Category Archives: Equigal

Baba ganuš

Neobično povrće tamno ljubičaste boje kod nas poznato pod imenom plavi paradajz ili patlidžan, neizostavan je sastojak mediteranske kuhinje i prava riznica vitamin i minerala. Vitamini C, K, B1, B6, tiamin, niacin, minerali kalijum, mangan bakar, antioksidanti, naročito nasunin koji sprečava rast lošeg holesterola, nizak glikemijski indeks i obilje vlakana, razlog su da patlidžan što češće koristimo u ishrani. A njegov pun ukus često može zameniti i meso.

Patlidžan je odličan za dijetu jer 100 grama sadrži samo 25 kalorija, a ima sposobnost da nam izbalansira nivo šećera u krvi i dugo ga drži pod ravnotežom, pa je odličan i za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

Narodi koji žive oko Sredozemnog mora prirodno su vitki i dugovečni, a jedan od razloga je i jelo koje potiče iz Libana ali se rado sprema širom Mediterana i Bliskog istoka. Baba ganuš, pored sjajnog patlidžana, sadrži i tahini, pastu od susama koja je bogata zdravim mastima, linoleinskom, oleinskom kiselinom, gama tokoferolom, kao i proteinom, B vitaminima, magnezijumom, bakrom, fosform, manganom i cinkom. I ona ima moć da izbalansira holesterol i krvni pritisak, kao i da uravnoteži hormone, naročito kod žena koje ulaze u menopauzu, i da spreči osteoporozu. Odlična je i za kožu, podmlađuje i hrani.

Za beli luk već znamo da je prirodni antibiotik i antioksidans, limun je prepun vitamina C i jača imunitet, a maslinovo ulje štiti srce i krvne sudove. Dakle, mnogo je razloga da napravite baba ganuš!

Priprema je veoma jednostavna, a od sastojaka vam je potrebno:

  • 1 veliki ili 2 manja patlidžana
  • oko 60 grama susamove paste, tahinija
  • sok 1 velikog limuna
  • 4-5 čena belog luka
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • sveži peršun
  • pola kašičice soli, najbolje himalajske
  • biber
  • sudžuk tucana ljuta paprika, po ukusu
  • malo seckane sveže ili sušene nane

Patlidžan staviti na pleh, izbockati nožem ili viljuškom i peći na 200 stepeni 40 minuta. Kada se ispeče, preseći ga i staviti u cediljku da izađe višak vode. Potom odvojiti meso od kože, izgnječiti ga viljuškom ili sitno iseckati nožem.

U većoj posudi sjediniti tako usitnjen patlidžan, sitno seckan peršun i sve ostale sastojke, dobro izmešati, presuti sve u plitku, širu činiju, i, ako želimo da ga dekorišemo ’po libanski’, napraviti udubljenje u sredini, sipati malo maslinovog ulja i posuti pečenim susamom i tucanom paprikom.

Baba ganuš se tradicionalno jede kao predjelo tako što se zahvata komadima tankog pita-hleba, ali je izvrstan i kao namaz u sendvičima, prilog jelu ili salata.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Glad, glad, večita glad

Da li ste konstantno gladni, čak i nakon dobrog obroka? Da li vam često pada mrak na oči i može vas smiriti samo mastan zalogaj? Da li vas samo slatkiši mogu utešiti? Poznato je da je gojaznost najveća bolest našeg doba, i verovatno svi znamo koje su njene posledice. A stalni osećaj gladi je vrzino kolo: što mu više udovoljavamo, to je veći. Postoji nekoliko načina da ga prekinemo, a najbitniji su znanje i svest. Saznajte šta uzrokuje stalan osećaj gladi, osvestite sopstveno ponašanje, i krenite u akciju. Evo kojim jednostavnim metodama možete konačno utoliti glad:

Vežbanje, osim što nam pomaže da sagorimo višak kalorija, deluje kao sjajni potiskivač gladi. Fizička aktivnost smanjuje nivo grelina, hormona gladi, i povećava nivo peptidnih hormona koji sprečavaju osećaj gladi. Grelin luče endoktrine ćelije želuca, naročito kada smo gladni, i njegov nivo raste u krvotoku od par sati pre obroka do uzimanja obroka, da bi potom opao. Za razliku od grelina, postoje peptidi koji signaliziraju mozgu da smo uneli dovoljno hrane. Jedan od njih je, na primer, oksintomodulin koji se luči u tankom crevu dok jedemo.

