All posts by Gordana Zdjelar

Duh predaka zaista živi u nama

Iako u svoje vreme često osporavan i neshvaćen, Frojd je bio prvi koji je ukazao na važnost  nesvesnog. Na učenje ’Oca psihoanalize’ nadovezao se Jung, koji je prepoznao da se podsvest svake jedinke zasniva na mnogo dubljem i opštijem sloju podsvesti kog je nazvao ’kolektivno nesvesno’. Ono je deo nasleđa svake individue i sastoji se od iskustava, trauma, uspeha, duhovnosti predaka. To je ’zbirka pripovesti’ naših starih, iskustveni talog koji do nas dopire kroz intuiciju i govori nam šta je dobro a šta nije, čemu treba prići s ushićenjem a čemu s oprezom.

Ovo kolektivno iskustvo prenosi se milenijumima s kolena na koleno pomoću određenih obrazaca mišljenja, emocija i ponašanja koje je Jung nazvao arhetipovima. Arhetip je ’armatura’ kolektivnog nesvesnog, čak ni novorođenče na ovaj svet ne dolazi kao čist list papira koji tek treba da se ispiše, već kao zbirka pripovesti, fantazija i projekcija koje u mnogome određuju njegovu ličnost. To je i razlog zašto su deca vrlo maštovita i sklona fantaziranju. Čovek je kroz istoriju arhetipove uobličavao pomoću mitova i bajki, a kod svakog pojedinca oni se ispoljavaju u snovima i vizijama.

Jung je definisao arhetipove koji se najčešće ponavljaju u mitovima širom sveta, a najpoznatiji su anima, majka, dete, mudri starac, senka, duhovi… Bajke svih naroda sadrže element anime, koja se materijalizuje kao vodeni duh, sirena, vodena nimfa, veštica ili boginja. Njena glavna osobina je da ume da opčini muškarce, zavede ih i dovede do ludila. Kada u stvarnom životu muškarac projektuje ženski aspekt iz svoje psihe na konkretnu žensku osobu, on je idealizuje, postaje zanesen i opčinjen – zaljubljen. Anima je neobuzdana, ne zanimaju je pravila već žudi za čistim, jakim iskustvom i doživljajem. Kada nas obuzme, bez obzira kog pola bili, ona nas budi, tera da odbacimo racionalne šablone ponašanja i misli, a u sred svog ludila život odjednom ima apsolutni smisao. Anima je krajnje neracionalna ali iskonski mudra, i kada nas obuzme donosi haos, a nakon što protutnji i napusti nas, shvatamo njenu uzvišenu svrhu.

Jungovo učenje je kasnije nastavio Sondi, mađarski psiholog koji je uveo pojam familijarnog nesvesnog i pomoću njega objasnio kako porodično podsvesno nasleđe utiče na izbore pojedinca – izbor partnera, prijatelja, profesije, oboljenja, pa čak i načina kako ćemo umreti. Ali srećom, pored porodične podsvesne istorije, svaki pojedinac poseduje i lični ego – slobodu izbora, pomoću kog kroji ličnu sudbinu i ima mogućnost da preokrene nasleđeni niz. Njegova terapija imala je za cilj da pacijenta suoči sa nasleđem predaka i omogući mu da uvidi da on ipak ima slobodu da odluči kako će rukovati svojim nasleđem.

Interesantno je da je psihologija kao nauka, od samog svog nastanka, često bila osporavana i smatrana nenaučnom metodom, ili u najmanju ruku, nije shvatana ozbiljno. Ali ako pratimo naučna istraživanja i dobijene rezultate tokom poslednje decenije, uvidećemo da je psihologija u njima dobila upravo naučnu potporu: najnovija istraživanja pokazala su da su sećanja naših predaka upisana u naš DNK. Smatra se da je instinkt upravo način na koji se taj zapis manifestuje.

Eksperimenti na pacovima pokazali su da ova bića mogu svoja saznanja da prenesu na buduće generacije čistom genetikom. Pacovi su stavljeni u lavirint gde su imali priliku da nauče koje mehanizme mogu da upotrebe kako bi izašli iz njega i dobili nagradu. Kada bi bili po prvi put sami stavljeni u isti lavirint, njihovi potomci bi mnogo brže dolazili do rešenja. U drugom eksperimentu miševi su naučeni da se plaše određenog mirisa. Nova generacija miševa plašila se istih mirisa iako nije imala nikakvog direktnog iskustva sa njima. Ono što je Jung zvao kolektivnim nesvesnim a Sondi familijarnim nesvesnim, nauka sada zove genetskim pamćenjem i priznaje mogućnost da velike traume koje je jedna generacija doživela, mogu da se genetski prenesu na nove generacije, kao i da ekstremne traume mogu izmeniti genetski materijal, zavisno od stanja u kom se telo nalazilo u datom trenutku. Biološki je izvodljivo da takva vrsta memorije može da se fizički prenosi s generacije na generaciju.

To nam može pomoći da razumemo sopstveni narod – na primer, kako su česta ratovanja, rušenja i prinudna iseljenja kod nas ostavila ’zapis’ budućim generacijama da budu oprezni, nepoverljivi, da u nekim narodima vide svoje vekovne prijatelje a u drugima neprijatelje, kao i da im duhovni napredak bude bitniji od materijalnog, za razliku od zapadne civilizacije. Ali ovo saznanje može biti veoma bitno i na nivou jedinke: može nam pomoći u lečenju fobija, anksioznosti, panike i post-traumatskog stresa, ili obrnuto, da razumemo zašto neki ljudi poseduju veliki talenat i mogu da naslikaju ili napišu nešto briljantno iako nikada to nisu učili, ili zašto imaju prirodnu veštinu da organizuju ljude i izvuku iz njih ono najbolje – takozvani rođeni lideri…

A kako to može pomoći vama? Ako imate strahove koje ne možete da objasnite, ako često sanjate slične snove, ako ste u nekim situacijama neobjašnjivo nervozni, ako prema nekim ljudima gajite netrpeljivost a za to ne postoji nikakav konkretan razlog – možda to jednostavno iz vas govore vaši preci. Probajte da saznate što više o precima, ako već ne znate, i da neke prelomne trenutke iz njihovih života povežete sa svojim jakim emocijama. Oslušnite svoju intuiciju, jer ako vam govori da u nešto ne treba da se upustite, verovatno vam se neki pradeda u sličnoj situaciji davno gadno opekao i ostavio vam je tu lekciju u genima.

