All posts by Gordana Zdjelar

Čuvajte se, ide žena u menopauzi!

Kada kažemo ’menopauza’, obično prvo pomislimo na njene fizičke manifestacije, valunge, preznojavanje, lupanje srca… Sledeća asocijacija je žena koja lako plane pa je ne treba mnogo začikavati. Ali postoji još jedan propratni simptom menopauze, već od samog starta, od trenutka kada ona promoli glavu kroz vrata i kaže ’Stižem!’. Već perimenopauza radi na tome da nam sroza samopouzdanje.

Nije ni čudo, žena pod atakom klimaksa ima osećaj kao da nije u sopstvenom telu. Čudne stvari joj se dešavaju, i prvi refleks u toj situaciji je da se opire. Ali promena je tu, ma koliko se mi opirale. Estrogen pada, kosa nam se proređuje, koža postaje suvlja, teško nam je da zaspimo i održimo kvalitetan san, bole nas zglobovi, i ’tamo dole’ smo drugačije i suvlje a to može lakše dovesti do neprijatnih urinarnih i vaginalnih infekcija, libido opada, nešto nam se dešava s pamćenjem, pođemo po nešto pa zaboravimo, ne uspevamo da se koncetrišemo… pa malo li je?!

Slična konfuzija izazvana krupnim hormonalnim promenama dešava nam se u pubertetu. Ali tada smo mladi i nismo mnogo svesni šta nam se dešava, pa se iz problema iščupamo lakše. Takođe, pubertetlijama se tolerišu ispadi i ludovanja, dok se od ’žena u godinama’ očekuje staloženost i ozbiljnost. A mi – vulkan pred eksplodiranjem. Pored valunga, tresu nas nemir, strahovi, brige… Stalno imamo onaj osećaj da ne možemo ovako dalje. Imamo potrebu da se nekome požalimo, ali se plašimo da će nas manje ceniti. I kada se pogledamo u ogledalo, ne vidimo više ono što smo pre videle. Telo se menja, talože se ’sarmice’ oko stomaka, stara odeća nam više ne stoji. I kako onda zadržati samopouzdanje?

Tek kada krene menopauza, shvatamo koliko smo toga uzimale zdravo za gotovo. Brinule smo se toliko dugo zbog sitnih telesnih nesavršenosti, a zapravo smo bile savršene. Stalno smo želele nešto da menjamo na svom telu, a sada bismo sve dale da budemo takve kakve smo bile. I to je dobra škola, koja treba da nas nauči da kažemo ’Dosta!’ Dosta nezadovoljstava, neprihvatanja, guranja sebe u kalup. Dosta fokusa na telesno, na spoljašnje. Dosta želje da sam neko drugi, da se nekome dopadnem.

Čuda se dešavaju kada prestanemo da se opiremo. Onda prestajemo i da tražimo krivce za svoje neraspoloženje, strahove i sumnje. Krivac ne postoji. Tu smo gde smo. Možemo to da prihvatimo ili da patimo. Pomoć neće doći s neba, moraćemo da je pružimo same sebi.

Drugi korak transformacije je da prestanemo da se poredimo – sa drugima ali i sa sobom iz ranijih dana. Da prestanemo da pokušavamo da se uvučemo u stare farmerke. Njih ćemo pokloniti nekome koga ćemo usrećiti, a mi ćemo potražiti garderobu koja nam pristaje: lagane pantalone koje su nam taman u struku i ne stežu nas nigde, široke bluzice od prirodnih materijala u kojima ćemo lakše istrpeti nalet valunga, udobne cipele u kojima ćemo moći dugo da hodamo, jer hodanje prija, opušta i rasterećuje um.

Treći korak je da počnemo da cenimo svoje životno iskustvo i mudrost koja dolazi godinama. Možda smo ranije imale glatkiju kožu i vitak struk, ali sada definitivno imamo više znanja i svesti. Ali često nismo ni svesne koliko smo svesne. Zato možemo pomoć potražiti u drevnim veštinama: joga ili ći gong će nam pomoći da se fokusiramo, dopremo do svoje suštine i pronađemo tu toliko potrebnu staloženost.

Četvrti korak je u spoznaji da niko ne može toliko da me voli koliko mogu da volim samu sebe. I zato ću dati sebi najbolje: dobru i kvalitetnu hranu koju ću sama sebi spremiti – jer volim sebe. Redovne preglede – jer volim sebe i vodim računa o svom zdravlju. Redovnu fizičku aktivnost – jer volim sebe i svesna sam da su vežbe dobre za mene. Dobre knjige, filmove i društvo pozitivnih ljudi – jer volim sebe i svoj um hranim samo najboljim. Što više boravka u prirodi – jer volim sebe i znam da moja priroda žudi za prirodom.

Menopauza je teška i neprijatna. To je činjenica. Ali još teža je ako je same sebi otežamo. Druga, jednako istinita činjenica je da možemo da budemo fenomenalne i u menopauzi. Kao i u svemu, uspeh dolazi tek kada se potrudimo. Niko drugi to ne može odraditi umesto nas. Osim možda Femisana B. On nam može pomoći da neprijatne simptome menopauze svedemo na minimum. I uz njega ćemo lakše načiniti sve bitne korake da dođemo do balansa.

Graditelji mišića

U poslednje vreme veoma su popularne dijete za mršavljenje sa niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom proteina. Kada izbacimo ugljene hidrate iz ishrane, naglo nam se smanjuje masa zbog gubitka tečnosti iz organizma. Tek kasnije, ako istrajemo s dijetom, nakon dva do sedam dana, počećemo da gubimo masne naslage. To se dešava u ketozi koja je posledica ketogeneze, kada jetra počinje sa stvaranjem ketonskih tela koja ćelije počinju da sagorevaju radi energije. Ketoza je kod naših predaka bila prirodan proces kojim se organizam štitio u vremenima velike gladi. Ona nije prijatna i izaziva simptome poput glavobolje, osećaja umora, razdražljivosti, mučnine, bolova u stomaku, nesanice, osećaja žeđi i učestalog mokrenja. Zato se ova vrsta dijete nikako ne preporučuje osobama sa oboljenjima jetre i bubrega.

Proteini ili belančevine su složeni molekuli koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, a posebno za strukturu i funkcionisanje telesnih tkiva i organa. Proteini se sastoje od aminokiselina koje su spojene u lancu. U jednom molekulu proteina ima 200 aminokiselina, i mogu biti neesencijalne – one koje se sintetišu u organizmu, i esencijalne – koje moramo uneti putem hrane.

