All posts by Gordana Zdjelar

Glad, glad, večita glad

Da li ste konstantno gladni, čak i nakon dobrog obroka? Da li vam često pada mrak na oči i može vas smiriti samo mastan zalogaj? Da li vas samo slatkiši mogu utešiti? Poznato je da je gojaznost najveća bolest našeg doba, i verovatno svi znamo koje su njene posledice. A stalni osećaj gladi je vrzino kolo: što mu više udovoljavamo, to je veći. Postoji nekoliko načina da ga prekinemo, a najbitniji su znanje i svest. Saznajte šta uzrokuje stalan osećaj gladi, osvestite sopstveno ponašanje, i krenite u akciju. Evo kojim jednostavnim metodama možete konačno utoliti glad:

Vežbanje, osim što nam pomaže da sagorimo višak kalorija, deluje kao sjajni potiskivač gladi. Fizička aktivnost smanjuje nivo grelina, hormona gladi, i povećava nivo peptidnih hormona koji sprečavaju osećaj gladi. Grelin luče endoktrine ćelije želuca, naročito kada smo gladni, i njegov nivo raste u krvotoku od par sati pre obroka do uzimanja obroka, da bi potom opao. Za razliku od grelina, postoje peptidi koji signaliziraju mozgu da smo uneli dovoljno hrane. Jedan od njih je, na primer, oksintomodulin koji se luči u tankom crevu dok jedemo.

Ali sigurno najbitniji je leptin, koji se luči u masnim ćelijama tkiva i deluje na receptore u hipotalamusu kojima signalizira da smo siti. On aktivno učestvuje i u metabolizmu masti. Kada je nivo leptina visok, hipotalamus dobija signal da smo siti, a kada je nizak, da smo gladni. Međutim, kada prekomerno jedemo i kad smo siti, razvija se rezistencija na efekat leptina i centralni nervni sistem konstantno prima signal da nemamo dovoljno hrane, što vodi ka gojaznosti. Osim što treba da neke stvari raščistimo sami sa sobom i da prekinemo začarani krug prekomernog unosa hrane, već da se hranimo umereno i zdravo, pomoću vežbanja možemo uspeti da smanjimo i eliminišemo rezistenciju na leptin. Kada nismo dovoljno aktivni, povećava se nivo kortizola, hormona stresa, koji dodatno utiče na lošu regulaciju nivoa leptina.

Kvalitetan san nam može drastično smanjiti apetit. Da bismo održali zdrav i aktivan način života, moramo imati dovoljno energije, što je nemoguće ako smo neispavani. I nedostatak sna utiče na povećanje nivoa grelina, a ceo proces počinje porastom nivoa kortizola, hormona stresa. Kad smo pod stresom, lakše ćemo se mašiti za nezdravu, ’utešnu’ hranu. Jedna nedavna studija pokazala je da samo 30 minuta sna manje od naših uobičajenih potreba može povećati rizik od gojaznosti i dijabetesa.

Koliko god da se o tome priča, izgleda da nikada nije loše podsetiti da je za vitku liniju neophodan unos dovoljne količine vode. Često kada osetimo kad smo gladni, zapravo smo samo žedni, i jedna čaša vode može da nam utaži žudnju za hranom. Takođe, jedna čaša vode pre jela može nam pomoći da izbegnemo prejedanje tokom obroka. Voda pomaže varenje, ubrzava metabolizam, omogućava bolju apsorpciju nutrijenata, kao i izbacivanje otpadnih materija iz organizma.

Svi znamo da zimi imamo potrebu za jačom hranom, a leti apetit prirodno opada. Činjenica je da manje jedemo kada nam je toplo. Manje su šanse da će nam apetit rasti u toploj sobi, a ujedno ćemo imati veću potrebu za vodom. Zato treba iskoristiti letnji period da regulišemo ishranu, a dobra opcija je i sauna ili bikram joga koja se radi u prostoriji zagrejanoj na 42 stepena.

Dokonost je jedan od najvećih neprijatelja vitkosti. Ona povećava osećaj gladi i šanse da se prejedamo a da toga nismo ni svesni. Dobro osmišljen dan ispunjen aktivnostima i kreativnošću najbolji je način da skrenemo sebi pažnju s hrane. I obrnuto – često jedemo iz čiste dosade. Zato, na prvi tračak osećaja nerealne gladi, najbolje je zgrabiti krpu ili usisivač, ili se uhvatiti u koštac s poslovima koje odlažemo.

Pored ovih najbitnijih, postoje dodatni trikovi za suzbijanje gladi. Na primer, redovno pranje zuba. Teže ćemo se mašiti za slatkiše ako u ustima još uvek osećamo svež dah od paste za zube. Neka eterična ulja mogu nam suzbiti apetit, na primer ulje grejpfruta, nane ili lavande. Možemo se boriti i čulima: dok jedemo, nije nam aktivno samo čulo ukusa već i vida: ako serviramo hranu na manjem tanjiru, manje ćemo pojesti. I boje mogu da nam pomognu: plava suzbija apetit, a žuta, narandžasta i crvena ga pojačavaju. Eto razloga da u kredencu imamo plave tanjire. Apetit nam može umanjiti i žvakanje žvake, dok je alkohol bolje izbaciti jer aktivira neurone koji povećavaju apetit i usporavaju metabolizam. Za razliku od njega, zeleni čaj može smanjiti nivo grelina.

A tu je i Equigal: to je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji umanjuje osećaj gladi. Pored toga, Equigal poboljšava varenje i na taj način ubrzava metabolizam, pomaže razmenu materija i izbacivanje viška tečnosti pa smanjuje osećaj nadutosti i celulit, eliminiše gasove i pomaže nam da skinemo višak kilograma. Izbalansirana, zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost, dobar san, ispunjen radni dan, i Equigal, i večitu glad smenjuje harmonija i sklad!

Disfunkcija nikada ne ide sama

Za visoki krvni pritisak već znamo da može da izazove brojne zdravstvene tegobe, ali malo je poznato da može da utiče i na još jedan aspekt života: seksualni. Hipertenzija može dovesti do erektilne disfunkcije, smanjenog libida i gubitka želje za seksom kod muškaraca. Šta više, erektilna disfunkcija može biti prvi znak upozorenja da se krvni pritisak polako otima kontroli i da je potrebno posetiti kardiologa.

Hipertenzija može uticati na sve telesne organe. Ona reguliše protok krvi kroz telo, od mozga do nožnog palca. Tako visok krvni pritisak može dovesti i do smanjenog protoka krvi u predelu karlice i polnog organa. Za erekciju je neophodan dobar i efikasan dotok krvi, a kod erektilne disfunkcije, muškarac ima poteškoća da postigne i održi erekciju.