Ako u vama ’govori’ stres i depresija vaših predaka, najbolje što možete je da je prepoznate, povežete i definišete, i baš kao i naši stari, potražite pomoć u prirodi. Ne morate da idete na livadu i berete lekovito bilje, jer tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat koji vam može pomoći da smanjite stres, uklonite depresiju, poboljšate koncentraciju, osećate se bistrije, i postanete emotivno stabilniji. Jer, kako reče Sondi, iako je u nama duboko zapisana porodična istorija, ipak je tu i naš lični ego, sloboda izbora koja nam omogućava da preokrenemo nesrećni sled događaja.

Pitaće te starost gde ti je bila mladost

Kada smo mladi i u punoj snazi, ni na pamet nam ne pada da nekim navikama ugrožavamo sopstvenu budućnost. Mladost je po prirodi drska, ubeđena da će večno trajati. To je vreme kada želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, bitno nam je kako izgledamo i spremni smo na velike rizike da bismo se svideli okolini.

Kada dostignemo četrdesetu, a ponekad i ranije, svi naši poroci i bezobziri prema sebi počinju da se ispoljavaju. Onda saznamo kako je komšija, ’mlad čovek’, samo kolabrirao na terenu dok je u parkiću igrao košarku s društvom, hitna pomoć je došla prekasno. Srce. Ili kako je prijateljica, vršnjakinja, iznenada završila na intenzivnoj, moždana aneurizma… I tada se malo uplašimo, ali i dalje verujemo da su to stvari koje se dešavaju drugima. Sve dok i mi ne popijemo šamar.

Činjenica je da veliki broj faktora rizika za srčana oboljenja naglo raste kada pređemo četrdesetu, uključujući visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i gojaznost. Sve su to snažni okidači kardiovaskularnih problema. Srećom, ako se na vreme osvestimo, možemo lako i brzo preokrenuti situaciju u svoju korist. Čak i ako u četrdesetim i pedesetim godinama napustimo loše navike, imamo velike šanse da da nas srce i krvni sudovi posluže tokom narednih decenija.

Kada pređemo četrdesetu, metabolizam se usporava i dosta smo skloniji gojenju. Dobro je povremeno stati na vagu, jel kilogrami mogu da nam se prikradu a da toga ni ne budemo svesni. Pritom, u tim godinama salo počinje da se taloži na mestima na kojima ga ranije nismo imali, i uglavnom se koncetriše u trbušnom pojasu i u vidu dubinskih, visceralnih masti koje su posebno pogubne po kardiovaskularni sistem. Često se tokom prelaza u ovu novu fazu života ljudi osećaju kao da su se odjednom obreli u nekom drugom, nepoznatom telu. Pravila koja su do tada važila više ne važe, a na nama je da osmotrimo i oslušnemo svoje telo i prilagodimo se novonastaloj situaciji, jer se obrnuto sigurno neće dogoditi.

Stručnjaci za nutricionizam kažu da je najbolji način ishrane za kardiovaskularni sistem mediteranska dijeta. Osim što treba da obratimo pažnju na to da ne jedemo prženu hranu bogatu trans mastima, potrebno je i da kontrolišemo porcije. Često prejedanje lako ulazi u naviku i u jednom trenutku imamo osećaj da više ne možemo bez velikih količina hrane. Što više jedemo, više nam se traži, kao da smo na drogama. Jedna porcija hrane ne treba da bude veća od stegnute pesnice, umesto crvenog mesa bolje je odabrati piletinu ili ribu, a umesto putera – maslinovo ulje. Kada osetimo glad a nije vreme obroka, najbolje je da popijemo čašu vode i sačekamo. U takvim situacijama shvatićemo da smo zapravo žedni, a ne gladni.

Kada smo mladi i zdravi, lako nam je da ispoštujemo niz dnevnih obaveza i da dodatno prihvatimo više društvenih događanja tokom večeri. Kako vreme prolazi, shvatamo da nam je prenaporno da svakog dana iskombinujemo i obaveze i druženje, i često smanjujemo aktivnosti na uštrb druženja. Ono čega moramo biti svesni je da posao nećemo imati ceo život, ali da su nam prijatelji neophodni. Istraživanja kažu da manjak društvenih kontakata povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za 29%. Pritom, treba imati u vidu da porodica i prijatelji nisu isto. Deca rastu, odrastu i imaju svoj život, partneri mogu dolaziti i odlaziti, ali prijatelji su ti koji treba da budu konstanta u našim životima. Zato, uporedo sa svojim zdravljem treba da negujemo i prijateljstva i uvek odvojimo vremena za druženje.

Želja za lepo izvajanim telom će nas često navesti da vežbamo više i napornije nego što je to ne samo potrebno nego i dobro. Fizička aktivnost je neophodna, ali njen manjak, baš kao i višak, može da nam škodi. Idealno je da vežbamo oko 45 minuta na dan, tri do četiri puta nedeljno, kao i da svakodnevno obavljamo lagane fizičke aktivnosti poput šetnje ili penjanja uz stepenice. Neophodno je da uočimo sopstvena ograničenja i da ih poštujemo. I način vežbanja se s godinama menja, pa dok smo ranije uživali u intenzivnim aerobnim vežbama, kasnije će nam više prijati lagane vežbe snage i dosta istezanja.

Mladost često shvata stres kao izazov i voli da mu prkosi, ali dođe trenutak kada potrošimo mehanizme. Stres nikako nije dobar za srce, i potrebno je da nađemo načina da ga izbegnemo. Ako nam je vožnja do posla i klackanje po kužvi u sred leta ili tokom vejavice stresna, bolje je da se opredelimo za gradski prevoz. Ako nam je posao stresan i previše zahtevan, potrebno je da preispitamo šta nam je bitnije, da nas šef pohvali ili da sačuvamo zdravlje. To, naravno, ne znači da treba da zabušavamo, već da ispravno postavimo sebi prioritete.

Alkohol i cigarete su pogubni po naš kardiovaskularni sistem. Što pre ih napustimo, ili svedemo na minimum, to ćemo bolje sačuvati zdravlje. Ako nismo u stanju da se disciplinujemo, treba da potražimo pomoć. A čak ikad ne uspemo iz prve, treba da se podsetimo statistike: prosečna osoba koja je konačno uspešno ostavila duvan, pre toga je pokušavala 7 do 10 puta. Upornost nam može spasiti glavu.