Proteini igraju brojne uloge u organizmu: oni imaju funkciju antitela koja štite organizam tako što se vezuju za strana tela, viruse i bakterije, kao na primer imunoglobulin G. U funkciji enzima, oni učestvuju u stvaranju novih molekula tako što ’čitaju’ podatke o genima u DNK, i vrše na hiljade hemijskih reakcija na ćelijskom nivou. Proteini su ’glasnici’ koji putem nekih vrsta hormona, na primer hormona rasta, prenose signale u organizmu kako bi se usaglasili biološki procesi između različitih ćelija, tkiva i organa. Proteini su odgovorni za strukturu od ćelijskog nivoa do najkrupnijeg plana – da nam omogućavaju da se krećemo. I, na kraju, proteini prenose atome i molekule unutar ćelija kroz celo telo, a najbitniji s tom funkcijom je feritin – makromolekul gvožđa s obavijen proteinskom opnom kome možemo zahvaliti za ’dobru krvnu sliku’.

Nedavno je tim istraživača koji se bavi karcinomom, došao do zaključka da protein kog su ispitivali, FGFBP3, ili skraćeno BP3, igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma. Iako su laboratorijski miševi imali genetske predispozicije da budu stalno gladni i gojazni, kod onih sa većim nivoom ovog proteina došlo je do iznenađujućeg smanjenja telesne mase. U tekstu studije koja je objavljena, sugeriše se da bi BP3 mogao da obezbedi novu terapiju za lečenje metaboličkih poremećaja, uključujući i dijabetes tipa 2 i oboljenja jetre. Kako se dalje navodi u studiji, tokom samo 18 dana ispitivanja i osam terapija koje su uključivale ovaj protein, kod miševa se telesna masa smanjila za jednu trećinu, povećani insulin u krvi se sveo na normalu, a masnoće u jetri su eliminisane.

BP3 je protein koji pripada receptorima fibroblastnih faktora rasta koji su zastupljeni od najprostijih do najsloženijih organizama i imaju ulogu u nizu bioloških procesa, kao što je ćelijski rast, zaceljivanje rana i povreda. Neki od ovih proteina se ponašaju kao hormoni. Kod karcinoma je, na primer, protein BP1 povišen, pa se sumnjalo da ima ulogu ’pratioca’ ćelija raka. Tek nedavno je pažnju istraživača privukao BP3, takođe sa ulogom ’pratioca’ koji vezuje tri FGF proteina, 19, 21 i 23, a koji kontrolišu metabolizam, odnosno način na koji organizam čuva ugljene hidrate, tj. šećere, i lipide, tj. masti.

Naravno, ova studija je tek početak niza istraživanja koja slede kako bi se potvrdila uloga proteina BP3 u regulisanju metabolizma i njegovoj mogućoj upotrebi u terapiji kod ljudi. Ali ovo je još jedan dokaz koliko su proteini važni u ishrani. Svi koji se ozbiljno bave sportom znaju da nema dobre mišićne mase bez dovoljno proteina. Belančevine su makronutrijenti, što znači da su organizmu potrebni u većim količinama nego što je to slučaj kod mikronutrijenata – vitamina i minerala. I dok telo skladišti ugljene hidrate i masti koje unesemo, ono nije u stanju da skladišti protein. Ali to ne znači da treba da preterujemo s unosom proteina. Jedna klasična porcija mesa sadrži više proteina nego što je našem telu potrebno. Takođe, nije dovoljno da samo unosimo protein kako bismo izgradili mišićnu masu. Za to je neophodno da vežbamo. Vežbanje značajno utiče na metabolizam proteina, pa osobe koje naporno vežbaju ili rade treba da unose više belančevina od neaktivnih osoba. Postoje različite teorije o tačnoj količini potrebnih proteina, neka istraživanja navode da aktivnim sportistima treba čak 1,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. ’Umerenija struja’ kaže da je dovoljno od 0,8 do 1 grama po kilogramu telesne težine.

Ako ne unosimo dovoljno proteina, ne samo da će naši mišići patiti, već ćemo biti skloniji osteoporozi i lomovima kostiju, kosa i nokti će biti krti, osećaćemo se slabo i bićemo skloniji bolestima jer će nam pasti imunitet. Zato je bitno da znamo šta jedemo. Namirnice najbogatije proteinima su belo meso, tunjevina, losos, sir, jaja, mleko, ali ima ih i u hrani ne-životinjskog porekla – u pasulju i mahunarkama, orašastim plodovima, pšeničnim klicama, pečurkama, semenu bundeve i kikirikiju.

Ketogena dijeta nam može pomoći da smršamo, ali brojni stručnjaci upozoravaju da je ne treba držati tokom dužeg vremenskog perioda. Ugljeni hidrati su našem organizmu potrebni isto koliko i proteini, a ogromna je razlika u tome da li iz ishrane izbacujemo masna bela peciva, slatkiše i torte ili integralne žitarice. Isto tako je bitno i kakvu vrstu proteina unosimo. Masna mesa prepuna hormona i aditiva nam sigurno neće poboljšati zdravlje. Kao i u svemu, umerenost je ključ za rešenje problema. Ako ništa drugo, setimo se da su gladijatori živeli na sočivu i pasulju i da im je meso veoma retko bilo dostupno.

Gradite svoje mišiće kvalitetnim proteinima, redovnim vežbanjem, pijte dovoljno vode i čuvajte zdravlje organa za varenje. I ne zaboravite da popijete Equigal!  

Ovas je dobar za vas!

Ovas je veoma hranljiv, a zavisno od toga kako ga pripremimo, može biti i niskokaloričan i dijetalan. Jedna šolja kuvanih ovsenih pahuljica sadrži samo 150 kalorija, 4 grama vlakana i 6 grama proteina. Ako je uvrstimo u redovnu ishranu, ova divna žitarica će nam održavati zdravu telesnu težinu, ali ne samo to. Od ovsa možemo dobiti mnogo toga:

Ovas sadrži rastvoriva i nerastvoriva vlakna. Nerastvoriva vlakna pomažu rad creva i redovnu stolicu. Rastvoriva vlakna nam snižavaju holesterol i balansiraju nivo glukoze u krvi. Ovsena kaša će nam tako omogućiti osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda i sprečiti iznenadne napade gladi. Danas mnogi izbegavaju ugljene hidrate s nadom da će smršati. Međutim, ova grupa namirnica nam je preko potrebna, naročito kada dolazi iz celog zrna žitarica.

Ovas sadrži veoma bitne i korisne nutriente: tiamin, magnezijum, fosfor, cink, mangan, selen i gvožđe. Tiamin ili B1 je vitamin koji je neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata, funkcionisanje nervnog sistema i normalno varenje. Može se uneti isključivo preko ugljenih hidrata, a posebno je bitan trudnicama i dojiljama. Manjak tiamina se ogleda u smanjenoj moždanoj funkciji, mentalnim poremećajima i teškoćama u pamćenju i učenju. Kod osoba koje pate od Alchamerovog oboljenja, nivo tiamina u krvi je obično ispod normale. Tiamin nam čuva nerve i sprečava perifernu neuropatiju, ali i smanjuje osećaj bola, od herpesa, preko bola u zglobovima do migrenske glavobolje.