Ali sigurno najbitniji je leptin, koji se luči u masnim ćelijama tkiva i deluje na receptore u hipotalamusu kojima signalizira da smo siti. On aktivno učestvuje i u metabolizmu masti. Kada je nivo leptina visok, hipotalamus dobija signal da smo siti, a kada je nizak, da smo gladni. Međutim, kada prekomerno jedemo i kad smo siti, razvija se rezistencija na efekat leptina i centralni nervni sistem konstantno prima signal da nemamo dovoljno hrane, što vodi ka gojaznosti. Osim što treba da neke stvari raščistimo sami sa sobom i da prekinemo začarani krug prekomernog unosa hrane, već da se hranimo umereno i zdravo, pomoću vežbanja možemo uspeti da smanjimo i eliminišemo rezistenciju na leptin. Kada nismo dovoljno aktivni, povećava se nivo kortizola, hormona stresa, koji dodatno utiče na lošu regulaciju nivoa leptina.

Kvalitetan san nam može drastično smanjiti apetit. Da bismo održali zdrav i aktivan način života, moramo imati dovoljno energije, što je nemoguće ako smo neispavani. I nedostatak sna utiče na povećanje nivoa grelina, a ceo proces počinje porastom nivoa kortizola, hormona stresa. Kad smo pod stresom, lakše ćemo se mašiti za nezdravu, ’utešnu’ hranu. Jedna nedavna studija pokazala je da samo 30 minuta sna manje od naših uobičajenih potreba može povećati rizik od gojaznosti i dijabetesa.

Koliko god da se o tome priča, izgleda da nikada nije loše podsetiti da je za vitku liniju neophodan unos dovoljne količine vode. Često kada osetimo kad smo gladni, zapravo smo samo žedni, i jedna čaša vode može da nam utaži žudnju za hranom. Takođe, jedna čaša vode pre jela može nam pomoći da izbegnemo prejedanje tokom obroka. Voda pomaže varenje, ubrzava metabolizam, omogućava bolju apsorpciju nutrijenata, kao i izbacivanje otpadnih materija iz organizma.

Svi znamo da zimi imamo potrebu za jačom hranom, a leti apetit prirodno opada. Činjenica je da manje jedemo kada nam je toplo. Manje su šanse da će nam apetit rasti u toploj sobi, a ujedno ćemo imati veću potrebu za vodom. Zato treba iskoristiti letnji period da regulišemo ishranu, a dobra opcija je i sauna ili bikram joga koja se radi u prostoriji zagrejanoj na 42 stepena.

Dokonost je jedan od najvećih neprijatelja vitkosti. Ona povećava osećaj gladi i šanse da se prejedamo a da toga nismo ni svesni. Dobro osmišljen dan ispunjen aktivnostima i kreativnošću najbolji je način da skrenemo sebi pažnju s hrane. I obrnuto – često jedemo iz čiste dosade. Zato, na prvi tračak osećaja nerealne gladi, najbolje je zgrabiti krpu ili usisivač, ili se uhvatiti u koštac s poslovima koje odlažemo.

Pored ovih najbitnijih, postoje dodatni trikovi za suzbijanje gladi. Na primer, redovno pranje zuba. Teže ćemo se mašiti za slatkiše ako u ustima još uvek osećamo svež dah od paste za zube. Neka eterična ulja mogu nam suzbiti apetit, na primer ulje grejpfruta, nane ili lavande. Možemo se boriti i čulima: dok jedemo, nije nam aktivno samo čulo ukusa već i vida: ako serviramo hranu na manjem tanjiru, manje ćemo pojesti. I boje mogu da nam pomognu: plava suzbija apetit, a žuta, narandžasta i crvena ga pojačavaju. Eto razloga da u kredencu imamo plave tanjire. Apetit nam može umanjiti i žvakanje žvake, dok je alkohol bolje izbaciti jer aktivira neurone koji povećavaju apetit i usporavaju metabolizam. Za razliku od njega, zeleni čaj može smanjiti nivo grelina.

