Category Archives: Equigal

Holistički pristup mršavljenju

Naš način ishrane nekada je određivala jednostavna potreba za energijom. Danas na njega utiče niz faktora, a više nego ikada emocije, stres, vreme, očekivanja… Iz tog razloga se mora promeniti i naš odnos prema klasičnim dijetama. Pravila i restrikcije više ne daju dugoročne rezultate, a mogu biti i štetni. Kod osoba koje kubure s viškom kilograma sam cilj dijete nije samo mršavljenje. Potrebno je otići korak unazad i celovitije sagledati problem.

Sve više programa za mršavljenje danas uključuje niz aktivnosti, poput meditacije, zdravstvenih savetovališta, nutricionističkih radionica o svesnoj ishrani. Gubitak kilograma dolazi na kraju kao rezultat brojnih faktora. A glavni cilj je, pre svega, zdravlje – fizičko i mentalno.

Zdravo mršavljenje i održavanje prave kilaže donosi i niz prednosti kojih obično nismo ni svesni. Na primer, ni ne razmišljamo koliko naše kosti i zglobovi trpe kada imamo samo pet kila više nego što bi trebalo. Ako izgubimo samo pola kile telesne težine, rasterećujemo kolena pritiska od 2 kg. Eliminisanjem dubinskih naslaga u trbušnom pojasu utičemo na olakšavanje bolesti zglobova, kao što je na primer artritis.

Osobe koje pate od respiratornih alergija i svakog proleća kubure kako vegetacija počne da buja, mogu gubitkom viška kilograma značajno olakšati alergijske reakcije. Jednostavno, disajni putevi se pročišćavaju i šire kada nemamo viška sala.

Gojaznost povećava rizik od pojave migrene za 50%. Smatra se da ćelije masti utiču na upalne procese u organizmu. Te upale često mogu izazvati glavobolje i migrene.

Gubitkom 5% telesne težine možemo doprineti zdravom i kvalitetnijem snu. Višak kilograma uzrokuje stvaranje masnih naslaga u vratnoj regiji čime se blokiraju gornji disajni putevi pa zato dolazi do hrkanja i apnee. Isprekidan san utiče na ceo organizam i može izazvati niz komplikacija.

Pozitivna strana zdravog mršavljenja koja se najbrže manifestuje je podizanje nivoa opšte energije. Što manje težine nosimo na sebi, imamo više energije za druge stvari. I ne samo to – kiseonik lakše dolazi do ćelija kada nemamo viška sala, pa se i lakše krećemo, možemo da potrčimo i popnemo se uz stepenice a da se ne zadišemo.

Pored tela, i mozak nam lakše radi kada nismo gojazni. Neke studije su pokazale da gubitak viška kilograma poboljšava kognitivne sposobnosti vezane za planiranje, strategije i organizaciju. Mozak jednostavno postaje aktivniji i lakše pamtimo i reagujemo.

Gubitak sala utiče pozitivno i na naš najveći organ: kožu. Kada skinemo višak sala i zdravo se hranimo, i koža se čisti, postaje blistavija i elastičnija. Pored kože, boljitak osećaju i nokti i kosa.

Jedna od stvari koja nas izluđuje kada se ugojimo je da ne samo da nam odeća postaje tesna, već i obuća. Višak masti se nakuplja i na stopalima, pa ne samo da ne možemo da zakopčamo čizme, već često ne možemo da uđemo u svečane cipele. Kada skinemo višak, ne samo da ćemo bez problema moći da uživamo u omiljenoj obući, već ćemo moći i da stavimo prstenje, što je ranije bilo nemoguće jer se i oko njih taloži salo, ali i otiču zbog lošije cirkulacije.

Gubitak viška sala utiče pozitivno i na naš endokrini i reproduktivni sistem. Salo remeti hormonalni balans, kod žena može da izazove niz promena na materici i jajnicima, a kod muškaraca pad testosterona. Pored toga, gojazne osobe imaju povišene hormone koji utiču na metabolizam, ali i njihova uloga se remeti. Na primer, hormon leptin koji nam inače pomaže da imamo normalan osećaj za glad, kada smo gojazni, ne uspeva da prenese do mozga signal da nam je stomak pun i da smo siti. Ni insulin, koji reguliše metabolizam masti, ne uspeva da kontroliše nivo glukoze, što vodi do metaboličkog sindroma ili dijabetesa.

Višak sala ima isti efekat na organizam kao virus u kompjuteru: on ’resetuje’ procese koji regulišu i stvaraju balans. Kada smo na agresivnoj dijeti i unosimo minimalan broj kalorija, opada nam nivo leptina u krvi. Tada se telo brani tako što nam raste apetit i usporava se metabolizam. Zato nakon brzih i agresivnih dijeta obično vrlo lako povratimo izgubljene kilograme, i dobijemo još i preko. Zato naš fokus ne treba da bude na idealnom telu iz časopisa, već na zdravlju. Pametnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, odnosno holističkim pristupom svom telu i potrebama doprinećemo boljem zdravlju, a potom će doći i željena figura. Za to je potrebno vreme i upornost.

Zato je tu Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja pomaže da se smanji osećaj gladi, ubrza metabolizam, olakša varenje, pospeši drenaža i izbacivanje viška vode iz organizma. Equigal je najbolji saveznik u procesu pametnog i postepenog mršavljenja.