Za snažno, lavlje srce, tu je i Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i jača srce. Leocardin pomaže i pospešuje oporavak nakon infarkta i štiti srce tokom virusnih infekcija koje mogu oslabiti srčani mišić. On uravnotežava pritisak i srčani ritam, usporava starenje krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Leocardin – da starost ne pita gde mu je bila mladost…

Higijena spavanja

Pored lične, radne higijene ili higijene uma i ishrane, postoji i higijena spavanja. Ona se ne obavlja samo pred odlazak u krevet, već počinje od trenutka kad se probudimo. Ako se disciplinujemo da ustajemo ujutru relativno rano, uredno doručkujemo i sveži započnemo dan, već smo dali doprinos verovatnoći da uveče bolje zaspimo. Svako od nas zna koliko sati sna je našem telu potrebno da bismo tokom dana bili energični, zdravi i pozitivni. I svako zna kako (ne)funkcioniše kada ne dozvoli svom telu tu količinu sna, a naročito ako se to ponavlja iz noći u noć.

Zdrav san zavisi od kvalitetnog uranka, dobre ishrane, dovoljne – ni premale ni prevelike fizičke aktivnosti tokom dana, i ustaljene rutine. Koliko ‘uredno’ spavate? Evo korisnih smernica koje vam mogu pomoći da se bolje organizujete i obezbedite sebi kvalitetan san:

  • Budite što aktivniji tokom dana. Previše nagomilane energije može predveče izazvati nervozu i napetost. Ako ceo radni dan provedete za radnim stolom, a kad dođete kući ispred TV-a, vrlo je moguće da nećete uspeti da ’isključite’ mozak kad odete na spavanje.
  • Izbegavajte spavanje tokom dana duže od 20 minuta. Kad predugo spavamo popodne, remetimo cirkadijalni ritam. Ako osećate da morate da prilegnete, neka vaš izbor bude kratak petnaestominutni odmor.

  • Nemojte se kriti od sunca. Naravno, ne dopustite sebi da izgorite, ali umereno izlaganje suncu je potrebno za proizvodnju melatonina, hormona koji je neophodan za zdrav san. Kada smo izloženi suncu ujutru i tokom pre podneva, uveče dolazi do prirodne proizvodnje melatonina ranije i lakše nam je da utonemo u san. I za serotonin, koji je deo ovog mehanizma, neophodna je dnevna svetlost.
  • Nasuprot tome, izbegavajte svako izlaganje jarkom svetlu, naročito plavom kog emituju elektronski uređaji, uveče pred spavanje. Izloženost veštačkom svetlu nakon sumraka narušava kvalitet sna i sprečava proizvodnju melatonina. I ne samo da remeti san, već i normalno i lako buđenje ujutru. Zato ne nosite u krevet sa sobom mobilni telefon ili tablet.
  • Tokom dana nemojte boraviti u spavaćoj sobi. Spavaća soba je za spavanje, i u njoj ne bi trebalo da bude elektronskih uređaja, teškog nameštaja, predmeta koji prikupljaju i zadržavaju prašinu. Trudite se da spavaća soba bude uvek dobro provetrena i da posteljina bude čista. Proverite u kakvom vam je stanju madrac, i ako je neudoban, promenite ga.

  • Još jedan način da poboljšamo proizvodnju melatonina je zdrava ishrana. Triptofan je amino kiselina koja pomaže stvaranje melatonina. Ima je u piletini, siru, orašastim plodovima, jajima, bundevinim semenkama, sočivu, pasulju i ovsu.
  • Pored zdrave ishrane, potrudite se da popodne i uveče ne pijete energetska pića i kafu. Kafein ne treba unositi četiri do šest sati pred odlazak u krevet. Ako vam se nešto pije uveče, neka to bude šolja toplog mleka, kakaa ili biljnog čaja.
  • Osim što se moramo potruditi da nam večera bude zdrava i stimuliše rad melatonina, treba da pazimo da ne bude preobilna. Umesto da vari hranu, naše telo uveče treba da usmeri svu energiju na obnavljanje telesnih funkcija i revitalizaciju mozga.
  • Alkohol nas uveče može uspavati, ali čim ga organizam metaboliše, razbudićemo se. Zato, ako ga često i preterano konzumiramo, možemo imati duge periode nesanice u sred noći. To sigurno neće pomoći da lakše podnesemo jutarnji mamurluk.
  • Osmislite svoje večernje rituale. Razmazite sebe. Napravite toplu kupku s aromatičnim uljima. Pustite laganu muziku. Odradite nekoliko opuštajućih asana iz joge i meditirajte. Izbegavajte bilo kakve rasprave s ukućanima i sve probleme odložite za jutro.

Oko trećinu dana provodimo u snu. Da bismo imali kvalitetnih preostalih 16 budnih sati, moramo ispoštovati potrebe svog tela. Ako vam je teško da se organizujete i ’dovedete u red’ svoju higijenu spavanja, potražite pomoć iz prirode: tri lekovite biljke u potpuno prirodnom preparatu Optima Forma pomoći će vam da lakše utonete u san, izborite se sa stresom i anksioznošću, a pritom, tokom dana budete koncentrisani, prepuni mentalne energije i vedri. Optima Forma, za optimalnu higijenu sna!

Heljda

Heljda, Fagopyrum sagittatum, je biljka iz porodice troskota, poreklom sa severa Indije. Plod joj je u obliku trouglastog zrna, a cvetovi raznobojni i medonosni. Heljda nije žitarica, ali se često svrstava u tu grupu zbog sličnih svojstava i načina pripreme.

Heljda je kod nas, nažalost, prilično zapostavljena, dok je u Rusiji u masovnoj upotrebi. Idealna je za osobe osetljive na gluten i veoma je zdrava. Bogata je rutinom, flavonoidom koji čuva elastičnost krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. Kako sadrži i dosta magnezijuma, selena, kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa, fluora i u tragovima jod, cink i brom, idealna je za osobe sa osetljivim kardiovaskularnim sistemom i proširenim venama, opušta krvne sudove i mišiće i drži pritisak pod kontrolom. Rutin utiče i na mikrocirkulaciju kože i doprinosi svežem i mladalačkom izgledu i štiti od negativnih efekata sunčevih zraka, a može pomoći i u lečenju ekcema i otoka.

