All posts by Gordana Zdjelar

Zdravi čoko-moka kolač

Za ljubitelje čokolade donosimo pravu poslasticu: jak čokoladni kolač, a pritom veoma zdrav i bez imalo dodatog šećera. Čokoladni ukus dobija od pravog, organskog kakaa, a slast od urmi. Kakao je poznat kao snažan antioksidant koji ima moć da spreči nastanak karcinoma i usporava proces starenja. Kakao prah sadrži dva puta više antioksidanata od crvenog vina i tri puta više od zelenog čaja.

Ova namirnica poboljšava cirkulaciju i održava zdravlje srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, kakao nam može pomoći da smršamo. On sadrži masnoće, proteine, celulozu, mnoštvo minerala i vitamina, a ima manje od 10% ugljenih hidrata – zato, kada redovno unosimo dozirane količine kakaa, povećavamo osećaj sitosti i balansiramo nivo šećera u krvi, i tako kontrolišemo apetit i sprečavamo nagomilavanje viška kilograma.

Kakao nam štiti kožu, sprečava negativan uticaj UV zraka, naročito pomoću vitamina A i cinka koje sadrži u velikim količinama. On sadrži teobromin, gorki alkaloid koji nam poboljšava moždane funkcije, podiže budnost i pospešuje koncentraciju, a i magnezijum koji pomaže stvaranje serotonina, hormona sreće i spokoja. Sadrži visok procenat gvožđa, fosfora i vitamina B. Zato nam može pomoći i da poboljšamo krvnu sliku, sprečimo anemiju i otklonimo depresiju.

Za ovaj jednostavni, zdravi kolač koji se ne peče potrebno je:

  • 200 grama urmi bez koščica
  • 100 grama sirovog badema
  • 3 u vrh pune kašike pravog kakaa
  • 1 puna kašika kokosovog ulja
  • 1 decilitar proceđene crne kafe, bez šećera
  • prstohvat soli
  • malo vanile
  • dodatni bademi i kakao za posipanje i ukrašavanje

U jak procesor staviti prvo bademe i kakao prah, da se grubo samelju i sjedine. Presuti u činiju, pa u isti procesor staviti urme, kafu, kokosovo ulje, malo soli i vanile. Kada se napravi glatka smesa, presuti je u činiju u kojoj su već samleveni bademi i kakao, i sve pažljivo sjediniti varjačom.

Smesu presuti u mali kalup, obavezno obložen peki-papirom (ovde imamo okrugli kalup prečnika 16 cm), poravnati i staviti u zamrzivač da odstoji petnaestak minuta do pola sata. Potom ga posuti dodatnim kakao prahom i po želji ukrasiti bademom.

Ovaj kolač će nam dati dodatnu energiju pre treninga i obuzdati glad u trenucima krize, ali ga treba oprezno dozirati – ne više od jednog parčeta dnevno. A ako želimo da smršamo, smanjimo osećaj gladi, izbacimo višak vode iz organizma, ubrzamo varenje i smanjimo celulit, tu je i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je sjajna pomoć u procesu skidanja viška kilograma.

Kad ti život da limun…

Poznato je da su stanovnici mediteranskih zemalja dugovečni i vitki. Jedan od razloga je sigurno i zastupljenost limuna u svakodnevnoj ishrani. U grčkoj mitologiji, drvo limuna bilo je simbol besmrtnosti i plodnosti, zvali su ga ’drvo zlatnih jabuka’, i raslo je u vrtu Hesperida, kog je boginja Geja poklonila svojoj unuci Heri kada se udavala za Zevsa. Vrt je čuvao zmaj Ladon, i mnogi mitovi su vezani za njega jer su ’zlatne jabuke’ bile izazov za junake poput Perseja i Herakla. Danas znamo da nije mit, limun je veoma zdrav i koristan plod.

Frederik Lejton – Vrt Hesperida

Limun je odličan izvor kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, vitamina C i pektinskih vlakana, dok u tragovima ima i gvožđa i vitamina A. Ima antibaktrerijska svojstva, štiti od infekcija i virusa i jača imunitet. Zato će vam telo biti zahvalno ako mu svakog jutra, na gladan stomak, darujete ovaj napitak:

  • Velika čaša mlake vode
  • pola kašičice meda
  • sok od pola svežeg limuna, najbolje organskog

Ovaj napitak bi trebalo da postane jutarnja rutina, a najbolje je s njim započeti vikendom, kada ste kod kuće jer prvih par dana efekat na creva može biti burniji.

’Topla limunada’ ima višestruki blagotvorni efekat po organizam:

  • balansira pH
  • hidrira organizam i daje mu neophodne elektrolite
  • pomaže varenje
  • pokreće rad i pražnjenje creva
  • sprečava gorušicu
  • jača imuni sistem i sprečava rast patogenih bakterija
  • podmlađuje kožu i vraća joj sjaj, usporava nastanak bora i sprečava akne
  • pokreće limfnu drenažu
  • jača nerve i ublažava depresiju
  • pospešuje rad žuči
  • čisti krv i čuva kardiovaskularni sistem
  • čisti jetru i pospešuje enzime jetre, balansira nivo kalcijuma i kiseonika u njoj
  • podiže raspoloženje i nivo energije, i osvežava dah
  • čuva vitkost i pomaže u procesu skidanja viška kilograma.

Limun sadrži pektinska vlakna koja smanjuju osećaj gladi, a kliničke studije su dokazale da namirnice koje imaju bazni efekat pomažu da skinemo višak kilograma. Nakon buđenja organizam je dehidrirao pa mu je hitno potrebna tečnost. Ako je ne unesemo, a naročito ako popijemo kafu koja je prirodni diuretik a ne popijemo dovoljno vode, osećaćemo umor, tromost, poremećaj krvnog pritiska, vrtoglavicu i bićemo podložniji stresu i infekcijama. Med dodatno aktivira hormone koji ublažavaju osećaj gladi i stabilizuje nivo šećera u krvi, a pritom daje energiju i ima antioksidativno dejstvo.