‘Krckava’ užina

Šolja kefira ili jogurta je idealna užina za nekog ko želi da smanji telesnu težinu, ali ponekad nam nedostaje malo teksture u tom napitku da nam utaži glad. Tada je idealno dodati kašiku granole. O blagodetima ovsa smo već pisali ovde: Ovas je dobar za vas! , a granola je veoma interesantan način da se ovas iskombinuje sa suvim voćem i orašastim plodovima, naročito pošto je prepečena, što joj daje krckavost pod zubima.

Granolu možete vrlo lako spremiti kod kuće, što se preporučuje, jer je kupovna prepuna šećera i aditiva.

Za zdravu varijantu granole potrebno je:

  • 2 šolje običnih ovsenih pahuljica
  • ½ šolje orašastih plodova po izboru, ili miks
  • ¼ šolje sirovog semenja, na primer suncokreta, susama i golice
  • ½ šolje sušenog voća, krupnije treba iseckati (osobe na dijeti bolje da izaberu prirodno sušeno, a ne kandirano voće)
  • 2 kašike meda
  • 2 kašike kokosovog ulja, nerafinisanog
  • prstohvat soli
  • začini po želji, vanila, cimet, muskatni orah…

Zagrejati rernu na 250 stepeni. Pleh od rerne obložiti papirom za pečenje.

U dubljoj posudi izmešati dobro sve sastojke, tako da se suvi delovi dobro sjedine s medom i uljem. Rasporediti smesu na pleh preko cele površine i peći maksimalno desetak minuta, tek toliko da granola porumeni.

Ostaviti granolu da se skroz ohladi, pa presuti u teglu ili posudu sa dobrim poklopcem, kako bi ostala hruskava. Dodati 1 kašiku granole šolji jogurta ili kefira, a može se kombinovati i sa svežim voćem, najbolje bobičastim, ili bananama ako nam je potrebna dodatna energija za trening. Ovo ujedno može biti i sjajan dezert, kada poželimo nešto slatko.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Fermentisanim povrćem do zdravlja

Evlija Čelebija, turski putopisac iz 17. veka, u svojim zapisima pominje čuvenu travničku turšiju od karamut krušaka. Verovatno je bio prilično impresioniran salatom Travničana, imajući u vidu da je došao iz zemlje turšije. Na turskom turşu, salata od fermentisanog povrća ili voća je bliskoistični specijalitet kog su Turci doneli na Balkan. Ali postoje arheološki dokazi da se turšija spremala i 6000. godine pre naše ere u dolinama Tigra i Eufrata, pa možemo sa sigurnošću reći da je to bio jedan od najstarijih načina da se sačuva povrće za zimu, i tako unesu neophodni vitamini i minerali, naročito vitamini K i B grupe, ali i korisne bakterije.

Turšija koja se priprema fermentacijom, pomoću usoljene vode, a ne pomoću sirćeta, baš kao i kiseli kupus, veliki je prijatelj našeg stomaka. Ona čisti organizam, pomaže u izbacivanju štetnih materija, ali i donosi dobre bakterije koje naseljavaju naša creva i imaju niz blagotvornih osobina. Dobre bakterije pomažu varenje, pospešuju apsorpciju korisnih materija iz hrane, sprečavaju gojaznost i pojavu dijabetesa tako što stabilizuju nivo insulina u krvi i doziraju apsorpciju masti. One nam tako štite zdravlje, kako fizičko tako i mentalno, i deluju preventivno kod niza oboljenja, od akni do karcinoma.

Najvažnije bakterije koje učestvuju u procesu fermentacije su Lactobacillaceae, koje iz ugljenih hidrata stvaraju mlečnu kiselinu, a koja vrši ulogu konzervansa. So u salamuri stvara pogodne uslove za razvoj ovih bakterija i sprečava razvoj patogenih mikroorganizama.

Naša tradicionalna turšija se pravi pomoću vode i soli, ali fermentisano povrće nije samo balkansko-bliskoistočni specijalitet. Sprema se i na Dalekom istoku, gde je verovatno najpoznatija turšija korejska – kimči. Kimči se pravi od seckanog povrća: kineskog kupusa, daikon rotkvi, šargarepe i luka, koje se meša s posebnom pastom od belog luka, đumbira, ribljeg sosa, ljutog sosa i šećera. Svo povrće se isecka, usoli i ostavi da odstoji sat vremena u vodi, pa se potom ispere i pomeša sa začinima,  sipa u teglu i dobro nabije, da se što više istisne vazduh. Povrće se fermentiše u soku koje samo pusti, na sobnoj temperaturi, do pet dana. Kada se ukiseli treba ga staviti u frižider i pojesti tokom naredne dve nedelje.

Kimči

Ali ako nismo ljubitelji dalekoistočnih jakih ukusa, naša turšija je sasvim dobar izvor korisnih bakterija. Karfiol, zeleni paradajz, krastavčići, šargarepa, male paprike babure, beli luk, nakon temeljnog pranja se stavljaju u čiste i sterilizovane tegle, pritisnu štapićima rena, doda se biber i slačica u zrnu, po neki list lorbera, pa naliva usoljenom vodom u razmeri 1 litar vode – 40 grama soli. Voda treba da bude prokuvana, a so kvalitetna, i salamura se naliva preko povrća tek nakon što se ohladi. Turšija se tradicionalno sprema na jesen, taman kada se povrće pojavi na pijaci, a pre nego što krene mraz, kako bi se prirodno ukiselila. Hladnoća koja sledi će joj pomoći da se ne prekiseli i dobro održi.