Heljda je bogata rastvorljivim vlaknima pa poboljšava varenje, pomaže perilstatiku creva, sprečava zatvor, održava stabilnost insulina u krvi i sprečava pojavu dijabetesa. Odlična je kod insulinske rezistencije i može pomoći osobama sa viškom kilograma da dođu do željene kilaže. Heljda je ’sita’ biljka – održava osećaj sitosti i sprečava napade gladi. Još jedan razlog da nam se nađe na trpezi kada želimo da smršamo je i prisustvo triptofana koji poboljšava raspoloženje i sprečava nervozu i depresiju.

Heljda je odličan izbor za sportiste i vegane: sadrži osam esencijalnih aminokiselina, pa može zameniti i meso u ishrani svojim kvalitetnim biljnim belančevinama. Ona sadrži skoro sve vitamine grupe B, naročito niacin, kao i vitamin E.

Selen, cink i gvožđe koje sadrži jačaju imunitet, održavaju zdravlje kostiju, utiču na poboljšanje krvne slike i sprečavaju anemiju, poboljšavaju koncentraciju, pa je zato heljda idealna namirnica kako za decu u razvoju, tako i za starije osobe i žene u menopauzi.

Istraživanja su pokazala da žene koje redovno konzumiraju heljdu imaju manju stopu oboljenja od karcinoma dojke, a njeno pozitivno dejstvo je posebno izraženo u sprečavanju raka debelog creva.

Nadamo se da smo vam dali dovoljno razloga da uvrstite heljdu u svoju ishranu. Potražite u radnjama zdrave hrane heljdin griz i napravite ovu interesantnu a vrlo jednostavnu projaru. Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2dl)

  • 1 čaša heljdinog griza
  • 1,5 čaša speltinog brašna
  • 1 čaša kefira
  • ½ čaše maslinovog ulja
  • 1 prašak za pecivo
  • 4 jaja
  • kašičica himalajske soli
  • 1 kriška (oko 250 gr) mladog sira
  • 4-5 struka mladog belog luka seckanog na kolutiće
  • 1 vezica mlade koprive, poparene vrelom vodom, oceđene i na sitno iseckane (može se zameniti spanaćem ili blitvom)
  • semenke za posipanje po izboru

Podmazati dobro klasičnu tepsiju (đuveč 35x20cm) i posuti heljdinim grizom, prodrmati da se dobro i ravnomerno zalepi. Uključiti rernu na 200 sepeni.

U posudi za mešenje mikserom umutiti 4 jaja, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke uz stalno mešanje. Na kraju dodati seckan zeleniš, izmešati varjačom, pa seckan mladi sir i pažljivo izmešati da se sir previše ne raspadne.

Sipati smesu u tepsiju i posuti semenkama po želji (susam, suncokret, golica, čurukot, kim…). Peći 40 minuta na 200 stepeni. Servirati uz kefir ili jogurt.

Vodite računa o ishrani, krećite se i mislite pozitivno. I ne zaboravite – Equigal!

Živa rana mira ne da

Endometrijum je tkivo koje oblaže matericu i koje se, tokom svake menstruacije, ljušti i potom obnavlja, u normalnom, prirodnom ciklusu pripreme tela žene za začeće i trudnoću. Tokom menstruacije, endometrično tkivo se izbacuje iz tela, dok se, kod endometrioze, dešava da raste izvan materice, pa i da dospe na okolne organe, zalepi se i sraste s njima. Najčešće se ’nakači’ na jajnike, jajovode, spoljni deo materice, trbušnu maramicu i creva. Ovo tkivo koje je sad gde mu mesto nije, i dalje ’pamti’ da ima zadatak da se tokom menstruacije oljušti, što nastavlja da radi gde god da je. Ono sada nema gde da ode, ostaje zarobljeno i izaziva upale i otoke.

Naravno, to podrazumeva veoma jake bolove, grčeve i krvarenja. Pošto su joj simptomi prilično neobični i mogu se poistovetiti sa drugim, ne-ginekološkim poremećajima, endometrioza često ostaje skrivena, nedijagnostifikovana, a čak 25% žena neće ni imati nikakve simptome endometrioze.

Endometrioza se obično razvije nekoliko godina nakon prve menstruacije, može se privremeno zaustaviti tokom trudnoće, a nestaje s menopauzom. Pored toga što izaziva neplodnost, endometrioza je opasna zato što se relativno kasno otkriva, a može i povećati rizik od karcinoma jajnika. Nije poznato zašto dolazi do endometrioze. Ona je često nasledna, pa ako su je imale naša majka, baba ili tetke, moguće je da ćemo je dobiti i mi. Po nekim teorijama, menstrualna krv prenosi endometrične ćelije kada, umesto da izađe napolje, krene unazad preko jajovoda ka maloj karlici. Ove ćelije mogu dospeti u malu karlicu i prilikom carskog reza i ’nastaniti se’ na ožiljku. Kada je imuni sistem jak, on će uspeti da eliminiše zalutale ćelije. Ali kada oslabi, kada se ne hranimo kako treba ili kada ga poremete veoma stresne situacije, telo neće uspeti da se izbori.

Pored naslednog faktora, endometriozi su sklonije žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine života, one čiji su ciklusi na manje od 28 dana, čije menstruacije traju duže od 7 dana, kao i nerotkinje i žene u tridesetim i četrdesetim godinama života.

A evo na koje simptome treba obratiti pažnju i potražiti pomoć lekara:

  • Endometrioza je bolna. Pošto endometrično tkivo krvari i tamo gde ne treba, dolazi do oticanja, bola i grčeva, koje se uglavnom osećaju u donjem stomaku i lumbalnom delu leđa. Bol može biti tako jak da onemogućava normalne dnevne aktivnosti.

  • Vrlo obilne menstruacije. Prvih par dana menstruacije su normalno malo obilnije, pa se postepeno smanjuju. Ali kod endometrioze uobičajeno je jako krvarenje tokom čitave menstruacije. Česta je i pojava ugrušaka, a krvarenje se može javiti i između dve menstruacije.
  • Endometrioza može izazvati i poremećaj varenja. Ponekad se endometrijum zakači za creva ili bešiku, što izaziva neprijatne grčeve, opstipaciju, kao i bolno mokrenje. Gastroenterolozi će ovakve simptome često povezati sa sindromom iritabilnog creva, zato je bitno o njima razgovarati i sa ginekologom.
  • Seksualni odnosi mogu biti vrlo bolni, i bol se može javiti tokom ili nakon odnosa. Obično je bol lociran u karlici ili donjem delu kičme.
  • PMS kod endometrioze može biti produžen i pojačan, a jedan od pratećih elemenata je mučnina i povraćanje.
  • Statistike kažu da oko 40% žena koje ne uspevaju da zatrudne imaju endometriozu. Upala koju izaziva ovaj poremećaj, može oštetiti spermu i jajašce ili poremetiti njihov prolaz kroz jajovod i matericu. U težim slučajevima, endometrično tkivo može i zapušiti jajovode.