Ovakav napitak je idealan i tokom treninga, povremeno u manjim gutljajima, jer će sprečiti gubitak elektrolita i dati telu dovoljno energije. A ako patite od nadutosti stomaka, lošeg varenja, zatvora, nakupljanja viška tečnosti u tkivu, celulita i viška kilograma, može vam pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je najbolji saveznik u procesu zdrave eliminacije prekomerne težine. Poslovica kaže ’Kada ti život da limun, napravi limunadu’. Uz kvalitetnu, zdravu ishranu, dovoljno fizičke aktivnosti i Equigal, može se izvući ono najbolje od života.

Mesečne poplave

Svaka žena otprilike zna šta je ’normalno’ krvarenje tokom menstrualnog ciklusa. Medicina kaže da žena u proseku gubi oko 35ml krvi mesečno, a sve preko 80ml je preobilno i može dovesti do anemije, ali i ukazati na pojavu nekog poremećaja reproduktivnog sistema. Kod devojčica prve menstruacije mogu biti obilne iz jednostavnog razloga: nema redovne ovulacije, pa još uvek neuravnoteženi hormoni povremeno dovedu do jačeg endometrijuma. Kada dođe do menstruacije i endometrijum treba da se odvoji, logično dolazi i do većeg krvarenja. Kako vreme prolazi i hormoni polako dolaze u balans, tako i krvarenja prestaju da budu obilna.

Žene koje često obilno krvare u dvadesetim i tridesetim godinama života trebalo bi obavezno da konsultuju ginekologa, naročito ako su menstruacije duge a one osećaju konstantan umor, vrtoglavicu, lako se zadišu i imaju isprekidan san. Obično u ovakvim situacijama lekar traži da se uradi analiza krvi i odredi nivo gvožđa, jer obilne menstruacije mogu izazvati anemiju. Takođe, potrebno je utvrditi i njihov uzrok.

Kako se bliže menopauzi, usled oscilacije estrogena, žene mogu iskusiti povremena ili česta obilna menstrualna krvarenja. Taj problem je obično izraženiji kod gojaznih žena, pošto masne naslage proizvode androstenedion, koji se konvertuje u estrogen. Hormonske promene u ovom periodu mogu dovesti do pojave mioma i polipa, koji su kod oko 40% žena glavni uzrok produženog i obilnog krvarenja.

Iznenadno preobilna menstruacija može biti vrlo zastrašujuća. Ipak, nema mesta za paniku. U takvoj situaciji je najbolje uzeti olovku i papir i beležiti: datum početka i kraja menstruacije, koliko je obilna (koliko smo uložaka ili tampona promenile tokom jednog dana), da li je bilo velikih ugrušaka, kao i sve druge promene koje osetimo. Ukoliko i sledeća menstruacija bude preobilna, bilo bi dobro da konsultujemo lekara. Jedan od signala da menstruacija nije ’normalna’ je mera do koje nas sprečava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, da li zbog nje moramo da izostanemo iz škole ili s posla. Ukoliko nam ugrožava socijalni život jer nas je sramota zbog količine krvi koju gubimo, onda nam definitivno treba pomoć stručnjaka.

Pa koji su najčešći razlozi obilnih menstruacija?

  • Promena metoda kontracepcije, naročito prelazak na spiralu u većini slučajeva će izazvati obilnija krvarenja. Takođe, kada prestanemo da uzimamo kontraceptivnu pilulu, telu će biti potrebno malo vremena da se uravnoteži, pa hormonalne oscilacije mogu izazvati jače krvarenje.
  • Obilne menstruacije mogu biti znak da imamo miom ili polip na materici. To su dobroćudne izrasline na endometrijumu, ali mogu izazvati pojačano krvarenje, ili pritiskati unutrašnje organe i tako izazivati bol.
  • Endometrioza može izazvati uvećanje materice i zadebljani endometrijum, što može biti vrlo bolno i uticati na ozbiljna krvarenja.

  • Do zapaljenske bolesti male karlice dolazi usled bakterijske infekcije materice ili jajovoda. U 90% slučajeva je izazivaju seksualno prenosive bolesti, kao što su hlamidija ili gonoreja. Osim što izaziva obilna krvarenja, može dovesti do ozbiljnih problema sa plodnošću.
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika može biti veoma bolan, do te mere da onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i izazvati obilne, duge menstruacije.
  • Karcinom endometrijuma može takođe izazvati obilno i neredovno krvarenje, srećom dešava se veoma retko.
  • U retkim slučajevima, neredovne i obilne menstruacije može izazvati poremećaj rada štitaste žlezde (hipotireoza), kao i poremećaj zgrušavanja krvi.

Uobičajeno rešenje koje moderna medicina nudi za ovakve probleme je kontraceptivna pilula. Statistički, ona će pomoći da se obilno krvarenje smiri kod osam od deset žena. Međutim, pilula može izazvati ozbiljne i neprijatne sporedne efekte, kao što su krvarenje između menstruacija, pojačana osetljivost i bol u dojkama, smanjeni libido, mučnina, glavobolja, iznenadno gojenje, promene raspoloženja, pa čak i probleme sa vidom kod osoba koje nose kontaktna sočiva.

Srećom, tu je i prirodno a vrlo efikasno rešenje: Femisan A. To je formula koja postoji u dva oblika – kapima i kapsulama. Femisan A sadrži kombinaciju lekovitog bilja koje deluje kao adstringent: sprečava obilno i produženo krvarenje. Pored toga, Femisan A je efikasan kod cista na jajnicima, mioma na materici, poremećaja ciklusa, bolnih menstruacija, PMS-a, endometrioze, policističnih jajnika, fibrocističnih promena u dojkama, ranica na grliću materice i ženske neplodnosti. Kako je potpuno prirodan, Femisan A se može koristiti neograničeno dugo, i to već od prve menstruacije.

