Category Archives: Equigal

Baklava od jabuka

Jabuke, cimet i orasi su sjajna kombinacija za kolače, evo ideje kako da napravite zdrav i veoma ukusan kolač u stilu baklave, a da umesto kora upotrebite listiće jabuka.

Za ovaj kolač potrebna je klasična tepsija, takozvani ’đuveč’, podmazan puterom i posut s malo brašna ili griza. A od sastojaka je potrebno sledeće:

  • 6 jabuka, nakiselih
  • sok 1 limuna

za posip:

  • 6 kašika mlevenih oraha
  • 4 kašike kokosovog šećera
  • šaka lomljenih oraha

za testo:

  • 3 jaja
  • 7 kašika integralnog brašna od spelte
  • pola šolje mleka
  • komad putera ili gi putera (20ak grama), rastopljenog
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica cimeta
  • prstohvat soli

Iscediti sok jednog limuna i sipati ga u veliku posudu za mešenje. Jabuke oprati, oljuštiti, preseći na pola i odstraniti peteljku i semenke, pa seckati na što tanje kriške, i ubacivati odmah u posudu. Povremeno promešati da se kriške oblože limunovim sokom kako ne bi potamnele.

U činijci pomešati šećer i mlevene orahe.

Uključiti rernu na 200 stepeni. U zasebnoj posudi za mešenje umutiti 3 jaja, dodavati naizmenično brašno i mleko, pa puter i na kraju umešati prašak za pecivo, cimet i so. Testo treba da bude gustine kao za palačinke. Svu smesu preliti preko jabuka i promešati temeljno tako da se kriške lepo oblože a da se ne raspadnu.

Na dno podmazane tepsije poređati sloj jabuka obloženih testom, pa posuti polovinom smese mlevenih oraha i šećera i preko toga posuti trećinu spremljenih lomljenih oraha. Prekriti novim slojem jabuka, pa ponovo posuti kao prvi sloj. Opet prekriti preostalim jabukama i preliti ostatkom testa koje se skupilo na dnu posude. Posuti ostatkom lomljenih oraha i po želji dodatnim cimetom.

Peći na 200 stepeni oko sat vremena, dok jabuke ne postanu meke, prvih pola sata pokriveno folijom, a potom otkriveno, da porumeni. Izvaditi iz rerne, prekriti i ostaviti par minuta da odstoji, pa seći na kocke i po želji ukrasiti prah šećerom.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Tabuli (Tabbouleh)

Tabuli je staro libansko jelo, salata od povrća, tradicionalno obogaćena kus-kusom ili bulgurom, i kao takva može biti i zaseban i zasitan obrok. Začinjava se limunovim sokom i maslinovim uljem pa može da potraje par dana u frižideru. Ono što tabuliju daje autentičan ukus je peršun koji se u ovo jelo obilno stavlja.

U našoj domaćoj kuhinji peršun je čest začin, ali se obično koristi u malim količinama. To je šteta jer je ne samo veoma zdrav već i lekovit. Peršun je prebogat vitaminima C, A i K1, folnom kiselinom, gvožđem i kalijumom. Antioksidansi kojima peršun obiluje čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova i sprečavaju razvoj ćelija karcinoma, za šta je zaslužan flavonoid apigenin, koji ima i jako protivupalno dejstvo. Vitamin K pomaže koagulaciju krvi i neophodan je za dobro zdravlje kostiju, a bitno je da se konzumira zajedno sa zdravim uljima kao što je maslinovo, jer se tako najefikasnije može iskoristiti. Istraživanja su pokazala da su osobe koje imaju visok nivo vitamina K u organizmu tokom života imale 22% manje fraktura od onih sa niskim nivoom ovog vitamina.

Peršun jača imunitet, pomaže nam da se izborimo s alergijama, autoimunim oboljenjima i hroničnim upalama. Jedan od njegovih bitnih sastojaka je eugenol, ulje sa jakim antiinflamatornim svojstvima koje može sprečiti pojavu artritisa ili pomoći onima koji od njega već pate da zglobovi manje otiču.

Homocistein, amino kiselina koja prirodno obitava u našem telu, može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, kada njen nivo previše poraste. Folna kiselina, kojom je peršun bogat, pomaže da se homocistein drži pod kontrolom i tako nam čuva kardiovaskularni sistem.

Peršun, zahvaljujući miricetinu, može da spreči dijabetes ili insulinsku rezistenciju, a dijabetičarima  može pomoći da drže nivo insulina pod kontrolom. Odličan je za detoks organizma, jer pomaže izbacivanje viška tečnosti i sprečava oticanje. Peršun će nas izdrenirati, a pritom će nam očuvati dobar nivo kalijuma. Ovaj prirodni ’čistač’ će tako osvežiti našu jetru, očistiti nam kožu, pročistiti creva i očuvati urinarni trakt.

Verovatno smo dovoljno nahvalili peršun da vas ubedimo da ga više uključite u ishranu. A idealan način za to je tabuli. Kao što smo napomenuli, tabuli se sprema s povrćem i kus-kusom ili bulgurom, ali ovog puta ga spremamo s kinoom kako bismo dobili visoko kvalitetan obrok bogat i biljnim proteinom.