A tu je i Equigal: to je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji umanjuje osećaj gladi. Pored toga, Equigal poboljšava varenje i na taj način ubrzava metabolizam, pomaže razmenu materija i izbacivanje viška tečnosti pa smanjuje osećaj nadutosti i celulit, eliminiše gasove i pomaže nam da skinemo višak kilograma. Izbalansirana, zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost, dobar san, ispunjen radni dan, i Equigal, i večitu glad smenjuje harmonija i sklad!

Zdrava pileća salata

Pileće meso, naročito belo, spada u najzdravija mesa i odličan izvor proteina. Sto grama pilećih grudi, kuvanih ili grilovanih, ’teški su’ samo 151 kaloriju, sadrže 31 gram proteina, čak 391 mg kalijuma, dosta selena, fosfora, vitamina B6 i niacina. Nizak procenat natrijuma i loših masti, razlog su što je piletina idealna za dijete za mršavljenje, dijabetičare i srčane bolesnike. Protein nam pomaže da održimo mišićnu masu, ojačamo, i dugo nam drži osećaj sitosti.

Ako vam je dosadila grilovana piletina i želite da probate nešto novo i ukusno, isprobajte ovaj recept za pileću salatu. Naročito je zgodan kada kuvate piletinu za supu pa vam ostane barenog mesa koje, ako se jede u takvom obliku, ume da bude prilično suvo.

Za ovu salatu potrebno je:

  • 1 kuvano belo meso, celo, odvojeno od kostiju
  • 5-6 štapića celera
  • šaka oraha
  • vezica peršuna
  • 6-7 sušenih paradajza u ulju
  • sok 1 limuna
  • šolja majoneza, najbolje onog zdravog, od avokada (recept potražite ovde: Zdravi majonez od avokada)
  • pola kašičice soli, biber i po želji ljuta sudžuk paprika

Iseckajte peršun, sušeni paradajz, orahe i štapiće celera. Belo meso usitnite, bilo prstima ili nožem. Iscedite limun i uklonite koščice.

U posudi za mešenje sjedinite sve sastojke i na kraju dodajte majonez, pa dobro izmešajte. Prespite pileću salatu u staklenu činiju s poklopcem i ohladite u frižideru pre serviranja. Odlična je i kao glavno jelo, i kao nadev za sendviče koje možemo poneti i na put. Prija i zimi i leti. Sjajno ide uz rukolu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Faširane od tikvice

Tikvice su blagog ukusa i retko ko ih ne voli. Odlične su za stomak, pomažu varenje i smiruju upale u crevima. Podesne su čak i za osobe sa sindromom iritabilnog creva. Zahvaljujući širokom spektru vitamina B, tikvice će nam podići raspoloženje i pojačati izdržljivost, što je korisno bilo da se bavimo fizički zahtevnim poslom ili naporno vežbamo.

Bogate su vitaminima A i C i alfa i beta karotinom, koji su svi poznati antioksidanti, štite organizam od infekcija i sprečavaju širenje malignih ćelija. Tikvice su odlične za prevenciju makularne degeneracije i katarakte, zbog visokog nivoa luteina i zeaksantina.

Ali pre svega, odlične su za dijetu. Sa samo 17 kalorija u 100 grama, ovo povrće nam može pomoći da sprečimo dijabetes tipa 2, stabilizujemo nivo insulina u krvi i smršamo. Visok nivo kalijuma znači da su odlične za nadoknadu elektrolita nakon treninga. Tikvice se mogu pripremati na mnogo načina, od toga da ih jednostavno isečemo na ploške i bacimo na tiganj, do toga da ih možemo izrendati i staviti kako u slana tako i u slatka peciva. Odlično se kombinuju s drugim namirnicama.

Danas vam donosimo recept za jednostavne ’faširane šnicle’ od tikvice, a ovu osnovnu smesu možete pojednostaviti ili obogatiti po svom ukusu, ili jna osnovu namirnica koje imate u frižideru ili kredencu. One ne samo da su ukusne, već sadrže dosta svarljivih vlakana koje će dodatno pospešiti varenje i ubrzati metabolizam. Sadrže i mleveno seme konoplje, orahe i golicu, bogate esencijalnim masnim kiselinama, naročito korisnim za žene, kako u ublažavanju simptoma PMS-a tako i menopauze.

