Category Archives: Disan

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Mali saveti za veliko oslobođenje

Zavisnost od duvana je i fizička i psihička. Ostaviti duvan nije lako, ali to je sigurno jedna od najbitnijih stvari koju možete da uradite u životu, kako za sebe, tako i svoju okolinu. O štetnosti duvana znamo mnogo, ali, nažalost, sama ta spoznaja teško da će navesti bilo kog pušača da ostavi cigarete. Ni najužasnije slike pluća u raspadanju na paklicama cigareta nisu dovoljne da nekoga odvrate od pušenja.

‘Znam da je štetno, ali šta ću, to je jače od mene’, najčešći je odgovor kada se pušač suoči s činjenicama. Nikotin je droga, i kao takav ne dozvoljava nam da bistro razmišljamo. Zato vam dajemo niz saveta kako da se što bolje uhvatite u koštac sa svojim demonom:

  • Odredite datum. Pripremite se mentalno da od određenog dana nećete više uzeti cigaretu u ruke. Polepite po kući podsetnike i motivacione poruke. Do tog dana uklonite sve cigarete, šibice i upaljače.
  • Nađite motivaciju. Ako vam nije dovoljna motivacija to što ćete poboljšati svoje zdravlje, nađite je u svom okruženju. Ako imate decu, motivacija može da vam bude da im obezbedite detinjstvo bez toksina i iritanata. Ako ste često u besparici, stavite na papir koliko mesečno trošite na duvan, pomnožite sa 12 i zapišite šta sve možete na kraju godine da uradite s tim novcem. Ili, još bolje, svaki put kada biste kupili cigarete, taj novac stavite u teglu na vidno mesto i posmatrajte kako se množi.

  • Setite se svih poteškoća na koje ste nailazili u životu i kako ste uspevali da ih prevaziđete. Shvatićete da ste se suočavali sa mnogo većim izazovima i to će vam dati dodatno samopouzdanje.
  • Pripremite ‘odstupnicu’ na vreme. Nikotin je droga, i ako ste višegodišnji pušač, vaš mozak će sigurno burno odreagovati na nedostatak stimulansa na koji je navikao. Zamolite prijatelje da vam pomognu. Isplanirajte šetnje u koje možete da idete kada vas uhvati kriza. Kupite semenke za grickanje. I, naravno, potražite stručnu pomoć – lekara, psihologa, akupunkturiste…
  • Pokušajte alternativne metode – nikotinske žvake, flastere, elektronske cigarete, ali samo tokom prelaznog perioda, u trenucima velike krize. Nedostatak nikotina može izazvati glavobolje i depresiju, a ove alternative mogu biti kolika-tolika distrakcija.
  • Svaki put kada odolite da posegnete za cigaretom, nagradite sebe. Idite na masažu, odslušajte omiljenu pesmu, idite u bioskop. Čestitajte sebi i dozvolite da osetite ponos zbog istrajnosti.
  • Pazite da jedan porok ne zamenite drugim. Ne dozvolite da vam potreba za duvanom preraste u potrebu za nezdravom hranom, alkoholom ili zavisnost od interneta. Smislite zdrave zamene na vreme. Takođe, smanjite unos kafe. Kafa i cigarete uvek idu zajedno, pa probajte da umesto kafe popijete čaj, sveže ceđeni sok ili kakao.
  • Budite fizički aktivni. Idite što više u prirodu, plivajte, odredite dane i vreme za sport, pridružite se planinarskom društvu, okružite se ljudima koji vode zdrav život. Ako imate baštu, nabavite nove sadnice, ako imate psa, vodite ga što više u šetnju. Pauze na poslu koje ste koristili za pušenje, iskoristite za brzu šetnju. I pet minuta je dovoljno.