Tajna dobrog tabulija je u seckanju. Sve mora biti sitno iseckano, naročito peršun, pa ga nemojte spremati kada se žurite. Tabuli, kao pravo istočnjačko jelo, deluje holistički, pa je njegova sama priprema neka vrsta meditacije. Pripremite sve sastojke i opustite se, uzmite dobar nož i bacite se na temeljno seckanje i sklonite sve negativne misli.

Za našu verziju tabulija potrebni su sledeći sastojci:

  • 1 činija već skuvane i ohlađene kinoe (bele ili šarene, po želji). O tome kako se priprema kinoa već smo pisali ovde: Kinoa, hrana i lek
  • 2 bogate veze svežeg peršuna
  • 1 vezica sveže nane
  • 2 čvrsta paradajza
  • 3 manja ili 2 veća krastavca (utvrditi obavezno da nije gorak)
  • 1 vezica mladog luka ili 2 obična crna ili crvena luka
  • sok od 2 sveža limuna
  • 3 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • dobar prstohvat soli
  • biber po želji

Svo povrće oprati, pa prvo iseckati na sitne kockice paradajz i staviti ga u cediljku. Potom seckati na sitne kockice krastavac i luk i presuti u veću činiju. Najsitnije moguće iseckati peršun i nanu, dodati u istu činiju, začiniti sokom limuna, maslinovim uljem, solju i biberom. Na kraju dodati paradajz, izmešati, pa dodati kinou i dobro i pažljivo sjediniti sve sastojke.

Činiju poklopiti, ostaviti malo u frižideru da se rashladi pre serviranja, ili čuvati do sledećeg obroka. Tabuli se može jesti samostalno, a može biti i dodatak jelu. Nekoliko režnjeva dimljene ili pečene piletine, komad grilovanog lososa ili filet pastrmke idealno idu uz ovu salatu.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Šta nam radi kasna večera

Neki od nas još se sećaju vremena kada se radilo od 7 do 3. To je ostavljalo vremena da se kod kuće ruča i dremne. Bili smo mnogo opušteniji, i posao smo ostavljali na poslu, a po ulasku u kuću počinjalo bi vreme za odmor i porodične obaveze. Danas, kako sve više prihvatamo zapadni stil života, tako polako menjamo navike, naročito one koje se odnose na ishranu. Vreme za glavni obrok se sve više pomera, tokom dana gricnemo nešto tek da preživimo jer nemamo vremena i potom se za večeru pošteno najedemo.

Često u literaturi nailazimo na neslaganja po pitanju vremena kada se konzumiraju obroci, ima ih dosta koji tvrde da samo vreme nije bitno, već broj unetih kalorija. Ali ipak, izgleda da je istina drugačija. Tokom 2013. godine sprovedena je klinička studija sa 420 gojaznih ispitanika koja je, tokom pet meseci trajanja, utvrdila da osobe koje najveći dnevni obrok pojedu nakon 3 sata popodne, imaju mnogo veći problem da izgube višak kilograma u odnosu na osobe koje isti obrok pojedu pre 3 sata.

Intrigirani ovim rezultatima, stručnjaci su napravili kliničku studiju tokom koje su posmatrali 32 gojazne osobe, od kojih je polovina imala poremećaj ishrane i potrebu za konstantnim prejedanjem. Ispitanici su morali da poste osam sati, a potom su dobijali tečni obrok ili u 9 ujutru ili u 4 popodne. Dva sata nakon obroka procenjivao se nivo stresa, vadila krv kako bi se utvrdio nivo hormona stresa i gladi, a potom bi ispitanici na skali obeležavali koliku su sitost ili glad osećali u tom trenutku.

Rezultati su pokazali da je nivo ’hormona gladi’, grelina, bio znatno povećan uveče, ali i u trenucima stresa. Istovremeno, nivo hormona koji se povezuju s osećajem sitosti su opadali tokom dana. Zaključak je da je za osobe sklone prejedanju veče mnogo rizičnije i da se slučajevi prejedanja obično dešavaju baš tada.

Osim što nam grelin može poludeti u večernjim satima i navesti nas da se bezumno prejedemo, kasni večernji obroci dokazano povećavaju šansu da imamo simptome gastroezofagealnog refluksa – gorušice, koji potom može izazvati dalje probleme s varenjem, ali i probleme s disanjem. Kasni obrok, naročito onaj nakon kog nema nikakve fizičke aktivnosti, ometa varenje čime se automatski remeti i apsorpcija potrebnih nutrijenata iz hrane. Kasni obroci, posebno preobilni, povećavaju nivo glukoze i insulina u krvi, i nose rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2. Pored toga, mogu uticati na povećanje nivoa lošeg holesterola što otvara put oboljenjima kardiovaskularnog sistema.