Fermentisana hrana nam štiti imunitet zahvaljujući dobrim bakterijama koje nam uspostavljaju balans u organima za varenje, jer skoro 80% našeg imuniteta zavisi od creva. Ona je izuzetno blagotvorna za osobe koje pate od upala creva, čestih poremećaja varenja, gastritisa, sindroma iritabilnog creva i karcinoma. Dobre bakterije iz turšije nam mogu pomoći i da se izborimo s alergijama i netolerancijama na hranu, hormonalnim disbalansom, pa se njihovo dejstvo se može odraziti i na našoj koži, koja postaje čistija, ali i na mentalnom zdravlju, jer dobro raspoloženje često zavisi od varenja.

Dobre bakterije deluju i preventivno, štite nas od bolesti koje se prenose hranom zaraženom listerijom, streptokokom i drugim štetnim bacilima. Zato je turšiju najbolje spremiti kod kuće, jer kupovna nema isto dejstvo. Kada se masovno priprema, turšija se sprema sa sirćetom i pasterizuje kako bi se duže održala, a procesom pasterizacije se pored loših ubijaju i dobre bakterije. Na turšiju i kiseli kupus možemo navaliti bez osećaja griže savesti: oni nam neće doneti višak kilograma, naprotiv, mogu samo da pomognu da se viška oslobodimo.

I za kraj da se vratimo čuvenim travničkim ukiseljenim kruškama, koje su sjajan prilog uz pečeno meso: 6 čvrstih karamut krušaka oljuštiti, prepoloviti i ostaviti da odstoje 5 minuta u vodi s malo vinskog sirćeta. Napraviti salamuru od 3 čaše vinskog sirćeta, 5 čaša prokuvane vode i 1 kašike soli. Kruške poređati u sterilizovanu teglu, po želji dodati celo zrno anisa i karanfilića, pa naliti salamurom. Čuvati na prohladnom i tamnom mestu. Pravilno pripremljene, održaće se cele zime.

Ako do sada niste, uvedite fermentisano povrće i voće što pre u ishranu. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Slatka vekna s jabukama i đumbirom

O blagotvornom dejstvu đumbira na zdravlje smo već pisali ovde: Sagorevač masti.

Ako vam se jede nešto slatko a zdravo, i još plus nemate mnogo vremena za spremanje, evo idealnog recepta za vas:

Od sastojaka je potrebno:

  • 3 nakisele jabuke, oljuštene i seckane na kockice
  • 2 pune kašike meda
  • 3 čaše (od 2dl) ovsenih pahuljica
  • 2 jaja
  • narendan komad đumbira (veličine po ukusu)
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica cimeta
  • malo putera ili ulja za podmazivanje

Uključiti rernu na 200 stepeni. Pripremiti uzani pleh za komisbrot. Odvojiti 1 čašu ovsenih pahuljica, pa sve ostale sastojke staviti u jak blender ili procesor i dobro izmiksati. Potom dodati ostatak ovsenih pahuljica i samo izmešati varjačom, pa sipati u podmazan pleh.

Peći na 200 stepeni 45-50 minuta, ili dok vekna ne porumeni i krajevi počnu da se odvajaju od pleha. Da bismo bili sigurni da je kolač gotov, zabosti čačkalicu u sredinu, pa ako se testo nije zalepilo za nju, znači da je pečen. Izvaditi iz rerne i ostaviti da se prohladi pre sečenja.

Ovaj lagani kolač je niskokaloričan i bogat dobrim vlaknima, pa je idealan za osobe na dijeti. Đumbir mu daje prijatan miris i golicav ukus, a dodatno će pomoći brže sagorevanje masti i stabilizovati nivo insulina u krvi.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Sagorevač masti

Potiče iz jugoistočne Azije, iz porodice Zingiberaceae, u koju spadaju i kurkuma i kardamom. Zeljasta biljka od koje se za ljudsku upotrebu koristi rizom, podzemna stabljika. Sadrži ulja koja mu daju karakterističan, veoma egzotičan miris. Što više sazreva, to sadrži više esencijalnih ulja. Veoma je cenjen kao začin, ali su odavno poznata i njegova lekovita svojstva, koja su danas dokazana brojnim studijama.

Gyin na burmanskom, khing na tajlandskom, halia na malajskom, luya na filipinskom, zanjabil na arapskom, zangevil na hebrejskom, ginger na engleskom, srngaveram na sanskritu… Zingiber officinale, ili đumbir. Pominje se u Bibliji, Kuranu, Talmudu… U Japanu se jede uz suši, ukiseljen i naseckan na tanke listiće, u Indiji i na Šri Lanki je neizostavan deo ajurvedske medicine, u Kini je omiljen u kandiranom obliku, njegov čaj se pije širom sveta, a u Britaniji vino i pivo.

Nekada je bio toliko dragocen da se u 13. veku za pola kile đumbira mogla kupiti ovca. U Evropu je stigao tek oko 800. godine n.e. Ubrzo je postao omiljen i neizostavni deo slatkiša, a kraljici Elizabeti I se pripisuje izum kolača u obliku čovečuljka, ’gingerbread man’. Osim što je ukusan i budi želju da se u trenutku spakujemo i krenemo na daleke pute, đumbir je jedna od retkih biljaka čiju lekovitost moderna nauka ne može da ignoriše.