Od materijala je potrebno:

  • jedna veća ili dve manje tikvice
  • 1 jaje
  • glavica i struk mladog belog luka ili 5-6 čenova starog
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • vezica svežeg peršuna
  • pola šolje (od 2dl) ovsenih mekinja
  • 2 kašike griza od spelte
  • 2 kašike brašna od spelte
  • 1 kašika mlevenog semena konoplje
  • 1 kašika mlevenih oraha
  • 1 kašika golice (oljuštenih bundevinih semenki)
  • začini: kašičica celerove soli, prstohvat bibera, granule belog luka, po želji ljuta sudžuk paprika

Sve sastoje pripremiti, iseckati peršun i beli luk i oljuštiti tikvicu. Ako imate organske tikvice, možete zadržati i koru. Možete izrendati tikvicu i ostaviti pola sata da pusti vodu pa iscediti, ili je odmah dodati u smesu, što je bolja varijanta jer tako zadržava više nutrijenata. Samo u tom slučaju treba da budete brzi u pripremi da tikvica ne pusti previše tečnosti.

Pomešati izrendanu tikvicu i sve druge sastojke, dobro sjediniti viljuškom. Zagrejati tiganj koji se ne lepi i dodati samo par kapi ulja. Kašikom spuštati gomilice smese i oblikovati ivice. Peći na umerenoj vatri, kada šnicle porumene s jedne strane, okrenuti na drugu. Ponavljati proces dok se ne potroši sva smesa.

Ove šnicle odlično idu uz mladi sir, grilovano povrće, ili, jednostavno, jednu laganu letnju salatu.

Hranite se zdravo, pripremajte sami svoje obroke i krećite se što više. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Kinoa, hrana i lek

Kinoa je pseudo žitarica, biljka iz porodice trava, poreklom sa Anda gde se koristi u ishrani hiljadama godina. Riznica je vitamina, antioksidanata, minerala, naročito gvožđa, vlakana i zdravih masnih kiselina – sadrži svih 9 amino kiselina, pa se smatra ne samo hranom, već i lekom. Kinoa je sjajna za osobe koje žele da smršaju, održe zdravu telesnu masu, kao i za dijabetičare jer reguliše nivo insulina u krvi i dugo drži osećaj sitosti. Jedna šolja kuvane kinoe sadrži oko 220 kalorija. Ne sadrži gluten, pa je mogu koristiti i osobe koje pate od celijakije. Bogata je proteinima, i kao takva je kvalitetna zamena za meso. Idealna je za srčane bolesnike jer drži krvni pritisak pod kontrolom, snižava loš holesterol i bogata je kalijumom.

Plantaža kinoe u Ekvadoru

Zrno kinoe je obloženo saponinom kojim se biljka štiti od insekata. Kako je saponin gorkog ukusa, prilikom pripreme je potrebno da kinou isperemo. Zrna se sipaju u cediljku i stave pod mlaz vode par minuta. I onda je spremna za kuvanje.

Evo kako jednostavno skuvati kinou, da zrna budu fina i rastresita:

1 šolju kinoe isprati pod mlazom vode. U šerpu sipati kašiku maslinovog ulja, zagrejati pa dodati oceđeno semenje. Vrlo kratko propržiti kinou, pa naliti 1,5 šolju vode i dodati prstohvat soli. Ostaviti da se krčka na umerenoj vatri petnaestak minuta, dok voda ne uvri. Potom poklopiti, skloniti s vatre i ostaviti da odleži 5-10 minuta. Tako pripremljenu kinou možemo odmah jesti, ili je čuvati poklopljenu u frižideru i dodavati jelima.

Kinoa se odlično kombinuje s drugim namirnicama. Evo predloga za kvalitetan obrok koji se lako može pripremiti, čuvati u frižideru i poneti, na primer na posao.

Potrebno nam je:

  • 1 šolja kuvane kinoe
  • 1 mali seckani paradajz
  • 1 manji krastavac seckan na štapiće
  • 2 stabljike celera
  • 1 manji mladi luk
  • 2 srca artičoke iz konzerve
  • 1 komad avokada (5-6 kašičica)
  • pola svežeg limuna
  • 1 filet lososa, dimljene pastrmke ili 1 manja konzerva tunjevine

U činiju sipati kinou, dodati na kockice seckan paradajz, sitno seckane stabljike celera i mladog luka, seckanu ili kašičicom zahvatanu krišku zrelog avokada, prstima grubo iscepati srce artičoke, sa strane dodati štapiće krastavca. Nacepkati filet ribe, sve preliti svežim limunovim sokom.