Jedna mala studija rađena na 9 ispitanika normalne telesne težine, posmatrala je kako raniji i kasniji obroci utiču na zdrave osobe. Ispitanici su tokom 8 nedelja uzimali tri obroka i dve užine u periodu između 8 ujutru i 7 uveče, a potom su narednih 8 nedelja iste obroke uzimali između podneva i 11 uveče. Tokom cele studije, ispitanici su išli na spavanje u 11 uveče. Rezultati su pokazali da, kada bi jeli kasnije uveče, ne samo da su se ispitanici gojili, već su imali i povišen insulin, glukozu i holesterol. Ali interesantnije je otkriće tokom perioda kada su obroke uzimali između 8 ujutru i 7 uveče: u tom periodu, kod ispitanika je utvrđeno postojanje hormona koji stimuliše apetit i donosi osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda.

Pored svih ovih otkrića, nauka je na eksperimentima potvrdila da kasni obroci mogu loše uticati na naše pamćenje i kognitivne funkcije, poremetiti nam san, pa čak uticati i na sadržaj snova i pojavu košmara, a definitivno doprinose većem osećaju gladi narednog dana. Hormon gladi, grelin, bi trebalo da se prirodno ’isključi’ između 8 uveče i 8 ujutru i aktivira nakon buđenja, ali kasnovečernji ili noćni obroci u potpunosti mogu poremetiti njegov normalni ritam.

Umesto da gutamo tablete protiv gorušice i uzimamo terapiju za visok holesterol i dijabetes, mnogo je racionalnije da sve te poremećaje eliminišemo zdravom i pravilnom ishranom. Zapravo, najbolje je da nikada ne dozvolimo da se dogode. Zatvorite kuhinju nakon 7 uveče i potrudite se da vam ručak bude glavni obrok a večera lagana. Svaka navika se s mukom ispravlja, ali kada je večernje i noćno prejedanje i grickanje u pitanju, isplati se da se svojski potrudimo. Jer to što nam radi kasna večera, ne bismo poželeli ni najgorem neprijatelju.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Epidemija s kraja milenijuma

Nedavno je svet postao bogatiji za još jednu frazu: milenijalci. To su generacije rođene u periodu između osamdesetih godina prošlog veka i početka novog milenijuma. Ove godine, 2018, deca rođena u novom milenijumu postaju punoletna. Milenijalci su specifični, kao i vreme u kom žive.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka počinje digitalna era, i naši životi više nikada neće biti isti. Kompjuterizacija se zahuktava devedesetih godina, i do 2000. neko ko ne ume da koristi kompjuter smatra se ’nepismenim’. ’Obavezan rad na računaru’ najčešći je zahtev naveden u oglasima za posao. Stalna dostupnost na mobilnom telefonu zauvek menja komunikacije.

Kakav je profil jednog prosečnog milenijalca? Za razliku od svojih roditelja, milenijalac

  • masovno koristi savremene tehnologije, život bez mobilnog telefona mu je nezamisliv,
  • veliku pažnju posvećuje fizičkom izgledu, garderobi, šminki,
  • često ima previše samopouzdanja i nerealna očekivanja u poslu, međuljudskim odnosima i društvu,
  • praktično živi na društvenim mrežama i četu,
  • manje čita, više gleda u ekran,
  • bitan mu je novac, jer materijalno je mera uspeha,
  • pronalazi nove načine za zaradu, neshvatljive ranijim generacijama (blogovi, vlogovi, rad od kuće),
  • nezainteresovan je za politiku, brak, kuću,
  • više je okrenut globalnom i razume moderne svetske trendove,
  • shvata zamke sistema bolje nego starije generacije,
  • ceni slobodu, naročito u vaspitanju i obrazovanju,
  • za sve pita Gugl i koristi gadžete za svaku sitnicu,
  • otvoren je za teme koje su do nedavno bile tabu (homoseksualizam, narkotici, protstitucija, legalizacija istih),
  • i na kraju – pripadnik je najgojaznije generacije u istoriji čovečanstva.

Predviđa se da će čak 70% milenijalaca biti gojazno do ulaska u kasne tridesete godine života. Danas se gojaznost smatra bolešću, a posle duvana, smatra se drugom po redu bolešću koja se može sprečiti. Zašto su milenijalci toliko ugroženi? Mi stariji se sećamo vremena kada smo se kao deca bezbrižno igrali napolju, skakali, peli se na drveće i jurcali dok nas roditelji s mukom ne navabe u kuću. ’Igra’ je uglavnom podrazumevala igru napolju s društvom iz kraja, ručak je podrazumevao kuvanu hranu, piće – vodu ili sok, najčešće onaj koji mama ili baka naprave, a sedelo se samo kad se moralo.

Od teranja da ’zagrejemo stolicu’ kako bismo popravili ocene u školi, došlo se do toga da je stolica postala put u bolest. Generacije digitalne ere slobodno vreme provode za kompjuterom, hrane se grickalicama iz kesice, napajaju gaziranim napicima iz konzerve, a druže preko četa. Iako milenijalci vode računa o izgledu, lep ten se ipak lakše postiže dobrim slojem pudera nego zdravom ishranom, a figura se može uvek natrimovati u Fotošopu.