Nedavno je u Analima njujorkške Akademije nauka objavljen pregled rezultata 60 studija izvedenih na ćelijskim kulturama, laboratorijskim životinjama i ljudima. Sve ove studije su saglasne da đumbir i njegovi sastojci ’imaju blagotvorne efekte kod gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i povezanih oboljenja’.

Šta je to u đumbiru što je tako lekovito? Gingerol, šogaol, cingeron, paradoli, kapsaicin, gingediol, fitosterol, galanolakton… Najbitniji sastojak je baš gingerol koji mu daje i karakterističan miris, ali i osećaj peckanja u ustima kada ga jedemo. I gingeroli i šogaoli imaju niz lekovitih svojstava: umanjuju osećaj mučnine, bola u kostima, zglobovima i mišićima, olakšavaju prehlade i grip, probleme s varenjem, menstrualne bolove, poboljšavaju moždane funkcije i štite od Alchajmerovog oboljenja. Ove komponente ispoljavaju brojne biološke aktivnosti i dejstva – anti-kancerogena, antioksidantna, antimikrobna, protivupalna, anti-alergijska…

Ali fokus naučnog teksta objavljenog u pomenutim Analima je na pozitivnom efektu đumbira na rastući problem u svetu – gojaznost i sve posledice koje ona nosi. Loša ishrana i manjak fizičke aktivnosti najveći su uzrok porasta obolelih od metaboličkog sindroma, kombinacije tri ili više faktora rizika za dijabetes tipa 2 i kardiovaskularna oboljenja. Ispitivanja na pacovima su dokazala da đumbir utiče na značajno smanjenje masnih naslaga i telesne mase, snižava holesterol i nivo šećera u krvi, ali i da štiti od štetnih efekata ne-alkoholne masne jetre.  Studije su takođe sugerisale da đumbir može da ubrza sagorevanje kalorija i smanji osećaj gladi.

Tako on pomaže da budemo vitkiji, ali i lepši jer sprečava starenje na ćelijskom nivou, što se odmah vidi i na našem licu. Ali to ne znači da ako jedemo đumbir, treba da nastavimo s nezdravim načinom života. Brza hrana bogata trans mastima i praznim ugljenim hidratima naš je neprijatelj, i treba joj otkazati prijateljstvo.

Krećite se što više, hranite se zdravo, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Višak kilograma ili višak litara?

Par dana niste obukli omiljene pandalone, i danas ne možete da ih zakopčate. Stanete na vagu, i ona vas zaprepasti s 2 do 3 iznenadna kilograma viška. Bez brige, niste se ugojili. Ovakva nagla promena telesne težine ukazuje na zadržavanje vode u organizmu.

Naše telo sastoji se od oko 60% vode, koja se redovno obnavlja i drenira. Razni su faktori koji doprinose zadržavanju vode, od letenja avionom, preko suviše slane hrane do hormonalnih promena. Osim oticanja u predelu stomaka, najčešće otiču i ruke i noge, naročito članci i stopala, dok zglobovi postaju kruti pa čak i bolni. Prsti na rukama se zaokrugle i prstenje postaje tesno, a i na licu se mogu videti promene, uglavnom na kapcima i podočnjacima.

Oticanje ili edem se dešava kada se tečnost zadrži u tkivu i naš limfotok sistem ne uspe da je izdrenira. U većini slučajeva, ovo je bezazleno, osim što je neprijatno i daje nam osećaj težine i tromosti. Oticanje je individualna pojava, neke osobe, naizgled, imaju sreće da ne otiču, a druge stalno kubure s nadutim kapcima i stomakom. Naizgled, jer ako proanaliziramo njihove životne stilove, vrlo je verovatno da ćemo naći i razloge oticanja. Najčešće otiču osobe koje su fizički neaktivne, ne piju dovoljno vode ili, još gore, jedinu tečnost koju unose su gazirani napici, i unose presoljenu hranu, bilo da je dosoljavaju ili stalno konzumiraju prerađevine bogate natrijumom.

Žene često otiču u PMS-u ili na početku menopauze, što se dešava zbog hormonalnih promena u organizmu, a oticanje mogu izazvati i neka ozbiljnija oboljenja, poput poremećaja rada štitaste žlezde, bubrega ili srca. Neki lekovi mogu pogoršati stanje, na primer antidepresivi, kontraceptivi ili lekovi za regulisanje pritiska. Trudnice su takođe sklonije oticanju, naročito ako se ne kreću dovoljno, kao i osobe koje profesija obavezuje na dugo sedenje ili stajanje u mestu.

Iako je oticanje uglavnom bezazleno, ne treba ga zanemariti jer ako postane učestalo može izazvati ozbiljnije komplikacije, duboku vensku trombozu, edem pluća ili miome na materici. Kod čestog oticanja bitno je da iskreno analiziramo svoj stil života. Ako utvrdimo krivce i izbacimo ih a oticanje se nastavi, trebalo bi da se posavetujemo sa stručnjakom.