Ovo je kombinacija koju možete menjati i dopunjavati po želji ili potrebama, koristeći povrće koje je u sezoni. Kinoa je ovde odlična baza, a sam obrok je veoma bogat i zasitan.

Hranite se zdravo, trudite se da budete što više fizički aktivni, i nećete morati da brojite kalorije. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal!

Slani kobler iz tučanog tiganja

Danas vam donosimo ideju kako da na interesantan način iskombinujete namirnice i napravite veoma ukusan ručak. Ovo varivo sa knedlicama od testa je vegetarijanska varijanta, a vi možete pustiti mašti na volju napraviti kombinaciju, mesnu ili vegetarijansku, koja vama odgovara. Na ovaj način, i vi i vaši ukućani, naročito deca, rado će pojesti povrće koje inače izbegavaju. U ovo jelo možete staviti bukvalno sve, od brokolija, špargli i karfiola, preko korenastog povrća, mahunarki, do raznog mesa, seckanog ili mlevenog… Samo imajte u vidu koliko dugo neku namirnicu treba dinstati pre nego što sve stavite u rernu, naročito meso.

Kobler je inače tradicionalni engleski kolač koji se sprema od ukuvanog voća preko kog se ređaju kuglice od testa pa zapeku u rerni. Slana verzija koblera se obično pravi od crvenog mesa i divljači s vinom. U našoj, laganoj varijanti koristimo bukovače, slatki krompir – batat, grašak i šargarepu. Knedlice od testa se prave od putera, a naša varijanta je zdravija, sa kokosovim uljem, pogodna i za osobe osetljive na laktozu. Da dodatno poboljšamo kvalitet ovog obroka, pripremamo ga u tradicionalnom livenom tiganju.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 pakovanje bukovača od 250 gr, opranih i iseckanih na kockice
  • 1 šolja graška
  • 1 veća ili 2 manje šargarepe, iseckane na kockice
  • 1 veći batat, iseckan na kockice
  • 3-4 struka mladog belog luka, sitno seckanog
  • 1 manji praziluk ili pola većeg, sitno seckanog
  • vezica peršuna, sitno seckanog
  • začini: 1 kašika celerove soli, biber, granule belog luka
  • 1 puna kašika speltinog brašna

Plus za knedlice:

  • 50 gr kokosovog ulja
  • 2 kašike heljdinog griza
  • 2 kašike heljdinih pahuljica
  • 4 kašike speltinog brašna
  • 1 jaje
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • prstohvat soli

Na malo ulja u šerpi propržiti na kratko mladi beli luk i praziluk, dodati bukovače i dinstati. Bukovače će da puste vodu, dinstati ih dok voda ne uvri. U pola šoljice hladne vode razmutiti kašiku speltinog brašna, sipati preko variva i mešati. Masa će se zgusnuti, dodati 1 šolju hladne vode i mešati da se razbiju sve grudvice. Potom dodati batat, šargarepu, grašak, začine i dinstati još desetak minuta. Varivo treba da bude poluskuvano, i da na dnu bude dovoljno tečnosti koja je poprimila malo gušću strukturu. Skinuti s vatre i dodati seckani peršun. Uključiti rernu na 180 stepeni.

Dok se rerna greje, zamesiti knedlice: u kokosovo ulje dodati griz i pahuljice od heljde, imešati da se dobro sjedine. Potom dodati jaje, umutiti, pa dodati so, prašak za pecivo, kašiku po kašiku speltinog brašna, mešajući testo. Formirati kuglu od testa, po potrebi dodati još brašna dok ne prestane da se lepi. Treba da je kompaktno ali ne previše tvrdo.

Presuti varivo u tučani tiganj pa odozgo ređati kuglice od testa u jednakim razmacima. Peći 20 minuta na 180 stepeni, pa još 20 minuta na 200 stepeni. Izvaditi iz rerne i ostaviti pet minuta da se ’odmori’, po želji narendati kačkavalja odozgo, ali imati u vidu da to povećava kalorijsku vrednost jela.

Spremajte sami sebi obroke jer samo tako znate da su sastojci u njima zaista kvalitetni. Nemojte da vam bude teško, jer to je jedan vid ulaganja u sebe. Ko će vam udovoljiti ako nećete sami sebi. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal.