Čini se da je ovaj problem tek u najavi. Ako se nešto ne preduzme, generacije rođene u novom milenijumu biće još gojaznije i još ’virtuelnije’. Danas na zapadu dominira trend povratka prirodi, zdravog života i vežbanja, ali uz posao koji nas tokom celog dana veže za stolicu i kompjuter, to nije uvek izvodljivo. Iako milenijalci danas rade više od svojih roditelja, većina njih, po statistikama, nikada neće biti u stanju da priušti kupovinu sopstvenog stana ili kuće. Izgleda da smo postali žrtve sopstvenog napretka.

Prognoze nisu dobre, i velika borba protiv gojaznosti tek predstoji. I sa njom, i borba protiv svega onoga što gojaznost nosi: insulinske rezistencije, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih oboljenja, poremećaja varenja, karcinoma… Ali nije samo telo ugroženo. Nedostatak kretanja i socijalizacije neminovno donosi i psihičke probleme, nezadovoljstvo, anksioznost, depresiju.

Ostaje nam da se ponadamo da će se naći rešenje na globalnom planu koje će situaciju preokrenuti u našu korist. U međuvremenu, svako mora da se pobrine za sebe i svoje bližnje i da napravi listu prioriteta. Broj jedan na toj listi mora biti zdravlje. Posao neće stradati ako sat vremena dnevno iskoristimo za boravak u prirodi i fizičku aktivnost. Pauza za ručak treba da bude zaista to, a ne grickanje uz ekran kompjutera. Nakon posla ekran kompjutera ne treba zameniti televizijskim, već se što više družiti i zaboraviti na mobilni telefon.

Milenijalci su snalažljivi, praktični i otvoreni za inovacije. Upravo ti kvaliteti bi trebalo da im pomognu da prevaziđu najveći problem svoje generacije i sačuvaju zdravlje.

Karkade

Egipat je zemlja piramida, mumija, egzotičnih plaža, najlepšeg mora, i – karkadea. Karkade ili hibiskus je biljka raskošnog cveta koji je, osim što je lep, i izuzetno zdrav.

Tokom istorije koristio se u Africi za snižavanje telesne temperature, smirivanje rada srca i visokog pritiska i upale grla. Nedavne studije su dokazale da čaj od hibiskusa može da smanji i drži pod kontrolom krvni pritisak, poveća nivo dobrog i smanji nivo lošeg holesterola i pomaže nam da održimo zdravu telesnu masu. Te sposobnosti ima zahvaljujući antocijanima, rastvorivim pigmentima koji se nalaze i u bobičastom voću, i antioksidansima, kojih ima više nego u zelenom čaju.

Karkade, topao ili rashlađen čaj od hibiskusa, veoma je popularan napitak u Egiptu, a pije se i na zapadu Afrike. U Senegalu je poznat pod nazivom bisap. U Meksiku ga zovu flor de Jamaica. U Kini su latice hibiskusa delikates, dok se u Indiji kuva od njih sirup i preliva preko leda.

Proces pripreme karkadea je jednostavan:

  • puna šaka kvalitetnih, osušenih cvetova hibiskusa
  • 6 čaša kipuće vode
  • med ili šećer po ukusu

Provriti vodu i preliti preko hibiskusa. Poklopiti i ostaviti da odstoji nekoliko sati, ili još bolje tokom cele noći. Procediti, dodati šećer ili med. Rashlađeni karkade veoma osvežava tokom letnjih dana i daje energiju.

Probajte da napravite svoj karkade i zasladite ga minimalno, što prirodnijim zaslađivačem – medom ili šećerom od kokosa. Popijte jednu čašu tokom dana kada se osećate umorno i treba vam energije. Ovaj izuzetno ukusni napitak može vam pomoći i da ostavite nezdrave veštačke sokove i gazirane napitke.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Gazirana napast

Sve je počelo 1886. kada je Dr. Džon S. Pemberton, apotekar iz Atlante, osmislio napitak od slatkog sirupa, gazirane vode i lišća i ploda koke, biljke poznatije po svom psihoaktivnom alkaloidu, kokainu. U Južnoj Americi, odakle potiče, ova biljka se masovno koristila kao stimulant i izvor energije. Pemberton je bio morfijumski zavisnik zbog rane koju je zadobio u Građanskom ratu, pa je tražio prikladniju zamenu za ovu drogu. I tako je preteča Koka kole nastala kao tonik za smirivanje nerava. Ubrzo je bila u prodaji za 5 centa po čaši, i točila iz posebnih burića. Pemberton je proizvod plasirao uz tvrdnju da leči mnoge bolesti, loše varenje, nervne poremećaje, glavobolju, neplodnost i morfijumsku zavisnost. Iako je napitak dobio ime po svom glavnom sastojku – koki, čiji sadržaj je u inicijalnoj verziji išao do devet miligrama po čaši, početkom 20. veka u upotrebu je ušao ekstrakt bez kokaina.

