivat linolne kiseline koja je neophodna čoveku. Ona utiče na metabolizam proteina i masti i pomaže stvaranje energije, što doprinosi smanjenju masnih naslaga uz očuvanu mišićnu masu.

  • Kokos je čudesan plod koji sadrži trigliceride srednjeg lanca. Oni pomažu termogenezu – stvaranje toplotne energije, povećavaju sagorevanje masti a pritom čuvaju vitalnost nemasnog tkiva, naročito mišića. Ovi trigliceridi pritom predstavljaju izvor energije koje ćelije raka nisu u stanju da iskoriste.

Zvuči apsurdno, ali je istinito: protiv masnih naslaga najbolje ćemo se boriti mastima. Ali onim dobrim. Osim što će nam pomoći da smršamo, ove masti će nam dati dovoljno energije da vežbamo i podržati izgradnju mišićne mase.

Izbijte klin klinom, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Najveći neprijatelj žena

Posle raka dojke i pluća, rak grlića materice je najučestaliji kod žena na Balkanu. Stopa smrtnosti od ove vrste karcinoma je još uvek previsoka kod nas, iako je u potpunosti izlečiv ako se otkrije i reaguje na vreme.

Glavni okidači raka grlića materice su:

  • infekcija humanim papiloma virusom (HPV)
  • ostale polno prenosive bolesti kao što je hlamidija ili herpes simpleks
  • pušenje
  • opšti pad imuniteta
  • preterana upotreba kortikosteroida
  • hormonska kontracepcija
  • prerano stupanje u polne odnose
  • veći broj porođaja
  • seksualni odnosi bez zaštite, često menjanje partnera

Statistike kažu da za globalnu pojavu karcinoma grlića materice čak 70% odgovornosti snosi humani papiloma virus. HPV može izazvati  i pojavu polnih bradavica, kondiloma, koje predstavljaju oblik benignog tumora ćelija kože. Danas je poznato preko 100 tipova ovog virusa, a 15 njih je visokorizično. Najrizičniji su tipovi 16, 18, 31 i 33.

Kako možemo sprečiti zarazu HPV-om? Pre svega potrebno je da znamo kako nastaje i prenosi se. HPV se množi u epitelijumu glavića penisa, naročito mu pogoduju nehigijenski uslovi. Kod muškaraca može izazvati lezije na koži, ali po žene može biti fatalan. HPV se prenosi direktnim kontaktom, tokom seksualnog odnosa, oralnog ili analnog seksa ili bilo koje druge vrste genitalnog kontakta. Pored adekvatne higijene, kondom igra veliku ulogu u prevenciji zaraze. Druga vrsta preventive je ograničen broj seksualnih partnera.

A kako možemo znati da smo inficirane humanim papiloma virusom? Jednostavnim i bezbolnim PAPA testom. O Papa testu smo već pisali ovde: http://herbaroom.com/uzroci-neplodnosti-hpv/. Svaka žena treba da na spisak stavki za osnovnu brigu o sebi doda redovni, godišnji ginekološki pregled sa PAPA brisom. Takođe, potrebno je da osluškuje svoje telo, i da reaguje na pojavu sledećih simptoma:

  • Pojačan, vodnjikavi sekret jakog mirisa
  • Iznenadno učestalo mokrenje
  • Krv u urinu
  • Krvarenje tokom odnosa
  • Bol tokom odnosa
  • Vaginalne promene, izrasline koje liče na bradavice
  • Zatvor, promene u pražnjenju creva
  • Mučnina, povraćanje, gubitak apetita, gubitak na kilaži
  • Oticanje nogu
  • Neuobičajen, pojačan bol u donjem delu stomaka

Fizička aktivnost, bogata ishrana, čista pluća bez duvana, pouzdani seksualni partner i redovni pregledi omogućiće nam kvalitetan i bezbrižan život. A najvećem neprijatelju žena možemo se suprotstaviti pomoću njihovog najboljeg prijatelja: Femisana A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja čuva reproduktivni sistem žene, jača imunitet, poboljšava hormonalni balans, uredovljuje ciklus, sprečava pojavu ili otklanja ciste, miome, ranice na grliću materice, umiruje bolne menstruacije i poboljšava plodnost.

Zdravi čoko-krem

Obožavate čokoladne kremove? Namazane na krišku hleba, ili više volite da umočite keks? Ili ih jednostavno jedete kašikom? Evo recepta za prirodni, veoma zdravi krem izuzetnog, punog ukusa nakon kog nećete osećati grižu savesti.