U međuvremenu, možemo uvesti sledeće promene u svoj životni stil:

  • Smanjiti unos soli. So vezuje vodu u organizmu i pomaže da se održi balans tečnosti u ćelijama i oko njih. Previše slane hrane i prerađevina bogatih natrijumom utiče na zadržavanje vode.
  • Povećati unos magnezijuma. Magnezijum učestvuje u preko 300 enzimskih reakcija u telu i dokazano pomaže kod zadržavanja vode, naročito u PMS-u. Orašasti plodovi, integralne žitarice, crna čokolada, zeleno lisnato povrće, odlični su izvori magnezijuma.
  • Povećati unos vitamina B6. Ovaj vitamin, pored mnogih telesnih funkcija, pomaže i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Ima ga u orašastim plodovima, krompiru, mesu i bananama.
  • Povećati unos kalijuma. Kalijum je jedan od bitnih elektrolita koji, između ostalog, reguliše i protok tečnosti i hranljivih materija na ćelijskom nivou. Ima moć da smanji nivo natrijuma i pospeši mokrenje. Ima ga u avokadu, paradajzu, krompiru i bananama.
  • Izbaciti prazne ugljene hidrate. Bela industrijska peciva, masna testa, slatkiši i kolači podižu naglo nivo insulina u krvi, što vodi do zadržavanja natrijuma putem njegove reapsorpcije u bubrezima.
  • Potražiti pomoć u prirodi. Glikozidi, saponini, organske kiseline i mineralne materije koje sadrži određeno lekovito bilje pomaže organizmu da izbaci višak vode, sprečava zadržavanje vode u tkivima ali i zadržavanje mokraće, i pospešuje razmenu materija koja jača limfotok.

Kada je u pitanju fizička aktivnost, dovoljan unos vode i zdrava ishrana, tu smo sami odgovorni i obavezni. A kada je u pitanju lekovito bilje, tu je Equigal. Krušina, anđelika, ivanjsko cveće, neven, rastavić, dobitna su kombinacija koja će ne samo pomoći da izbacimo višak vode iz tkiva i organizma, već i da smanjimo nadutost stomaka, poboljšamo varenje, eliminišemo zatvor, rešimo se celulita i viška kilograma.

Uz Equigal nema ni viška kilograma, ni viška litara!

Nabujak od spanaća

Spanać je veoma zdravo lisnato povrće bogato mineralima – gvožđem, karotinom, kalcijumom, kalijumom, fosforom, bakrom, cinkom, manganom, vitaminima B grupe – folnom kiselinom, B1, B2, B6, vitaminom E i C. Međutim, ima i jednu mračnu stranu: oksalnu kiselinu. Zbog nje se gvožđe otežano resorbuje u organizmu, pa treba pribeći malom triku: spremati ga s mlečnim proizvodima. Tada se oksalna kiselina veže za kalcijum pa sve nutrijente možemo potpuno iskoristiti, i pritom ne opteretiti bubrege kojima oksalati smetaju i izazivaju stvaranje kamenca. Za razliku od termo labilnih nutrijenata koji se uništavaju ili redukuju prilikom kuvanja, nivo gvožđa se zadržava, pa je zato spanać dobar za anemične osobe, naročito jer pored ovog minerala sadrži i folnu kiselinu.

Ako vam je dosadilo da spremate spanać na klasičan način, evo predloga za izuzetno ukusan a jednostavan obrok veoma atraktivnog izgleda koji možete ponosno izneti i na gostinsku trpezu.

Za tri porcije od materijala je potrebno:

  • 1 kg očišćenog, blanširanog*, oceđenog i iseckanog spanaća
  • 5 jaja
  • 1 šolja jogurta ili kefira
  • 1 šolja blagog mrvljenog sira
  • 3 kore za gibanicu, po izboru
  • malo maslinovog ulja (obična, integralna, heljdina)
  • so

*Spanać se blanšira tako što se na kratko potopi u kipuću vodu i potom procedi.

Pripremiti tri male, najbolje keramičke posude za pečenje. Zaliti ih maslinovim uljem.

U činiju za mešenje razbiti dva jaja i dobro ulupati viljuškom. Dodati seckani spanać, jogurt, sir i so. Sjediniti nežno, da se sir ne raspadne previše.

Po jednu koru presaviti na četiri i obložiti njom posudu tako da kora pokriva ivice i viri preko. Rasporediti smesu sa spanaćem u svaku posudu podjednako, i napraviti malo udubljenje. U svako udubljenje razbiti po jedno jaje. Koru koja viri dodatno malo namazati maslinovim uljem.

Peći 30 minuta na 180 stepeni, tako da kora porumeni a sadržaj postane čvrst.

Ovo je kompletni obrok u malom, a pritom veoma hranljiv i ne mnogo kaloričan. Odličan je posle vežbanja jer ima dosta proteina. Odličan je i topao i hladan.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad se creva ulenje

Čak 80% osoba makar jednom u životu doživi zatvor. Ali ne onaj kazneno-popravni, već digestivni, mada je sam osećaj kao da smo pod kaznom. Često zatvor prođe sam od sebe, ali ono što nije dobro, i čak i vrlo opasno, je kad postane hroničan. Zatvor po definiciji imamo kada praznimo creva manje od 3 puta nedeljno. I tada se prilikom pražnjenja može osetiti bol, a jako napinjanje i tvrd sadržaj mogu oštetiti debelo crevo i rektum.