Danas se endometrioza leči hormonalnom terapijom, dok se protiv bolova koriste nesteroidni protivupalni lekovi, kao što je ibuprofen. U težim slučajevima pribegava se laparoskopskoj operaciji tokom koje se uklanja endometrično tkivo. Problem je što se kod većine žena ono već tokom godinu dana nakon operacije vraća. Najesktremnije intervencije podrazumevaju histerektomiju – uklanjanje materice.

Endometrioza je, dakle, kao živa rana koja nam nikada ne da mira. Kod nje je najbitnije da ne budemo same sebi neprijatelji: loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol, duvan, mogu samo pogoršati stanje. Redovna, umerena fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče lučenje ’dobrih’ hormona i na taj način nam pomaže da se izborimo sa bolom. A postoji i prirodni način da uravnotežimo funkcije u organizmu, izbalansiramo hormone i očuvamo reproduktivni sistem. Femisan A je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku vodeno-etanolskog rastvora (kapi) i kapsula. Sadrži ekstrakte šest lekovitih biljaka koje su se od davnina koristile kao pomoć ženama, za regulisanje menstrualnog ciklusa, kod hormonskog disbalansa i neplodnosti. Femisan A se može koristiti uz redovnu terapiju koju prepiše lekar, nema kontraindikacija i neželjenih dejstava.

Daleko od očiju, daleko od stomaka

Iskušenjima je najčešće teško odoleti, naročito kad je hrana u pitanju. Nekome je hrana veoma bitan faktor u životu, a ima i onih retkih kojima je hrana samo sredstvo za preživljavanje. Ali čak i kad nismo gladni i nije vreme za obrok, ako se nešto primamljivo stavi pred nas, velika je šansa da ćemo počistiti tanjir. To je potvrdila i studija iz 2011. godine, rađena na velikom broju gojaznih studentkinja, koje su unosile prekomerni broj kalorija kad god bi im hrana bila na dohvat ruke.

Svako ko radi u kancelariji odmah će prepoznati situaciju: uvek se tu nađe neka čokolada, kolači koje je umesila i donela koleginica, bombonjera koju je doneo zahvalni klijent… I sve stoji ’na izvol’te’. Pre desetak godina rađena je zanimljiva studija u kojoj je posmatrano 40 sekretarica. Istraživači bi postavljali dve vrste posude – providnu i neprozirnu, sa bombonama, jednu direktno na sto sekretarice, a drugu par metara dalje. Dok su im prozirne posude sa slatkišima bile na stolu, sekretarice su u proseku jele 7,7 bombona na dan. Kada su tu bile neprozirne posude, jele su manje. A kada su obe bile par metara dalje, jele su 60% manje bombona.

Još jedna studija rađena je pre par godina u poslovnoj zgradi sa zajedničkim mini-kuhinjama u kojima su svima stalno dostupna pića i hrana. Istraživači su prvo posmatrali prostorije i zaključili da većina zaposlenih dolazi da bi uzela piće. Onda su u jednoj kuhinji u prvi plan stavili pića, a dosta dalje grickalice, dok su u drugoj grickalice bile odmah pored napitaka. Rezultati su zanimljivi: u ovoj drugoj kuhinji, gde su grickalice bile na dohvat ruke, duplo više muškaraca i za jednu trećinu više žena bi se služilo njima svaki put kad bi došli po napitak.

Ali i pre nego što su rađene slične studije, postoji industrija koja je veoma dobro shvatila kako funkcioniše ljudski mozak: reklamna. Stilisti hrane i fotografi znaju kako da aranžiraju i slikaju hranu da deluje najprimamljivije. Verovatno je najbolji primer za to hamburger poznatog svetskog lanca brze hrane, koji na slici izgleda savršeno i sočno, a kada ga dobijete u pakovanju od stiropora shvatite da izgleda usahlo i minijaturno. Pored izgleda hrane, na nas utiču i mirisi: kada uđemo u pekaru neposredno nakon što je pekar iz rerne izvukao sveže pečen hleb ili pecivo, teško ćemo odoleti da ga ne kupimo. Miris roštilja dok prolazimo pored kioska na ulici takođe može biti vrlo inspirativan.

Pa kako nas to čulni nadražaji navode da se prejedamo? Na našu odluku da posegnemo za hranom utiču dva različita sistema u mozgu. Homeostatski sistem koji reguliše našu potrebu za hranom kontroliše hipotalamus tako što luči hormone koji nam signaliziraju da smo gladni ili siti, i to isključivo na osnovu ‘unutrašnjih’ signala koje telo šalje u skladu sa trenutnim nivoom energije. Ali tu je i drugi, ‘spoljašni’ sistem koji funkcioniše po sistemu ’nagrade’, i koji je osnov zavisnosti ne samo od hrane, već i od opijata. Lepo servirana hrana ili primamljivi miris predstavljaju čulne podsticaje koji aktiviraju anticipaciju prijatnosti koju izaziva hrana.

U SAD, koje su poznate po epidemiji gojaznosti kod tinejdžera, rađena je studija tokom koje su tinejdžeri dobijali milkšejk nakon čega bi odmah bili podvrgnuti snimanju magnetnom rezonancom, da bi se utvrdilo kako im reaguje mozak. Kod svih čiji je mozak pokazao ’povišen’ odgovor na stimulans hranom, nakon tri godine utvrđeno je značajno povećanje telesne mase.

A vi, da li se lako mašite za hranu kada stoji ispred vas? Ako je odgovor potvrdan, najverovatnije kuburite s kilažom. Ali ako ste svesni te činjenice, onda imate i ključ za rešenje: ne držite hranu, grickalice, slatkiše u vidnom polju. Ako imate sedentan posao, sklonite hranu s radnog stola. Kod kuće sve što vas mami stavite u kredenac ili plakar, ili još bolje, ne držite slatkiše i grickalice u kući. Ako je verovati pomenutim studijama, na taj način ćete barem prepoloviti bespotrebno prejedanje.