Danas se dnevno popije 199 milijardi čaša Koka kole širom sveta. Koka kola i njoj slični napici su sigurno obeležili 20. vek, da bi se u našem veku pojavile i brojne varijacije ’bez’ šećera. Po čemu je poseban ovaj napitak, i zašto je toliko popularan?  Baš kao što je Pemberton nekada tražio načina da se ’skine’ sa morfijuma, tako mnogi danas pokušavaju da ostave kolu. Gazirana voda, šećer – visoko fruktozni kukuruzni sirup, kafein, ortofosforna kiselina, boja karamela E150d i pojačivači ukusa, ne mnogo interesantan sastav. Međutim, kada uzmemo u obzir da u jednoj čaši napitka ima čak 38 grama šećera, možemo da shvatimo zašto je toliko adiktivan.

Nekada se pridev ‘pivski’ obično vezivao za stomak, ali danas, pored pivskog stomaka, vlada i epidemija ‘kola’ stomaka. Gazirana slatka pića su svima dostupna, jeftina, ukusna, pa ima onih koji ih piju umesto vode – što je dovelo do prave ekspanzije gojaznosti širom sveta. Pojavom dijetalnih kola mnogima je olakšana savest – sad je moguće nalivati se gaziranim pićima bez bojazni da ćemo se ugojiti. Ali da li je baš tako?

Osobe koje svaki dan piju gazirane sokove, čak i dijetalne, po statistikama imaju četiri puta veći obim struka. Dva gazirana napitka na dan udvostručuju šanse da obolimo od kardiovaskularnih oboljenja. Učestala konzumacija kole može povećati rizik od neplodnosti. A pored gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska, ona nosi i rizik od nekih vrsta karcinoma, naročito raka jetre i prostate. Neka istraživanja su pokazala da godišnje na svetu umre 184.000 osoba od posledica konzumacije slatkih napitaka kao što su kola, industrijski ledeni čaj i veštački sokovi.

Sladak ukus, bilo da potiče od šećera ili veštačkih zaslađivača, utiče na metaboličke signale i remeti metabolizam. Činjenica je da prilikom povećanog unosa veštačkih zaslađivača, ćelije u organizmu skladište više masti. Ćelije imaju ’primopredajnike’ koji dopuštaju šećeru da uđe u njih. Onaj šećer koji se ne iskoristi, pretvara se u mast. Sladak ukus zaslađivača zavarava naše telo da dobija šećer, što za posledicu ima skladištenje više masti. Jedna studija rađena na pacovima pokazala je da veštački zaslađivači remete sposobnost tela da prerađuje masti i stvara energiju, kao i da oštećuju ćelije krvnih sudova. Na duge staze, slatki napici nam mogu izmeniti čula i pojačati želju za hranom. Prirodne šećere u hrani više nećemo ni osećati, ili će nam biti bljutavi.

Osim što nam povećavaju prohteve za intenzivnijim ukusima, veštački zaslađivači nam mogu promeniti strukturu bakterija u crevima. Bakterije u crevima, one dobre, su veoma bitne za varenje i metabolizam. U jednoj studiji na miševima, data im je količina veštačkih zaslađivača koja se može naći u tri gazirana pića. Osim što su dobili povišen nivo šećera u krvi, miševima se izmenio i sastav bakterija u crevima. Potom su te bakterije transplantirane drugim miševima, koji su se prethodno normalno hranili. Rezultat je pokazao da su i ti miševi dobili povišen nivo šećera u krvi. Ova studija ukazuje na veoma bitan problem koji može nastati kod trudnica ili dojilja koje konzumiraju slatke napitke, uključujući i one sa veštačkim zaslađivačima.

I tako, upravo ono što je Pemberton tvrdio da njegov čudotvorni napitak leči, on zapravo izaziva. Pre svega, zavisnost. Potrebna je jaka volja da se odbaci nezdrava navika, čak i kada smo svesni koliko je štetna. Zato napravite plan i krenite u akciju. Izbacite sve nezdrave slatke napitke iz kuće. Naviknite se na ukus vode, probajte prirodni ohlađeni čaj ili napravite limunadu. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Maskirani bol

Kada nas zaboli u leđima, obično pomislimo na kičmu, ispali disk ili lumboišialgiju. Ipak, poremećaj rada nekih unutrašnjih organa može izazvati bol u lumbalnom delu koji nas lako može zavarati.

Pored porođajnog bola i bola kod diskus hernije, jedan od najjačih koji možemo doživeti je bol izazvan pokretanjem kamena u bubregu. Bubrezi se nalaze u predelu struka, sa obe strane kičme. Njihova uloga je da izvuku višak vode i otpadne materije iz krvi i izluče ih putem mokraće. Kada mokraća sadrži previše minerala i soli, u bubrezima mogu nastati kamenčići. Oni obično miruju unutar bubrega i mi ih ne osećamo. Ali zato kada se pokrenu u bubregu ili mokraćnom kanalu koji povezuje bubrege sa bešikom, nastaje jak bol u lumbalnom delu leđa. Način da bol od kamena u bubregu razlikujemo od bola u leđima su ostali propratni simptomi: osećaj peckanja prilikom mokrenja, mučnina i povraćanje.