Magnezijum utiče na ceo organizam, i kada ga nema dovoljno pati sve, od krvnog pritiska do imuniteta. Manjak magnezijuma može uzrokovati kalcifikaciju arterija, grčeve mišića i ukočenost, depresiju, anksioznost, hipertenziju, hormonalni disbalans, nesanicu, probleme s kostima i osećaj umora i nedostatka energije.

Fosfor nam jača kosti i sprečava osteoporozu, jača mišiće i daje nam energiju, utiče na varenje i metabolizam, balansira hormone i hrani mozak. Cink je neophodan za dobar imunitet, pomaže da se brže oporavimo od infekcija, gripa i rana, utiče na balans insulina, štiti prostatu, normalan nivo testosterona i dobar spermogram kod muškaraca, kao i normalnu plodnost kod žena, a kod dece omogućava normalan rast i razvoj.

Mangan je oligoelement neophodan za zdrav metabolizam masti, zdravlje kostiju, vezivnih tkiva i dobru energiju. Pored integralnih žitarica, ima ga i u bobičastom voću. Selen je moćni antioksidans koji nas štiti od preranog starenja, čuva kožu, mišiće i hrani mozak. Bitan je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde, čuva nam imunitet i kardiovaskularni sistem. Starije osobe imaju veće potrebe za selenom, kao i pušači i oni koji se oporavljaju od bolesti i infekcija.

Gvožđe je najbitnije za sprečavanje anemije, kojoj su naročito sklone žene tokom reproduktivnog perioda. Kada nam je u krvi nizak nivo gvožđa, vitalni organi, srce, mozak i jetra ne dobijaju dovoljno kiseonika. Tada osećamo umor, nesvesticu, lako se zadišemo, hladno nam je na dlanovima i stopalima, noge nam trnu i bezvoljni smo.

I sve to se nalazi u ovsu. To je žitarica sa bogatom istorijom, a jednu naciju je posebno obeležila – Škotlanđane. U Škotskoj se ovsena kaša, poridž, jede od srednjeg veka, i zahvaljujući njoj je nacija i opstala. Škotski seljak je snagu crpeo iz ovsa, koji je uspevao na zemljištu gde je malo toga raslo. Poridž se kuvao ’na veliko’ u tučanom kotliću s vodom i malo soli, povremeno mešao posebnom tankom varjačom dok se ne zgusne. Interesantno je da se verovalo da se poridž sme mešati samo desnom rukom, u smeru suprotnom od skazaljke na satu, kako bi se odagnali zli duhovi. Tako pripremljeni poridž se sipao u drvenu kutiju i jeo tokom više dana. Hladan, bio bi dovoljno gust da može da se seče nožem i ponese na njivu. Današnji recept za poridž se dosta razlikuje od ovog starinskog. Kaša se pravi od pahuljica koje se brzo kuvaju, obično uz dodatak šećera, putera, mleka ili pavlake.

Ali ovsenu kašu čak ne moramo ni kuvati. Dovoljno je ovsene pahuljice preliti ključalom vodom i malo sačekati. Umesto šećerom, možemo je zasladiti mlevenim rogačem. Unos dobrih vlakana možemo povećati dodavanjem ovsenih mekinja, teksturu joj popraviti pomoću badema i grožđica i dodati joj sjajnu aromu pomoću cimeta.

Evo recepta za jednu kvalitetnu i obilnu ovsenu kašu koja će vas sigurno držati do ručka. Potrebno je:

  • 4-5 kašika ovsenih pahuljica, najbolje sitnijih
  • 1 kašika ovsenih mekinja
  • 1 kašika mlevenog rogača
  • desetak badema
  • desetak grožđica
  • malo cejlonskog cimeta

Sve preliti šoljom ključale vode i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, ili čak i cele noći, ako više volimo hladnu kašu. Po želji dodati bobičasto voće.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Tišina vrvi od odgovora

Pojam buka ima negativnu konotaciju, a bučna osoba je automatski naporna i neprijatna, i to nije slučaj samo sa našim jezikom. Engleska reč noise potiče od latinskog nausia sa osnovnim značenjem mučnine i gađenja. Buka koja prelazi određenu decibelažu propisanu zakonom prerasta u zagađenje i ugrožava zdravlje. Buka je bauk sa dobrim razlogom.

Nažalost, danas je buka neizbežna, a ne samo da ne možemo da je izbegnemo, već joj često dobrovoljno pribegavamo. Neretko ćemo u gradskom prevozu sresti mlade ljude sa slušalicama iz kojih udara muzika toliko glasna da je ceo autobus čuje. Većina uređaja nas upozorava da kada pojačavamo ton preko izvesne granice možemo oštetiti sluh. Pored izvesne budućnosti sa povećanim slučajevima gluvoće, ono što karakteriše naše doba je pribegavanje buci i izbegavanje tišine. Nije ni čudo, jer naše konzumersko društvo potencira čulne senzacije. Današnjem oku prija šarenilo, do kog najlakše dolazimo putem skrolovanja društvenih mreža. Privlačni izlozi prodavnica su jedan od glavnih aduta za dobru prodaju. Katalozi robnih kuća nas mame da ih listamo iako nam ništa novo nije potrebno. TV ekran je popularniji od knjiga koje su monotone jer sadrže ’samo’ tekst. Žene su neinteresantne ako nisu našminkane…

Čulo ukusa se posebno potencira i hrana koja je najnezdravija je i najkonzumiranija upravo zato što je ukusna. A ukusna je jer sadrži mnoštvo pojačivača ukusa, čak i slane namirnice sadrže šećer jer je ukus tako intenzivniji. Ide se dotle da mnoge od namirnica, naročito slatkiši i slatka pića, izazivaju zavisnost, mnogi su toga i svesni ali nastavljaju da ih konzumiraju. Želja za zadovoljenjem čula je jača i od razuma.

Kada je čulo sluha u pitanju, čini se da je problem dublji i potmuliji. Koliko ljudi danas, čim uđe u kuću, odmah pali TV jer ne mogu da podnesu da budu u tišini? Nije bitno šta je na programu, bitno je da se nešto čuje, bilo šta. I kada odemo u prirodu, umesto da slušamo pesmu ptica, palimo muziku. Kafići na obali mora nisu atraktivni ako ne trešti preglasna muzika. Tišina znači da treba da budemo sami sa svojim mislima. Ako su misli neprijatne, ako smo opterećeni strahovima i nezadovoljstvom, tišina nam nikako neće prijati. Radije ćemo problem maskirati glasnom muzikom.

Nažalost, radimo upravo suprotno od onoga što nam je potrebno. Jer baš je tišina ta koja može da nas uteši, nahrani um i dušu i donese nadahnuće. Naše bučno okruženje nam ne samo guši kreativnost, već i slabi imunitet i sprečava regeneraciju mozga. Buka snažno utiče na mozak i izaziva stres. Zvučni talasi aktiviraju amigdalu, centar naših emocija, što podstiče lučenje štetnih hormona. Stalna izloženost buci može dovesti do povećanog krvnog pritiska, oboljenja kardiovaskularnog sistema, nesanice i tinitusa – zujanja u ušima.