Od sastojaka je potrebno:

  • 200 grama urmi bez koščice
  • 150 gr pečenog lešnika
  • 3 pune kašike (50 g) kvalitetnog kakaa
  • 3 pune kašike (50 g) mlevenog rogača
  • štapić vanile ili kašika kvalitetnog ekstrakta
  • 400 ml kokosovog mleka (može iz konzerve)

Sve sastojke ubaciti u jak processor i mleti dok se dobro ne sjedine u glatku masu. Sipati u teglu sa hermetičkim zatvaračem.

Ovaj krem sadrži samo prirodne šećere iz urmi i rogača, kakao mu daje jak, čokoladni ukus, dok mu lešnici dodaju blagu notu.

Urme su izuzetno zdravo voće koje se lako vari i smanjuje osećaj gladi. Riznica su vitamina i minerala a prebogate su gvožđem koje nam pomaže da se izborimo s anemijom. Urme čuvaju zdravlje očiju jer su bogate luteinom i zeaksantinom. Kalijum iz urmi pomaže da se obnovi crevna flora i poboljšava varenje. Istraživanja su pokazala da, ako trudnice redovno jedu urme mesec dana pre porođaja, porodiće se lakše, uz manje bolove i krvarenje. Industrijski slatkiši nam naglo podižu nivo šećera u krvi i potom ga opet naglo spuštaju, što izaziva pad energije i pojačan apetit. Urme nam daju postojani osećaj sitosti i održavaju zdrav nivo insulina u krvi. Ovo voće ima moć da snizi holesterol, štiti srce i krvne sudove, čuva nervni sistem i spreči moždani udar, jača kosti i zube… Spisak je dug, pa navalite!

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Rekreacija uma

Čini se da je rasejanost još jedna od mnogih boljki modernog doba. Često imamo osećaj da smo na sve strane okruženi stvarima koje zahtevaju našu pažnju, pa nam je teško da se usredsredimo na ono što nam je bitno i neophodno. Koliko često pođemo po nešto pa u sekundi zaboravimo šta smo hteli? Ili zaboravimo ime osobe koja nam se predstavila u istom trenutku? Da ne govorimo o zaturenim ključevima, naočarima, kišobranima i zaboravljenoj uključenoj pegli…

Živimo u vreme kada nam se nameće bezbroj obaveza od kojih je većina potpuno izlišna. Takozvani ’multitasking’ – potreba da obavljamo nekoliko radnji istovremeno,  kako na poslu tako i u kući, ’secka’ nam pažnju i opterećuje um i psihu, a pritom utiče i na kvalitet krajnjeg rezultata. Naročito su opterećene žene koje se, pored poslovnih zadataka, svakodnevno trude da se izbore sa porodičnim obavezama i kućnim poslovima kojima se ne vidi kraj.

Vreme u kom živimo ne možemo promeniti, ali možemo promeniti sebe. Jedan od načina da pospešimo britkost uma je da mozgu damo hranu koju voli. Pre svega, bitno je da unosimo hranu koja nije tretirana pesticidima, jer oni sadrže neurotoksine koji remete rad mozga, čak je dokazano da mogu smanjiti nivo inteligencije kod dece. Evo šta bi vaš mozak želeo da vidi na trpezi:

  • Cvekla je prepuna vitamina B koji ne samo da pospešuje rad mozga i poboljšava pamćenje, već donosi i dobro raspoloženje.
  • Bobičasto voće, maline, kupine, jagode i borovnice, štite moždane neurone i poboljšavaju pamćenje.
  • Riba poput lososa, tunjevine ili inćuna bogata je omega-3 masnim kiselinama koje daju mozgu vitalnost i poboljšavaju memoriju.
  • Još jedna super-hrana prepuna omega-3 masnih kiselina su jaja. Ali pazite kako ih birate. Jaja koka koje slobodno trče po dvorištu i pasu travu imaju duplo više omega-3 kiselina od onih koje čitav vek provedu zatvorene i hrane se koncentratom. Jaja sadrže i vitamin E koji sprečava depresiju i smanjuje mogućnost da obolimo od Alchajmerove bolesti. Sadrže i holin koji je neophodan za moždane neurotransmitere.
  • Svinjska mast, koja je do nedavno bila na crnoj listi, sada doživljava renesansu. Mast sadrži oleinsku, monozasićenu masnu kiselinu, koja sprečava depresiju, a bogata je i vitaminom D koji sprečava demenciju.