Osim kamena, bol u bubregu i mokraćnim kanalima, ali i bešici, može izazvati i infekcija. Bubrezi su podložni virusnim i bakterijskim infekcijama. Bakterije koje dospeju u mokraćni kanal iz sistema za varenje lako pređu put od bešike do bubrega, naročito ako u mokraćnom traktu postoji još neka prepreka, poput tumora, peska ili sličnih poremećaja. Infekcija bubrega može izazvati upalu koja se manifestuje kroz bol sa one strane leđa gde se nalazi bubreg koji je njom zahvaćen. Upalu možemo razlikovati od bola u leđima po ostalim simptomima, kao što su povišena temperatura, mučnina s povraćanjem i bol prilikom mokrenja.

Ulcerozni kolitis je upala creva koja najčešće zahvata debelo crevo i rektum. Izaziva jak i oštar bol u leđima i stomaku i često se oseća s obe strane. Prate ga i dijareja, bol u rektumu i nagli gubitak telesne težine. Ne zna mu se pravi uzrok, ali je primećeno da genetika igra ulogu, kao i stres i loša ishrana.

Do nedavno se verovalo da slepo crevo nema nikakvu ulogu u organizmu da bi od skora zavladalo uverenje da je ipak bitno za očuvanje imuniteta. Međutim, kada se upali, zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Slepo crevo se nalazi u donjem desnom delu stomaka i bol koji upala izaziva sličan je bolu u donjem delu leđa. Ali tu su i dodatni simptomi: visoka temperatura, mučnina i otok na tom delu stomaka.

I pankreas može izazvati bol. Gušterača ili pankreas je mala žlezda veličine oko 15 cm, koja se nalazi u stomačnoj duplji i pomaže varenje i regulaciju nivoa šećera. Upala pankreasa, pankreatitis, može nastati kada digestivni enzimi koji nastaju u pankreasu oštete ovu žlezdu. Može biti akutni ili hronični, ali svakako izaziva bol u gornjem delu stomaka, sa protezanjem u donjem delu leđa. Pored bola, ostali simptomi su povišena temperatura, povraćanje i mučnina.

Kod žena bol u leđima mogu izazvati miomi na materici. To su dobroćudne fibroidne izrasline na zidu materice, spoljnom ili unutrašnjem, i obično nastaju usled hormonalnog disbalansa, konkretno estrogena i progesterona. Miomi mogu biti manji ili veći, mirovati ili naglo rasti, pa neke žene ne osećaju nikakve promene dok druge mogu iskusiti veoma obilna menstrualna krvarenja, često mokriti ukoliko miom pritiska bešiku, ili osećati bol u lumbalnom delu leđa. Najbolji način da se utvrdi prisustvo mioma je redovan ginekološki pregled ultrazvukom.

Još jedan ginekološki poremećaj može izazvati veoma jak bol u leđima. Endometrioza nastaje kada endometrijum, tkivo koje oblaže matericu, počne da raste van nje, najčešće na jajnicima i jajovodima. Bol koji pritom može biti prisutan je najčešće veoma oštar, kao ubod nožem. Pravi uzrok endometrioze je nepoznat, mada hormonalni disbalans može igrati veliku ulogu, kao i kod svih ginekoloških poremećaja.

Jedno je sigurno, bol nikada nije prijatan i uvek nas uplaši i zabrine. Najbolji način da ga izbegnemo je da sprečimo bolest.

Kada su bubrezi u pitanju, bitno je da pijemo dovoljno vode, da izbegavamo gazirana pića i preterani unos soli. Pored vode, najbolji prijatelj bubrega je Nefrovit. To je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. On će smiriti upale i ukloniti bakterijske infekcije, ali i olakšati izbacivanje peska i kamenčića.

Ženama je najbolji prijatelj hormonalni balans. On se postiže zdravim načinom života, kvalitetnom ishranom bez veštačkih aditiva, a tu je i Femisan A. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja, koji postoji u obliku kapi i kapsula. Femisan A uspostavlja hormonalni balans, i na taj način je najbolji saveznik u borbi protiv cista, mioma, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, PCOS, PMS-a… Jedini bol do kog Femisan A može dovesti je porođajni, jer jača plodnost i olakšava začeće.

Pankreas, ali i zdravlje creva možemo sačuvati kvalitetnom ishranom bez veštačkih šećera i masti, bogatom dobrim vlaknima, kao i redovnim kretanjem, vežbanjem i održavanjem zdrave telesne mase. U tom procesu je uz nas Equigal. Lekovito bilje u ovom prirodnom preparatu može nam pomoći da dostignemo i sačuvamo vitkost, poboljšamo varenje, sprečimo zatvor, izbacimo višak vode iz organizma, smirimo upalu creva, hemoroide i nadutost. Odličan je za prolećne i jesenje tretmane čišćenja organizma.

Bol se može maskirati, ali ne može dugo trajati uz super heroje, kao što su Nefrovit, Femisan A i Equigal. Ali jedno moramo shvatiti: najveći heroji naših života smo mi sami. I sami se moramo pobrinuti za svoje zdravlje, pre ili kasnije. Bolje je pre. Zapravo odmah!

Hruskave pečene leblebije

Kada pomislimo na grickalice, obično nam prvo pada na pamet kesica čipsa ili sitnog peciva iz samoposluge. Ovakve ‘zanimacije’ su jedan od najvećih krivaca današnjeg doba za gojaznost, a naročito celulit. Industrijske grickalice sadrže veoma visok procenat soli i nezdravih ulja, a osim velikog broja kalorija, ne daju nam nikakav nutritivni kvalitet.

Grickalice imaju svoju pozitivnu stranu, one nas mogu opustiti, pomoći nam da relaksiramo stegnutu vilicu i donji deo vrata, a dobre su i za razvoj vilice i zuba i dobru prokrvljenost.

Kako bi bilo kada bi se iskombinovao dobar ukus i hruskavost industrijskih grickalica i zdrava, visokokvalitetna namirnica, i da li je to uopšte moguće? Moguće je. Oni stariji pamte ’semenkare’ u kojima su se prodavale pečene budevine semenke, suncokret, i – leblebije. Leblebija je, nažalost, kod nas zapostavljena, što je prava šteta jer je riznica minerala i vitamina, a pritom je prepuna vlakana koji održavaju dobro varenje i pomažu da ostanemo vitki.

Leblebija je osnovni sastojak humusa, orijentalnog umaka i namaza za koji recept možete naći ovde: Humus. Ali možete je upotrebiti i samu. Tokom 2010. godine izvedena je dvanaestonedeljna studija koja je uključivala 42 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe koje su uvrstile leblebiju u ishranu znatno smanjile unos hrane a da su pritom imali veći osećaj sitosti. Činjenicu da leblebija dugo drži sitost potvrdile su i brojne studije nakon ove. Pored osećaja sitosti, leblebija ima moć da balansira nivo šećera u krvi, snizi loš holesterol i smanji rizik od srčanih oboljenja, smanji upale zahvaljujući holinu, koji dodatno i poboljšava san, jača mišiće i povoljno utiče na moždane funkcije. Leblebije sadrže istu količinu kalcijuma kao mleko ili jogurt, kao i visokokvalitetan protein, folnu kiselinu, mangan, gvožđe, bakar, magnezijum i molibden.

To je sigurno dovoljno razloga da sipate leblebiju u pleh, pospete omiljenim začinima i ispečete ih u rerni. Evo kako:

Ako koristite konzervisanu leblebiju, dovoljno je da je samo ocedite, stavite na papirni ubrus i upijete višak vode, i potom preručite u činiju u koju ćete dodati kvalitetnog maslinovog ulja i začine po želji. Ako imate sušenu leblebiju, potrebno je da je uveče potopite u dosta vode i ostavite preko noći, pa nastavite dalje kao sa konzervisanom. Nije potrebno kuvati.

Od začina možete dodati malo morske soli, granule belog luka, ruzmarin, biber, ljutu papriku – ako volite ljuto ili vasabi začin u prahu… Kombinacije su beskrajne.

Začinjenu leblebiju presuti u pleh obložen papirom, staviti u već zagrejanu rernu na 200 stepeni, i peći 35-40 minuta, dok lepo ne porumene. Presuti u činiju i zabava može da počne!

Osim što nam pečena leblebija može pomoći da održimo zdravu kilažu, odlična je i za decu jer pospešuje rast kostiju i zuba, razvoj mišića, pamćenje i učenje, dakle daje fizičku i mentalnu snagu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Vaga, tesne farmerke, i…

Telesne masti su nam neophodne jer nam, između ostalog, štite organe. Normalni procenat masti za žene je 25 do 31%, za muškarce 18-22%. pa čak i malo preko gornje ili ispod donje granice je u redu dok god smo zdravi i nemamo nikakvih rizika po zdravlje. Iako mnogi zdravu težinu odmah povezuju s izgledom, ona je mnogo više od estetike, ona nas čuva od oboljenja.

Koji su to još faktori, pored tesnih farmerki i vage, koji nam sugerišu da bi trebalo da smršamo?

  • Ako iznenada počnemo da hrčemo dok spavamo. Gojaznost može da izazove apneu, stanje koje nam prekida disanje i ometa san. Ovaj scenario je posebno moguć ako nam se salo taloži na vratu i tako pritiska disajne puteve.
  • Ako smo tromi i teško nam je da se bavimo sportom. Fizička aktivnost je neophodna svima, a ako nas telesna težina sprečava da vežbamo, tim pre treba da se više potrudimo da budemo što aktivniji.
  • Višak kilograma znači da smo skloniji upalama, pa možemo osećati bol na pritisak, kao kada imamo modricu. Ako povremeno osećamo bolove svuda po telu a nemamo nikakav drugi zdravstveni problem, to može biti znak da je vreme da povedemo računa o ishrani i smršamo.
  • Ako stalno osećamo da smo umorni i imamo manjak enerije, krivac opet može biti upala. Kada smo gojazni, čak i uobičajene aktivnosti kao što je nabavka u samoposluzi ili hodanje, mogu biti iscrpljujuće.