Za razliku od buke koja nam donosi bolest, tišina može da leči. Istraživanja su pokazala da ako provedemo dva sata dnevno u tišini, doprinosimo razvoju ćelija u hipokampusu, delu mozga koji je zadužen za pamćenje i čula. Poremećaj pažnje i smanjena koncentracija takođe se može lečiti tišinom. Kada provedemo neko vreme u okruženju koje zahteva niži nivo čulnih senzacija, dajemo šansu mozgu da povrati kognitivne sposobnosti. Time je na dobitku i prefrontalni korteks mozga koji je zadužen za donošenje odluka i rešavanje problema. Tišina omogućava mozgu da se opusti i prestane sa vrtoglavom obradom gomile podataka kojima je izložen u našoj digitalnoj eri.

Tišina pomaže stvaranje neurona, što u svakodnevnom životu doživljavamo kroz osećaj smisla i životne perspektive koji su nam preko potrebni. Tišinom ćemo se odbraniti od stresa i napetosti, kako psihički, tako i telesno. Nauka nam nije rekla ništa novo – da tišina leči poznato je vekovima. Tišina je prazan prostor. Prostor je dom probuđenog uma, govorio je Buda. Danas je nauka samo potvrdila učenja drevnih duhovnih učitelja.

Tišina nije prazna, već ispunjena odgovorima. I zato, kada život postane težak, glava prepuna misli a odgovora niotkuda, pribegnite tišini. Sklonite sve misli, dišite i jednostavno budite.

Dobar protok zlata vredi

Kada vodovodne cevi popuste i počnu da cure, efekat se ne vidi odmah. One su ukopane u zid i potrebno je vreme da se voda nakupi, nađe put i slije. Slično je i sa našim telom. Naš ’vodovod’, bubrezi i urinarni trakt, radi najbolje što može u postojećim uslovima. Ako mu dajemo šta mu treba, služiće nas dugo i dobro. Ako ga maltretiramo, pojačavamo pritisak, ’cevi’ će naprsnuti i biće potrebno dosta vremena da se problem manifestuje. Kao i voda koja u zidu nađe put pa procuri daleko od napukline, tako se i problemi s bubrezima mogu manifestovati na najmanje očekivane načine.

Većina oboljenja i poremećaja sa bubrezima i urinarnim traktom razvije se bez ikakvih simptoma, da bi, kad se konačno uspostavi dijagnoza, bolest već bila hronična. Tada nisu ugroženi samo bubrezi, već ceo organizam, od kardiovaskularnog sistema do kostiju.

Hronične bolesti bubrega ili hronična bubrežna insuficijencija, kako se još zove, u usponu je u svetu, i danas statistike kažu da svaka deseta osoba ima neku vrstu ove bolesti. Nezdravi način života, loša ishrana, gojaznost, pušenje, preterana upotreba lekova i hemikalija, samo su neki od okidača, a bolest često ostaje skrivena kod osoba koje nemaju redovne sistematske preglede i analize. Najbolji pokazatelj oboljenja je povišeni nivo kreatinina u krvi. Ako se otkrije na vreme, slabljenje funkcija bubrega može da se zaustavi ili uspori. Zapušteno stanje može dovesti do trajnog gubitka bubrežnih funkcija.

Pored povišenog kreatinina u krvi, problemi sa bubrezima manifestuju se i na načine koje je teško povezati s ovim organima. Jedan od čestih simptoma je stalni osećaj umora. Zdravi bubrezi proizvode glikoproteinski hormon eritropoetin koji kontroliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca snabdevaju ceo organizam kiseonikom. Kada ga nema dovoljno, patimo od anemije, i mišići nam se lako umore. Još jedan znak da smo anemični je stalni osećaj hladnoće, iako smo u toplom prostoru.

Anemija utiče i na pluća koja ne uspevaju da dobiju dovoljno kiseonika. Tada se lako zadišemo. Ali zadihanost može biti i posledica nakupljanja viška tečnosti u plućima usled nedovoljnog rada bubrega. Tada nam je teško da spavamo na ravnom, gušimo se i osećamo se oteklo. Pored toga što se tečnost nakuplja u plućima, otiču i ruke, prsti i zglobovi na nogama, toliko da postaje teško da se obujemo. Otok je vidljiv i na licu, a u težim oblicima može biti i bolan na dodir.

I mozak pati kada nema dovoljno kiseonika, pa tada osećamo česte nesvestice, vrtoglavicu i opštu slabost. Teže pamtimo i ne uspevamo da se koncentrišemo na jednostavne zadatke koje smo pre bez problema obavljali.

Usled hiperkalemije, previsokog nivoa kalijuma u krvotoku kog bubrezi ne mogu da prečiste, može doći do poremećaja srčanog ritma, tahikardije, kao i zadihanosti zbog slabijeg rada dijafragme. Hiperkalemija se može pouzdano utvrditi samo laboratorijskim testovima.

Još jedan veoma karakterističan znak da sa bubrezima nešto nije u redu je osećaj svraba. Bubrezi uklanjaju otpadne materije iz krvotoka, a kada rade otežano, onda nam se taj otpad nakuplja u krvi i izaziva osećaj jakog svraba po celom telu.

Bubrezi mogu uticati na naše čulo ukusa. Uremija – povišeni nivo otpadnih materija u krvi, od kojih je najzastupljenija urea, može nam promeniti ukus hrane, pa nešto što smo veoma voleli ranije sada nam može postati gadno. Obično se pacijenti žale da hrana ima ukus metala. Zbog toga se apetit drastično smanjuje, pa i telesna masa. Uremija utiče i na dah, koji postaje neprijatan bez obzira koliko prali zube i koristili tečnosti za ispiranje.

Kada se problem s bubrezima zahukta i otpadne materije se neprekidno nakupljaju i ostaju u krvotoku, imamo stalan osećaj mučnine i potrebu za povraćanjem. Kao da ništa što pojedemo ne može da nam se zadrži u stomaku. Pored povraćanja, pojačava se potreba za mokrenjem, a boja urina je ili veoma bleda, ili previše tamna, ponekad i krvava, i urin može delovati penasto usled povećanog nivoa proteina. I pored toga što osetimo veliku potrebu za mokrenjem, ono može biti vrlo otežano uz osećaj pritiska u donjem delu stomaka.

Osobe koje pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih poremećaja, pušači i gojazni, kao i osobe starije od 60 godina pod većim su rizikom da obole od poremećaja rada bubrega. Kada stanje ode u ekstrem, rešenje su dijaliza ili transplantacija. Jasno je onda koliko je važna preventiva.