Da vidimo prvo šta izaziva zatvor. Tu su očigledni uzroci, ali i oni manje očigledni, prikriveni:

  • Loša ishrana s nedovoljnom količinom vlakana. Da bi se creva pokrenula neophodna su vlakna, kako nerastvoriva tako i rastvoriva. Više o njima pisali smo ovde: Vlakna za vitkost
  • Nedovoljnan unos vode. Crevima treba tečnosti kako bi sadržaj bio mekši i lakše se vario. Nedovoljan unos vode, ili još gore, unos slatkih gaziranih napitaka umesto vode, otežavaju varenje i dovode do zatvora.
  • Inertnost. Da bi se creva ’kretala’, moramo se i mi pokrenuti. Kada redovno vežbamo, makar to bile samo šetnje, i varenje nam je bolje.
  • Hipotireoza. Usporen rad štitaste žlezde znači i usporen metabolizam, a samim tim i spor rad creva.
  • Analgetici. Lekovi protiv bolova rade pomoću receptora u digestivnom traktu, pa mogu usporiti njegov rad, naročito kod osoba koje pate od hroničnih bolova i stalno uzimaju analgetike.
  • Antidepresivi. Lekovi koji rade po principu selektivne inhibicije preuzimanja serotonina (tzv. SSRI lignadi), kao i triciklični antidepresivi (TCA) usporavaju rad creva. Depresija usporava sve procese u organizmu, uključujući i varenje.
  • Suplementi. Neki vitamini i minerali koji se uzimaju u obliku suplemenata, naročito gvožđe i kalcijum, mogu poremetiti rad creva.

  • Antacidi. Lekovi koje uzimamo protiv gorušice često sadrže kalcijum ili aluminijum, koji mogu izazvati zatvor.
  • Preterana i prečesta upotreba laksativa. Kada se laksativi predugo koriste, možemo postati zavisni od njih. Zato ih treba uzimati isključivo u skladu s uputstvom.
  • Diuretici. Osobe koje često koriste diuretike zbog povišenog krvnog pritiska i kardiovaskularnih poremećaja mogu češće patiti od zatvora, jer izbacivanjem viška vode iz organizma ostaje manje tečnosti u crevima pa sadržaj postaje tvrđi.
  • Previše mlečnih proizvoda i crvenog mesa. Mnogo sira, mesa i prerađevina usporava varenje zbog nedostatka vlakana. Ovakvu hranu zato treba kombinovati sa povrćem i salatama.
  • Porođaj. Kod porodilja je zatvor čest problem zbog oslabljenih mišića abdomena. Često i zbog rana i bola žene odlažu defekaciju što vodi do zatvora.
  • Dijabetes i neurološki poremećaji kao što su multipla skleroza i Parkinsonovo oboljenje obično su praćeni zatvorom.

A šta zatvor radi našem telu? Osim neprijatnog osećaja da stalno imamo balon u stomaku, i nemogućnosti da zakopčamo pantalone, zatvor može imati i ozbiljnije zdravstvene posledice. Najčešći pratioci zatvora su hemoroidi, koji se javljaju zbog prevelikog pritiska na rektum i vene u njemu. Krv se nagomilava ispod kože i stvaraju se bolne izbočine. One se mogu javiti unutar donjeg rektuma ili spolja, kod anusa.

Pritisak i napinjanje mogu dovesti do analne fisure – oštećenja ili pukotina na sluzokoži analnog kanala ili anusa. Osim neprijatnog bola i svraba, kod fisura može doći do pojava krvi u stolici. Ako se sadržaj u crevima do te mere nagomila i otvrdne da je njegovo izbacivanje nemoguće, dolazi do fekalne impakcije. Ona može dalje izazvati stvaranje ulceracija i nekroze unutar rektuma, i u najgorem slučaju, perforaciju creva kada se njihov sadržaj izlije u stomačnu duplju, što može biti i fatalno. Fekalna impakcija često zahteva lekarsku intervenciju i ručno sitnjenje i vađenje sadržaja, a ponekad čak i operaciju.

Rektalni prolaps je još jedna ozbiljna posledica hroničnog zatvora, kada se debelo crevo izvrne i ispadne kroz anus. Nije ni potrebno objašnjavati koliko je ovo bolno i neprijatno. A kada su nam creva pod stalnim naponom i imamo hronični zatvor tokom dugog vremenskog perioda, možemo doći u situaciju da nam oslabi analni sfinkter. Tada dolazi do stanja koje se zove fekalna inkontinencija, nemogućnost kontrole zadržavanja stolice prilikom pojave nagona za pražnjenjem. Pored hroničnog zatvora, njega može izazvati i oštećenje nerava ili mišića prilikom porođaja ili hirurškog zahvata. Malo je reći da ovo stanje izaziva velike psihičke probleme.

Pored direktnih posledica po naše debelo crevo, zatvor može izazvati i sporedne simptome usled nagomilavanja toksina u organizmu, kao što su glavobolja, osećaj umora, akne, nečistu kožu, oticanje, podočnjake, osip, može nam poremetiti apetit, izazvati neprijatan zadah, kao i doneti psihičke neprijatnosti, osećaj manje vrednosti, izbegavanje društva i iskompleksiranost sopstvenim izgledom.

Dakle, mnogo je razloga da svojim crevima posvetimo pažnju i pre svega sprečimo. U slučaju da do njega ipak dođe i ako traje duže vreme, a naročito ako primetimo krv u stolici, potrebno je da odmah potražimo lekarsku pomoć. U međuvremenu, treba da se zdravo hranimo, da unosimo što više dobrih vlakana, pijemo dovoljno vode, krećemo se i vežbamo. A kada zagusti, tu je i pomoć iz prirode: Equigal je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji uspostavlja normalan rad creva, eliminiše zatvor, dovodi do redovnog pražnjenja, a ima i dodane, oku prijatne efekte: pomaže da uspostavimo normalnu kilažu i eliminišemo celulit.