A ako želite da se na zdrav način rešite viška kilograma, smanjite oticanje zbog zadržavanja viška vode u organizmu, ubrzate varenje i pospešite razmenu materija, tu je Equigal. Pet lekovitih biljaka u ovom potpuno prirodnom preparatu pomoći će vam i da se inhibira osećaj gladi, ali, pošto su one i prirodni čistači organizma, ublažiće ili otkloniti sve procese u koji mogu izazvati ili pogoršati reumu, giht, poremećaj rada creva i mokraćnog sistema ili hemoroide. Dakle, Equigal pred oči, a grickalice što dalje!

Hranom do balansa i u zrelim godinama

Menopauza je bitan stepenik u životu svake žene, i ne baš mnogo prijatan. Kada nagrnu naporni simptomi često nismo ni svesne da to iz nas govori menopauza, tek kada sa određene vremenske distance analiziramo situacije i naše reakcije, shvatimo šta se zapravo dogodilo. Menopauza i hormonalne promene koje je prate utiču na celokupni sistem, i psihu i telo, a često ih nesvesno i same pogoršavamo neadekvatnim stilom života. Jedna od vrlo bitnih stavki na koju u menopauzi treba obratiti veliku pažnju je ishrana.

Neadekvatnom i nezdravom ishranom možemo drastično povećati neprijatne simptome koji će nam ne samo učiniti nesnosnim taj prelazni period, već mogu i uticati na naše kasnije zdravlje i definisati našu starost. Ono što vreba iza ugla, i što treba da sprečimo po svaku cenu, su porozne kosti, loša mišićna masa, kardiovaskularni problemi, usporen metabolizam, sklonost ka gojenju, anemija…

Nedavna istraživanja pokazala su da je idealan tip ishrane za žene koje ulaze u menopauzu, ali i nakon nje, mediteranski. Mediteranski način ishrane podrazumeva velike količine povrća i voća, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja, a manje količine crvenog mesa. Studija koja je rađena na uzorku od preko 100 žena koje su prošle menopauzu, potvrdila je da ovakva ishrana značajno utiče na očuvanje ili poboljšanje gustine kostiju i veću mišićnu masu, bez obzira na fizičku aktivnost ili hormonalnu terapiju.

Jedan od najvećih rizika s kojim se žene nakon menopauze suočavaju je osteoporoza. Česti prelomi kostiju, a naročito osetljivost kičmenih pršljenova, može ekstremno smanjiti kvalitet života, ali i biti okidač za mnogobrojne druge poremećaje u zrelom i starijem dobu. U ovom slučaju, najbolji lek je zaista preventiva, pa akcenat na početku menopauze treba staviti upravo na jačanje koštane mase.

Pored mediteranske ishrane, kvalitet kostiju nam može poboljšati i mediteransko sunce. Redovno i umereno izlaganje suncu pomaže stvaranje vitamina D koji je neophodan za zdravlje kostiju. Naravno, suncu se možemo izlagati gde god ga ima dovoljno, ali boravak na moru ima i dodatnu prednost: plivanje i šetnje. Morska voda dodatno mineralizuje kosti, a plivanje je idealan sport koji pomaže da izgradimo i poboljšamo mišićnu masu uz skoro nepostojeće šanse da se povredimo.

Žene u menopauzi su posebno sklone gomilanju viška kilograma jer se metabolizam usporava a i prirodno se manje krećemo nego kad smo bile mlađe. Zato je mediteranska ishrana i što češći boravak na moru idealan način da očuvamo zdravu telesnu masu, idealan nivo holesterola i triglicerida i tako sačuvamo srce i krvne sudove.

Pored telesnih blagodeti, mediteranska ishrana će nam sačuvati i mentalno zdravlje. Kroz menopauzu ćemo proći uz manje depresije, promene raspoloženja, nervoze, lupanja srca i valunga. Pa šta je onda bitno da se nađe na trpezi žene koja ulazi u menopauzu? Uz sledeće grupe namirnica nećete pogrešiti:

  • Pre svega, pijte što više vode. Pad estrogena tokom menopauze izaziva sušenje kože i opštu dehidrataciju, koja može biti okidač i kardiovaskularnih problema, a i izazvati glavobolje.
  • Hrana bogata kalcijumom, kao što su zeleno lisnato povrće i zdravi mlečni proizvodi, najbolje jogurt i kefir, nahraniće naše kosti.
  • Još jedan prijatelj kostiju, vitamin D, osim što se prirodno generiše kada se izlažemo suncu, može se naći i u ’masnoj’ ribi kao što je tunjevina, losos, skuša, sardina. Ima ga i u goveđoj džigerici i žumancetu.
  • Kada tanjir napunimo laganim povrćem, ili kada pojedemo voćku za užinu umesto industrijskih kolača i keksa, pomažemo telu da održi zdravu telesnu težinu i sprečavamo gojaznost, a pritom obezbeđujemo dovoljne količine hranljivih materija. Uvek radije birajte patlidžan, tikvice, blitvu nego pržen krompir ili beli hleb.

  • Hrana bogata gvožđem, kao što su urme, ovsene pahuljice, jaja, spanać, blitva, sprečiće anemiju, naročito u perimenopauzi kada su moguće obilnije menstruacije.
  • Laneno i čia seme bogati su omega-3 masnim kiselinama koje nam štite arterije. Pospite njima kefir, ovsenu kašu ili salatu.
  • Nerafinisano, devičansko maslinovo ulje smanjuje upale, pokreće metabolizam, štiti kardiovaskularni sistem, vlaži kožu i održava vaginalnu vlažnost. Maslinovo ulje ima sposobnost da spreči ili ublaži alergije, čak su neke studije pokazale da deluje kao antihistaminik.
  • Bitan je i način pripreme hrane: uvek se pre odlučite da je obarite, blanširate, prodinstate ili grilujete nego da je pržite. Prženje ne samo da uništava korisne sastojke hrane, već značajno podiže njenu kalorijsku vrednost, što je siguran put ka gojaznosti.

Pored zdrave, prirodne hrane, u menopauzi nam dosta može pomoći i lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje mogu pomoći da se što lakše prebrodi menopauza i eliminišu neprijatni simptomi, kao što su preosetljivost nervnog sistema, uznemirenost, lupanje srca, promene raspoloženja, preznojavanje, valunzi. I sve one mogu se naći na jednom mestu – u Femisanu B.