Pileći kroketi

Donosimo vam još jedan interesantan recept za osobe na dijeti ili zdravom režimu ishrane. Glavni sastojak je obareno pileće belo meso, tako da uz ove ukusne pileće krokete automatski imate i bujon za supu. A pošto su kroketi veoma lepi na oko, odlični su i za decu, koju možete uključiti i u zabavan proces pripreme. Kroketi mogu da stoje više dana u frižideru, odlični su i za poneti na putovanje.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 kuvano pileće belo meso
  • 1 veća ili 2 manje šargarepe, kuvane, iz supe
  • 2 jaja
  • vezica seckanog svežeg peršuna
  • 1 kašika heljdinog griza
  • 1 kašika heljdinog brašna
  • začini: prstohvat soli, biber, granule belog luka, po želji malo tucane ljute sudžuk paprike
  • susam za posipanje

Obareno belo meso odvojiti od koske i izmrviti. Šargarepu izgnječiti viljuškom. Sve sastojke osim jaja pomešati u većoj činiji. Ulupati jaja zasebno, preliti preko svega i dobro izmešati.

Uključiti rernu na 200 stepeni, prekriti pleh papirom za pečenje. Postaviti modlicu za kolače na pleh, napuniti je smesom, sabiti, pa odvojiti od modlice. Na kraju krokete posuti susamom i pritisnuti prstom da se semenje dobro zalepi.

Peći na 200 stepeni 15-20 minuta, dok blago ne porumene. Ukusni su i topli i hladni, a idealan su dodatak salati. Ako želite da smršate, za vas pravi obrok – ručak ili večera, je bogata salata od povrća sa proteinskim dodatkom kao što su ovi pileći kroketi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Kokos keksići

Kokos je izuzetna i veoma iskoristljiva biljka, a sam plod ima široku primenu, od ishrane do industrije. Kokosovo meso koje mi najčešće koristimo u obliku rendanog kokosa ili kokosovog brašna ima moć da snizi loš a poveća dobar holesterol, lako se vari, održava nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda pa je dobar i za dijabetičare, a iz istog razloga je odličan kod dijeta za mršavljenje. Kokosovo ulje štiti kožu i tkivo od oštećenja i pruža prirodnu zaštitu od UV zraka. Sadrži laurinsku kiselinu, zdravu masnoću za koju su klinička istraživanja pokazala da uništava više od 93% ćelija raka debelog creva. Laurinska kiselina je bitan sastojak majčinog mleka zahvaljujući kojoj beba dobija imunitet i može da se bori sa mikrobima.

Kokosovo ulje može sprečiti mnoga oboljenja i poremećaje, uključujući i dijabetes, osteoporozu i oboljenja srca, pa je sjajno i za žene koje ulaze u menopauzu. Blagotvorno deluje i na žuč i ceo sistem za varenje i pomaže kod Hronove bolesti.

Već svi znamo da treba što više izbegavati prženu hranu, ali ako je već pržimo, najbolje je da to radimo na kokosovom ulju. Ono odlično podnosi visoke temperature i od svih ulja i masti ima najnižu koncentraciju toksičnih aldehida prilikom zagrevanja. Kokosovo ulje možemo koristiti i za pripremu kolača umesto putera, a možemo ga i namazati na sebe jer je sjajno za negu kože i kose.

Evo predloga za jednostavne keksiće od samo 5 sastojaka. Preukusni su, a veoma pogodni za osobe osetljive na gluten, laktozu i za vegane.

Od materijala je potrebno:

  • 100 grama kokosovog brašna
  • 50 grama bademovog brašna (može se zameniti suncokretovim brašnom ili kokosovim proteinom)
  • 3 pune kašike kokosovog ulja
  • 3 kašike meda
  • celi sirovi badem ili kockice crne čokolade

Dobro sjediniti kokosovo brašno s uljem, dodati bademovo brašno pa med, sve dobro izmešati u kompaktnu smesu. Uključiti rernu na 180 stepeni i veliki pleh obložiti papirom. Kašičicom vaditi smesu, stavljati na papir, utisnuti badem i oblikovati ivice. Ako želimo da stavljamo kockice čokolade, treba da ih skroz prekrijemo smesom.