  • Ljuta papričica obiluje kapsaicinom za kog se zna da pomaže sagorevanje masti u organizmu i deluje kao analgetik. Međutim, kapsaicin utiče i na mozak jer pospešuje lučenje endorfina i na taj način smanjuje nivo stresa, zbog čega nam postaje lakše da se koncentrišemo.
  • Prokelj i kelj, kao i većina kupusnjača, sadrže molekule koje naše telo pretvara u diindolimetan, koji čuva imunitet moždanih ćelija i uništava ćelije raka.
  • Semenke bundeve su prepune triptofana koji pomaže stvaranje serotonina neophodnog za zdravlje mozga ali i dobro raspoloženje.
  • Crna čokolada, ona sa visokim sadržajem kvalitetnog kakaa, sadrži flavonole, antioksidante koji čuvaju arterije, poboljšavaju cirkulaciju i dotok krvi u mozak i na taj način sprečavaju mentalni umor i tromost.
  • Jabuke sadrže katehine koji štite mozak od štetnih materija. Katehina najviše ima u kori jabuke, pa treba birati one neprskane i nikako ih ne ljuštiti.

Ako malo bolje sagledamo ovaj spisak, primetićemo da je većina namirnica navedena na njemu bila zastupljena i na trpezama naših predaka. I danas je ovo hrana na koju nailazimo na pijacama, pa ako ne živimo na selu, potrebno je samo da pronađemo pouzdanog proizvođača koji nas može snabdeti neprskanim i prirodnim proizvodima.

Pored prigodne ishrane, moždane funkcije i memoriju možemo pospešiti i vežbom. Naš mozak danas podseća na memoriju kompjutera koja je pretrpana bespotrebnim fajlovima i folderima. Opšte je poznato da kada pobrišemo svo nagomilano ’smeće’ iz kompjutera i uradimo defragmentaciju, on će raditi bolje i brže. Isto je i sa našim mozgom. Osim što treba da zanemarimo bespotrebne informacije, naročito one kojima nas bombarduju mediji, potrebno je da sopstvenu memoriju uredno sortiramo u odgovarajuće fijoke. Jedna veoma korisna tehnika za ovakav sistem ’fajliranja’ je vizuelizacija.

Loci metod (loci na latinskom – mesta) ili palata pamćenja je tehnika koju su koristili stari Grci i Rimljani, a omiljen je i Šerloku Holmsu, čuvenom detektivu iz romana Artura Konana Dojla. Ovaj metod aktivira delove mozga koji su zaduženi za svest o prostoru.

Zamislite da treba da odete u prodavnicu i kupite integralni hleb, kilo govedine, pakovanje suvih šljiva, pola kile jabuka, krišku tvrdog sira i flašu kisele vode. Koliko često vam se desilo da uredno napravite spisak za kupovinu i zaboravite da ga ponesete? Loci metod kaže da vam ne treba spisak. Zamislite svoju dnevnu sobu: na kvaku od vrata okačite kesu s integralnim hlebom. Na fotelju ’stavite’ komad mesa. Naravno da ga u stvarnom životu nikada ne biste stavili na fotelju, ali baš vas briga, ovo je vaša vizuelizacija. Na stočić ispred troseda postavite pakovanje suvih šljiva. O luster okačite nanizane tri manje jabuke (toliko je otprilike pola kile). Tvrdi sir stavite na vrh televizora, a flašu kisele vode ispred vrata. Ponekad, što bizarnije vizuelizacije, to bolja memorija. Na primer, zamislite da kapljice mleka plove prostorom u bestežinskom stanju kao u svemiru. Ako želite da pojačate efekat, dodajte zvučne signale ili miris. Kada vidite komad mesa na fotelji, zamislite muk krave. Krišku sira na vrhu televizora povežite sa mirisom gibanice a kapljice mleka koje lebde u vazduhu sa uvodnom špicom Odiseje u svemiru 2001. Prođite još jednom kroz celu sobu i ’vidite’ gde šta stoji. Kada stignete u prodavnicu, ’prošetajte’ kroz svoju ludu sobu i pokupite namirnice sa rafova.

Baš kao i našem telu, i mozgu je potrebna rekreacija. Mozgu je neophodan konstantni podsticaj kako bi očuvao funkcije, agilnost i vitalnost. Rutina je veliki neprijatelj uma, a u nju se lako zapadne. Zato, vežbajte svoj um. Upišite kurs jezika, rešavajte ukrštenice, idite do posla drugačijim putem svaki dan, koristite loci metod umesto da pravite spiskove, računajte napamet umesto pomoću digitrona…

Ako vas stres, mentalni i fizički premor ipak stignu, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi šest lekovitih biljaka koji poboljšava koncentraciju, memoriju, mentalnu izdržljivost, emotivnu stabilnost i olakšava ulazak u san. Optima Forma je naš saveznik za rekreaciju uma.