Femisan B je najbolja, a potpuno prirodna formula za žene. Dodajte ga uz svoj mediteranski obrok, i obavezno ga ponesite na more!

Čili s govedinom (Chili con Carne)

Svi znamo da, kada želimo da smršamo, treba da nađemo načina da ubrzamo metabolizam. Donosimo vam prilagođeni recept za ukusno jelo s meksičkim korenima koje spaja dva odlična pokretača metabolizma: ljutu papričicu i protein.

Baš kao i sva najbolja narodna jela, i čili kon karne je u početku bio ’sirotinjska hrana’. Jelo je nastalo u San Antoniu, u Teksasu, gde su doseljenici sa Kanarskih ostrva iskombinovali sastojke koje su tradicionalno koristili Meksikanci, pre svega čili – ljutu papričicu, i dodali svoj pečat u obliku belog luka i začina. Smatra se da su američki autohtoni narodi ljutu papričicu koristili još od 7000. godine pre naše ere, pa možda i ranije, a nakon što je Kortez stigao u Južnu Ameriku početkom 16. veka, papričica je osvojila i ceo svet.

Neka istraživanja utvrdila su da možemo pospešiti proces gubitka viška kilograma i do 10 puta pomoću ljute papričice. Ljuti začini ne samo da mogu da nam prodrmaju metabolizam dok ih jedemo, već imaju isti efekat satima nakon konzumiranja. Pored toga, oni nam pozitivno utiču i na raspoloženje.

Drugi bitni element za pokretanje metabolizma je protein. Čisto proteinski obrok nam može pomoći da sagorimo do 25% kalorija u obroku samo tokom procesa varenja. Osim toga, protein je veoma zasitan pa će nam sprečiti napade gladi i potrebu za dodatnim grickanjem između obroka. Idealan je i za osobe koje su fizički aktivne jer pomaže izgradnju mišićne mase, a svi znamo, što veća mišićna masa, to manje sala.

Zato uz ovu varijantu čili kon karnea ne treba služiti pirinač, kukuruz ili tortilju, već ga iskombinovati uz lagano povrće, a ako nam ipak nedostaju žitarice, idealan izbor je kinoa.

Za ovu ’laganu’ varijantu čilija treba vam:

  • 300 gr mlevene junetine
  • 1 glavica crnog luka
  • nekoliko čenova belog luka
  • 1 rendana šargarepa
  • 1 konzerva pelat paradajza i još toliko pasiranog paradajza
  • 1 konzerva crvenog pasulja
  • 1 kašika celerove soli
  • biber
  • mlevena ljuta papričica po ukusu, što više to bolje
  • kašičica izdrobljenog semena korijandera, opciono
  • grančica majčine dušice ili origana

Luk sitno iseckati, baciti na tiganj s malo ulja, propržiti, pa dodati mleveno meso i nastaviti s prženjem uz mešanje dok se lepo ne usitni i promeni boju. Potom dodati paradajz i začine, sve dobro sjediniti i kada proključa dodati sve preostale sastojke. Smanjiti vatru i poklopiti, ostaviti da se krčka nekih pola sata, uz povremeno mešanje.

Čili servirati u listove salate, endivije ili kupusa, dodati štapiće celera, malo seckanog avokada… Kada se ohladi, čili možemo presuti u posudice i staviti u zamrzivač, na taj način imamo brz i zdrav obrok za situacije nemamo mnogo vremena.

Sačekajte par sati nakon ručka, pa – pravac u teretanu! I ne zaboravite da popijete Equigal!

S kim si, takav si?

Dobro znamo da nam ljudi iz naše okoline mogu preneti viruse, grip, gljivična oboljenja kože… ali da li je moguće da nam neko prenese gojaznost? Danas smo svedoci sve većeg broja slučajeva ekstremne gojaznosti koja poprima oblik epidemije i ozbiljno ugrožava zdravlje, naročito među decom i tinejdžerima. Moramo sami sebi priznati da se nedovoljno krećemo, da često posežemo za nezdravom hranom i brzim rešenjima čisto da napunimo stomak, a kada smo u društvu retko pazimo šta i koliko jedemo.

A da li se gojaznost može prenositi s osobe na osobu? Sudeći po najnovijim istraživanjima Univerziteta u južnoj Kaliforniji, gojaznost zaista može biti zarazna. U njihovoj studiji je učestvovalo preko 1000 tinejdžera i njihovih porodica, među kojima je bilo 25% gojazne dece i 75% gojaznih odraslih osoba. Naučnici su analizirali društveno okruženje dece i navike u porodici i zaključili da ključ gojaznosti leži u odnosima u porodici i međusobnom uticaju na navike u ishrani.

Ovo nije jedina studija koja je došla do ovakvog zaključka.  Slična studija na Univerzitetu na Havajima proučavala je 5000 tinejdžera, nakon koje je čak u naučnu terminologiju uveden nov pojam: imitativna gojaznost, kojom se definiše proces imitiranja nutritivnih i životnih navika gojaznih osoba. Definitivan zaključak studije je da, ukoliko obedujemo zajedno s gojaznom osobom, iako nismo gojazni i previše gladni, najverovatnije ćemo pojesti istu količinu hrane kao i oni. Ukoliko često obedujemo zajedno, naročito ako je u pitanju član porodice, najverovatnije ćemo i mi postati gojazni.

Istraživači harvardskog medicinskog fakulteta su izveli još opsežniju studiju na grupi od 12000 ispitanika, koja je trajala čak 32 godine. Zaključak studije je da ako vaš prijatelj nabaci koje kilo viška, imate 50% šanse da ih i vi nabacite.

Rezultati ovetri studije ne iznenađuju mnogo. Ljudi su povodljiva bića, naročito kada su u pitanju hedonistička iskušenja. Međutim, to ne opravdava naše postupke, naročito ako smo roditelji i treba da damo dobar primer svojoj deci. Treba da osvestimo sopstvene postupke i da shvatimo da smo mi gospodari svoje trpeze, jer od toga ne zavisi samo naš fizički izgled i samopouzdanje, već, mnogo bitnije, naše zdravlje, kako fizičko tako i mentalno. Zato je bitno:

  • kreirati sopstvene obroke i što više ih pripremati kod kuće
  • na posao ili u školu nositi ono što sami pripremimo
  • uneti što više boja na trpezu, jer što je šarenija, to možemo biti sigurniji da je hranljivija
  • izbaciti svu prerađenu hranu i industrijske slatkiše
  • pripremati hranu na zdrav način, kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem na malo ulja, a izbaciti prženje u dubokom ulju
  • piti čistu vodu i sokove koje sami iscedimo, a izbaciti gazirana pića i industrijske sokove
  • jesti za stolom u približno isto vreme svakoga dana, i ako imamo decu, naučiti ih da se obrok jede za stolom
  • kada smo u društvu, prepoznati i izbeći uticaj tuđih nezdravih navika, već zračiti pozitivnom energijom i prenositi svoje, zdrave navike
  • u restoranu pažljivo birati hranu koja se uklapa u naš režim ishrane
  • kontrolisati veličinu porcija i težiti da veći deo tanjira zauzima povrće i salata.