Pored visokog krvnog pritiska, još jedan faktor vezan za kardiovaskularni sistem može dovesti do erektilne disfunkcije: visok nivo holesterola. Povišeni nivo lošeg holesterola u krvi jedan je od glavnih uzroka ateroskleroze, suženja krvnih sudova usled gomilanja holesterola na njihovim zidovima. Rezultat je sličan kao kod hipertenzije – neadekvatan i nedovoljan dotok krvi.

Jedan od neprijatelja normalne erekcije je i metabolički sindrom: niz faktora rizika, uključujući i povišene trigliceride u krvi, koji mogu dovesti do oboljenja srca, infarkta i srčanog zastoja. Metabolički sindrom najčešće je posledica sedentnog načina života, koji je danas sve zastupljeniji, neadekvatne ishrane i gojaznosti.

Smatra se da danas dve trećine muškaraca starijih od 70 godina, kao i skoro 40% četrdesetogodišnjaka pati od erektilne disfunkcije. Problemi s erekcijom se obično tretiraju takozvanim PDE5 inhibitorima, u koje spada i najpoznatija, Viagra. Ovakvi lekovi ne povećavaju seksualnu želju, već fizički dovode do erekcije, tako što opuštaju mišićne ćelije unutar krvnih sudova nakon čega krv može lakše da teče. Njihov efekat je vremenski ograničen pa zahtevaju konstantnu upotrebu. Muškarci koji inače pate od visokog pritiska ili problema sa prostatom, bubrezima ili jetrom, ne smeju da uzimaju PDE5 inhibitore.

Erektilna disfunkcija nikada nije izolovan problem, već alarm da u telu nešto ne funkcioniše kako treba, i taj alarm nikako ne treba ignorisati jer on može čak i spasiti život. Brojne studije su potvrdile povezanost problema s erekcijom i kardiovaskularnih oboljenja, kao i obrnuto, da kada se leče poremećaji rada srca i krvnih sudova, najčešće nestaje i erektilna disfunkcija.

Svaki muškarac nakon 35. godine života treba da povede više računa o svom srcu i eliminiše faktore koji mogu uticati na pojavu oboljenja: cigarete, nedostatak fizičke aktivnosti, lošu ishranu prepunu nezdravih masti, alkohol, gazirane slatke napitke, stres… Sve ono što doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, doprineće i seksualnom zdravlju. Na svakih par godina neophodno je uraditi sistematski pregled koji uključuje i proveru krvnog pritiska, nivoa holesterola i triglicerida u krvi, kao i kontrolu zdravlja prostate. Ako i dođe do nekog poremećaja, nikako ga ne treba maskirati lekovima, već utvrditi pravi uzrok i odlučno mu se odupreti svim mogućim i što prirodnijim sredstvima.

Neophodno je prilagoditi količinu i kvalitet unete hrane životnom stilu. Muškarci su često dosta fizički aktivni u ranoj mladosti i većina trenira neki sport. S prekidom treninga u srednjim godinama najčešće se suočavaju sa naglom pojavom viška kilograma jer unose iste količine hrane kao nekad, što je još izraženije kod osoba sa sedentnim poslom. Kako se naše telo menja tokom života, važno je da mu se prilagođavamo u svakom pogledu. Nikako ne treba da potpuno prestanemo s fizičkom aktivnošću, već da je modifikujemo u skladu sa trenutnim mogućnostima i potrebama. Ishrana treba da bude lakša, sa što više povrća i voća, a prženu i jako začinjenu hranu treba što više izbegavati. Posebno je bitno unositi što više cinka koji reguliše imunitet, podržava aktivnost moždanih neurona, štiti od hroničnih oboljenja, štiti srce od oksidativnog stresa i, što je vrlo bitno za muškarce – neophodan je za plodnost i održavanje normalnog nivoa testosterona.

Tu je i damjana – Turnera diffusa – biljka sa podužim spiskom korisnih osobina. Osim što je poznata kao prirodni afrodizijak, damjana je i adaptogen: ona pomaže telu da se odupre posledicama koje može ostaviti hronični stres, stabilizuje fiziološke procese u organizmu, sprečava pojavu bolesti ili pomaže da se bolest što brže i lakše izleči. Osim fizičkog, damjana održava i dobro mentalno zdravlje i sprečava depresiju.

Još jedan prirodni element koji povoljno utiče na srce i krvne sudove, a samim tim i na zdrav seksualni život, je L-karnitin. On aktivno učestvuje u metabolizmu masti, odnosno njenog iskorišćenja kao energije, što je posebno važno za srčani i skeletne mišiće. Istraživanja su pokazala da L-karnitin deluje kardioprotektivno, snižava nivo triglicerida i povećava nivo dobrog holesterola u krvi.

Damjana, L-karnitin, acetil-L-karnitin i cink, glavni su sastojci potpuno prirodnog preparata Alfa Aktiv, u stručno izbalansiranim dozama i razmerama. Alfa Aktiv je dodatak ishrani za odrasle muškarce koji doprinosi plodnosti i normalnom nivou testosterona, podiže raspoloženje, sprečava depresiju i štiti srce i krvne sudove. Ne budite disfunkcionalni, budite Alfa Aktivni!

Zdrava pileća salata

Pileće meso, naročito belo, spada u najzdravija mesa i odličan izvor proteina. Sto grama pilećih grudi, kuvanih ili grilovanih, ’teški su’ samo 151 kaloriju, sadrže 31 gram proteina, čak 391 mg kalijuma, dosta selena, fosfora, vitamina B6 i niacina. Nizak procenat natrijuma i loših masti, razlog su što je piletina idealna za dijete za mršavljenje, dijabetičare i srčane bolesnike. Protein nam pomaže da održimo mišićnu masu, ojačamo, i dugo nam drži osećaj sitosti.

Ako vam je dosadila grilovana piletina i želite da probate nešto novo i ukusno, isprobajte ovaj recept za pileću salatu. Naročito je zgodan kada kuvate piletinu za supu pa vam ostane barenog mesa koje, ako se jede u takvom obliku, ume da bude prilično suvo.

Za ovu salatu potrebno je:

  • 1 kuvano belo meso, celo, odvojeno od kostiju
  • 5-6 štapića celera
  • šaka oraha
  • vezica peršuna
  • 6-7 sušenih paradajza u ulju
  • sok 1 limuna
  • šolja majoneza, najbolje onog zdravog, od avokada (recept potražite ovde: Zdravi majonez od avokada)
  • pola kašičice soli, biber i po želji ljuta sudžuk paprika

Iseckajte peršun, sušeni paradajz, orahe i štapiće celera. Belo meso usitnite, bilo prstima ili nožem. Iscedite limun i uklonite koščice.