Bubrege možemo očuvati, revitalizovati i brojne probleme s njima eliminisati pomoću lekovitog bilja. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić, samo su neki od darova prirode koji nam mogu olakšati veoma neprijatna stanja. I svi oni su u Nefrovitu. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja sa diuretičkim dejstvom koji direktno utiče na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu. On smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Pomaže i kod Ešerihije koli, veoma uporne bakterije koja izaziva neprijatne infekcije. Nefrovit pospešuje eliminaciju peska i sitnijih kamenčića iz bubrega, ali i sprečava njihov nastanak. Nefrovit, za odličan protok u našem ’vodovodu’! 

Fizička i mentalna oštrina, ruku pod ruku

Istraživanja pokazuju da se svake četiri sekunde na svetu zabeleži po jedan novi slučaj demencije. Iako se demencija smatra oboljenjem starih, nažalost, ona ne bira godine i može pogoditi i tridesetogodišnjake. Kod mlađih osoba ona se teže primećuje i dijagnostifikuje. Neki od prvih signala su problemi sa kratkoročnom memorijom, poteškoća da se pronađe prava reč, ali i promene raspoloženja, apatija, konfuzija, nemogućnost da se obavljaju uobičajene radnje, dezorijentisanost, bespotrebno ponavljanje uobičajenih svakodnevnih radnji.

Naše pamćenje može biti kratkoročno i dugoročno, i dok je ovo prvo ograničeno, dugoročno pamćenje je kao bunar bez dna. Za razliku od kompjutera ili memorijskih kartica koji imaju ograničenu memoriju, ljudsko pamćenje može biti neiscrpno. Neka istraživanja su pokazala da kratkoročno možemo pamtiti 4 do 9 informacija, dok dugoročno možemo skladištiti bezbroj sećanja i podataka. Ako izuzmemo gubitak pamćenja iz psiholoških razloga, usled traumatičnih događaja koje potiskujemo, razlog zaboravnosti leži u nemogućnosti skladištenja podataka, kao i preuzimanja tih podataka iz ’skladišta’ memorije.

Kognitivne rezerve našeg mozga, njegova mogućnost da prevaziđe neurološka oštećenja usled niza faktora, najčešće starenja, vremenom se smanjuju. Ali ono što mozak sigurno ’pamti’ zauvek je način na koji ga hranimo. Mozak se sastoji od oko 75% vode, i najmasniji je organ u telu: ima najmanje 60% masti. Za optimalno zdravlje mozga neophodne su esencijalne masne kiseline, od trenutka začeća do smrti. Osim što su neophodne za samu strukturu mozga, esencijalne masne kiseline omogućavaju sintezu i pravilno funkcionisanje moždanih neurotransmitera.

Mozak možemo dobro nahraniti ako redovno konzumiramo orašaste plodove, maslinovo ulje, masnu ribu poput lososa i tunjevine i avokado, ali potrebno je i da ga treniramo. Učenje stranih jezika, računanje napamet umesto pomoću digitrona, sviranje muzičkih instrumenata, šah, hobiji koji zahtevaju istančanu motoriku poput veženja, crtanja, slikanja, slaganja slagalica, odličan su ’kognitivni trening’.

Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da i redovna fizička aktivnost veoma povoljno deluje na očuvanje i poboljšanje pamćenja. Tako je jedna klinička studija, rađena na 36 zdravih ispitanika u ranim dvadesetim godinama dokazala da je samo deset minuta laganog vežbanja na dan dovoljno da poboljšamo pamćenje. Tokom ove studije, ispitanici bi prvo radili lagane vežbe, jogu ili brzo hodanje tokom deset minuta, da bi potom dobili zadatak da zapamte niz pojmova dok je istovremeno rađeno snimanje mozga magnetnom rezonancom. Ne samo da su uspevali da dobro reše zadatke, već je snimanje pokazalo pojačanu vezu između hipokampusa, dela mozga zaduženog za skladištenje memorije, i kortikalne oblasti mozga koja je odgovorna za povratak memorije. U drugom delu istraživanja rađen je isti test i snimanje, ali bez prethodnog vežbanja. Ovog puta komunikacija između hipokampusa i kortikalne regije bila je vidno slabija.

Kada ne vežbamo, ili prestanemo da vežbamo, usporava se dotok krvi u 8 moždanih regija, uključujući i hipokampus pomoću kog stvaramo, čuvamo i vraćamo memoriju. Na taj način povećavamo i rizik od neurodegenerativnih oboljenja, kao što su Alchajerovo i Parkinsonovo oboljenje. Kako starimo, tako veze između delova mozga postaju sve slabije što se prvenstveno odražava u nemogućnosti da razlikujemo slične događaje iz prošlosti. Već tokom perioda od deset godina može doći do značajnog smanjenja zapremine mozga i mentalnog propadanja.

Još jedna studija rađena u Kanadi bavila se merenjem nivoa proteina BDNF – moždanog neurotrofičnog faktora, koji doprinosi normalnom rastu, opstanku i održanju neurona.  U studiji je učestvovalo 95 mladih odraslih ispitanika koji su bili podeljeni u tri grupe: prva je bila uključena u fizički i kognitivni trening, druga samo u fizički i treća nije imala nikakav trening. Fizički trening sastojao se od 20 minuta intenzivnih intervalnih vežbi. Rezultat je pokazao da fizičke vežbe ne samo poboljšavaju kognitivne funkcije, već dovode i do povećanja nivoa BDNF proteina.

Dakle, pored toga što nam daruje vitkost, stabilan nivo insulina u krvi, dobru cirkulaciju i rad kardiovaskularnog sistema, redovna aktivnost nam čuva moždane funkcije i poboljšava pamćenje. Zato patike na noge, pa u šetnju! Budite pozitivno zarazni po svoju okolinu, naterajte prijatelje i članove porodice vam se pridruže. Nema boljeg ulaganja u budućnost.

Zdrava koža – melem za dušu

Znate li koji je naš najveći organ? Onaj kog često previdimo – koža. Ne samo da je najveći, već i organ koji najbrže raste, ali i ima najveći broj mogućih poremećaja, čak preko 3000. Koža je naša odora koja nas štiti od povreda, alergena, toksina, UV zračenja, izoluje i zadržava telesnu toplotu, brani imunitet, podstiče proizvodnju vitamina D, omogućava osećaj dodira, a pritom je rastegljiva, fleksibilna i daje nam veliki opseg pokreta.

Koža je i najveći predmet naše pažnje, jer osim svih fizioloških funkcija, ona je ta koja nam daje i lepotu. Blistava, zdrava, čista koža, ono je čemu svi težimo. Ali koža nije samo ono što vidimo na površini, epiderm. Ispod prvog sloja krije se derm, srednji sloj, unutar koga se nalaze lojne i znojne žležde, nervni i krvni završeci, vlakna kolagena i elastina, melanociti – ćelije pigmenta koje proizvodi melanin, i korenje dlaka. Ni to nije sve. Još dublje nalazi se hipoderm, potkožni sloj sačinjen uglavnom od masnog tkiva. On je naš ’tapacirung’, izolacija koja nas štiti od hladnoće i udaraca.