Equigal – da lako izađete iz zatvora!

Graditelji mišića

U poslednje vreme veoma su popularne dijete za mršavljenje sa niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom proteina. Kada izbacimo ugljene hidrate iz ishrane, naglo nam se smanjuje masa zbog gubitka tečnosti iz organizma. Tek kasnije, ako istrajemo s dijetom, nakon dva do sedam dana, počećemo da gubimo masne naslage. To se dešava u ketozi koja je posledica ketogeneze, kada jetra počinje sa stvaranjem ketonskih tela koja ćelije počinju da sagorevaju radi energije. Ketoza je kod naših predaka bila prirodan proces kojim se organizam štitio u vremenima velike gladi. Ona nije prijatna i izaziva simptome poput glavobolje, osećaja umora, razdražljivosti, mučnine, bolova u stomaku, nesanice, osećaja žeđi i učestalog mokrenja. Zato se ova vrsta dijete nikako ne preporučuje osobama sa oboljenjima jetre i bubrega.

Proteini ili belančevine su složeni molekuli koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, a posebno za strukturu i funkcionisanje telesnih tkiva i organa. Proteini se sastoje od aminokiselina koje su spojene u lancu. U jednom molekulu proteina ima 200 aminokiselina, i mogu biti neesencijalne – one koje se sintetišu u organizmu, i esencijalne – koje moramo uneti putem hrane.

Proteini igraju brojne uloge u organizmu: oni imaju funkciju antitela koja štite organizam tako što se vezuju za strana tela, viruse i bakterije, kao na primer imunoglobulin G. U funkciji enzima, oni učestvuju u stvaranju novih molekula tako što ’čitaju’ podatke o genima u DNK, i vrše na hiljade hemijskih reakcija na ćelijskom nivou. Proteini su ’glasnici’ koji putem nekih vrsta hormona, na primer hormona rasta, prenose signale u organizmu kako bi se usaglasili biološki procesi između različitih ćelija, tkiva i organa. Proteini su odgovorni za strukturu od ćelijskog nivoa do najkrupnijeg plana – da nam omogućavaju da se krećemo. I, na kraju, proteini prenose atome i molekule unutar ćelija kroz celo telo, a najbitniji s tom funkcijom je feritin – makromolekul gvožđa s obavijen proteinskom opnom kome možemo zahvaliti za ’dobru krvnu sliku’.

Nedavno je tim istraživača koji se bavi karcinomom, došao do zaključka da protein kog su ispitivali, FGFBP3, ili skraćeno BP3, igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma. Iako su laboratorijski miševi imali genetske predispozicije da budu stalno gladni i gojazni, kod onih sa većim nivoom ovog proteina došlo je do iznenađujućeg smanjenja telesne mase. U tekstu studije koja je objavljena, sugeriše se da bi BP3 mogao da obezbedi novu terapiju za lečenje metaboličkih poremećaja, uključujući i dijabetes tipa 2 i oboljenja jetre. Kako se dalje navodi u studiji, tokom samo 18 dana ispitivanja i osam terapija koje su uključivale ovaj protein, kod miševa se telesna masa smanjila za jednu trećinu, povećani insulin u krvi se sveo na normalu, a masnoće u jetri su eliminisane.

BP3 je protein koji pripada receptorima fibroblastnih faktora rasta koji su zastupljeni od najprostijih do najsloženijih organizama i imaju ulogu u nizu bioloških procesa, kao što je ćelijski rast, zaceljivanje rana i povreda. Neki od ovih proteina se ponašaju kao hormoni. Kod karcinoma je, na primer, protein BP1 povišen, pa se sumnjalo da ima ulogu ’pratioca’ ćelija raka. Tek nedavno je pažnju istraživača privukao BP3, takođe sa ulogom ’pratioca’ koji vezuje tri FGF proteina, 19, 21 i 23, a koji kontrolišu metabolizam, odnosno način na koji organizam čuva ugljene hidrate, tj. šećere, i lipide, tj. masti.

Naravno, ova studija je tek početak niza istraživanja koja slede kako bi se potvrdila uloga proteina BP3 u regulisanju metabolizma i njegovoj mogućoj upotrebi u terapiji kod ljudi. Ali ovo je još jedan dokaz koliko su proteini važni u ishrani. Svi koji se ozbiljno bave sportom znaju da nema dobre mišićne mase bez dovoljno proteina. Belančevine su makronutrijenti, što znači da su organizmu potrebni u većim količinama nego što je to slučaj kod mikronutrijenata – vitamina i minerala. I dok telo skladišti ugljene hidrate i masti koje unesemo, ono nije u stanju da skladišti protein. Ali to ne znači da treba da preterujemo s unosom proteina. Jedna klasična porcija mesa sadrži više proteina nego što je našem telu potrebno. Takođe, nije dovoljno da samo unosimo protein kako bismo izgradili mišićnu masu. Za to je neophodno da vežbamo. Vežbanje značajno utiče na metabolizam proteina, pa osobe koje naporno vežbaju ili rade treba da unose više belančevina od neaktivnih osoba. Postoje različite teorije o tačnoj količini potrebnih proteina, neka istraživanja navode da aktivnim sportistima treba čak 1,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. ’Umerenija struja’ kaže da je dovoljno od 0,8 do 1 grama po kilogramu telesne težine.