U posudi za mešenje sjedinite sve sastojke i na kraju dodajte majonez, pa dobro izmešajte. Prespite pileću salatu u staklenu činiju s poklopcem i ohladite u frižideru pre serviranja. Odlična je i kao glavno jelo, i kao nadev za sendviče koje možemo poneti i na put. Prija i zimi i leti. Sjajno ide uz rukolu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Srce voli siestu

Tokom letnjih vrelina, srce mora da pumpa jače i sprovede više krvi u kožu kako bi se telo rashladilo. Istovremeno, mora da snabdeva krvlju i mišiće. Da zlo bude gore, kada nam je veoma vruće, pojačano se znojimo i gubimo tečnost i elektrolite. To dovodi do pada srčanog pritiska i dodatno ubrzava rad srca. U ekstremnim situacijama, kada doživimo toplotni udar, može doći čak i do oštećenja srca. Temperatura je, dakle, vrlo bitan faktor koji utiče na srčani ritam.

Ako već imamo neko srčano oboljenje ili povišeni holesterol, jasno je da smo pod većim rizikom. Kada srce kuca jače da bi brže pumpalo krv i rashladilo telo, arterije koje su sužene zbog holesterola mu to znatno otežavaju. Neki lekovi, kao što su beta blokatori ili diuretici, mogu usporiti rad srca ili ubrzati dehidraciju. Antidepresivi i antihistaminici mogu blokirati proces znojenja.

Ali čak i ako smo potpuno zdravi, treba da osvestimo potrebe sopstvenog tela na visokim temperaturama. Na primer, često smo toliko okupirani poslom i obavezama da i zaboravljamo da smo žedni. Neki od simptoma dehidracije su glavobolja, vrtoglavica, grčevi u mišićima, osećaj slabosti, mučnina i taman urin. Slični su i simptomi toplotnog udara koji dodatno mogu podrazumevati i povišenu telesnu temperaturu, iracionalno ponašanje, ekstremni osećaj konfuzije, crvenilo kože, dahtanje, slab puls, pa čak i gubitak svesti.

Ako ste srčani bolesnik posebno je bitno da posmatrate kakve vam signale šalje telo. Nikako ne treba čekati da se toplotni udar desi, već ga treba unapred izbeći ili makar sprečiti na pojavu prvih simptoma. Pre svega bitno je znati da se prirodi moramo prilagoditi, a ne pokušavati da je nadmudrimo, jer to je igra u kojoj nemamo šanse. Kada živa u termometru skoči, treba se pridržavati sledećih smernica:

  • Izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Vežbanje, baštovanstvo, šetnje, bilo koje aktivnosti koje inače sprovodimo, treba praktikovati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
  • Umereno rashladiti prostoriju u kojoj boravimo, pomoću ventilatora ili klima uređaja, i tuširati se povremeno mlakom vodom. Povremeno je dobro staviti mokar hladan peškir (nije loše imati ga u frižideru) ispod pazuha, na prepone ili vrat.
  • Piti dovoljno tečnosti, posebno čiste vode. Najbolje je popiti 2 čaše vode na svakih sat vremena. Treba izbegavati sokove, posebno gazirane koji su puni šećera, jer oni usporavaju protok tečnosti iz stomaka do krvotoka. Naročito treba izbegavati napitke koji sadrže kafein, tein i alkohol jer mogu pojačati dehidraciju. Idealan napitak je voda sa malo sveže naceđenog limuna.

  • Obroci treba da budu lagani i manji kako se ne bi preopteretio želudac. Najbolje je jesti hladne ili mlake supe, salate od svežeg povrća i sveže voće. Tako ćemo uneti i dovoljno elektrolita koje gubimo znojenjem.
  • Oblačiti laganu odeću koja omogućava cirkulaciju vazduha, najbolje pamučnu, a napolju nositi šešir i duge rukave. I obuća treba da ’diše’ kako bi se smanjilo znojenje stopala.
  • Ako smo primorani da budemo napolju tokom najtoplijeg dela dana, treba da izbegavamo direktno sunce, već da potražimo senovita mesta.
  • Srčani bolesnici bi trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o eventualnoj promeni terapije jer neki lekovi mogu pojačati telesnu reakciju na visoke temperature i vlažnost vazduha.

Uostalom, najbolje je učimo od onih koji su život na vrućini doveli do savršenstva. U Španiji, tokom najtoplijeg doba dana, vekovima se praktikuje siesta. To je tradicionalni kratki odmor koji podrazumeva lagani obrok i petanestominutnu ’dremku’. Ovaj običaj zapravo potiče od starih Rimljana gde bi se ’u šesti čas’, što je naših dva popodne, prestajalo s radom i odmaralo.

Siesta u Španiji nije luksuz, već životna potreba koja ima niz naučno dokazanih koristi. Ona nam pomaže da prikupimo energiju i snagu, kako fizičku tako i mentalnu. Siesta dokazano opušta srce i sprečava njegovo opterećenje. Kratka dremka opušta celi organizam, pored srca i mišiće i kičmu i često je mnogo efikasnija od lekova protiv bolova. Nakon nje imamo bolju koncentraciju, reflekse i razmišljamo bistrije. Prija i stomaku kome je potrebno više kiseonika za varenje, pa nam na taj način održava zdrav metabolizam i štiti nas od gojaznosti. Zahvaljujući siesti i noću ćemo bolje spavati – ponekad nas premor sprečava da uveče kvalitetno zaspimo. Pored srčanih bolesnika, siesta je naročito korisna deci i starim osobama.

Kao i sa svim stvarima u životu, i sa siestom ne treba preterivati. Idealno trajanje ovog odmora je od 20 do 40 minuta. Sve preko toga može poremetiti normalni ritam spavanja. Pored svega ovoga, i lekovito bilje može biti prijatelj vašeg srca. Srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela mogu vam pomoći ako patite od angine pektoris, ako se oporavljate od infarkta, kod poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola i krvnog pritiska, loše cirkulacije ili infekcija izazvanih Koksakijevim virusima. Ne morate da idete na planine i proplanke da biste ih ubrali, jer je Herba Svet to već uradio i osmislio Leocardin – tinkturu sa idealnim dozama svake biljke. Kada upeče zvezda, obogatite svoju siestu čašom vode s 30 kapi Leocardina pre obroka, i srce će vam biti zahvalno.