Voli me… ne voli me…

Sigurno smo je svi brali kao deca i čupkali njene srcolike listiće dok smo odbrojavali ‘hoću, neću’ ili ‘voli me, ne voli me’… Rusomača je još jedna široko rasprostranjena, otporna korovska biljka, pomalo neugledna, ali izuzetno lekovita. Rusomača se još zove i devojačka trava, s dobrim razlogom: ima sposobnost da leči bolne menstruacije.

Rusomača počne da buja čim sneg okopni na proleće. Naučni naziv joj je Capsella bursa pastoris, u prevodu ‘pastirska torbica’, a isto značenje zadržala je i u engleskom jeziku, shepherd’s purse. Iako tako ne deluje, ona je iz iste porodice kao i kupusnjače, ren i slačica. Kokoške vole da je pasu, i jaja koka koje se slobodno kreću po dvorištu i imaju pristup rusomači su prirodna i zdrava.

Rusomača je riznica korisnih materija: flavonoida, polipeptida, holina, acetilholina, histamina, karotenoida, glukozinolata i vitamina A, B, C i K. Upravo zbog peptida koji imaju hemostiptičko dejstvo, ova biljka ima veliku sposobnost da smanji krvarenje, spoljno i unutrašnje, i smiri upale i opekotine. Zato je sjajna kod obilnih i bolnih menstruacija, ali i hemoroida, krvarenja iz nosa i upaljenog zubnog mesa koje krvari.

Pored toga što povoljno utiče na menstrualne odlive, rusomača može da zaustavi i prolaps materice, ojača je, i pomaže oporavak nakon porođaja. Jača ne samo mišiće unutrašnjih organa već se može primenjivati i spolja: kada se umasira u slabe i bolne mišiće, tinktura biljke će im ojačati tonus, što se naročito preporučuje tokom oporavka od lomova ekstremiteta, nakon skidanja gipsa.

Rusomača je korisna i ženama koje ulaze u menopauzu, a umiriće i lupanje srca, ojačati srce, sniziti krvni pritisak i odlična je kod angine pektoris. Ima dobar uticaj i na urinarni trakt, smiruje upale bešike i koristi se kod pojave krvi u mokraći.

Još jedan dokaz da je rusomača prijatelj žena je i činjenica da su obloge od nje velika pomoć dojiljama: odvarom biljke se natapaju maramice i stavljaju na grudi, ubrzo nakon čega donose osećaj olakšanja.

Ova za žene izuzetno korisna biljka ulazi u sastav Femisan A kapsula. Femisan A plus maka kapsule su prirodna formula koja doprinosi očuvanju normalnih fizioloških funkcija ženskih reproduktivnih organa. Ona balansira telesne funkcije, dovodi hormone u ravnotežu i može se primenjivati kod sledećih tegoba:

  • ciste na jajnicima
  • miomi na materici
  • poremećaji menstrualnog ciklusa
  • bolne menstruacije
  • endometrioza
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika
  • fibrocistične promene u dojkama
  • ženska neplodnost – sterilitet
  • ranice na grliću materice
  • PMS

Pored rusomače, u sastav Femisan A kapsula ulaze i sledeće lekovite biljke: virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac i koren zlatne make. Kapsule su obogaćene i cinkom, mineralom koji je neophodan za reproduktivno zdravlje.

Više nema potrebe za čupkanjem srcolikih listića rusomače: možete biti sigurni da ima neko ko vas voli. Femisan A.

 

Troskot, simbol snage i opstanka

Najstariji zapisi o njemu dosežu 3000. godinu pre naše ere i vreme vladavine kineske dinastije Šin. Koristio se kao lek protiv crevnih parazita, dijareje i dizenterije, žutice i gonoreje, kao dijuretik, naročito u slučajevima otežanog mokrenja. Troskot je biljka koja se verovatno koristi onoliko dugo koliko seže ljudska istorija. S obzirom da raste kao korov i ne smetaju mu ni suša ni mraz, može se naći u svim krajevima sveta. Naučni, latinski naziv mu je Polygonum aviculare, a druga reč naziva potiče od ‘avis’ – ptica. I u tom imenu krije se još jedna interesantna činjenica o troskotu: široko je rasprostranjen baš zahvaljujući pticama koje se hrane njegovim semenjem i, na kraju ‘digestivnog puta’ ga poseju uz adekvatnu dozu prirodnog đubriva.

Troskot može mnogo da nas nauči o snalažljivosti, dovitljivosti i izdržljivosti. To ćemo najbolje uočiti ako malo bolje zagledamo pukotine u asfaltu, popločane staze i ivice puteva: ne retko ćemo ga tu naći kako uporno prkosi civilizaciji. I kada probamo da ga iščupamo, shvatićemo da to nije nimalo lako. Zbog toga je u Engleskoj jedno od njegovih imena armstrong – snažna ruka. Drugi naziv mu je knot grass – čvornovata trava, zbog karakterističnih čvorića ili ’zglobova’ duž stabljike.

Osim što je izuzetno otporan, troskot je i veoma koristan za okolinu: pošto je dobro i široko ukorenjen sprečiće eroziju tla, a i životinje ga rado jedu. U engleskom se još zove i cowgrass i hogweed (kravlja trava i svinjski korov), dok u našim krajevima troskot se zove još i pasja trava, kokošica, ptičja trava, živinska trava… A kod ljudi, osim što se hiljadama godina koristi kao lek, koristio se i u magijskim obredima i vradžbinama: verovalo se da čvorovi na njegovoj stabljici simbolično mogu da ’vežu’ i ljude, da ih sputaju ili ograniče.