Peći 12-14 minuta (dok ne porumeni), pa izvaditi iz rerne i ostaviti da se ohladi. Keksići su ukusni i veoma zasitni, odlični su za osobe sa insulinskom rezistencijom ili osobe koje žele da skinu višak kilograma jer drže sitost i održavaju nivo šećera u krvi tokom dužeg perioda.

Hranite se zdravo, mršavite postepeno i nemojte se izgladnjivati. A ako ste rešili da prigrlite zdraviji način života, u tom procesu vam može pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji olakšava varenje, sprečava opstipaciju i gasove, eliminiše višak vode iz organizma, pomaže u uklanjanju celulita, čisti jetru i žuč, smanjuje osećaj gladi.

Proleće, prijatelj vitkosti

Počeću dogodine, počeću od ponedeljka, počeću na proleće… Kad je dijeta u pitanju, ovo poslednje ima smisla. Proleće je idealno vreme da se počne sa zdravim režimom ishrane i skine višak kilograma. Ne samo zato što uskoro treba da uđemo u bikini, već zato što se sve kockice slažu. Evo zašto:

  • Pijaca je prepuna i šarena. Nakon oskudne zime, proleće nam donosi mnoštvo plodova i boja. Rotkvice, mladi luk, razne vrste zelene salate, mlada šargarepa, jagode, trešnje… Možemo ih jesti koliko želimo a da ne preteramo s kalorijama. Pritom telu dajemo injekciju vitamina i minerala.

  • Lepše vreme je idealno za izlete i šetnje u prirodi kojih smo se uželeli, pa čak i ako bacimo koji ražnjić na roštilj, potrošićemo lako te kalorije jer smo aktivniji. Pritom, kada je napolju toplo, telo se trudi da se rashladi, pa se više znojimo i sagorevamo više energije.
  • Šareniš na trpezi, zelena priroda i plavo nebo dovoljni su da nam se poboljša raspoloženje. Zimi lako zapadamo u depresiju koju najčešće ’lečimo’ utešnom hranom. S dolaskom proleća postajemo pozitivniji, zadovoljniji, pa i manje grickamo.
  • Na osnovu nekih istraživanja, ljudi na jesen unose 86 kalorija više nego na proleće. Kako se temperatura povećava, tako sve manje imamo potrebu za hranom. Zato i postoje zimska, ‘teška’ jela koja nam, kad je najhladnije, pomažu da se borimo protiv hladnoće, i letnja, ’laka’ jela koja nam pomažu da se nosimo s visokim temperaturama. Naše telesne funkcije, uključujući i varenje, proizvode energiju i podižu telesnu temperaturu. Kada je napolju toplo, prirodno imamo potrebu da manje jedemo i spustimo temperaturu tela.

  • Jedan od razloga za dobro raspoloženje je Sunce. Na proleće su dani dugi, duže smo izloženi sunčevim zracima koji pritom nisu suviše jaki i agresivni, pa proizvodimo više vitamina D. Istraživanja su dokazala čvrstu vezu između nedostatka vitamina D, insulinske rezistencije i gojaznosti: gojazni često pate od manjka ovog vitamina. Zato uhvatite dan, i pustite Sunce da vas ogreje.
  • S toplim vremenom povezana je i potreba da unosimo više tečnosti. Sada nam više ne prijaju topli, jaki, napici, topla čokolada ili alkohol, već telu više gode lagani napici, limunade, hladni zeleni čaj, ili najbolje – voda. Struk sveže nane, narendan đumbir, isceđen limun i litar vode idelan su napitak za toplo vreme, a pritom i odličan detoks. Samo izbacite šećer i na dobitku ste, bez mnogo muke.

Pored svih ovih pogodnosti koje s proleća prirodno dolaze, tu je još jedan, uvek prisutan prijatelj vitkosti: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je idealan za ’prolećno čišćenje organizma’. Equigal pomaže jetri da izbaci toksine, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje, smanjuje nadutost i oticanje usled viška vode, pa tako prirodno otklanja celulit i pomaže nam da se oslobodimo viška kilograma.

Ako već duže vreme planirate da počnete, ne čekajte ponedeljak, sledeću godinu ili sutra, već iskoristite proleće. Vreme je na vašoj strani, baš kao i Equigal. Vreme je za zdravu dijetu.