Fizička aktivnost za mentalno zdravlje

Čuveni moto ’Zdrav duh u zdravom telu’, ili na latinskom Mens sana in corpore sano, prvi je upotrebio rimski pesnik Juvenal. Tačan zapis glasi: Čovek treba da se moli za zdrav duh u zdravom telu. Vekovima kasnije, preciznije 1861. Džon Halej (John Hulley) deo ove rečenice postavlja za moto Sportskog kluba Liverpul. I to nije slučajno, u Engleskoj 19. veka budi se svest o važnosti sporta i njegovom uticaju na mentalno zdravlje. U školama i internatima sport postaje obavezan deo obrazovanja.

Modernom uhu izreka ’zdrav duh u zdravom telu’ zvuči potpuno antički i verovatno je većina nas povezuje s Olimpijskim igrama. Ali bez obzira na poreklo ove izuzetno mudre i tačne poslovice, svako ko se razboleo nesumljivo je shvatio koliko nas fizička bolest može mentalno srozati. I obrnuto: koliko nas jedan zdrav trening može i fizički i mentalno podići.

Danas znamo zašto je to tako. Fizička aktivnost pokreće otpuštanje ’hormona sreće’ – endorfina, dopamina i serotonina u organizmu koji nam podižu nivo fizičke i mentalne energije i pojačavaju koncentraciju. Ovi hormoni na neki način deluju kao prirodni antidepresivi, s tom razlikom što nemaju nikakve negativne efekte. Tako nam fizička aktivnost direktno pomaže da bolje učimo, radimo, spremnije donosimo odluke, budemo pozitivniji u društvenim interakcijama, bolje spavamo, pa čak i da se zdravije hranimo, jer sprečava napade gladi i žudnju za nezdravom hranom.

Ako niste sigurni kakva vrsta fizičke aktivnost bi bila dobra za vas, evo kratkog preseka koji bi mogao da vam pomogne da se odlučite.

Pešačenje i lako planinarenje

Osim što nam neće preopteretiti zglobove, pešačenje ima odličan uticaj na psihu, naročito ako hodamo u prirodi i na čistom vazduhu. Ono nam pomaže da se udaljimo od problema i stresnih situacija jer smo jednostavno prinuđeni da posmatramo okolinu, gledamo gde gazimo i usmerimo pažnju na svoje telo. Zato pešačenje predstavlja i neku vrstu meditacije, jer nam aktivno usmerava um.

Još jedna prednost ove aktivnosti je što se njome možete baviti svuda. Probajte da makar deo puta do posla pređete peške. Nemojte koristiti telefon ni slušati muziku, već aktivno učestvujte, umom i telom u aktivnosti. Osetite kako vam se ramena opuštaju, svesno korigujte držanje. Postepeno povećavajte udaljenost i brzinu hoda i obratite pažnju kako aktivnost utiče na vas. Sigurno ćete se prijatno iznenaditi.

Plivanje

Plivanje je verovatno najveći eliminator stresa od svih sportova. Sjajno je zato što je mogućnost povrede u vodi skoro nepostojeća, pritom trenje koje voda proizvodi dok se kroz nju krećemo predstavlja i neku vrstu mikro masaže i podstiče protok limfe. Odlično je i za osobe sa povredama kičme i zglobova koje nisu u mogućnosti da se bave drugim sportovima.

Plivanje uravnotežava srčani ritam i pojačava prokrvljenost, pa ćemo se nakon dobrog treninga sigurno osećati agilnije i bistrije. Poznato je da voda inače umiruje, čak i ako nismo u njoj već nam je samo u vidnom polju. Zato prošetajte do obližnjeg bazena, ili do obale jezera ili mora ako ste srećni da ga imate u blizini, i prepustite se blagodetima akva terapije. Za početak možete plivati umerenim tempom dva puta nedeljno po pola sata, i postepeno pojačavati tempo i dužinu treninga. Bez sumnje, nakon vrlo kratkog vremena ćete na plivanje početi da gledate kao na osnovnu životnu potrebu.

Boks

Bilo da se radi o pravom boksu ili fitnesu uz boksersku vreću i rukavice, ova aktivnost nam može pomoći da kanališemo negativnu energiju. Boks nam daje osećaj snage i vraća samopouzdanje. Ono što je bitno je da potražite savet profesionalca kako da pravilno udarate, da se ne biste povredili. Danas većina teretana nudi fitnes boks gde se mogu naučiti osnovni udarci i odbrambeni pokreti.

Boks zahteva koncentraciju i preciznost, a da bi se one postigle, stres i depresija se automatski moraju skloniti u drugi plan. Jedno pošteno preznojavanje tokom treninga sigurno će pokrenuti lučenje hormona sreće. A ko zna, možda će vas inspirisati da malo više istražujete i ozbiljnije se pozabavite borilačkim veštinama.

Vožnja bicikla

I to pre svega u prirodi. Najbolje je da izbegavate gradske ulice i gust saobraćaj, jer osim što su zagađene, mogu biti i opasne. ’Teranje točka’ u prirodi je odlična vežba za noge, širi pluća i povećava koncentraciju, a priroda dodatno umiruje um. Ako pritom imate prijatelje ili članove porodice koji bi vam se rado pridružili, od sporta možete napraviti i zabavnu društvenu aktivnost.

Pedalanje nam pomaže da ’isključimo’ mozak i usredsredimo um na stazu i okolnu prirodu, a može nam omogućiti pristup udaljenijim i zavučenijim mestima u kojima možemo dodatno uživati i psihički se rasteretiti. Jedan od načina da živimo u trenutku je svakako da vozimo bicikl u prirodi.

Trening visokog intenziteta

Ko je zdrav i u formi, može sebi priuštiti jedan jak trening u teretani ili prirodi. Svako ko je zavisnik o vežbanju zna kako je divan osećaj posle jakog treninga i dobrog preznojavanja. Ništa tako dobro ne podiže samopouzdanje kao spoznaja da pomeramo sopstvene granice, da naše telo može da izvede nešto što ne može baš svako, ili što mi sami nedavno nismo mogli.

Osim ako nemate neki ozbiljniji zdravstveni problem, nema prepreka da počnete da se bavite jačim treningom visokog intenztiteta. Bitno je da to radite postepeno i uz nadzor stručnjaka kako biste sprečili povrede. Žustri pokreti i adekvatno opterećenje svakako će vam doneti bujicu endorfina.

Joga

Već je opšte poznato da joga snižava stres. Ova drevna disciplina se bazira na meditaciji, i kao takva zahteva fokus i kontrolu. Iako se danas nepravedno smatra sportom, joga je više stil života jer je ne praktikujemo samo tokom sat do sat ipo treninga ili prakse, već je primenjujemo u svakom trenutku i svakoj životnoj situaciji.