Ako ne unosimo dovoljno proteina, ne samo da će naši mišići patiti, već ćemo biti skloniji osteoporozi i lomovima kostiju, kosa i nokti će biti krti, osećaćemo se slabo i bićemo skloniji bolestima jer će nam pasti imunitet. Zato je bitno da znamo šta jedemo. Namirnice najbogatije proteinima su belo meso, tunjevina, losos, sir, jaja, mleko, ali ima ih i u hrani ne-životinjskog porekla – u pasulju i mahunarkama, orašastim plodovima, pšeničnim klicama, pečurkama, semenu bundeve i kikirikiju.

Ketogena dijeta nam može pomoći da smršamo, ali brojni stručnjaci upozoravaju da je ne treba držati tokom dužeg vremenskog perioda. Ugljeni hidrati su našem organizmu potrebni isto koliko i proteini, a ogromna je razlika u tome da li iz ishrane izbacujemo masna bela peciva, slatkiše i torte ili integralne žitarice. Isto tako je bitno i kakvu vrstu proteina unosimo. Masna mesa prepuna hormona i aditiva nam sigurno neće poboljšati zdravlje. Kao i u svemu, umerenost je ključ za rešenje problema. Ako ništa drugo, setimo se da su gladijatori živeli na sočivu i pasulju i da im je meso veoma retko bilo dostupno.

Gradite svoje mišiće kvalitetnim proteinima, redovnim vežbanjem, pijte dovoljno vode i čuvajte zdravlje organa za varenje. I ne zaboravite da popijete Equigal!  

Keks s bundevom, rogačem i orahom

Jesen je vreme izobilja, a tri ploda su njen pravi simbol: bundeva, rogač i orah.

Bundeva je prepuna dobrih vlakana, pektina i celuloze koji pomažu varenje i sprečavaju gojaznost. Esencijalne masne kiseline koje sadrži daju energiju, štite zdravlje reproduktivnih organa i čiste kožu, a pomažu i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Prepuna je vitamina, pre svega karotina, vitamina C i B, niacina i folne kiseline. Tu su i bitni minerali: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe i čitav niz oligo i mikroelemenata. Odličan je diuretik i pomaže izbacivanje viška vode iz organizma, a samim tim ublažava bol kod oteklih zglobova i umanjuje upale bubrega i bešike. Bundeva je prirodni čistač kože i naročito je korisna osobama sa psorijazom. Karotin koji sadrži štiti nam oči i sprečava kataraktu.

Rogač je bogat vitaminima A, B, D, kao i magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i fosforom. Osim što je ukusan i može se koristiti kao prirodni zaslađivač, i lekovit je: ima antiseptičko, analgetsko, antivirusno i antioksidativno dejstvo. Dijetalan je, pogodan za dijabetičare, a izuzetno je dobar za osobe na dijeti za mršavljenje jer ima sposobonost da višak masti vezuje i izbaci putem stolice. Zato je odličan i za osobe sa poremećajima kardiovaskularnog sistema, snižava nivo lošeg holesterola i triglicerida i čisti krvne sudove. Odličan je čistač creva, a sklop minerala koje sadrži sprečavaju osteoporozu.

Orah sadrži veoma visok nivo antioksidanata i polifenola koji štite ćelije i sprečavaju niz oboljenja uključujući i karcinom. Prepun je zdravih vlakana, proteina, vitamina i minerala: B, C, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, pa nam daje energiju tokom dužeg vremena, smanjuje rizik od dijabetesa i čuva vitkost. Orah, sa svojim dobrim, mononezasićenim mastima, idealan je plod za zaštitu srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, može nam pomoći da smršamo jer nam daje osećaj sitosti i održava zdrav nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda.

Eto dovoljno razloga da ove namirnice iskombinujete na zdrav način i uživate u njihovim blagodetima. Mi vam dajemo predlog za ukusan i veoma zdrav keks koji će vas zasititi i sprečiti napade gladi.

Za ovaj keks potrebno vam je:

  • 125 g putera
  • 2 pune kašike meda
  • 2 kašike rogača
  • 1 jaje
  • 1,5 šolja speltinog brašna
  • pola šolje ovsenih pahuljica
  • 1 šolja pečene i izgnječene bundeve
  • 1 kašičica cimeta
  • 1 kašičica sode bikarbone i pola kašičice praška za pecivo
  • prstohvat soli
  • 1 šolja seckanih oraha

Uključite rernu na 180 stepeni i pripremite dva velika pleha obložena papirom za pečenje.

Sve suve sastojke sipajte u činiju i promešajte. Dodajte puter koji je malo odstojao na sobnoj temperaturi i utrljajte ga da se dobro sjedini sa suvim sastojcima. Dodajte izgnječenu bundevu, med i jaje pa dobro sjedinite viljuškom. Na kraju dolaze seckani orasi koje takođe treba dobro umešati da se ravnomerno rasporede. Smesu vadite kašičicom i spuštajte na pleh, trudeći se da masa bude što ravnomernija, i ostavljajući dovoljno mesta između da se keks ne bi spojio i zalepio.

Pecite keks 10 minuta na 180 stepeni, oba pleha uz upaljen ventilator, ili jedan po jedan pleh bez ventilatora.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!