Verovalo se i da njegovi čvorovi mogu da ’svežu’ sve probleme, pa bi se biljka stavljala na dlan, i zamišljali svi problemi kako se skupljaju u struku troskota koji bi se potom zapalio, a pepeo rasuo. Svakako, ova krajnje nenaučna upotreba troskota nije mogla imati nikakav drugačiji efekat osim psihološkog, ali ako je pomagao nekome da olakša svoj mentalni teret na taj način, i taj ritual je sasvim imao smisla. Severnoamerički indijanci nosili su njegov prah u džepu da privuku ljubav i krišom ga stavljali u piće izabranika da bi ga očarali. Šekspir ga pominje u Snu letnje noći, a u brojnim srednjovekovnim spisima se pominje kao biljka koja smiruje upale, čisti i leči rane i gnojne čireve. Osim kao lek, koristio se i za bojenje tkanine u indigo-plavu boju, najverovatnije pomoću listova.

Šta je to u troskotu što je lekovito? On sadrži flavonoidne glikozide, fenolnu kiselinu, kumarine, tanine, silicijumovu kiselinu, sluzi, esencijalna ulja, cink i vitamin C. Troskot se koristi i kao salata, što se ipak ne preporučuje zbog prisustva oksalne kiseline. Ona se eliminiše preradom i kuvanjem, pa je potrebno biljku koristiti u proverenim preparatima, ili čaj kuvati u skladu sa uputstvom.

Kako je adstringent (supstanca koja ima sposobnost da skuplja tkivo), troskot je dobar prijatelj žena kojima može pomoći kod obilnih i produženih menstruacija. Ista osobina je korisna kod rana koje krvare, naročito kod unutrašnjih krvarenja, pored materice i želuca, creva i pluća. Troskot je koristan kod bronhitisa i za iskašljavanje, malokrvnosti, čira na želucu, dijareje, otežanog mokrenja, zadržavanja viška vode u organizmu, kamena u bubregu ili žuči, nadražaja creva i viška želudačne kiseline. Dobar je i kod površinskih rana i iritacija, upala kože i sluzokože i hemoroida, i u tim slučajevima se primenjuje kao oblog, bilo cela izgnječena biljka ili njen sok. Troskot se preporučuje i kao dodatna terapija tokom upotrebe kortikosteroida jer poboljšava njihovo dejstvo, a umanjuje kontraindikacije.

Ovaj prijatelj žena našao je svoju primenu i u preparatu za žene: Femisan A kapima. Zahvaljujući troskotu, menstruacije neće biti obilne i duge, a u kombinaciji sa preostalih pet lekovitih biljaka, Femisan A kapi će pomoći i kod drugih, neprijatnih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema.

Sada kada znamo koliko je ova biljka korisna, sigurno ćemo prestati da je posmatramo kao korov, i pustiti je da slobodno raste u bašti, između kamenih ploča stazice ili verande.

Dubinske masti, dubok problem

Da li se štipkate za stomak i smetaju vam ’sarmice’ koje ga obavijaju? Iako vam one mogu naružavati izgled, najopasnije masne naslage su one koje ne možete ‘uštinuti’. One obavijaju unutrašnje organe, uključujući i glavnu venu koja dovodi krv iz digestivnog sistema u jetru.

Potkožne masti

Priroda nam je omogućila da, u trenucima krize i gladi, crpimo snagu iz depoa u kojima se nakuplja višak energije tokom perioda izobilja. Zahvaljujući tom mehanizmu čovek, ali i brojne životinjske vrste, uspevaju da opstanu i prežive velike prirodne katastrofe. Određena količina masti u telu nam je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. U našem telu postoje dve vrste masnih naslaga: potkožne i visceralne. Potkožne taložimo svuda po telu, a kada imamo viška, najčešće nam smetaju one na bokovima, zadnjici, donjem stomaku i butinama. Visceralne masti se talože u trbušnoj regiji, ispod sloja mišića, i oblažu unutrašnje organe: bubrege, jetru, pankreas, srce… One ne moraju biti tako očigledne kao potkožne masti, a čak i naizgled mršave osobe mogu ih imati u nezdravom procentu.

Visceralne masti

Dugo se smatralo da masne naslage imaju prostu funkciju, da skladište višak energije i štite nas od hladnoće. Međutim, pokazalo se da naše masno tkivo nije nimalo pasivno. Ono ima sposobnost da luči brojne supstance, uključujući i hormone. Naše potkožno masno tkivo, u zdravom procentu i idealnim uslovima, luči adiponektin koji nas štiti od upala, poboljšava sagorevanje esencijalnih masnih kiselina, stabilizuje insulin u ćelijama i sprečava da se mast stvara tamo gde joj nije mesto, u mišićima, mišićnim organima, jetri i pankreasu.

Potkožno masno tkivo luči i leptin koji nam, u ’dosluhu’ s mozgom, stvara osećaj sitosti i na taj način reguliše apetit. Visceralne masti u zadovoljavajućem procentu štite unutrašnje organe. Ali kada ih je previše, one imaju sposobnost da do jetre, preko glavne, portalne vene koja je snabdeva krvlju iz sistema za varenje, dovode upalne supstance, takozvane citokine, koji narušavaju normalnu funkciju jetre i remete metabolizam masti i ugljenih hidrata. Masne kiseline koje otpušta visceralna mast na taj način dopiru i do drugih unutrašnjih organa i ’zatrpavaju’ ih masnoćom.

Od ukupne masnoće koju imamo u telu, visceralnu bi trebalo da sačinjava do 20% kod muškaraca, a kod žena samo 5-8%. Razlog za ovu drastičnu razliku u količini visceralne masti kod polova je što žene luče estrogen koji ima sposobnost da deponuje masne kiseline ispod kože, i to je vidljivo na prvi pogled, jer žene imaju obline, odnosno više potkožnog masnog tkiva na kukovima i butinama. Muškarci imaju manje potkožne, ali više dubinske masti. I dok žene estrogen štiti od viška visceralnih masti u reproduktivnom periodu, muškarci su mu skloniji, naročito ako ne vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti i unosu alkohola. ’Pivski stomak’ je najbolji primer viška visceralnih masti.