Ako ste početnik, bitno je da nađete dobrog učitelja koji će vas pravilno uvesti u sistem asana. Kada ih savladate i shvatite da joga ne predstavlja ’vezivanje u čvor’ i takmičenje s drugima, već kontrolisane pokrete tokom kojih obraćate pažnju na telo i dah i usmeravate svoj um, počećete automatski da ta umeća primenjujete u svakodnevnim situacijama. Joga vam zaista može doneti unutrašnji mir.

Za koji god vid aktivnosti da se odlučite, u skladu sa svojim sposobnostima i afinitetima, sigurno se neće radovati samo vaše telo, već i psiha. Nesumnjivo neće proći mnogo vremena pre nego što osetite pozitivne efekte i shvatite da vam je se kvalitet života drastično poboljšao. Vaše telo je hram vaše duše, i jedina osoba koja ih može uzdići i unaprediti ste vi sami.

Kako sami sebi uništavamo bubrege

Pored jetre i mokraćnih kanala, bubrezi su čistači organizma koji pomažu izbacivanje toksina. Kada bi bubrezi prestali s radom na samo dva dana, došlo bi do do zadržavanja metaboličkih toksina u krvi, i nastupila bi uremija. Prvi simptomi uremije su mučnina, svrab, gubitak apetita, gubitak osećaja ukusa za neke vrste hrane, umor, nedostatak koncentracije, i bol i grčevi u nogama. Teži slučajevi uremije mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, anemije, bolesti srca i oštećenja mozga.

Sada je jasno koliko su bubrezi bitni za opšte zdravlje i normalno funkcionisanje organizma. Nažalost, neretko ih sistematski uništavamo lošim navikama i izborima, čega postajemo svesni tek kada ih izgubimo. Jednostavnim promenama životnog stila možemo učiniti mnogo za svoje bubrege.

Evo koje loše navike moramo promeniti:

  • ne pijemo vodu ili je pijemo nedovoljno, što dovodi do nakupljanja toksina u organizmu. Dehidracija može izazvati mnogobrojna oboljenja, a najčešće se prvo manifestuje infekcijama bubrega. Osobe koje su sklone bolestima bubrega i mokraćnih kanala ne smeju dozvoliti da dehidriraju. Dve litre vode je optimalna mera tokom jednog dana, a kada je napolju toplo ili smo izloženi jačem telesnom naporu, potrebno je i više. Unošenjem dovoljne količine čiste vode – ne sokova i gaziranih napitaka – sprečavamo nastanak peska i kamenčića u bubrezima, ali i omogućavamo ispiranje bakterija i na taj način sprečavamo infekciju.
  • trpimo punu bešiku i ne odlazimo na vreme u WC. Zadržavanje urina može povećati rizik od infekcije ili oboljenja bubrega. To se naročito odnosi na trudnice koje su pod većim rizikom.
  • presoljavamo hranu. Telu je potrebna određena količina soli kako bi se održao balans tečnosti, ali mi je unosimo sasvim dovoljno iz voća i povrća. Kada unosimo previše kuhinjske soli, bubrezi reaguju tako što zadržavaju vodu kako bi razblažili elektrolite u krvi radi normalnog funkcionisanja srca. Bubrezi su tada preopterećeni, a ako duže vremena unosimo previše soli, možemo pored bubrega oštetiti i aortu.

  • pijemo previše alkohola. Alkohol je diuretik i utiče na bržu dehidraciju organizma. Pored toga, alkohol povišava krvni pritisak i tako direktno opterećuje bubrege. Više od dva alkoholna pića na dan može izazvati i infekcije bubrega i njihovo trajno oštećenje.
  • pijemo previše kafe. Svi napici koji sadrže dosta kafeina opterećuju bubrege. Kafein je stimulant, pojačava krvotok i pritisak krvi u bubrezima. Takođe je i diuretik, i može uticati na naglo izbacivanje tečnosti iz organizma nakon kog sledi dehidracija. Nije dobro piti više od dve kafe na dan, a uz kafu treba obavezno popiti i čašu vode.

  • previše lekova protiv bolova negativno utiče na funkcije bubrega. Neki analgetici su čak i zabranjeni jer je utvrđeno da izazivaju nefropatiju. Osobe koje pate od hroničnog bola i često uzimaju analgetike, neretko završe s bubrežnom insuficijencijom a da toga postanu svesne tek kad bude suviše kasno.
  • previše proteina. Visoko proteinska ishrana može opteretiti bubrege i onemogućiti izbacivanje toksina. Previše mesa povećava rizik od nastanka kamena u bubregu. Proteini životinjskog porekla stvaraju kiselu sredinu u organizmu, a pošto telu više prija bazna sredina, ono izvlači kalcijum i ostale mineralne soli iz kostiju kako bi neutralisalo kiselost. Taj višak kalcijuma se potom pretvara u kalcijum oksalat u bubrezima, odnosno kamen.
  • jedemo GMO hranu. Genetski modifikovana hrana negativno utiče na funkcije bubrega i jetre, što je dokazano eksperimentima na pacovima. S obzirom da je GMO hrana prisutna relativno kratko vreme, još nije poznato kakve sve posledice može ostaviti. Zato je najbolje potpuno je izbegavati.

  • koristimo veštačke zaslađivače. Šećer svakako treba umereno koristiti, ali ako umesto njega koristimo zaslađivače, svom telu nanosimo još više štete. Ako popijemo dva napitka sa veštačkim zaslađivačem na dan, bubrezi ubrzano propadaju.
  • pijemo gazirane napitke. Gazirana i energetska pića direktno utiču na nastanak kamena u bubrezima. Ako pijemo dve ili više čaše kole dnevno, povećavamo rizik od nastanka hroničnog oboljenja bubrega.

Pored vode, bubrezi vole limun i druge citruse, bobičasto voće, brusnice, lubenice i dinje, kivi, kajsije i suve šljive.  Preko njih dobijaju dovoljno kalijuma koji pomaže čišćenje bubrega. Brusnice su naročito dobre jer sadrže kinin koji se u jetri pretvara u hipuričnu kiselinu. Ona pomaže u otklanjanju viška mokraćne kiseline iz bubrega. Brusnice uništavaju i bakterije i spečavaju infekcije. Još jedna namirnica koja je dobar prijatelj bubrega je ječam. Dobar detoks za bubrege je ječmena voda: ječam se uveče potopi u vodu, koja se ujutru popije i pomaže da se bubrezi očiste od toksina.