  • Probajte neku od meditativnih istočnjačkih veština, na primer tai či ili jogu. Na taj način smanjićete stres, podstaći cirkulaciju i, što je najvažnije, naučiti tehniku samokontrole. Ovakve veštine ne samo da će vam pomoći da ostavite duvan, već i da mu se ne vratite nakon nekog vremena.
  • Pospremite kuću. Operite zavese, prekrivače, sve što je upilo duvanski dim i što bi moglo da vas navede da ponovo zapalite. Sklonite sve pepeljare i osvežite prostor mirisom eteričnih ulja.
  • Hranite se što zdravije, uvedite što više voća i povrća u ishranu. Napravite zdrav smuti od svežeg voća. Vitamini će vam podići raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da voće i povrće utiče na naše receptore i nakon konzumacije nam ukus duvana postaje neprijatan.
  • Pijte dosta tečnosti. Svaki put kada osetite želju za cigaretom, popijte čašu vode. Voda će pomoći telu da se lakše oslobodi od toksina.
  • Pošto je pušenje stvar navike, probajte da promenite šablone ponašanja. Izađite iz rutine i obavljajte dnevne aktivnosti na drugačiji način. Promenite omiljeni kafić, družite se sa drugačijim ljudima tokom pauze za ručak. Ustanite ranije ujutru i pojedite doručak kod kuće. Idite peške do posla, ili bar deo puta pređite peške.

  • Nađite nov hobi, najbolje ručni rad. Štrikanje, heklanje, izradu malih stolarskih predmeta, grnčariju, dekupaž, slikanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku… Osim što će vam ovakve aktivnosti smanjiti osećaj stresa i nervoze, zauzeće vam ruke koje bi inače držale cigaretu.
  • I na kraju, ako prvi put ne uspete, nemojte se predate. Ne zaboravite šta kaže nauka: nakon samo par nedelja apsinencije od cigareta, već smanjujete rizik od srčanog udara. Nakon 15 dana poboljšava se čulo ukusa i mirisa. Vaše telo dobija više kiseonika i ima veću sposobnost da se brani od infekcija. Radite na svojoj svesti. Osetite šta vam se dešava u telu, koliko energije imate, kako razmišljate i funkcionišete.

A tu je i Disan. Disan je prirodni preparat na bazi osam biljnih vrsta, meda i vitamina C. Osim što štiti disajne organe i smiruje pušački kašalj, Disan smanjuje fizičku zavisnost od cigareta. Bokvica i menta smiruju disajne organe, ehinacea, kopriva, med i vitamin C jačaju imunitet, maslačak, čestoslavica i anđelika pomažu izbacivanje toksina, a matičnjak i bela imela smanjuju nervozu i napetost. Dva puta dnevno po jedna kašičica Disana pravi je saveznik u periodu najvećih kriza.

Napred, u život, punim plućima!

Kada bi vas neko poslao u specijalnu sobu i rekao vam da se u njoj nalaze isparenja 4000 štetnih hemikalija, od toga više od 70 kancerogenih, na primer, cijanid, formaldehid, sumpor, olovo, antifriz, titan dioksid, azbest, radioaktivni polonijum, i da sa plafona pada čađ i sliva se katran, da li biste ušli u nju? Ako bi vas neko prinudno slao u takvu sobu iz dana u dan, tridesetak puta dnevno i više, da li biste ga prijavili policiji za maltretiranje?

Da li ste pušač? Duvanski dim sadrži preko 4000 vrlo štetnih hemikalija, što iz same biljke, što iz aditiva koji se koriste da bi im se popravio ukus ili kontrolisalo sagorevanje, što iz onih koje se koriste prilikom uzgajanja, kako bi se povećali prinosi. Uvlačenjem duvanskog dima, u plućima ostaje 70% štetnih čestica koje se talože u obliku čađi i katrana.

Na duvanu možemo ’zahvaliti’ američkim Indijancima od kojih su ovu biljku uzeli Kolumbovi mornari krajem 15. veka i doneli je u Evropu. Indijanci su ga koristili povremeno, tokom posebnih obreda. Španci su prvi počeli da ga gaje vek kasnije na svojim velikim plantažama u kolonijama. Danas je duvanska industrija jedna od ubedljivo najprofitabilnijih. To je industrija koja bukvalno zarađuje tako što izaziva zavisnost i bolest kod ljudi.