Ipak, ni žene nisu potpuno bezbedne. Ako tokom reproduktivnog perioda (odnosno u periodu kada dobijaju menstruaciju) kod žena dođe do hormonalnog poremećaja, kao i nakon završetka reproduktivnog perioda i po početku menopauze kada se luči sve manje estrogena, doći će i do viška kilograma, naročito u obliku visceralnih naslaga. Ovaj proces je obično uzročno posledični, pa koliko hormonalni disbalans utiče na nastanak viška masnih naslaga, toliko i ove masne naslage negativno utiču na rad endoktrinih žlezda.

Samo merenje telesne mase nije pouzdano jer su mišići teži od sala.

Previsok procenat visceralne masti, pored negativnog uticaja na naš hormonalni sistem, utiče i na imunitet i povećava rizik od nastanka tumora i kardiovaskularnih oboljenja. Visceralno masno tkivo koje se otpušta preko portalne vene u jetru utiče na proizvodnju lipida u krvi. Zato osobe sa viškom ove vrste masti mogu izgledati mršavo, a ipak imati povišen krvni pritisak, trigliceride i holesterol i patiti od insulinske rezistencije. Činjenica da nam unutrašnje masne naslage mogu narušiti rad organa, poremetiti hormonalni sistem i dovesti do tumora i karcinoma, dovoljan je razlog da se svojski potrudimo da ih dovedemo u normalne granice.

Pre svega, potrebno je da utvrdimo u kom procentu ih imamo. Danas postoje vage za merenje telesne težine koje mere i procente potkožne i visceralne masti takozvanom biolelktričnom impedansom – pomoću posebnih elektroda koje držimo u ruci, uređaj (potpuno bezbolno) meri električni otpor minimalne količine struje koja prolazi kroz telo. Uređaj je u stanju da razlikuje mišiće od masti jer je otpor kod mišićnog tkiva značajno manji od otpora masnog tkiva. Ako je nemamo kod kuće, ovakvu vagu možemo potražiti u nutricionističkim ordinacijama. Još jedan od mnogobrojnih metoda je da se premerimo: ako je struk veći od 100 cm (kod muškaraca) i 88cm (kod žena), najverovatnije imamo višak visceralnih masti. Osobe koje imaju građu ’jabuke’, tj. koje su sklonije taloženju sala u centralnoj regiji, obično imaju veći procenat visceralne masti od ’kruškastog’ tipa, tj. onog koji se više goji u predelu zadnjice i butina.

Vaga koja meri procenat telesne masti, potkožne i visceralne

Da bismo se oslobodili viška masnih naslaga, treba da eliminišemo ono što do njih dovodi: sedentni način života i konzumiranje hrane koja sadrži loše masti, šećere i ugljene hidrate. Dakle, pokrenite se, krećite se što više i izbacite hranu koja sadrži nezdrave masti (prženo, pohovano, mesne prerađevine, brza hrana, mlečne masnoće), šećer (slatkiši, kupovni kolači, napici, voćni sokovi, sosevi, čokoladni kremovi, kupovne energetske štanglice, sladoledi…), gazirana pića, prerađene ugljene hidrate (lisnata i druga testa, bela peciva i hlebovi, pite i bureci…), a povećajte unos kvalitetnog povrća, naročito zelenog lisnatog, voća sa manjim procentom šećera (najbolje bobičastog), biljnih proteina, orašastih plodova i kvalitetnih životinjskih proteina. Veoma je bitna hrana bogata vlaknima, pa žitarice treba uzimati u što izvornijem, neprerađenom obliku, a najveći neprijatelj visceralnih masti je ječam jer sadrži beta-glukan koji utiče direktno na njihovo smanjenje.

Visceralne masti se teže skidaju od potkožnih, što je još jedan razlog da se ne bacamo na ekstremne, restriktivne dijete koje mogu samo još više pogoršati situaciju. Rešenje je u promeni životnog stila i prihvatanju zdravog načina života na svim poljima. U tom procesu vam može pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji čisti i pomaže rad jetre, pospešuje drenažu i varenje, smanjuje osećaj gladi, ubrzava metabolizam i smanjuje osećaj nadutosti.

Equigal, za dubinsko čišćenje!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Šećer nije uvek sladak

Šećer je nekada davno bio retka dragocenost, a danas je postao jeftina napast. Da zlo bude veće, unosimo ga i kada nismo svesni: smatra se da je moguće dnevno uneti čak 22 kašike šećera indirektno, iz raznoraznih grickalica, gaziranih pića, pahuljica, hleba, testenina i drugih prerađevina. Povećani unos šećera ne samo da se negativno odražava na naš izgled jer je jedan od osnovnih uzroka gojaznosti, već je i glavni krivac za niz oboljenja i poremećaja, pre svega dijabetes, visoki krvni pritisak, srčani i moždani udar.

Šećer koji unosimo podiže nivo glukoze u krvi i podstiče pojačano lučenje insulina, smanjuje nivo dobrog holesterola i podstiče rast triglicerida. Čitav ovaj proces doprinosi upalnim stanjima u organizmu. To je razlog što se šećer danas s pravom smatra otrovom sa sporim dejstvom. Pored preteranog unosa nezdrave hrane, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na rast glukoze u krvi, na primer hormoni koji se luče u stresnim situacijama ili nedostatak fizičke aktivnosti.

Visok nivo šećera u krvi vodi u insulinsku rezistenciju i dijabetes, ozbiljne poremećaje koji nam se mogu polako prikrasti a da nismo ni svesni. Zato je bitno osluškivati telo i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju početak pojave ovih poremećaja:

  • Povećan osećaj žeđi – kada nam je visok nivo šećera u krvi, bubrezi su preopterećeni i izlučuju više urina nego inače kako bi ’isprali’ višak glukoze koji nisu u stanju da apsorbuju. To je razlog što telo lakše dehidrira pa imamo potrebu da pijemo više vode. A to, opet, dovodi do sledećeg simptoma:
  • Učestalo mokrenje – ako primetimo da iz sata u sat imamo potrebu da odlazimo do toaleta, to može biti znak da nam je šećer previsok, ali može ukazivati i na druge vrste poremećaja. U svakom slučaju, to je signal da treba da odradimo kontrolne preglede.
  • Pojačana glad – Kada nam je visok nivo šećera u krvi, glukoza nije u stanju da prodre u ćelije, što može ukazivati na manjak insulina ili insulinsku rezistenciju. Telo tada nije u stanju da hranu iskoristi za stvaranje potrebne energije i traži još hrane u pokušajima da proizvede glukozu.