  • Ako konstantno osećamo glad, i nakon što smo se tek najeli, to može biti znak da imamo insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2, što se češće dešava kod gojaznih osoba. Pored osećaja gladi, možemo osećati i simptome kao što su zamagljen vid, peckanje ili utrnulost ruku ili stopala, jaka žeđ i učestalo mokrenje. Vremenom, gojaznost može samo pogoršati stanje, a gubitak viška kilograma može preokrenuti situaciju u našu korist.
  • Ako su nam skočili holesterol i trigliceridi, to je znak da treba da poradimo na ishrani i fizičkoj aktivnosti. To je mnogo jednostavniji način da preokrenemo stanje nego da pijemo tablete i nastavimo sa starim načinom života koji će dovesti do novih komplikacija
  • Povremeno treba da uzmemo krojački metar i izmerimo struk. Normalan obim za muškarce je do 102 cm a za žene do 88 cm. Sve preko toga znači da postoji rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska.
  • Višak sala proizvodi estrogen, a višak estrogena povezuje se sa rizikom od raka dojke. Tu su i druge vrste hormona koje mogu izazvati rast tumora, naročito ako u porodici već imamo slučajeve karcinoma. Održavanje zdrave kilaže može nam pomoći da smanjimo rizik da obolimo od bolesti za koje imamo genetske predispozicije.

  • Ako počnemo da osećamo bol u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima, to može biti upozorenje da ih previše opterećujemo viškom kilograma. Preveliko opterećenje haba tkivo i hrskavicu zgloba i dovodi do njegovog bržeg propadanja. Nasuprot tome, fizička aktivnost pomaže da se hrskavica obnavlja i bolje podmazuje.
  • Ako redovno dobijamo na kilaži svake godine, a odavno smo prestali da rastemo, vreme je da se uozbiljimo. Kada se period rasta završi, potrebno je da održavamo sličnu kilažu tokom celog života. Telo se vremenom menja, i to je normalno, ali kilogrami ne treba mnogo da variraju.

Vitkost nije samo melem za oči, ona je i naš čuvar zdravlja i naš ulog za dugovečnost. Mnogi poremećaji mogu se sprečiti pa nekad i izlečiti samo zdravim načinom života. Svakako, to je mnogo bolje nego gutanje tableta i čekanje da se pojave nova oboljenja.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Baba ganuš

Neobično povrće tamno ljubičaste boje kod nas poznato pod imenom plavi paradajz ili patlidžan, neizostavan je sastojak mediteranske kuhinje i prava riznica vitamin i minerala. Vitamini C, K, B1, B6, tiamin, niacin, minerali kalijum, mangan bakar, antioksidanti, naročito nasunin koji sprečava rast lošeg holesterola, nizak glikemijski indeks i obilje vlakana, razlog su da patlidžan što češće koristimo u ishrani. A njegov pun ukus često može zameniti i meso.

Patlidžan je odličan za dijetu jer 100 grama sadrži samo 25 kalorija, a ima sposobnost da nam izbalansira nivo šećera u krvi i dugo ga drži pod ravnotežom, pa je odličan i za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

Narodi koji žive oko Sredozemnog mora prirodno su vitki i dugovečni, a jedan od razloga je i jelo koje potiče iz Libana ali se rado sprema širom Mediterana i Bliskog istoka. Baba ganuš, pored sjajnog patlidžana, sadrži i tahini, pastu od susama koja je bogata zdravim mastima, linoleinskom, oleinskom kiselinom, gama tokoferolom, kao i proteinom, B vitaminima, magnezijumom, bakrom, fosform, manganom i cinkom. I ona ima moć da izbalansira holesterol i krvni pritisak, kao i da uravnoteži hormone, naročito kod žena koje ulaze u menopauzu, i da spreči osteoporozu. Odlična je i za kožu, podmlađuje i hrani.

Za beli luk već znamo da je prirodni antibiotik i antioksidans, limun je prepun vitamina C i jača imunitet, a maslinovo ulje štiti srce i krvne sudove. Dakle, mnogo je razloga da napravite baba ganuš!

Priprema je veoma jednostavna, a od sastojaka vam je potrebno:

  • 1 veliki ili 2 manja patlidžana
  • oko 60 grama susamove paste, tahinija
  • sok 1 velikog limuna
  • 4-5 čena belog luka
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • sveži peršun
  • pola kašičice soli, najbolje himalajske
  • biber
  • sudžuk tucana ljuta paprika, po ukusu
  • malo seckane sveže ili sušene nane

Patlidžan staviti na pleh, izbockati nožem ili viljuškom i peći na 200 stepeni 40 minuta. Kada se ispeče, preseći ga i staviti u cediljku da izađe višak vode. Potom odvojiti meso od kože, izgnječiti ga viljuškom ili sitno iseckati nožem.

U većoj posudi sjediniti tako usitnjen patlidžan, sitno seckan peršun i sve ostale sastojke, dobro izmešati, presuti sve u plitku, širu činiju, i, ako želimo da ga dekorišemo ’po libanski’, napraviti udubljenje u sredini, sipati malo maslinovog ulja i posuti pečenim susamom i tucanom paprikom.

Baba ganuš se tradicionalno jede kao predjelo tako što se zahvata komadima tankog pita-hleba, ali je izvrstan i kao namaz u sendvičima, prilog jelu ili salata.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!