Sada je već jasno da je bitno šta stavljamo na kožu, ali i šta dodajemo ’pod kožu’. Osim što treba da vodimo računa da je prekomerno ne isušujemo, ne izlažemo previše uticaju okoline, naročito sunčevim zracima i solarijumu, sredstvima koja je mogu iritirati, na našoj koži se jasno očitava i naš jelovnik.

Za hidriranu i elastičnu kožu bitno je koliko tečnosti unosimo. Ako ne pijemo dovoljno vode, nikakve hidratantne kreme nam neće pomoći. Kada popijemo vodu, ona će dospeti do svih drugih organa pre nego što na red dođe koža. Dobra hidriranost kože znači i dobru cirkulaciju i prokrvljenost, od ćelijskog nivoa nadalje. Ako ne unosimo dovoljno vode koža nam može postati suva, zategnuta i perutava. Suva koža je podložnija boranju i manje otporna.

Ako nam je na jelovniku uglavnom brza hrana prepuna nezdravih masti, šećera i konzervanasa, to će se sigurno odraziti i na koži. Jedan od najčešćih rezultata takvog načina ishrane su akne. Studije su dokazale da namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu biti povezane s pojavom akni, što ne iznenađuje jer šećer i prosti ugljeni hidrati remete nivo insulina u telu i mogu izazvati upale. Nekvalitetna ishrana bogata lošim mastima može poremetiti sebum kože, i taj disbalans opet rezultira aknama.

Koliko nam loše, hidrogenizovane masti mogu zapušiti pore i uništiti kožu, toliko nam dobre masti, esencijalne masne kiseline, mogu pomoći da joj vratimo balans i izborimo se s brojnim poremećajima. Pa šta onda koža voli?

Avokado je sjajan izvor mono i poli-nezasićenih masnih kiselina koje značajno poboljšavaju tonus i teksturu kože. Ovaj ’rajski’ plod sprečava upale ispod površine kože pa tako i poremećaje i izbijanje akni. Sjajan izvor dobrih masti, posebno omega-3, je i ’masna’ riba – tunjevina i losos, kao i maslinovo ulje. Osim što ove namirnice imaju veoma pozitivan efekat na kožu, one su veoma zasitne i sprečiće napade gladi tokom kojih često posežemo za nezdravom, brzom hranom.

Još jedan bitan element za zdravlje kože je vitamin C. On je antioksidant koji štiti kožu na ćelijskom nivou od oštećenja i starenja. Najbolji način da ga unesemo je preko bobičastog voća, naročito borovnica i jagoda. Plod prepun vitamina C, ali i vitamina A koji je neophodan za zdravlje kože, je i paradajz. Vitamin A ili retinol je čest sastojak ’anti-aging’ preparata jer podstiče stvaranje kolagena. Umesto u skupe kreme, sigurno je lakše da investiramo u paradajz. Pored paradajza, retinol i retinoide – derivate vitamina A, sadrže i kelj i lisnato povrće. Retinoidi regenerišu ćelije i sprečavaju starenje kože kao i nastanak akni. Još jedan način da unesemo retinol u organizam je preko beta-karotina koga ima u šargarepi, batatu i voću narandžaste boje. Beta karotin metaboliše jetra i prirodno pretvara u retinol.

Kada se pitamo koje meso da izaberemo za ručak, najbolje je da se opredelimo za piletinu. Nemasni protein je važan deo zdrave ishrane i bitan izvor amino kiselina koje podstiču stvaranje ćelija. Amino kiseline su najbitniji ’građevinski materijal’ prilikom stvaranja kolagena, koji koži daje elastičnost i štiti je od bora.

Cink jača imunitet i pomaže zarastanje rana. Spanać, orašasti plodovi, bundevino i suncokretovo seme, sjajan su izvor cinka. Cink može sprečiti pojavu bubuljica i akni jer reguliše rad lojnih žlezda. Osim toga deluje kao prirodni ovlaživač kože i daje joj mladalački izgled.

Kažu da dobra supica leči dušu, ali sjajna je i za kožu. Supa od kostiju je prepuna prirodnog kolagena. Osim što će nam osvežiti kožu, odlična je i za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva. Često mislimo da nije potrebno da se zdravo hranimo ako vitamine i minerale uzimamo u obliku suplemenata. Na žalost, to nije tako. Ništa ne može da zameni prirodnu, svežu, kvalitetnu i zdravu hranu.

A kada birate šta ćete staviti na kožu, takođe je bitno da bude prirodno. Idealna kombinacija prirodnih ulja i masti može dobro nahraniti kožu, dati joj elastičnost, ublažiti svrab i peckanje, ali i imati antibakterijsko svojstvo. Baš takav sklop sastojaka nalazi se u Devi melemu za regeneraciju. Pčelinji vosak, ulja avokada, noćurka, jojobe, pšeničnih klica, nevena, čileanske ruže, pantenol i alantoin, kao i eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, doneće prirodni balans koži i podstaći njenu regeneraciju, ali to nije sve. Devi melem za regeneraciju ima protivupalni efekat, štiti od sunca i vetra, zaceljuje, pomaže kod ekcema i psorijaze, kondicionira, hidrira, ima antiseptičko, baktericidno i fungicidno dejstvo. Ulje čileanske ruže pritom i podmlađuje jer smanjuje pojavu bora i ublažava ožiljke.

Zdrava koža – melem za dušu!

Pucanje po šavovima

Ako bismo analizirali naše doba i najčešći uzrok naših žalbi, na tom spisku bi se sigurno našao umor. Često smo umorni, čak i kada pristojno spavamo. ’Osećam se kao da me je kamion pregazio’. ’Umorna sam kao da sam orala ceo dan’. Da smo barem orali, imali bismo satisfakciju da gledamo kako nam rastu usevi, ali umor koji danas često osećamo može samo da nas ubije u pojam, a naizgled nema uzroka.

Kada smo umorni pati sve: posao, deca, kuća, a ponajviše mi sami. Stalni osećaj umora nam umanjuje samopouzdanje, tera nas da verujemo da nismo dovoljno sposobni, organizovani, vredni. Povlačimo se i od društva jer nemamo snage da slušamo tuđe priče, budemo u bučnom okruženju, a tuđa pozitivna energija može čak i da nam bude iritantna.

Veliki je spisak uzroka koji mogu izazvati umor, a da to nije preterana fizička aktivnost ili težak fizički rad. Kao voda koja ponire duboko u zemlju pa izvire kilometrima daleko, tako i uzrok našeg umora može biti nešto potpuno nenadano i nevidljivo. Razlog umora može biti u našoj psihi, i ako smo često pod stresom ili patimo od depresije, sigurno ćemo se osećati kao da nas je pregazio kamion. ’Kako si?’ ’Dobro, samo sam umorna’, čest je odgovor na uobičajeno pitanje prilikom susreta. Taj odgovor nije nimalo naivan i može ukazivati da patimo od depresije ili smo pod velikim mentalnim pritiskom. A šta izaziva taj umor? Pored toga što nam stres i depresija remete san pa nismo u stanju da se pošteno naspavamo tokom noći, čak i ako na vreme odemo u krevet, ova stanja mogu izazvati i grčenje mišića. Osećaj da smo pod konstantnim pritiskom nesvesno nas tera da se stežemo. Povremeno možemo osetiti i kao munja brzi grč koji nas potpuno protrese, a ponekad nismo ni svesni grča jer je on permanentan i na njega smo se potpuno navikli, kao na cipele koje nosimo. A mišić koji neprekidno radi i nikada se ne opušta iziskuje veliku energiju.