A tu su i lekovite biljke: koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze, rastavić, vrbovica, koren koprive, rastavić, dragoljub… One utiču na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu, pomažu izbacivanje viška tečnosti, smiruju upale bubrega, bešike, mokraćnih kanala i prostate, pomažu izbacivanje peska i sprečavaju nastanak kamena, a imaju moć i da unište uporne bakterije, poput Ešerihije. Osim što se mogu naći u prirodi, ima ih i u dva stručno osmišljena proizvoda Herba Sveta: Nefrovitu i Hipoprostatu. Sada je pravi trenutak da preispitamo svoje navike i sačuvamo bubrege. Jer, treba da nam traju do kraja života.

Faširane od tikvice

Tikvice su blagog ukusa i retko ko ih ne voli. Odlične su za stomak, pomažu varenje i smiruju upale u crevima. Podesne su čak i za osobe sa sindromom iritabilnog creva. Zahvaljujući širokom spektru vitamina B, tikvice će nam podići raspoloženje i pojačati izdržljivost, što je korisno bilo da se bavimo fizički zahtevnim poslom ili naporno vežbamo.

Bogate su vitaminima A i C i alfa i beta karotinom, koji su svi poznati antioksidanti, štite organizam od infekcija i sprečavaju širenje malignih ćelija. Tikvice su odlične za prevenciju makularne degeneracije i katarakte, zbog visokog nivoa luteina i zeaksantina.

Ali pre svega, odlične su za dijetu. Sa samo 17 kalorija u 100 grama, ovo povrće nam može pomoći da sprečimo dijabetes tipa 2, stabilizujemo nivo insulina u krvi i smršamo. Visok nivo kalijuma znači da su odlične za nadoknadu elektrolita nakon treninga. Tikvice se mogu pripremati na mnogo načina, od toga da ih jednostavno isečemo na ploške i bacimo na tiganj, do toga da ih možemo izrendati i staviti kako u slana tako i u slatka peciva. Odlično se kombinuju s drugim namirnicama.

Danas vam donosimo recept za jednostavne ’faširane šnicle’ od tikvice, a ovu osnovnu smesu možete pojednostaviti ili obogatiti po svom ukusu, ili na osnovu namirnica koje imate u frižideru ili kredencu. One ne samo da su ukusne, već sadrže dosta svarljivih vlakana koje će dodatno pospešiti varenje i ubrzati metabolizam. Sadrže i mleveno seme konoplje, orahe i golicu, bogate esencijalnim masnim kiselinama, naročito korisnim za žene, kako u ublažavanju simptoma PMS-a tako i menopauze.

Od materijala je potrebno:

  • jedna veća ili dve manje tikvice
  • 1 jaje
  • glavica i struk mladog belog luka ili 5-6 čenova starog
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • vezica svežeg peršuna
  • pola šolje (od 2dl) ovsenih mekinja
  • 2 kašike griza od spelte
  • 2 kašike brašna od spelte
  • 1 kašika mlevenog semena konoplje
  • 1 kašika mlevenih oraha
  • 1 kašika golice (oljuštenih bundevinih semenki)
  • začini: kašičica celerove soli, prstohvat bibera, granule belog luka, po želji ljuta sudžuk paprika

Sve sastoje pripremiti, iseckati peršun i beli luk i oljuštiti tikvicu. Ako imate organske tikvice, možete zadržati i koru. Možete izrendati tikvicu i ostaviti pola sata da pusti vodu pa iscediti, ili je odmah dodati u smesu, što je bolja varijanta jer tako zadržava više nutrijenata. Samo u tom slučaju treba da budete brzi u pripremi da tikvica ne pusti previše tečnosti.

Pomešati izrendanu tikvicu i sve druge sastojke, dobro sjediniti viljuškom. Zagrejati tiganj koji se ne lepi i dodati samo par kapi ulja. Kašikom spuštati gomilice smese i oblikovati ivice. Peći na umerenoj vatri, kada šnicle porumene s jedne strane, okrenuti na drugu. Ponavljati proces dok se ne potroši sva smesa.

Ove šnicle odlično idu uz mladi sir, grilovano povrće, ili, jednostavno, jednu laganu letnju salatu.

Hranite se zdravo, pripremajte sami svoje obroke i krećite se što više. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Saosećajni stres

Ljudi su društvena bića koja mogu da osete ili naslute emocije drugih. Prilikom komunikacije nesvesno oponašamo sagovornika, pomoću grimasa iskazujemo saosećanje, imitiramo tuđe pokrete i intonaciju govora. Jedan od najboljih dokaza empatije je zevanje: kada neko počne da zeva, velike su šanse da će se ’epidemija zevanja’ proširiti na okolinu. Studije su pokazale da će osobe sa visokim stepenom empatije uvek uzvratiti zevanjem, što nije slučaj sa psihopatama. Zaraznom zevanju nisu skloni samo ljudi, ono je primećeno i kod šimpanzi, vukova i pasa.

Potrebu da oponašamo tuđe ponašanje, pokrete, gestove, ili da plačemo dok gledamo tužan film, okidaju posebni neuroni u mozgu – neuroni ogledala. Dok nam oni pomažu da učimo od drugih, povezujemo se i razumemo, tu je i druga strana ogledala: pomoću njih kupimo i tuđe negativne emocije i stres. Neurone ogledala otkrio je devedesetih godina prošlog veka tim italijanskih istraživača na čelu sa neurologom Đakomom Rikolatijem. Proučavajući majmune, otkrili su da im se, kada prinose hranu ustima, aktiviraju određene vrste neurona u mozgu. Ali ono što je bilo pravo iznenađenje je da su se isti neuroni aktivirali i u mozgu majmuna koji su to samo posmatrali.

Dodatna istraživanja su pokazala da neuroni ogledala nisu urođeni, već se stiču. Dakle, dobra vest je da empatuju možemo razvijati i negovati, od najranijeg uzrasta do kraja života. To ćemo postići tako što ćemo decu učiti da razumeju postupke svojih drugara pre nego da im nasilno uzvrate, da vole životinje, da identifikuju osećanja kroz koja prolaze glavni junaci priča i bajki koje im pričamo pred spavanje, i na taj način ćemo im dati dobre osnove da lakše i mirnije rešavaju konfliktne situacije.

Ali kao što je zevanje zarazno, tako je i stres. Stres je jedan od faktora koji može dovesti do smrtnog ishoda jer uništava imuni sistem, snižava nivo dobrog i povišava loš holesterol, smanjuje sposobnost trezvenog razmišljanja, uništava društveni život, može izazvati nesanicu, kardiovaskularna oboljenja i infarkt. Istraživanja pokazuju da stres godišnje ubije više ljudi nego saobraćajne nesreće ili nikotin.

