Category Archives: Disan

Duvan i moda

Godine 1614, Kapetan Džon Smit, poznatiji kao muž Pokahontas, poslao je 4 bureta duvana u Englesku sa svoje plantaže u Virdžiniji. Iz Engleske se aromatični, sušeni list polako širio po Evropi, i ubrzo je u Novom svetu postao najbitniji usev. Skoro sto godina koristio se uglavnom za medicinske svrhe, pomoću glinene lule. Francuz Žan Niko (Nicot), po kome je nazvan nikotin, hvalio je njegova lekovita svojstva, a španski lekar Nikolas Monardes ga je preporučivao svojim pacijentima kao idealan lek za čak 36 boljki, od zubobolje, preko parazita do karcinoma.

Kapetan Džon Smit

Kako se proizvodnja duvana u kolonijama i trgovina širila, tako se omasovljavala i navika uživanja u duvanu. Međutim, duvanjenje nije uvek bilo popularno. Godine 1604. kralj Džejms I opisao je pušenje kao ’odurno za oko, gadno za nos, štetno za mozak i opasno za pluća’. Džejms I je bio vizionar, ali para je para. I svi koji bi da se obogate, naći će načina da javnosti omile svoju robu.

Duvan je sredinom 17. veka bio čak obavezan u školi u Itonu, kao preventiva od miazme – kuge. Time je njegov položaj na tržištu značajno očvrsnuo. Užitak Evropljana roblje je plaćalo zdravljem i životom na američkim plantažama, a imperija se bogatila i osvajala nove teritorije, krčila šume i sadila duvan. Glinene lule su se koristile sve do kraja 19. veka, ali nakon Američkog građanskog rata pojavljuju se prve cigarete, ručno rađene. Vešti majstor mogao je da urola četiri cigarete u minuti, što je bilo prilično nerentabilno. A onda, 1881, Džejms Bonsak pravi mašinu koja može da proizvede čak 120.000 cigareta na dan. I svet više nikada neće biti isti.

Kad čovek najčešće posegne za cigaretom? Kad je pod stresom. Onda ne iznenađuje činjenica da je pušenje svoj najveći uspon doživelo za vreme I svetskog rata. Britanski vojnici dobijali su cigarete kao osnovno sledovanje. S pojavom cigareta i žene su su se za njih zainteresovale jer su bile elegantnije i jednostavnije od lula, pa je do sredine 20. veka u duvanu uživalo čak 81% muškaraca i 39% žena.

Iako je 1950. godine objavljena prva studija sa jasnim dokazima da se pušenje dovodi u vezu sa rakom pluća, tržište je i dalje bilo preplavljeno cigaretama. Holivud je tome mnogo doprineo, kao i američka marketinška kampanja koja je išla dotle da angažuje lekare da reklamiraju cigarete.

’’Pitali smo doktore iz svih oblasti medicine – Koje cigarete pušite? Većina njih je izjavila da je to Kamel’’.

Dosta reklamnih postera, uz fotografije poznatih glumica ili zgodnih devojaka, slalo je poruku da su vitke zahvaljujući određenoj marki cigareta.

’’Da održiš vitku liniju… Uzmi Laki umesto slatkiša’’.

Na jednoj reklami nasmejani dečak se hvali kako misli na svoje roditelje, kupuje im je cigarete za Dan očeva i Dan majki.

Ali ono što je verovatno prodalo najviše cigareta je seksipil. Kauboj zagledan u daljinu sa cigaretom u ustima, avanturista koji čuči ispred aviona i pali cigaretu, ili plejboj koji gleda ženu u oči i duva joj dim u lice, uz slogan ’Duni joj u lice, i svuda će te pratiti’.

Osobe na reklamama za cigarete, bilo da su bile poznate ličnosti ili samo zgodni manekeni, bile su melem za oči za posleratne generacije. I to ne samo u Americi. Izbledele farmerke, Dejms Din majica, špicaste uglancane cipele, igranke, tuče i cigarete – i kod nas su simbol su pedesetih i šezdesetih, generacije koja je išla ’grlom u jagode’.

Pa koga je bilo briga što cigarete izazivaju rak? Britanski Ministar zdravlja, Ian Meklaud je na konferenciji za štampu sredinom 50. godina prošlog veka, priznao da je nauka pronašla vezu između duvana i karcinoma. I tokom čitave konferencije pušio je cigaretu za cigaretom. Tek 1971. postignut je dogovor da se na pakovanja cigareta stavi upozorenje da su štetne po zdravlje.