Sve to lepo zvuči, reći ćete, ali nije nimalo lako. Da, prave stvari nisu nikad lake. Ali zato je tu mala pomoć iz prirode: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da kontrolišemo osećaj gladi, izbacimo toksine iz organizma tako što ćemo poboljšati drenažu i razmenu materija, poboljšamo varenje, izbegnemo neprijatnu nadutost stomaka i zatvor, smanjimo ili eliminišemo celulit, i, konačno, pobedimo u procesu eliminacije viška kilograma. S Equigalom ste u pravom društvu!

Šta imaju zajedničko veštice, metle i kamen u bubregu?

Veštice lete na metlama od davnina do Hari Potera. Preteče ‘Nimbusa 2000’ koristili su stari narodi, od severa Evrope do američkih Indijanaca. Smatra se da su druidi, šamani, vračevi koristili razne halucinogene biljke tokom spiritualnih rituala, pomoću kojih bi stvarali iluziju letenja. Let je predstavljao simboličnu vezu između materijalnog i duhovnog sveta, vezu sa umrlima i precima, spajanje sa bogovima.

Iako prevladava mišljenje da su veštice isključivo žene, najstariji pisani dokument o veštičarenju iz 1453. godine pominje izvesnog Gijoma Edelina kako leti na metli. Bez metle, Hari Poter ne bi pobeđivao u kvidiču, a njegov sjajni nimbus ima dršku od mahagonija, i grančice od breze ili leske, zavisno od namene: breza omogućava žustro poletanje, a leska precizan okret.

Tradicionalne veštičje metle su imale dršku od jasena na čijem kraju bi bile privezane grančice breze. Po keltskoj legendi, veštice bi odlazile u šumu i molile vile da im pokažu najbolje drvo za metlu. Na taj način bi ’etiketirale’ svoje metle kao magične i moćne, ’dodirnute’ duhom natprirodnog, i svi bi verovali u njihovo magijsko dejstvo. A zašto baš grančice breze?

Naziv ovog prelepog drveta potiče iz sanskritskog – bhurga, sa značenjem ’drvo po čijoj kori može da se piše’. Od bhurge, reč je evoluirala do keltskog betu, engleskog birch, ruskog bereza i našeg breza. To je prvo drvo koje je niklo nakon Ledenog doba, a isti scenario ponavlja se i svake godine u proleće kada breza prva propupi. Logično je da je naš predak prepoznao moć i simboliku ovog drveta i preneo je kako u mitologiju, tako i u svakodnevni, praktični život. Brezovo drvo je savitljivo, ali i izdržljivo, pa se od njega vekovima pravilo sve, od kanua, preko korpi do koliba. Američki Indijanci su verovali da grom ne može da udari u brezu i pod njom tražili utočište tokom olujnih noći.

Breza je deo tradicionalnih obreda širom sveta. Kod nas, kada svatovi polaze iz kuće u crkvu, preskaču brezovu metlu koja ’čisti’ svo zlo i uroke. Smatra se da ovaj običaj potiče od starih Kelta koji su masovno naseljavali naša područja i mešali se sa Slovenima. Kod Kelta, metla je predstavljala savršeni balans viših sila, jer sadrži mušku i žensku energiju. Mušku simbolizuje drška falusnog oblika a žensku deo sa povezanim grančicama. I danas se, zato, i u Škotskoj koristi u svadbenim ceremonijama.

Rusi grančice breze postavljaju iznad ulaznih vrata kako bi se zle sile zadržale napolju. Viktorijanci u staroj Engleskoj bi šibali decu brezovim grančicama, s ciljem da se iz njih isteraju zle sile. Kolevke su se pravile od brezovog drveta da zaštite novorođenčad, a u škotskom visokogorju krave bi se gonile brezovim štapovima da bi donosile na svet zdravu telad. Breza je diljem sveta simbol obnove i pročišćenja. I to nije slučajno. Moderna fitofarmacija je dokazala da breza ima veliku moć da pročisti organizam.

Postoji mnogo podvrsta breza, a nama su najpoznatije dve – bela (obična) i cvetna (severna). Obe su lekovite i kao lek mogu se koristiti list, pupoljak, kora i sok. Danas znamo da list breze sadrži flavonoide, tanine, saponine, fenil karbonske kiseline, triterpenske alkohole i vitamin C. Šta to sve znači? Pre svega da je breza jak urinoantiseptik i diuretik. Naučna studija Evropskog naučnog udruženja za fitoterapiju (ESCOP) dokazala je da breza moćno pročišćava urinarni trakt, naročito u slučajevima upala, peska i kamena u bubregu, i odlična je kao pomoćna terapija u lečenju bakterijskih infekcija urinarnog trakta. Breza je diuretik, pospešuje drenažu – izbacivanje viška vode iz organizma, štiti organe za varenje, i ima sposobnost da smiri upale. Odlična je kod infekcija, cistitisa i drugih upalnih stanja mokraćnih kanala i prostate.

Osim što je sjajna za mokraćne puteve, odlična je i za kožu. Svi se sećamo čuvenih šampona od breze u litarskim pakovanjima, iz skromnih vremena kozmetičke industrije. Breza je odlična kod dermatitisa i lišajeva, smiruje kožu i balansira njenu pH vrednost. Pošto je diuretik, breza pomaže i kod bolnih zglobova, reumatizma, problema sa jetrom i gojaznosti.

Breza je, pored još 4 lekovite biljke, našla svoje mesto i u modernom preparatu osmišljenom na postulatima tradicionalne biljne medicine. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih kanala i prostate. Nefrovit smiruje upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, efikasan je kod bakterija, ešerihije i drugih infekcija. Pomaže u eliminaciji peska i kamenčića iz bubgrega. Uz Nefrovit – pesak i kamen, kao metlom odnešen!