Grč ili spazam mišića može pogoditi bilo koju mišićnu grupu, ali kod stresa i depresije najčešće je lociran u mišićima vilice, vrata i ramenog pojasa. On nas obično navodi da nesvesno podižemo ramena i da se zgrbimo. Kako je danas dosta poslova vezano za radni sto i kompjuter, neminovno je da nam se kombinacija svega ovoga bukvalno obije o kičmu. Nažalost, tek tada shvatamo da smo sopstveno zdravlje stavili na poslednje mesto, a prioritet dali trivijalnostima.

Pored psihičkih uzroka, umor mogu izazvati i zdravstveni poremećaji. Najčešći uzrok umora, naročito među ženama našeg doba, je hormonalni disbalans koji je poprimio oblike epidemije. Pored poremećaja štitaste žlezde koja nam reguliše metabolizam i igra važnu ulogu u održavanju čitavog organizma, uzrok hormonalnog disbalansa može biti i poremećaj reproduktivnog sistema. Osim osećaja nervoze i depresije koju takav disbalans može izazvati, postoje poremećaji koji nas sistematski iscrpljuju: miomi na materici i endometrioza. Oba ova stanja mogu izazvati veoma obilna menstrualna krvarenja koja crpe rezerve gvožđa u organizmu i izazivaju anemiju. Kada smo anemični, uvek smo umorni.

Umor nas iscrpljuje, izaziva bol uključujući i glavobolju, onemogućava normalnu koncentraciju i pamćenje, okida osećaj nesvestice, mučnine, lupanje srca, i drastično nam uništava imunitet. Moderno doba je dobilo još jednu dijagnozu koja naše pretke nije pogađala, iako su živeli mnogo teže i u mnogo gorim uslovima nego mi: sindrom pregorevanja. Još jedan ’izum’ zapada, ’burnout syndrome’, označava osećaj kada nam je svega dosta i kada nemamo snage, mentalne ni fizičke, da izađemo u susret svim izazovima koje nam nameće posao, porodica, zakrčeni saobraćaj, očekivanja okoline… Često spontano u takvoj situaciji kažemo da ’pucamo po šavovima’.

Naše telo je otporna mašina, ali kada je duže vremena pod pritiskom, neki deo će pući. Kada pukne jedan deo često dolazi do ’domino efekta’. Zato dugotrajni osećaj umora ne treba zanemariti. Osvestite svoje telo. Proverite da li spontano podižete ramena i uvlačite glavu kao kornjača. Nemojte ignorisati nesvesticu prilikom ustajanja. Nije dobro da ste stalno nervozni i bezvoljni. Proverite kako spavate, kako sedite i kako se hranite. Uradite povremeno osnovne analize krvi. Ne čekajte da puknete po šavovima.

Dobra, kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost i dobar san preduslovi su za normalno funkcionisanje – dakle neophodno nam je to što je i prirodno. Ukoliko nismo u stanju da zaspimo i zadržimo kontinuiran, kvalitetan san, ako nam se grče mišići i osećamo mentalnu i fizičku iscrpljenost, tu je Optima Forma. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja može da nas opusti, ali i da nam izoštri um. A ako nas iscrpljuje hormonalni disbalans, tu je Femisan A: kapi ili kapsule na bazi lekovitih biljaka koje se koriste od davnina uredovljuju ciklus, balansiraju hormone, kontrolišu obilna krvarenja, smanjuju nervozu tokom PMS-a i ženama tokom reproduktivnog perioda omogućavaju da vode ispunjen, smislen i dinamičan život.

Keks s bundevom, rogačem i orahom

Jesen je vreme izobilja, a tri ploda su njen pravi simbol: bundeva, rogač i orah.

Bundeva je prepuna dobrih vlakana, pektina i celuloze koji pomažu varenje i sprečavaju gojaznost. Esencijalne masne kiseline koje sadrži daju energiju, štite zdravlje reproduktivnih organa i čiste kožu, a pomažu i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Prepuna je vitamina, pre svega karotina, vitamina C i B, niacina i folne kiseline. Tu su i bitni minerali: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe i čitav niz oligo i mikroelemenata. Odličan je diuretik i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma, a samim tim ublažava bol kod oteklih zglobova i umanjuje upale bubrega i bešike. Bundeva je prirodni čistač kože i naročito je korisna osobama sa psorijazom. Karotin koji sadrži štiti nam oči i sprečava kataraktu.

Rogač je bogat vitaminima A, B, D, kao i magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i fosforom. Osim što je ukusan i može se koristiti kao prirodni zaslađivač, i lekovit je: ima antiseptičko, analgetsko, antivirusno i antioksidativno dejstvo. Dijetalan je, pogodan za dijabetičare, a izuzetno je dobar za osobe na dijeti za mršavljenje jer ima sposobonost da višak masti vezuje i izbaci putem stolice. Zato je odličan i za osobe sa poremećajima kardiovaskularnog sistema, snižava nivo lošeg holesterola i triglicerida i čisti krvne sudove. Odličan je čistač creva, a sklop minerala koje sadrži sprečavaju osteoporozu.

Orah sadrži veoma visok nivo antioksidanata i polifenola koji štite ćelije i sprečavaju niz oboljenja uključujući i karcinom. Prepun je zdravih vlakana, proteina, vitamina i minerala: B, C, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, pa nam daje energiju tokom dužeg vremena, smanjuje rizik od dijabetesa i čuva vitkost. Orah, sa svojim dobrim, mononezasićenim mastima, idealan je plod za zaštitu srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, može nam pomoći da smršamo jer nam daje osećaj sitosti i održava zdrav nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda.

Eto dovoljno razloga da ove namirnice iskombinujete na zdrav način i uživate u njihovim blagodetima. Mi vam dajemo predlog za ukusan i veoma zdrav keks koji će vas zasititi i sprečiti napade gladi.

Za ovaj keks potrebno vam je:

  • 125 g putera
  • 2 pune kašike meda
  • 2 kašike rogača
  • 1 jaje
  • 1,5 šolja speltinog brašna
  • pola šolje ovsenih pahuljica
  • 1 šolja pečene i izgnječene bundeve
  • 1 kašičica cimeta
  • 1 kašičica sode bikarbone i pola kašičice praška za pecivo
  • prstohvat soli
  • 1 šolja seckanih oraha

Uključite rernu na 180 stepeni i pripremite dva velika pleha obložena papirom za pečenje.