  • Gojenje – Logično je da u čitavom tom procesu počnemo da dobijamo na kilaži. Kada ćelije više ne reaguju na insulin, nisu u stanju da preuzmu glukozu iz krvi i nivo šećera u krvi raste. Imamo pojačanu potrebu za hranom kako bi telo stvorilo energiju neophodnu za najbazičnije aktivnosti. Apsurd je da i pored sve hrane koju unosimo imamo:
  • Stalni osećaj umora – Opet, kako telo nije u stanju da iskoristi glukozu i stvori energiju, a pritom imamo pojačanu potrebu za mokrenjem i često dehidriramo, logično je da ćemo stalno biti umorni.
  • Suva koža – Visok nivo šećera u krvi deluje nepovoljno po nervni sistem, i telo ubrzano dehidrira. Tokom vremena koža će nam se isušiti i pucati.
  • Zamućen vid – Poremećaj šećera u krvi utiče i na očno sočivo koje otiče. Zbog toga je moguće da nam se povremeno ili učestalo zamuti vid.

Ovi simptomi su znak da je potrebno da hitno uradimo sistematski pregled i analize krvi pre nego što se situacija iskomplikuje. Ali čak i ako utvrdimo da nemamo dijabetes, oni nam signaliziraju da smo na putu da ga dobijemo. Zato je neophodno odmah promeniti način ishrane, izbaciti brzu hranu, testa, slatkiše, prerađevine, alkohol, gazirana pića i sokove, industrijske voćne jogurte, prženo, pohovoano meso i skrobasto povrće, jake kupovne sosove, a povećati unos svežeg povrća i voća sa manjim procentom fruktoze, integralnih žitarica, naročito ovsa, i hranu pripremati sa malo ulja tako da se sačuvaju njene nutritivne vrednosti. Umesto prženja i pohovanja bolje je bariti ili dinstati, a nezdrave masti treba zameniti zdravima, kvalitetnim uljima i namirnicama bogatim omega 3 masnim kiselinama – nerafinisanim maslinovim uljem, mesom lososa, avokadom, orašastim plodovima…

Pored kvaliteta ishrane treba je i ’disciplinovati’, uvesti redovne obroke i lagane užine koje će sprečiti drastične padove i skokove insulina u krvi. Kada nam je ishrana uredna, fizički smo aktivni, nemamo višak kilograma i umemo da kontrolišemo i kanališemo stres, biće nam uredan i nivo šećera u krvi.

Zato naučite da život ’zasladite’ lepim trenucima i osećajem zadovoljstva a ne industrijskim šećerom. U tom procesu može vam pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji smanjuje osećaj gladi, čisti organizam od toksina, smanjuje celulit,  pospešuje rad jetre, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje i sprečava zatvor i nadutost. Equigal je pomoć u zdravom procesu skidanja viška kilograma.

Sve u svoje vreme

Prva menstruacija je bitan deo istorije svake žene, ali nam može dosta toga reći i o budućnosti. Sudeći po rezultatima mnogih kliničkih studija, menarha ima i proročke sposobnosti, jer nam može okvirno predskazati našu telesnu visinu, buduće zdravlje, pa čak i životni vek. Naravno, pomenute studije nam ne mogu dati stoprocentne garancije, ali su jasno, na velikom broju ispitanica, dokazale vezu između vremena pojave prve menstruacije, odnosno dužine reproduktivnog perioda žene, i određenih zdravstvenih i fizioloških pojava.

Studija koja je sprovedena na uzorku od 300.000 žena iz devet evropskih zemalja pokazala je da su žene koje su prvu menstruaciju, menarhu, dobile kasnije od većine svojih vršnjakinja, uglavnom i rastom iznad proseka. Na primer, u Francuskoj, kod žena kod kojih je menarha kasnila za 1 godinu, primećen je veći prosek telesne visine za 0,41cm. Smatra se da zakasnela menarha omogućava dugim kostima (na primer, butnim) da više narastu pre nego što polni hormoni postanu aktivni. S druge strane, preuranjena menarha može dovesti do produžene izloženosti endogenim polnim hormonima koji mogu povećati rizik od raka dojke, metaboličkog sindroma i dijabetesa.

Devojčice sa većom telesnom težinom i većim indeksom telesne mase, odnosno procentom masti imaju i veće šanse da menarhu dobiju ranije. Doktorka Marša Herman Gidens sa Univerziteta u Severnoj Karolini proučavala je ulazak devojčica u pubertet tokom istorije i došla do zaključka da su sredinom 19. veka devojčice prvu menstruaciju dobijale oko 16. godine, dvadesetih godina prošlog veka oko 14. godine, a devedesetih godina oko 12. godine života. Sada njena istraživanja pokazuju zastrašujuću činjenicu da se ta granica sve više i ubrzanije pomera, pa da su sve češći slučajevi petogodišnjakinja koje već pokazuju prve znake ulaska u pubertet. Još jedna studija koja je nedavno sprovedena u Italiji pokazala je da devojčice menarhu dobijaju u proseku 3 meseca pre nego što je to bio slučaj kod njihovih majki.

Razlozi ove pojave nisu stoprocentno dokazani, ali sve navodi na zaključak da veći procenat masti u telu menja hormone, naročito insulin, leptin i estrogen. Drugi razlog je fizička neaktivnost koja smanjuje nivo melatonina, na šta mozak reaguje izazivanjem preranog puberteta. Višestruke studije su povezale i povećani nivo proteina životinjskog porekla u ishrani dece od 3 do 7 godina sa ranom pojavom menarhe. Višak proteina u ishrani podiže nivo IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta), ali i povećava nivo unetih hemikalija koje remete rad endoktrinih hormona, a koje se nakupljaju u tkivu i mleku životinja koje se masovno gaje a kojima se hranimo.

