Budimo kao reka

Naše telo sastoji se od oko 70% vode. Kako je telo mašina koja se nikada ne gasi, tako se i voda konstantno troši i gubi, najviše preko urina i znoja. Određeni procenat tečnosti u organizmu nam je ne samo potreban, već i neophodan za goli opstanak.

Kada tokom dužeg perioda ne unosimo dovoljno vode, to utiče na naš krvotok, krvni sudovi se sužavaju, krvni pritisak raste i povećava se rizik od srčanog udara. Ćelije organizma trpe, pa njihova dehidratacija može izazvati povećanje holesterola, usporavanje metabolizma, nemogućnost sagorevanja masti, što dalje vodi do gojaznosti i ubrzanog starenja. Pati i međućelijski prostor, pa nedostatak vode povećava kiselost organizma, utiče na upalne procese, na primer izaziva giht, nastanak peska i kamenja u bubregu, krtost kostiju i sveopšti pad imuniteta.

U ekstremnim slučajevima, konstantna dehidratacija može dovesti do karcinoma. Neke studije su dokazale da osobe koje piju dovoljno vode imaju manje šanse da obole od karcinoma bešike i debelog creva.

Rađene su brojne studije koje su dokazale negativan, kako kratkoročni, tako i dugoročni efekat dehidratacije na organizam.

Kada ne pijemo dovoljno vode:

  • umorni smo
  • suva su nam usta
  • osećamo žeđ
  • osećamo konstantnu glad
  • jede nam se slatko
  • imamo glavobolju
  • vrti nam se u glavi
  • nervozni smo
  • ne možemo da se koncentrišemo
  • koža nam je suva i mogu se javiti akne
  • mokraća nam je tamne boje
  • imamo zatvor
  • imamo grčeve u mišićima

Kada ekstremno dehidriramo, ubrzava nam se rad srca i dah, pada krvni pritisak, i na kraju možemo izgubiti svest.

Kliničke studije su dokazale da se unošenjem pola litre vode privremeno ubrzava metabolizam za 24-30%. Unošenjem dve litre vode tokom dana možemo sagoreti 96 kalorija. Ako popijemo čašu vode pola sata pre obroka, smanjićemo osećaj gladi, unećemo manje hrane i tako redukovati količinu kalorija.

Jedna studija pratila je dve grupe ispitanika koji su bili na dijeti za mršavljenje. Prva grupa je pila pola litre vode pre obroka, a druga nije. Nakon 12 nedelja, ispitanici prve grupe su izgubili 44% kilograma više od grupe koja nije pila vodu.

Druga studija pratila je grupu gojaznih žena tokom godinu dana. One koje su povećale dnevni unos vode za 1 litar, izgubile su 2 kile više od ostalih tokom tog perioda.

Još jedan projekat rađen je na deci školskog uzrasta. U školama u kojima su deca podsticana da piju dovoljno vode utvrđeno je da je nakon godinu dana stopa gojaznosti opala za 31%.

Odrasla osoba bi trebalo da dnevno popije dva litra vode. Postoje mišljenja da nam je potrebno i više, odnosno da bi trebalo da pijemo čak i ako nismo žedni, jer u trenutku kada osetimo žeđ, već smo zapravo dehidrirali.

Ko bi trebalo da pije više od 2 litre vode? Osobe koje se više znoje, koje žive u predelima sa toplom i suvom klimom, sportisti ili fizički aktivne osobe i dojilje.

S druge strane, sa vodom ne treba ni preterivati. Ekstremne i na silu unete količine vode mogu razvodniti eletrolite u telu i dovesti čak i do trovanja vodom. Međutim, takve situacije su veoma retke, i povezuju se sa praktikovanjem ekstremnih sportova kao što je maraton. Zato je, prilikom bavljenja ekstremnim sportovima, ili situacija kada se previše znojimo, poželjno vodi dodati i elektrolite. U normalnim okolnostima, dnevno ne bi trebalo unositi više od 4 litara tečnosti, odnosno ne bi trebalo piti više od 1 litre tokom 1 sata. Naši bubrezi mogu da prerade do 28 litara tečnosti tokom jednog dana, ali nisu u stanju da izluče više od 1 litra na sat.

Pa kao što je planinska reka bistra i čista, a bara ustajala, ljigava i ne baš mirisna, tako je i naše telo. Zato budimo kao reka.