Sve suve sastojke sipajte u činiju i promešajte. Dodajte puter koji je malo odstojao na sobnoj temperaturi i utrljajte ga da se dobro sjedini sa suvim sastojcima. Dodajte izgnječenu bundevu, med i jaje pa dobro sjedinite viljuškom. Na kraju dolaze seckani orasi koje takođe treba dobro umešati da se ravnomerno rasporede. Smesu vadite kašičicom i spuštajte na pleh, trudeći se da masa bude što ravnomernija, i ostavljajući dovoljno mesta između da se keks ne bi spojio i zalepio.

Pecite keks 10 minuta na 180 stepeni, oba pleha uz upaljen ventilator, ili jedan po jedan pleh bez ventilatora.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Termofor, čokolada i…

Sve znamo taj trenutak kada nam nije ni do čega, samo bismo da se sklupčamo, privijemo jastučić ili termofor na stomak i povremeno se utešimo kockicom čokolade. Tokom ciklusa bol je normalna pojava, i verovatno su se sve žene manje-više na njega navikle. Bol često prate i grčevi, osećaj nadutosti, vrtoglavica, glavobolja, promene u varenju, mučnina i nervoza. A zašto je to tako?

Dan ili dva pre početka menstruacije počinjemo da osećamo blage grčeve, da bi se oni pojačali s pojavom krvarenja i nastavili tokom narednih par dana. Bol može da se proteže duž butina i reflektuje u donjem delu leđa, dok su grčevi najjači u predelu materice. Grčeve izaziva prostaglandin, hormon koji luči endometrijum materice, upravo s namerom da pokrene kontrakcije kako bi došlo do njenog ljuštenja i obnavljanja, što je i svrha menstruacije. Prostaglandin je zaslužan i za kontrakcije koje prethode porođaju i pomažu da se beba ’istisne’ iz materice. Prilikom kontrahovanja, prekida se dotok krvi u matericu, a samim tim ovaj organ ostaje bez kiseonika. Materica je mišić sa sposobnošću, kao i svaki drugi, da se stegne i opusti, i kada se zgrči mi osećamo bol.

Neuobičajeno jaki menstrualni grčevi i bol kod mladih devojaka koji se mogu javiti već od puberteta zovu se primarna dismenoreja, a u kasnijem dobu, nakon 35. godine života, žene mogu iskusiti izuzetno jake grčeve oko i tokom ciklusa, čak jače od porođajnih, što se stručno zove sekundarna dismenoreja. Nju izazivaju poremećaji reproduktivnog sistema, najčešće endometrioza i adenomioza. Endometrioza je stanje koje najčešće pogađa žene u tridesetim i četrdesetim godinama života, a karakteriše ga abnormalno širenje ćelija van endometrijuma (omotača materice) i materice, koje se potom lepe i stvaraju tkivo na jajovodima, jajnicima, a ponekad i na organima za varenje. Kada dođe do menstruacije, ovo tkivo ’pamti’ da treba da se odvoji i oljušti, i tada žena oseća nesnosan bol. Kod adenomioze, ćelije endometrijuma urastaju u zid same materice.

Abnormalan bol ali i pojačano krvarenje mogu izazvati miomi, benigni tumori koji rastu na unutrašnjem ili spoljnom zidu materice. Razne vrste infekcija mogu takođe pojačati bol tokom menstruacije, jer bakterije dovode do jakih upala jajnika i jajovoda.

Kako možemo olakšati menstrualni bol?

  • Postoje pokazatelji da žene koje redovno konzumiraju alkohol i duvan često imaju pojačan menstrualni bol, pa je najbolje smanjiti njihov unos, ili još bolje, u potpunosti ih izbaciti.
  • Toplota pomaže. Termofor, topao pojas ili ćebe oko struka pomoći će da se opuste mišići pa će i sami grčevi biti manje bolni.
  • Redovna fizička aktivnost, osim što prokrvljuje tkivo, utiče i na bolji balans hormona i normalan ciklus, pa redukuje i menstrualni bol.
  • Hrana je vrlo bitna, i sada je već opšte poznato da nezdrava hrana, masna peciva od belog brašna, slatkiši i hrana sa previše loših masti definitivno utiče i na hormone. Sveže namirnice, voće i povrće, naročito zdrave masti, omega-3 masne kiseline i hrana bogata magnezijumom mogu olakšati menstrualni bol. Čokolada je bogata magnezijumom (ali ona crna, sa visokim procentom kakaa), pa nije ni čudo što nam ’se traži’ na početku ciklusa.
  • Ako je bol izrazito jak, doktor može prepisati analgetik, ali, još bitnije, treba da utvrdi razlog pojačanog bola. U slučaju poremećaja poput endometrioze ili mioma potrebno je odmah reagovati kako bi se zaustavilo njihovo širenje.

Doktor može prepisati i kontraceptivne pilule kako bi se unormalio ciklus što je u najvećem broju slučajeva privremeno rešenje koje traje dok se uzima pilula. Tu je i nešto što su žene koristile od davnina i što dokazano pomaže: lekovito bilje. Virak ili vrkuta je biljka u kojoj su žene vekovima tražile spas, i čuvena je po tome što može da olakša predmenstrualne simptome, bolne menstruacije, ali i poremećaje poput endometrioze, adenomioze, mioma i infekcija. Virak je sjajan u kombinaciji s hajdučkom travom koja je čuveni spazmolitik – ima sposobnost da ublaži grčeve i bol. Protiv onog gadnog osećaja nadutosti na početku ciklusa i tokom PMS-a bori se neven jer ima moć da izbaci višak vode iz organizma. Crveni zdravac takođe smanjuje nadutost i ublažava PMS, a deluje i kao blagi sedativ.

Rusomača može da zauzda pojačano krvarenje, dok je zlatna maka majka svih lekovitih biljaka, sa veoma širokim spektrom dejstva. Osim što je lek za mnoge bolesti, maka jača organizam, imunitet, podiže nivo energije i efikasno balansira hormone. Ne samo da pomaže pre i tokom ciklusa, već može da ublaži i simptome menopauze. Ako svemu tome dodamo i cink koji je neophodan za regulaciju metabolizma, genetske aktivnosti, normalnu deobu ćelija, jak imunitet, hormonalni balans i plodnost, dobili smo Femisan A plus zlatna maka kapsule. Lekovito bilje iz već čuvenih Femisan A kapi sada postoji i u novom obliku, u kapsulama obogaćenim zlatnom makom i cinkom. Lakše su za upotrebu jer se jednostavno mogu direktno progutati, a velika su pomoć ne samo kod primarne i sekundarne dismenoreje, već i kod težih poremećaja poput endometrioze, adenomioze, mioma, PCOS, cista, ranica na grliću materice i neplodnosti.

Termofor, čokolada, i Femisan A!