Koliko prerana prva menstruacija ne ide ženama u prilog, toliko je bolje da je u kasnijim godinama što duže zadrže. Nedavno okončana studija koju su sproveli istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta u San Dijegu, a koja je objavljena u stručnom časopisu Menopauza, trajala je čak 21 godinu i uključivala je 16.000 žena starijih od 21 godinu. Kada su svi podaci prikupljeni i obrađeni, izvedeni su sledeći zaključci:

  • žene koje su dobile prvu menstruaciju nakon 12. godine života a ušle u menopauzu nakon 50. godine, imaju velike šanse da dožive duboku starost od preko 90 godina,
  • takođe, one imaju manje šanse da obole od dijabetesa i koronarnih poremećaja,
  • kao i manje šanse da budu pušači.

Ovaj zaključak istraživanja ne iznenađuje mnogo: estrogen je hormon koji štiti žene, naročito njihov kardiovaskularni sistem i dokazano sprečava arterosklerozu. Žene koje rano uđu u menopauzu, podložnije su koronarnim poremećajima, srčanom udaru, hipertenziji i hiperglikemiji. Estrogen povećava nivo dobrog, a snižava nivo lošeg holesterola, poboljšava koagulaciju, opušta krvne sudove i na taj način poboljšava cirkulaciju, ali i pomaže eliminaciju slobodnih radikala iz krvi koji bi mogli da oštete arterije i tkiva.

Takva saznanja podstakla su trend u medicini poslednjih nekoliko decenija da se ženama koje ulaze u menopauzu prepisuje hormonska substituciona terapija, s nadom da će ona pomoći da se dobar nivo očuvanja kardiovaskularnog sistema nastavi i kod osoba koje prestaju da prirodno luče estrogen. Jedna od najvećih studija Inicijative za zdravlje žena (Women’s Health Initiative) koja je rađena na uzorku od čak 160.000 žena, s namerom da se otkrije kako veštački hormoni, dodatne doze vitamina D i kalcijuma mogu da smanje rizik od koronarnih oboljenja, osteoporoze i raka dojke, pokazala je da ovakva terapija ne samo da ne umanjuje ove rizike, već naprotiv, povećava verovatnoću da žene obole od raka dojke, srčanog i moždanog udara i tromboze u nogama i plućima.

U skladu sa rezultatima ove studije, neke od najbitnijih regulativnih  medicinskih institucija SAD izdale su direktive da se hormonska substituciona terapija ne daje kao preventiva od srčanog ili moždanog udara, da je treba oprezno prepisivati u svrhu sprečavanja osteoporoze, da se može samo kratkoročno koristiti kao terapija za otklanjanje simptoma menopauze, kao i da se ne preporučuje njena dugoročna upotreba zbog povećanog rizika od srčanog, moždanog udara i raka dojke.

Kakvu korist može svaka žena izvući iz rezultata svih ovih studija?

  • Potrebno je voditi računa o ishrani, i to od najranijih dana. Ne treba preterivati sa unosom nezdrave hrane, šećera i prostih ugljenih hidrata (slatkiša, industrijskih kolača i testa), kao ni proteina životinjskog porekla.
  • Fizička aktivnost je neophodna u detinjstvu, ali i tokom celog života, ne samo zarad vitke figure već i hormonalnog balansa.
  • Pre nego što se odlučimo za terapiju veštačkim hormonima, potrebno je da se dobro raspitamo kakve sve negativne pojave možemo očekivati, i kakav je njihov dugoročni uticaj na zdravlje.
  • Poželjno je da menstruaciju imamo što duže i da što kasnije uđemo u menopauzu, ali ne po svaku cenu. Najbolje je da to obezbedimo na prirodan način.

Ono što je očigledno je da se naše sve veće udaljavanje od prirode veoma loše odražava na naše zdravlje. Zato je tu prirodna pomoć za žene, koja se može koristiti već od prve menstruacije. Femisan A kapi i kapsule su tu da nam na prirodan način izbalansiraju hormone, uredove ciklus, spreče i otklone poremećaje reproduktivnog sistema, a Femisan B stupa na scenu kada se pojave prvi simptomi menopauze i olakšava nam ulazak u drugu fazu života, pritom čuvajući naše zdravlje, srce, krvne sudove i gustinu kostiju.

Sve u svoje vreme, prirodno, uz Femisan!

Neustrašiva krotiteljica

Stari narodi Srednje Amerike obožavali su je od pamtiveka, a ime po kom je poznata danas potiče od starogrčkog daman ili damia, što znači ‘pripitomiti, zauzdati’. Damiana ili damjana je divlja, jedinstvena, ali ima moć da pripitomi i obuzda – kao da je čitav kosmos sažet u jednoj biljci, jin i jang u malom. I to nije slučajno, jer damjana mnogo toga ume, između ostalog i da otvori put za dolazak novog života.

Stare Maje i Asteci su koristili, a njihovi potomci i dalje naširoko koriste lišće i stabljiku ove žbunaste biljke, ne samo kao afrodizijak po čemu je najpopularnija, već i za opuštanje, poboljšanje varenja, popravljanje raspoloženja, ili da jednostavno uživaju u njenom ukusu kao što mi uživamo u kafi. Smatra se je bila deo prvobitnog recepta za margaritu, a ’damiana margarita’ je i dalje veoma popularan koktel u Meksiku. Kada su Evropljani uvideli lekovita svojstva ove biljke, ubrzo je uvrštena u farmakopeje, u kojima je okarakterisana kao biljka koja smanjuje anksioznost, neuroze, potištenost koja umanjuje seksualne performanse (u Velikoj Britaniji), kao i lišće pogodno za tonik koji ima sposobnost da odagna preteranu mentalnu aktivnost i ojača slabe nerve (u Nemačkoj).