Naša pluća pomoću alveola, sićušnih vrećastih mehurića na zidovima bronhiola, izbacuju iz organizma ugljen-dioksid koji do njih dolazi putem krvi. Na taj način ga izdišemo, a udahom unosimo svež kiseonik koji potom, opet preko krvi, hrani čitav organizam. Kod pušača su alveole stalno opterećene, uvećane ili čak napukle. Tako može nastati hronična opstruktivna bolest pluća, a kada se alveole ekstremno uvećaju može nastati i emfizem, veoma opasan, čak i smrtonosan. Ćelije disajnih puteva pušača se menjaju i postaju podložne karcinomu. Kancerogene ćelije mogu napasti pluća, ali i vrlo jednostavno, preko krvotoka, dospeti i do mozga. Rak pluća, od svih oblika karcinoma, ima najveći smrtni ishod.

Kod prosečne, zdrave osobe, kapacitet pluća je tri do pet litara. Kod pušača je kapacitet pluća upola manji. To znači da naš organizam duplo više pati dok se, na primer, penjemo uz stepenice, trčimo za autobusom, kosimo travu, usisavamo kuću… Kako starimo, plućna funkcija se prirodno smanjuje, a duvanski dim dokazano utiče na njeno još veće i ubrzano opadanje.

Ali duvanski dim ne šteti samo disajnim organima. On utiče i na krvotok, izaziva arterosklerozu i krvne ugruške. Čitav imuni sistem se stavlja u stanje pripravnosti prilikom pušenja svake cigarete. Ma koliko se on trudio da eliminiše otrovne supstance koje na taj način unosimo, u nekom trenutku će zakazati. Pušenje može izazvati rak usana, jezika, glasnih žica, grlića materice, bešike… Pušenje u trudnoći može oštetiti zdravlje bebe ili izazvati pobačaj.

Pušači su skloniji infekcijama, ali nažalost, i oni koji ne puše ali su prinudno izloženi duvanskom dimu jednako pate. Pasivni, sekundarni pušači, po nekim istraživanjima, izloženi su još većem riziku da obole od karcinoma nego primarni pušači. Ako ste nepušač, a boravite često u zadimljenim prostorijama, vaše zdravlje je ozbiljno ugroženo.

Strastveni pušač se lako prepoznaje: ima žute nokte, odeća mu se snažno oseća na duvan, ruke su mu nervozne, a odaje ga i karakterističan, pušački kašalj. Cigarete su zapravo naš robovlasnik: one nam diktiraju u koji restoran ćemo ići, u kom krugu ljudi ćemo se kretati, posećivaćemo društvene ili kulturne skupove na kojima ćemo imati priliku da ’zapalimo’, a izbegavaćemo one gde je to nemoguće. Prijatelji nepušači će dobro razmisliti pre nego što nas pozovu u goste. A ako imamo decu, treba da budemo svesni da im svojim cigaretama povećavamo mogućnost da obole od astme.

Pušenje je štetno, i to je činjenica. Bez obzira što je, možda, vaš deda koji je živeo na planini, doživeo devedesetu a pritom ceo život pušio dve pakle dnevno. Danas smo okruženi otrovima, da li je potrebno da ih svesno i namerno unosimo u sebe?

Disan je prirodni eliksir na bazi osam lekovitih biljaka, obogaćen medom i vitaminom C. Jedna kafena kašičica dva puta dnevno ubrzaće revitalizaciju sluzokože disajnih puteva, smiriti kašalj i ojačati imunitet. Osim što lekovito bilje smanjuje fizičku zavisnost od cigareta, matičnjak ima umirujuće dejstvo i olakšava prestanak pušenja. Uz Disan se možete osloboditi nezdrave navike i povratiti zdravlje svojih pluća. I steći veći krug prijatelja. I ostvariti bolje rezultate u sportu. I imati čistiju kuću. I lepši ten, kosu i nokte. I uštedeti novca za letovanje. I… da ne nabrajamo dalje, sve već znate. Samo treba da donesete odluku.

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!

Anđeo čuvar

Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge.

Londonska kuga, gravura

Kuga je Kinom harala 1330-tih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova, nakon duge plovidbe preko Crnog mora, prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.

Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve ’ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju’.

Detalj murala ‘Trijumf smrti’ nepoznatog umetnika iz 1448. godine, iz palate Abatelis u Palermu opisuje sve užase kuge na Siciliji.

Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.

Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.

Čarls II, kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660. do 1685. Buve mora da su obožavale njegovu periku.

A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu?

Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.

Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u fitofarmaciji. A koje dejstvo ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’ zaista radio posao.

Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao lekovita i jestiva biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer ’ima moć da nadahne’. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost.

Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.

Austrijanci anđeliku tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema.

U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini.

Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta.

Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i eliminiše nadutost. Kumarini imaju i blago sedativno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san.

Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje, leče laringitis, bronhitis i upalu pluća.

Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.

Anđelika je sastavni deo dva Herba Svet preparata: u Disanu dolaze do izražaja njene ekspektorantne sposobnosti, pa je ovaj eliksir sjajan za osobe sa tegobama kod disajnih puteva ali i pušača koji žele da ostave duvan, a u Equigalu, stručno osmišljenoj tinkturi na bazi pet biljaka, pomaže kod čišćenja organizma, nadutosti i lošeg varenja.

Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog nenormalnog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.

Ko je slobodan, razuzdan i ne može se kupiti?

Maslačak. Živi svuda, njegovo seme nosi vetar, ne da se pripitomiti, potpuno je svoj, i nema ga u prodavnici. Ali ga zato ima svuda oko nas. Gazimo ga, beremo, duvamo u njegov prezreli cvet i gledamo kako seme lebdi u vazduhu. S proleća je prvi koji se zažuti i razbije zimsku monotoniju. Kad nečega imamo u izobilju obično nismo ni svesni njegove vrednosti. Da li znamo koliko je maslačak blagotvoran?

Stari narodi su toga bili veoma svesni, pa zapisi o maslačku datiraju još iz desetog veka u rukopisima arapskih lekara. Taraxacum officinale Weber, biljka iz porodice glavočika, jestiva je cela, veoma zdrava i lekovita. Maslačak sadrži vitamine K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Od davnina se koristi za stomačne probleme, a brojna istraživanja su dokazala njegovo pozitivno dejstvo na urinarni trakt, žuč i jetru.

Maslačak ima diuretsko dejstvo, podstiče izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

U Kini se koren maslačka vekovima koristi kao lek protiv nekih vrsta karcinoma, a najnovija istraživanja sprovedena 2011. godine na univerzitetu Vindzor u Kanadi dokazala su njegovu sposobnost da selektivno uništi maligne ćelije melanoma, a da pritom ne ošteti zdrave ćelije. Rađene su i studije o karcinomu pankreasa i jetre gde se maslačak pokazao jednako delotvornim. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup koji poboljšava varenje, ublažava kašalj i jača ceo organizam. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj.

Pa ipak nam je maslačak dostupan – možete ga koristiti u preparatima Herba Sveta.

Plantago, naše blago

Ima jedna korovska biljka o koju se svakodnevno spotičemo, kojom smo okruženi, gazimo je, i najčešće je ni ne primećujemo. A nismo ni svesni koliko može da nam pomogne.

Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

Bokvica, Plantago, čuvena je od davnina po svojim lekovitim svojstvima. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska, Plantago major, širokolista.

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija za suzbijanje kašlja, bronihtisa i astme. Pored toga, odlična je za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana, kod nateklih žlezda, desni koje krvare, zubobolje, lečenja kožnih bolesti, opekotina, modrica, promrzlina, akni, rozacee, plikova i žuljeva na tabanima i rukama, hemoroida, menstrualnih odliva, čira, visoke temperature, a ima i veoma blagotvorno dejstvo na stomak. Može se i jesti – sveža, u salati, barena uz ostalo zeleno lisnato povrće, ili se može izmiksati i piti za detoksifikaciju organizma.

Muška bokvica
Ženska bokvica

Ono što je lekovito u listu bokvice su saponini i sluz koji blagotvorno deluju na organe za disanje, ali i stvaraju zaštitni film na ranama i dezinfikuju, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alatonin koji podstiče stvaranje novih ćelija što je bitno za kožna oboljenja i rane, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju, silikatna kiselina koja pomaže u lečenju herpesa kao i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane.

Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sebastian Knajp (Sebastian Kneipp), čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodu:

 ’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Kneipp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Dakle, od sad kada hodamo duž puteva i stazica, na ovu neuglednu biljku nećemo gledati istim očima. Bokvica je istinsko blago, a njena široka primena čini je nezaobilaznim sastojkom u kućnoj apoteci.