Istraživanja Instituta Maks Plank pokazala su da samim tim što stojimo pored osobe koja je pod stresom, bilo da se radi o nekom bliskom ili potpunom neznancu, ’upijamo’ njihov stres koji kod nas može imati punu fizičku manifestaciju. Šta više, ova empatička vrsta stresa može se i izmeriti pomoću količine hormona stresa koji se luče tom prilikom u našem telu. Prilikom izvođenja studije, grupi ispitanika dati su teški zadaci iz aritmetike, a nakon toga su izlazili i na usmeni ispit koji je bio vrlo neprijatan i stresan. Sve to odvijalo se pred 211 posmatrača iza jednosmernog ogledala. Rezultati su pokazali da je 95% ispitanika pokazivalo direktne znake stresa, ali i kod 26% posmatrača primećen je porast kortizola kao rezultat empatičkog stresa. Najveći nivo empatičkog stresa, čak 40%, primećen je kod partnera ispitanika koji su bili u publici, dok je kod neznanaca on bio 10%.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da i one pokazuju visok nivo empatije. Istraživači su razdvojili parove miševa, mužjake i ženke, i jedno od njih izložili blagom stresu pre nego što su ih opet spojili. Rezultati su pokazali jednako povišeni nivo kortizola kod oba partnera. Čak i kada bi se nivo ovog hormona podigao veštačkim putem, bez ikakve stresne situacije koja bi ga izazvala, miševi bi ispuštanjem feromona alarmirali svoje partnere. Partneri bi, nakon što bi detektovali ove signale, dodatno alarmirali ostale pripadnike grupe.

Stresno lučenje hormona ima evolutivnu svrhu: kada smo izloženi opasnosti, naše telo reaguje tako što povišava nivo kortizola. Osobe koje su u bliskom kontaktu s nama mogu da ’pokupe’ našu stresnu reakciju i na vreme reaguju na moguću opasnost. U situacijama kao što su elementarne nepogode, prisustvo agresivne životinje ili neprijateljskog plemena, ovaj mehanizam je našim precima omogućio da prežive. Ali danas, kada nam ne prete divlje zveri a erupcije vulkana su malo verovatne, česti i produženi povišeni nivo kortizola može izazvati niz psihičkih problema, depresiju, anksioznost, bezvoljnost, i trajno nam narušiti zdravlje.

Na koje sve sfere života možemo primeniti ova naučna saznanja? Pre svega, ona nam mogu pomoći da identifikujemo i eliminišemo izvore bespotrebnog stresa. Jedan od njih je svakako gledanje agresivnih sadržaja na televiziji. Potom, činjenica da jedni na druge možemo, čak i bez verbalne komunikacije, prenositi pozitivne i negativne emocije, dokaz je koliko smo svi povezani i koliko su društvene grupe ukorenjene i  međusobno prožete. Samim tim, uticaj pojedinca na društvo i odgovornost svakoga od nas kao jedinke za dešavanja u društvu raste. Mnoštvo empatičnih pojedinaca čini empatično i zdravo društvo. Svi smo mi odgovorni za nasilje u našem kraju, za ponašanje dece u našoj okolini, pa čak i za mrzovolju kasirke u samoposluzi. Ako izaberemo da oko sebe sejemo pozitivne umesto negativnih vibracija, sigurno ćemo primetiti pozitivne promene u svojoj okolini. Setite se toga sledeći put kada se neko namršti na vas, i uzvratite mu blagim osmehom. Onim pravim, kad se i oči iskreno smeju.

Kad se estrogen otme kontroli

Ženskim telom upravljaju progesteron i estrogen, koji se tokom mesečnog ciklusa smenjuju po uhodanoj šemi. Danas više nego ikada okružene smo toksinima koji nam tiho i postepeno remete hormonalni balans i izazivaju poremećaje čiji uzrok često ni ne naslućujemo. Evo šta se dešava kada imamo više estradiola, estriola ili estrona – dakle višak estrogena u organizmu:

Jedan od signala da nam je estrogen ‘poludeo’ je pojava masnih naslaga oko struka. Osobe s viškom kilograma obično imaju povišeni nivo estrogena. Zapravo, sprega viška kilograma i viška estrogena je uzročno-posledična: masne naslage luče estrogen, a potom estrogen uzrokuje stvaranje dodatnih masnih naslaga. Jedno podupire drugo, i ako ne reagujemo na vreme možemo lako nabaciti poveći broj kilograma koji nam može izazvati i razne druge zdravstvene probleme, uzrokovati dijabetes i kardiovaskularne poremećaje. Čak i kad smo fizički aktivne, uz višak estrogena i manjak progesterona dolazi do pojačanog gubitka mišićnog tkiva.

Višak estrogena može uticati i na endoktrini sistem i izazvati poremećaj rada štitaste žlezde. Ovaj hormon, kada ga ima više nego što je normalno, utiče na smanjenje tiroidnih hormona, T3 i T4, što može dovesti do hipotireoze.

Previše estrogena može poremetiti menstrualni ciklus. Ako menstruacija dolazi prerano ili kasni, ako krvarimo na sredini ciklusa, a naročito ako uz to imamo i višak kilograma, vrlo verovatno se radi o povećanom nivou ovog hormona.

Visok nivo estrogena i nizak nivo progesterona može izazvati fibrocistične promene u dojkama. Grudi natiču više nego inače, bolne su na dodir, i mogu se napipati čvorići.

Hormoni utiču na raspoloženje, pa svaka vrsta disbalansa može izazvati nervozu, depresiju, iritabilnost, što se može negativno odraziti i na društveni i porodični život. Promene raspoloženja su očekivane u trudnoći ili ulasku u menopauzu, inače može se dogoditi da su uzrokovane viškom estrogena.

Promene raspoloženja može izazvati i hipertireoza, a opet pod uticajem estrogena. Za ubrzani rad štitaste žlezde karakteristična je napetost, nervoza i osećaj konstantne uznemirenosti. Telo nije u stanju da obezbedi hormon koji metaboliše energiju, pa još jedan od simptoma u tom malom ’padu sistema’ može biti i zaboravnost. Problemi sa pamćenjem, rasejanost, neorganizovanost, mogu narušiti kvalitet života, i dovesti do neprijatnih ili čak opasnih situacija.

Hormonalne promene mogu izazvati i glavobolje, s obzirom da estrogen kontroliše hemijske procese u mozgu koji utiču na osećaj bola. Migrene u PMS-u su čest znak viška estrogena.