Kako je vreme odmicalo, tako je rasla svest o štetnosti duvana. Osamdesetih godina je postalo jasno da ne štete cigarete samo pušačima, već i okolini, pa je uveden izraz ’pasivno pušenje’. Čak i Talični Tom, popularni junak stripa, obaveznu cigaretu koju je neprestano balansirao na napućenim usnama, zamenjuje travčicom. Ali starih navika se nije lako otresti. Duvan stvara zavisnost i mnogima je i dan-danas teško da ga ostave, uprkos znanju koliku štetu izaziva, i groznim slikama raspadnutih pluća na pakovanjima cigareta.

Mnogima je cigareta i dalje deo imidža. Marketing je opasna industrija iza koje stoje milijarde i milijarde, i koja zna sve perfidne taktike da nas ubedi da nam treba upravo ono što nam nikako ne treba. Danas se više ne radi samo o cigaretama. Kozmetička industrija prednjači u ubeđivanju da su devojkama baš neophodni puder, korektor, maskara, veštačke trepavice, iako nema ničeg lepšeg od mladalačkog tena i nevinog pogleda. Šampon će nam dati neodoljivu kosu, parfem horde muškaraca koji će kao opijeni ići za nama, najnoviji i ekstremno bolni tretman lica napraviće od babe devojku… Industrija ume da udari pravo u taštinu. Još jedna stara, i pomalo tužna marketinška krilatica za duvan u našim krajevima bila je ’S cigaretom nikad nisi sam’. Marketing se definitivno razume u psihologiju.

Kako bi bilo da nam umesto duvana, šminke i napućenih usana imidž postane zdravlje? Kako bi bilo da se umesto sa cigaretom družimo s ljudima? Kako bi bilo da taštinu zamenimo svešću? Industrija koja nema konzumente ne može da opstane. Izbor je na nama.

Disanjem do samokontrole i zdravlja

Dah je život, i kada se dah izgubi i život nestaje. Nema tu velike filosofije, dovoljno je da izađemo na svež vazduh i napunimo pluća, da bismo u trenutku osetili životnu radost. U disanju učestvuje celo telo, ali pluća su primarni ’mehanizam’ koji dah pretvara u život. Pluća svakog od nas imaju različit kapacitet, zavisno od pola, visine, težine, starosti i zdravstvenog stanja. Smatra se da je prosečan vitalni kapacitet kod zdrave osobe između 3 i 5 litara. Osobe koje se bave sportom imaju veći vitalni kapacitet pluća od pušača, gojaznih osoba, osoba koje pate od oboljenja disajnog sistema, ukratko i stručno – svih sa restriktivnim poremećajima ventilacije.

Čovek je od davnina svestan važnosti daha i pravilnog disanja. Mnogo pre nego što je moderna medicina objasnila kako funkcioniše simpatički nervni sistem, naši preci su bili svesni da drugačije dišu kada su uplašeni nego kada se odmaraju. S pojavom duhovnih praksi, uloga daha se podiže na viši, spiritualni nivo. Čovek shvata da pomoću svesnog disanja može da kontroliše svoj um i emocije. I počinje da meditira.

U jogi, osnova učenja i prakse je disanje. Pomoću daha možemo da pristupamo različitim nivoima svesti. Jedini način da budemo prisutni u sadašnjem trenutku je da se usredsredimo na dah. Samo tako možemo da se odbranimo od najezde rojeva sećanja i planova, i da istinski živimo samo sada. A to je sve što nam je potrebno za meditaciju. Istraživanja su pokazala da se prilikom nesvesnog i svesnog disanja aktiviraju različiti delovi mozga. Svesno disanje stimuliše koru velikog mozga, što ima opuštajući efekat pomoću kog možemo izbalansirati emocije. Nežno obuzdavajući svoj um, dopuštamo svesti da se uzdigne i razvija se.

Jedna od najkorisnijih tehnika joge pomoću koje možemo brzo i jednostavno umiriti um i nervni sistem u bilo kojoj situaciji je ’uđaji disanje’. Dišemo na nos, ali tako da prilikom udaha i izdaha ’razvlačimo’ dah kroz grlo, kao da dišemo kroz slamčicu, tako da se čuje blago šištanje. Dah kreće iz stomaka i podiže se preko grudnog koša do grla. Uđaji disanje se još zove i šum mora, jer naš dah veoma liči na talase koji se ritmično prostiru po obali i lagano povlače. Udah bi trebalo da bude jednake dužine kao izdah, veoma lagan i nežan, bez forsiranja. Uđaji možemo praktikovati kod kuće, u prirodi, na poslu, a naročito kada osećamo da nam se nakuplja nervoza. Ova jednostavna tehnika pomoći će nam da ostanemo pribrani i u najizazovnijim situacijama.

Istočnjačka učenja uglavnom imaju slične tehnike disanja, pa je tako i sa starim kineskim taoističkim učenjem, Ći gong. Ći gong je praksa skladnog i svesnog toka pokreta i koordinisanog disanja pomoću kojih se telo i um dovode u balans, povećava nivo svesti i poboljšava tok telesnih tečnosti – krvne, limfne i sinovijalne. Kada se telo, dah i um dovedu u balans, nema mesta za bolesti, krivu kičmu, potrebu za prejedanjem, depresiju, nervozu… Kod Ći gonga disanje se odvija isključivo stomakom, a vizuelizacijom i svesnom namerom možemo dah dovesti u bilo koji deo tela i iz njega ’ispirati’ negativne emocije i fizičku bol.

Da su istočnjačke tehnike disanja delotvorne potvrđuje i činjenica da ih masovno koriste vrhunski sportisti, a obavezni su deo obuke američkih mornaričkih foka i spasilaca. Kada smo u neposrednoj opasnosti naš najveći neprijatelj je panika, a nažalost, upravo nas baš ona prvo obuzme. Mornaričke foke nastale su šezdesetih godina prošlog veka, na temeljima jedinica iz II svetskog rata. Bave se najopasnijim, podvodnim dejstvima, ali im ni kopno ni vazduh nisu strani. Zapravo ’foka’ ili SEAL je skraćenica za sea-air-land (more, vazduh, zemlja), i ove jedinice obavljaju najrizičnije borbene zadatke u sva tri okruženja.

Kada se suočavamo s opasnošću, naš simpatički nervni sistem signalizira nadbubrežnim žlezdama da počnu da luče kateholamine – adrenalin i noradrenalin. U deliću sekunde, naše telo je spremno i budno da se bori, bilo da nas je napao lav ili iznervirao naporni kolega na poslu: postajemo zajapureni, šire nam se zenice, mišići su napeti, ubrzano dišemo i srce hoće da nam iskoči iz grudnog koša. U takvoj situaciji svest je potisnuta i delujemo po suvom instinktu.

Kada bi foke dopustile da ih adrenalin vodi u svakoj situaciji, morali bi da organizuju neprekidnu regrutaciju novih pripadnika. Zato foke koriste tehniku disanja koja se zove ’box breathing’, disanje u kutiji. Kada kontrolišemo dah, naš pneumogastrični živac (nervus vagus), poznat još i kao živac lutalac, koji se od produžene moždine spušta preko vrata ka dijafragmi i trbušnoj duplji, prenosi signal mozgu da isključi simpatički i aktivira parasimpatički nervni sistem, onaj pomoću kog se opuštamo, odmaramo i varimo hranu. Tada naš mozak može trezveno da razmišlja, a snimanje elektroencefalografijom (EEG) pokazalo je da se tada nalazimo u stanju opuštene koncentracije, poznatom kao Alfa, sa neuralnim oscilacijama na frekvenciji od 5 do 12,5 Hz. Alfa je stanje briljantnih ideja, prosvetljujućih trenutaka, inspiracije i kreativnosti.

Kako to dišu foke da bi postigle frekvencije Alfa stanja? Pre svega, bitno je da udah i izdah budu kompletni, do kraja. Ramena ne smeju da se podižu, jer kada ih prilepimo za uši to znači da smo u ekstremnom stresu. Vazduh treba da ispuni stomak i pluća, i dijafragma se slobodno pokreće. Za početak udišemo tokom 4 sekunde, pa 4 sekunde zadržavamo dah, 4 sekunde izdišemo, 4 sekunde zadržavamo, i tako u krug. Potom, kako napredujemo, pomeramo odnos udaha i izdaha sa 4:4 na 4:8, pa 8:16, 10:22, i tako dalje, bez forsiranja. Kao da naš dah putuje po stranicama kutije. Za ovakvo disanje nam ne treba nikakva posebna obuka, dovoljno je samo da budemo svesni, pratimo dah i koncentrišemo se isključivo na disanje.

Danas nas lavovi ne napadaju, ali naše telo svaku situaciju koja nas uznemirava tumači kao potencijalnu opasnost. Nažalost, često nas stres toliko ophrva da nikada ni ne izlazimo iz njega. Hodamo s podignutim ramenima i plitko dišemo. Alan Vots je jednom prilikom napisao: ’Zadržati dah znači izgubiti dah. Društvo koje se bazira na potrazi za sigurnošću je kao takmičenje u zadržavanju daha gde je svako nategnut kao bubanj i zajapuren kao cvekla.’

Za pravilno disanje potrebni su nam svest i čista pluća. Ako je naš potencijal da nam je vitalni kapacitet pluća 3-5 litara, sami smo svoji neprijatelji ako ga svesno smanjujemo. Postoje okolnosti na koje ne možemo mnogo da utičemo, kao što je zagađenje vazduha u našoj okolini. Ali svakako svoja pluća možemo počastiti povremenim izletima u prirodu. No ono čime definitivno sami sebe uništavamo, a i drage ljude oko sebe, je duvanski dim. Pušenje je jedan od najčešćih okidača hronične opstruktivne bolesti pluća. Pluća pušača imaju više nego duplo manji kapacitet od pluća nepušača.

Uključite svest, volite sebe, probajte neke od drevnih tehnika disanja i ostavite duvan. Da istrajete, tu je Disan – prirodni bio eliksir na bazi meda i lekovitog bilja koji umiruje i olakšava odvikavanje od cigareta.

Prirodni eliminator kašlja

Kašalj je normalna refleksna radnja pomoću koje čistimo grlo od sluzi i stranih čestica koje ga iritiraju. Medicinski, postoje tri kategorije kašlja: onaj koji traje manje od tri nedelje je akutni. Ako traje između 3 i 8 nedelja, kašalj je subakutni. Ako traje duže od 8 nedelja, govorimo o hroničnom kašlju. Obično kašalj traje par nedelja i potom se smiri sam od sebe. Ali ako potraje duže, ili ako iskašljavamo krv, promuknemo ili imamo dodatne simptome poput temperature, vreme je da potražimo stručnu pomoć.

Naše telo ima prirodan način da se odbrani od čestica prašine, čađi i dima, kako bismo mogli nesmetano da dišemo. Međutim, kašalj može biti i rezultat infekcije koju uzrokuje virus, kao što je slučaj kod gripa, infekcije sinusa ili upale pluća. Tu je i pušački kašalj, koji se prepoznaje po specifičnom zvuku, i on je obično hroničan. Kašalj mogu izazvati bronhitis i astma, i tada ga je lako prepoznati jer ga prati uobičajeno ’škripanje i zviždanje’ u plućima, ili hronična opstruktivna bolest pluća. U težim slučajevima, jak kašalj, naročito onaj praćen krvavim ispljuvkom, može biti znak tuberkuloze ili karcinoma.

Kada patimo od kašlja, najbitnije je da uklonimo ono što ga uzrokuje, i da proverimo da li smo na nešto u svojoj sredini alergični: perje, grinje, prašinu, duvanski dim, buđ. Potom je važno da povedemo računa o ishrani, unosimo dosta svežeg voća i povrća i namirnica bogatih vlaknima.

Česta impulsivna reakcija kod upornog kašlja je da se samoinicijativno mašimo za antibiotik. Tokom poslednjih nekoliko decenija, potrošnja antibiotika je postala toliko učestala da je dovela do novog medicinskog problema: otpornosti na antibiotike. Danas prevladava trend da se antibiotici koriste samo u nuždi, jer je rezistencija masovna i postoji realna bojazan da osnovne bolesti više nećemo moći da lečimo u skoroj budućnosti. Upozorenja koja se na tu temu izdaju, idu dotle da se jasno predočava neizbežna post-antibiotska apokalipsa ako se sada, odmah ne preduzmu potrebni koraci.

Logičan naredni korak je vraćanje prirodi. Neke studije su pokazale da je med podjednako efikasan u suzbijanju kašlja kao i dekstrometorfan, aktivni sastojak mnogih lekova protiv prehlade i kašlja. Za razliku od dekstrometorfana, koji ima dugačak niz neželjenih dejstava, med je potpuno bezbedan i zdrav, već i za decu nakon prve godine života. Pored toga što ima umirujući efekat na grlo i disajne puteve, med ima antibakterijska i antioksidantna svojstva, što znači da može pomoći i kod bakterijskih infekcija. I, za razliku od dekstrometorfana, med je u upotrebi od davnina, i kao hrana i kao lek.

Sama činjenica da se med nikada ne može pokvariti, govori koliko je moćan. Sadrži fenole, enzime, organske kiseline i flavonoide koji deluju kao prirodni antioksidanti i pomažu nam da se izborimo sa bolestima, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara i nekih vrsta karcinoma. Med snižava nivo lošeg holesterola, triglicerida, a podiže nivo dobrog holesterola. Iako sadrži šećere, može sprečiti nastanak dijabetesa jer ubrzava metabolizam i pomaže da održimo zdravu telesnu masu, a pritom nam daje energiju. Med ima moć da isceli rane i opekotine i da spreči infekcije. Pored antibiotskog dejstva, sprečava upale i hrani okolno tkivo. Može pomoći i kod kožnih oboljenja kao što su psorijaza ili herpes. Istraživanja su pokazala njegovu efikasnost u sprečavanju širenja ili čak uništavanja bakterija tipa E. coli i Staphylococcus aureus. Med stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji se potom pretvara u melatonin i omogućava nam dobar san.

Ali vratimo se kašlju. Brojne kliničke studije rađene na deci starijoj od dve godine koja su patila od kašlja, pokazale su da dve kašičice meda pred spavanje vidno smanjuju kašalj, olakšavaju simptome i poboljšavaju san, kao i da je med efikasniji od dekstrometorfana, difenhidramina i levodropropizina, koji su inače standardna terapija kod kašlja, a pritom mogu izazvati nesanicu, nervozu i hiperaktivnost. Med umiruje kašalj jer ima sposobnost da smanji sekreciju sluzi i deluje antimikrobno. Ne sme se davati samo deci mlađoj od 1 godine zbog rizika od infantilnog botulizma.

Šta još možemo dodati medu za ultrastnažan efekat protiv kašlja? List bokvice i mentol za protivupalno, antibakterijsko dejstvo i lakše izbacivanje sekreta. Ehinaceu za jačanje imuniteta. Matičnjak za opuštanje. Maslačak za bolju razmenu materija u organizmu. Koprivu za jačanje. Belu imelu i anđeliku za smirenje kašlja, astme i bronhitisa. Čestoslavicu za jačanje pluća i lakše iskašljavanje. I vitamin C koji pojačava dejstvo prostaglandinda PGE2  koji širi bronhije.

Sve to sjedinjeno s medom predstavlja idealan eliksir za zaštitu i revitalizaciju disajnih puteva, umirenje kašlja, jačanje imuniteta, ali i opšteg stanja organizma. I može se naći u jednoj staklenoj bočici Disana. Disan je prirodni bioeliksir s medom koji olakšava kašalj, umiruje sluzokožu grla i ždrela i jača čitav organizam. Osim što pomaže kod kašlja i bolesti disajnih organa, Disan je efikasan i kod pušačkog kašlja i može olakšati proces odvikavanja od duvana. Potpuno je prirodan i bezbedan, mogu ga koristiti i deca starija od 7 godina.

Med je moćan, a med u Disanu je vrhunska moć prirode.

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Mali saveti za veliko oslobođenje

Zavisnost od duvana je i fizička i psihička. Ostaviti duvan nije lako, ali to je sigurno jedna od najbitnijih stvari koju možete da uradite u životu, kako za sebe, tako i svoju okolinu. O štetnosti duvana znamo mnogo, ali, nažalost, sama ta spoznaja teško da će navesti bilo kog pušača da ostavi cigarete. Ni najužasnije slike pluća u raspadanju na paklicama cigareta nisu dovoljne da nekoga odvrate od pušenja.

‘Znam da je štetno, ali šta ću, to je jače od mene’, najčešći je odgovor kada se pušač suoči s činjenicama. Nikotin je droga, i kao takav ne dozvoljava nam da bistro razmišljamo. Zato vam dajemo niz saveta kako da se što bolje uhvatite u koštac sa svojim demonom:

  • Odredite datum. Pripremite se mentalno da od određenog dana nećete više uzeti cigaretu u ruke. Polepite po kući podsetnike i motivacione poruke. Do tog dana uklonite sve cigarete, šibice i upaljače.
  • Nađite motivaciju. Ako vam nije dovoljna motivacija to što ćete poboljšati svoje zdravlje, nađite je u svom okruženju. Ako imate decu, motivacija može da vam bude da im obezbedite detinjstvo bez toksina i iritanata. Ako ste često u besparici, stavite na papir koliko mesečno trošite na duvan, pomnožite sa 12 i zapišite šta sve možete na kraju godine da uradite s tim novcem. Ili, još bolje, svaki put kada biste kupili cigarete, taj novac stavite u teglu na vidno mesto i posmatrajte kako se množi.

  • Setite se svih poteškoća na koje ste nailazili u životu i kako ste uspevali da ih prevaziđete. Shvatićete da ste se suočavali sa mnogo većim izazovima i to će vam dati dodatno samopouzdanje.
  • Pripremite ‘odstupnicu’ na vreme. Nikotin je droga, i ako ste višegodišnji pušač, vaš mozak će sigurno burno odreagovati na nedostatak stimulansa na koji je navikao. Zamolite prijatelje da vam pomognu. Isplanirajte šetnje u koje možete da idete kada vas uhvati kriza. Kupite semenke za grickanje. I, naravno, potražite stručnu pomoć – lekara, psihologa, akupunkturiste…
  • Pokušajte alternativne metode – nikotinske žvake, flastere, elektronske cigarete, ali samo tokom prelaznog perioda, u trenucima velike krize. Nedostatak nikotina može izazvati glavobolje i depresiju, a ove alternative mogu biti kolika-tolika distrakcija.
  • Svaki put kada odolite da posegnete za cigaretom, nagradite sebe. Idite na masažu, odslušajte omiljenu pesmu, idite u bioskop. Čestitajte sebi i dozvolite da osetite ponos zbog istrajnosti.
  • Pazite da jedan porok ne zamenite drugim. Ne dozvolite da vam potreba za duvanom preraste u potrebu za nezdravom hranom, alkoholom ili zavisnost od interneta. Smislite zdrave zamene na vreme. Takođe, smanjite unos kafe. Kafa i cigarete uvek idu zajedno, pa probajte da umesto kafe popijete čaj, sveže ceđeni sok ili kakao.
  • Budite fizički aktivni. Idite što više u prirodu, plivajte, odredite dane i vreme za sport, pridružite se planinarskom društvu, okružite se ljudima koji vode zdrav život. Ako imate baštu, nabavite nove sadnice, ako imate psa, vodite ga što više u šetnju. Pauze na poslu koje ste koristili za pušenje, iskoristite za brzu šetnju. I pet minuta je dovoljno.

  • Probajte neku od meditativnih istočnjačkih veština, na primer tai či ili jogu. Na taj način smanjićete stres, podstaći cirkulaciju i, što je najvažnije, naučiti tehniku samokontrole. Ovakve veštine ne samo da će vam pomoći da ostavite duvan, već i da mu se ne vratite nakon nekog vremena.
  • Pospremite kuću. Operite zavese, prekrivače, sve što je upilo duvanski dim i što bi moglo da vas navede da ponovo zapalite. Sklonite sve pepeljare i osvežite prostor mirisom eteričnih ulja.
  • Hranite se što zdravije, uvedite što više voća i povrća u ishranu. Napravite zdrav smuti od svežeg voća. Vitamini će vam podići raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da voće i povrće utiče na naše receptore i nakon konzumacije nam ukus duvana postaje neprijatan.
  • Pijte dosta tečnosti. Svaki put kada osetite želju za cigaretom, popijte čašu vode. Voda će pomoći telu da se lakše oslobodi od toksina.
  • Pošto je pušenje stvar navike, probajte da promenite šablone ponašanja. Izađite iz rutine i obavljajte dnevne aktivnosti na drugačiji način. Promenite omiljeni kafić, družite se sa drugačijim ljudima tokom pauze za ručak. Ustanite ranije ujutru i pojedite doručak kod kuće. Idite peške do posla, ili bar deo puta pređite peške.

  • Nađite nov hobi, najbolje ručni rad. Štrikanje, heklanje, izradu malih stolarskih predmeta, grnčariju, dekupaž, slikanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku… Osim što će vam ovakve aktivnosti smanjiti osećaj stresa i nervoze, zauzeće vam ruke koje bi inače držale cigaretu.
  • I na kraju, ako prvi put ne uspete, nemojte se predate. Ne zaboravite šta kaže nauka: nakon samo par nedelja apsinencije od cigareta, već smanjujete rizik od srčanog udara. Nakon 15 dana poboljšava se čulo ukusa i mirisa. Vaše telo dobija više kiseonika i ima veću sposobnost da se brani od infekcija. Radite na svojoj svesti. Osetite šta vam se dešava u telu, koliko energije imate, kako razmišljate i funkcionišete.

A tu je i Disan. Disan je prirodni preparat na bazi osam biljnih vrsta, meda i vitamina C. Osim što štiti disajne organe i smiruje pušački kašalj, Disan smanjuje fizičku zavisnost od cigareta. Bokvica i menta smiruju disajne organe, ehinacea, kopriva, med i vitamin C jačaju imunitet, maslačak, čestoslavica i anđelika pomažu izbacivanje toksina, a matičnjak i bela imela smanjuju nervozu i napetost. Dva puta dnevno po jedna kašičica Disana pravi je saveznik u periodu najvećih kriza.

Napred, u život, punim plućima!

Kada bi vas neko poslao u specijalnu sobu i rekao vam da se u njoj nalaze isparenja 4000 štetnih hemikalija, od toga više od 70 kancerogenih, na primer, cijanid, formaldehid, sumpor, olovo, antifriz, titan dioksid, azbest, radioaktivni polonijum, i da sa plafona pada čađ i sliva se katran, da li biste ušli u nju? Ako bi vas neko prinudno slao u takvu sobu iz dana u dan, tridesetak puta dnevno i više, da li biste ga prijavili policiji za maltretiranje?

Da li ste pušač? Duvanski dim sadrži preko 4000 vrlo štetnih hemikalija, što iz same biljke, što iz aditiva koji se koriste da bi im se popravio ukus ili kontrolisalo sagorevanje, što iz onih koje se koriste prilikom uzgajanja, kako bi se povećali prinosi. Uvlačenjem duvanskog dima, u plućima ostaje 70% štetnih čestica koje se talože u obliku čađi i katrana.

Na duvanu možemo ’zahvaliti’ američkim Indijancima od kojih su ovu biljku uzeli Kolumbovi mornari krajem 15. veka i doneli je u Evropu. Indijanci su ga koristili povremeno, tokom posebnih obreda. Španci su prvi počeli da ga gaje vek kasnije na svojim velikim plantažama u kolonijama. Danas je duvanska industrija jedna od ubedljivo najprofitabilnijih. To je industrija koja bukvalno zarađuje tako što izaziva zavisnost i bolest kod ljudi.

Naša pluća pomoću alveola, sićušnih vrećastih mehurića na zidovima bronhiola, izbacuju iz organizma ugljen-dioksid koji do njih dolazi putem krvi. Na taj način ga izdišemo, a udahom unosimo svež kiseonik koji potom, opet preko krvi, hrani čitav organizam. Kod pušača su alveole stalno opterećene, uvećane ili čak napukle. Tako može nastati hronična opstruktivna bolest pluća, a kada se alveole ekstremno uvećaju može nastati i emfizem, veoma opasan, čak i smrtonosan. Ćelije disajnih puteva pušača se menjaju i postaju podložne karcinomu. Kancerogene ćelije mogu napasti pluća, ali i vrlo jednostavno, preko krvotoka, dospeti i do mozga. Rak pluća, od svih oblika karcinoma, ima najveći smrtni ishod.

Kod prosečne, zdrave osobe, kapacitet pluća je tri do pet litara. Kod pušača je kapacitet pluća upola manji. To znači da naš organizam duplo više pati dok se, na primer, penjemo uz stepenice, trčimo za autobusom, kosimo travu, usisavamo kuću… Kako starimo, plućna funkcija se prirodno smanjuje, a duvanski dim dokazano utiče na njeno još veće i ubrzano opadanje.

Ali duvanski dim ne šteti samo disajnim organima. On utiče i na krvotok, izaziva arterosklerozu i krvne ugruške. Čitav imuni sistem se stavlja u stanje pripravnosti prilikom pušenja svake cigarete. Ma koliko se on trudio da eliminiše otrovne supstance koje na taj način unosimo, u nekom trenutku će zakazati. Pušenje može izazvati rak usana, jezika, glasnih žica, grlića materice, bešike… Pušenje u trudnoći može oštetiti zdravlje bebe ili izazvati pobačaj.

Pušači su skloniji infekcijama, ali nažalost, i oni koji ne puše ali su prinudno izloženi duvanskom dimu jednako pate. Pasivni, sekundarni pušači, po nekim istraživanjima, izloženi su još većem riziku da obole od karcinoma nego primarni pušači. Ako ste nepušač, a boravite često u zadimljenim prostorijama, vaše zdravlje je ozbiljno ugroženo.

Strastveni pušač se lako prepoznaje: ima žute nokte, odeća mu se snažno oseća na duvan, ruke su mu nervozne, a odaje ga i karakterističan, pušački kašalj. Cigarete su zapravo naš robovlasnik: one nam diktiraju u koji restoran ćemo ići, u kom krugu ljudi ćemo se kretati, posećivaćemo društvene ili kulturne skupove na kojima ćemo imati priliku da ’zapalimo’, a izbegavaćemo one gde je to nemoguće. Prijatelji nepušači će dobro razmisliti pre nego što nas pozovu u goste. A ako imamo decu, treba da budemo svesni da im svojim cigaretama povećavamo mogućnost da obole od astme.

Pušenje je štetno, i to je činjenica. Bez obzira što je, možda, vaš deda koji je živeo na planini, doživeo devedesetu a pritom ceo život pušio dve pakle dnevno. Danas smo okruženi otrovima, da li je potrebno da ih svesno i namerno unosimo u sebe?

Disan je prirodni eliksir na bazi osam lekovitih biljaka, obogaćen medom i vitaminom C. Jedna kafena kašičica dva puta dnevno ubrzaće revitalizaciju sluzokože disajnih puteva, smiriti kašalj i ojačati imunitet. Osim što lekovito bilje smanjuje fizičku zavisnost od cigareta, matičnjak ima umirujuće dejstvo i olakšava prestanak pušenja. Uz Disan se možete osloboditi nezdrave navike i povratiti zdravlje svojih pluća. I steći veći krug prijatelja. I ostvariti bolje rezultate u sportu. I imati čistiju kuću. I lepši ten, kosu i nokte. I uštedeti novca za letovanje. I… da ne nabrajamo dalje, sve već znate. Samo treba da donesete odluku.

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!

Anđeo čuvar

Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge.

Londonska kuga, gravura

Kuga je Kinom harala 1330-tih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova, nakon duge plovidbe preko Crnog mora, prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.

Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve ’ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju’.

Detalj murala ‘Trijumf smrti’ nepoznatog umetnika iz 1448. godine, iz palate Abatelis u Palermu opisuje sve užase kuge na Siciliji.

Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.

Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.

Čarls II, kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660. do 1685. Buve mora da su obožavale njegovu periku.

A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu?

Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.

Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u fitofarmaciji. A koje dejstvo ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’ zaista radio posao.

Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao lekovita i jestiva biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer ’ima moć da nadahne’. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost.

Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.

Austrijanci anđeliku tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema.

U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini.

Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta.

Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i eliminiše nadutost. Kumarini imaju i blago sedativno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san.

Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje, leče laringitis, bronhitis i upalu pluća.

Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.

Anđelika je sastavni deo dva Herba Svet preparata: u Disanu dolaze do izražaja njene ekspektorantne sposobnosti, pa je ovaj eliksir sjajan za osobe sa tegobama kod disajnih puteva ali i pušača koji žele da ostave duvan, a u Equigalu, stručno osmišljenoj tinkturi na bazi pet biljaka, pomaže kod čišćenja organizma, nadutosti i lošeg varenja.

Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog nenormalnog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.

Ko je slobodan, razuzdan i ne može se kupiti?

Maslačak. Živi svuda, njegovo seme nosi vetar, ne da se pripitomiti, potpuno je svoj, i nema ga u prodavnici. Ali ga zato ima svuda oko nas. Gazimo ga, beremo, duvamo u njegov prezreli cvet i gledamo kako seme lebdi u vazduhu. S proleća je prvi koji se zažuti i razbije zimsku monotoniju. Kad nečega imamo u izobilju obično nismo ni svesni njegove vrednosti. Da li znamo koliko je maslačak blagotvoran?

Stari narodi su toga bili veoma svesni, pa zapisi o maslačku datiraju još iz desetog veka u rukopisima arapskih lekara. Taraxacum officinale Weber, biljka iz porodice glavočika, jestiva je cela, veoma zdrava i lekovita. Maslačak sadrži vitamine K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Od davnina se koristi za stomačne probleme, a brojna istraživanja su dokazala njegovo pozitivno dejstvo na urinarni trakt, žuč i jetru.

Maslačak ima diuretsko dejstvo, podstiče izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

U Kini se koren maslačka vekovima koristi kao lek protiv nekih vrsta karcinoma, a najnovija istraživanja sprovedena 2011. godine na univerzitetu Vindzor u Kanadi dokazala su njegovu sposobnost da selektivno uništi maligne ćelije melanoma, a da pritom ne ošteti zdrave ćelije. Rađene su i studije o karcinomu pankreasa i jetre gde se maslačak pokazao jednako delotvornim. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup koji poboljšava varenje, ublažava kašalj i jača ceo organizam. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj.

Pa ipak nam je maslačak dostupan – možete ga koristiti u preparatima Herba Sveta.