Maje i Asteci nisu imali problema s plodnošću, a živeli su i u čistom i zdravom okruženju koje modernom čoveku najviše nedostaje. Jedan od aspekata na koji se brz tempo života u nezdravoj, zagađenoj sredini najviše odražava kod muškaraca jeste polni život: impotencija, neplodnost, loš spermogram (broj i pokretljivost spermatozoida), spermatoreja, seksualna disfunkcija danas mnogima narušavaju kvalitet života. Svetska zdravstvena organizacija definisala je normalan nalaz spermograma: on treba da sadrži najmanje 15 miliona spermazoida u jednom mililitru, od kojih najmanje trideset procenata treba da se kreće progresivno. Oligospermija – nizak broj spermatozoida, jedan je od najčešćih problema s kojim se suočavaju parovi koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. Zvanična medicina pokušava da ovaj problem reši jakim lekovima i invazivnim procedurama, koje su neprijatne, a često ostaju bez rezultata, i na taj način samo još više produbljuju mentalne probleme i osećaj neadekvatnosti kod muškarca. Drugi problem s kojim se suočavaju parovi, naročito oni koji prolaze kroz naporne procedure veštačke oplodnje, je strogi propisani režim seksualnih odnosa koji počinju da liče na neku vrstu nametnute obaveze i crpe mentalnu i fizičku energiju.

Tradicionalna medicina širom sveta, od srednjeameričke do kineske, koristi damjanu kao veoma moćan terapeutski agens koji daje energiju, poboljšava prokrvljenost tako što dovodi kiseonik  u ćelije, deluje kao mentalni stimulans i otklanja depresiju, stimuliše lučenje testosterona koji igra najvažniju ulogu u formiranju i sazrevanju sperme, pomaže u očuvanju i obnavljanju muških reproduktivnih organa, pospešuje cirkulaciju telesnih tečnosti u genitalijama, a pritom je i adaptogen koji štiti čitav organizam od infekcija i pored genitalnog čuva i urinarni trakt. Damjana pospešuje lučenje i izbacivanje urina, stimuliše bubrege da bolje profiltriraju toksine, što blagotvorno deluje na čitav organizam, ali i na psihu. Zato damjana u svom latinskom, naučnom nazivu sadrži i reč aphrodisiacaTurnera diffusa var. aphrodisiaca Willd – ona je afrodizijak koji stimuliše i podstiče ne samo seksualnu želju, već i energiju uma i tela.

Klinička studija koja je rađena na 1000 muških ispitanika u SAD i Evropi pokazala je da damjana ima sposobnost da pospeši erektilnu funkciju u uzastopnim odnosima nakon orgazma, jutarnju erekciju i stabilnost erekcije tokom odnosa. Puni efekat damjane se postiže nakon višenedeljne, konstantne upotrebe. Dve kliničke studije koje su sprovedene na pacovima dokazale su da ova biljka poboljšava libido kod umornih i usporenih jedinki, kao i da pokazuje svojstva uobičajena za adaptogene – jača organizam i fizičku snagu. Damjana je pravi saveznik muškaraca, ali mogu je koristiti i žene, naročito u prelaznom periodu. Stari Asteci su je čak davali i deci, jer je odlična kod stomačnih tegoba i zatvora, glavobolje, preznojavanja i letargije.

Šta je to u damjani što joj daje moć? Terpeni iz uljanog ekstrakta biljke su jak antioksidans koji čuva ćelijske strukture organizma, usporava propadanje i starenje i štiti od infekcija. Damjana prirodno povišava nivo azot monoksida, bitnog vazodilatatora, koji otvara krvne sudove. U normalnim okolnostima, prilikom seksualnog uzbuđenja, mozak šalje signal telu da poveća proizvodnju azot monoksida. Ova supstanca opušta krvne sudove i omogućava slobodan protok krvi u mišiće i meka tkiva, uključujući i ona u penisu. Apigenin je flavonoid koji umiruje, smanjuje anksioznost, ali ima i protiv-upalna, antioksidativna i antikancerogena svojstva. Damjana je prirodni inhibitor aromataze – ona ima moć da blokira aktivnost enzima aromataze i abnormalnu proizvodnju estrogena koji može stimulisati ćelije tumora, pa se koristi u nekim lekovima kao terapija kod karcinoma dojke kod žena nakon menopauze, ali i kod ginekomastije – stanja uvećanih grudi, odnosno mlečnih žlezda kod muškaraca. Akacetin je još jedan flavonoid koji inhibira aktivnost estrogena i pospešuje funkciju testosterona, pa tako ne samo da pomaže kod seksualne disfunkcije, već utiče i na fizički izgled i pospešuje izgradnju mišićne mase. Ukupno 22 flavonoida, koliko sadrži damjana, imaju širok spektar lekovitih svojstava, između ostalog smanjuju upale, jačaju imunitet, sprečavaju neurodegenerativna i kardiovaskularna oboljenja. Flavonoidi dokazano pospešuju dugovečnost, vitkost, izdržljivost, povećavaju dotok krvi u mozak pa na taj način sprečavaju opadanje kognitivnih sposobnosti, demenciju i Alchajmerovo oboljenje. Arbutin je fenolni glikozid koji je veoma blagotvoran za bubrege i urinarni trakt, ima diuretičko i antiseptičko dejstvo, pa poboljšava opštu cirkulaciju u polnim organima muškarca jer obnavlja kapilarni pritisak i reguliše dinamiku zadržavanja tečnosti.

Mnogobrojna su lekovita svojstva damjane koja sveukupno utiču na poboljšanje opšteg kvaliteta života muškarca. Kada stvari počnu da se otimaju kontroli i nadođe osećaj da nam izmiče tlo pod nogama, damjana je tu da ukroti i pripitomi, vrati balans i uverenje da smo mi ti koji držimo u rukama uzde sopstvenog života.