Pored svega ovoga, dominantan estrogen izaziva zadržavanje vode u organizmu i celulit, proširene vene, kao i poremećaje ženskog reproduktivnog sistema: miome, ciste, bolne i obilne menstruacije, pojačan PMS, neplodnost

Šta nam je činiti da bismo povratile balans? Pre svega, potrebno je iz neposredne okoline ukloniti, što je više moguće, takozvane ksenoestrogene – predmete i supstance koji imitiraju estrogen u organizmu i remete hormonalni balans. Najveći ksenoestrogeni su pesticidi, deterdženti, plastika, boje i lakovi, kozmetika. Hranu nikako ne treba podgrevati u plastičnim posudama, niti jesti ili piti iz njih. Čaše za kafu ‘za poneti’ od stiropora su još jedan dobar primer. Kad koristimo deterdžente, treba da nosimo rukavice. Kozmetika treba da bude što prirodnija i jednostavnija.

Treba izbegavati hranu koja utiče na hormone, kao što je soja. Soja i sojino mleko često su zastupljeni u industrijskim proizvodima a da toga nismo ni svesne. Zato je najbolje da same pripremamo svoju hranu, i da što više koristimo organsko voće i povrće, ili da ga nabavljamo od pouzdanog proizvođača.

Definitivno treba potpuno eliminisati cigarete i alkohol – alkohol utiče na jetru koja metaboliše hormone. Slatkiši takođe remete rad hormona, pa kada želimo nešto slatko, najbolje je da to same napravimo, od prirodnih zaslađivača: rogača, meda, javorovog sirupa, kokosovog šećera.

Evo čega više treba jesti:

  • karfiola i brokolija koji prirodno smanjuju nivo estrogena
  • omega 3 masnih kiselina (laneno seme, avokado, losos, tuna)
  • kvalitetnih ulja, naročito kokosovog i maslinovog
  • zlatne make, koja je prirodni balanser hormona
  • vitamina B6 (orasi, integralne žitarice, meso, banane, spanać, tuna, losos, batat, suve šljive)
  • cinka i magnezijuma (bundeva, suncokret, susam, indijski orah, govedina, ćuretina, jaja, mekinje, lan, kakao, zeleno lisnato povrće, džigerica, skuša)
  • vitamina C (paprika, citrusi, kivi, jagode, paradajz, bobičasto voće)
  • vitamina E (suncokret, orašasti plodovi, avokado, bundeva, paprika, zeleno lisnato povrće, pšenične klice)
  • jaja, koja su veoma hranljiva, i nikako ne izbegavati žumance
  • vlakna koja pomažu varenje i izlučivanje štetnih materija (ovsene mekinje, laneno seme, kinoa, proso, bundeva)

Pored uravnotežene ishrane i eliminacije toksičnih materija iz okruženja, u pomoć nam mogu priskočiti i lekovite biljke. One koje su ženama najkorisnije, sabrane su u Femisanu A. Femisan A kapi i kapsule obogaćene zlatnom makom i cinkom, stručno su osmišljene u laboratoriji Herba Sveta s ciljem da pomognu ženama da se izbore s poremećajima reproduktivnog sistema od prve menstruacije do menopauze. Ovaj potpuno prirodni preparat doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija, regulaciji hormonske aktivnosti i zdravlju reproduktivnih organa. Kada se estrogen otme kontroli, Femisan A je tu da ga nežno ali odlučno obuzda.

Kinoa, hrana i lek

Kinoa je pseudo žitarica, biljka iz porodice trava, poreklom sa Anda gde se koristi u ishrani hiljadama godina. Riznica je vitamina, antioksidanata, minerala, naročito gvožđa, vlakana i zdravih masnih kiselina – sadrži svih 9 amino kiselina, pa se smatra ne samo hranom, već i lekom. Kinoa je sjajna za osobe koje žele da smršaju, održe zdravu telesnu masu, kao i za dijabetičare jer reguliše nivo insulina u krvi i dugo drži osećaj sitosti. Jedna šolja kuvane kinoe sadrži oko 220 kalorija. Ne sadrži gluten, pa je mogu koristiti i osobe koje pate od celijakije. Bogata je proteinima, i kao takva je kvalitetna zamena za meso. Idealna je za srčane bolesnike jer drži krvni pritisak pod kontrolom, snižava loš holesterol i bogata je kalijumom.

Plantaža kinoe u Ekvadoru

Zrno kinoe je obloženo saponinom kojim se biljka štiti od insekata. Kako je saponin gorkog ukusa, prilikom pripreme je potrebno da kinou isperemo. Zrna se sipaju u cediljku i stave pod mlaz vode par minuta. I onda je spremna za kuvanje.

Evo kako jednostavno skuvati kinou, da zrna budu fina i rastresita:

1 šolju kinoe isprati pod mlazom vode. U šerpu sipati kašiku maslinovog ulja, zagrejati pa dodati oceđeno semenje. Vrlo kratko propržiti kinou, pa naliti 1,5 šolju vode i dodati prstohvat soli. Ostaviti da se krčka na umerenoj vatri petnaestak minuta, dok voda ne uvri. Potom poklopiti, skloniti s vatre i ostaviti da odleži 5-10 minuta. Tako pripremljenu kinou možemo odmah jesti, ili je čuvati poklopljenu u frižideru i dodavati jelima.

Kinoa se odlično kombinuje s drugim namirnicama. Evo predloga za kvalitetan obrok koji se lako može pripremiti, čuvati u frižideru i poneti, na primer na posao.

Potrebno nam je:

  • 1 šolja kuvane kinoe
  • 1 mali seckani paradajz
  • 1 manji krastavac seckan na štapiće
  • 2 stabljike celera
  • 1 manji mladi luk
  • 2 srca artičoke iz konzerve
  • 1 komad avokada (5-6 kašičica)
  • pola svežeg limuna
  • 1 filet lososa, dimljene pastrmke ili 1 manja konzerva tunjevine

U činiju sipati kinou, dodati na kockice seckan paradajz, sitno seckane stabljike celera i mladog luka, seckanu ili kašičicom zahvatanu krišku zrelog avokada, prstima grubo iscepati srce artičoke, sa strane dodati štapiće krastavca. Nacepkati filet ribe, sve preliti svežim limunovim sokom.

Ovo je kombinacija koju možete menjati i dopunjavati po želji ili potrebama, koristeći povrće koje je u sezoni. Kinoa je ovde odlična baza, a sam obrok je veoma bogat i zasitan.

Hranite se zdravo, trudite se da budete što više fizički aktivni, i nećete morati da brojite kalorije. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal!