Category Archives: lekovite biljke

Najveći neprijatelj žena

Posle raka dojke i pluća, rak grlića materice je najučestaliji kod žena na Balkanu. Stopa smrtnosti od ove vrste karcinoma je još uvek previsoka kod nas, iako je u potpunosti izlečiv ako se otkrije i reaguje na vreme.

Glavni okidači raka grlića materice su:

  • infekcija humanim papiloma virusom (HPV)
  • ostale polno prenosive bolesti kao što je hlamidija ili herpes simpleks
  • pušenje
  • opšti pad imuniteta
  • preterana upotreba kortikosteroida
  • hormonska kontracepcija
  • prerano stupanje u polne odnose
  • veći broj porođaja
  • seksualni odnosi bez zaštite, često menjanje partnera

Statistike kažu da za globalnu pojavu karcinoma grlića materice čak 70% odgovornosti snosi humani papiloma virus. HPV može izazvati  i pojavu polnih bradavica, kondiloma, koje predstavljaju oblik benignog tumora ćelija kože. Danas je poznato preko 100 tipova ovog virusa, a 15 njih je visokorizično. Najrizičniji su tipovi 16, 18, 31 i 33.

Kako možemo sprečiti zarazu HPV-om? Pre svega potrebno je da znamo kako nastaje i prenosi se. HPV se množi u epitelijumu glavića penisa, naročito mu pogoduju nehigijenski uslovi. Kod muškaraca može izazvati lezije na koži, ali po žene može biti fatalan. HPV se prenosi direktnim kontaktom, tokom seksualnog odnosa, oralnog ili analnog seksa ili bilo koje druge vrste genitalnog kontakta. Pored adekvatne higijene, kondom igra veliku ulogu u prevenciji zaraze. Druga vrsta preventive je ograničen broj seksualnih partnera.

A kako možemo znati da smo inficirane humanim papiloma virusom? Jednostavnim i bezbolnim PAPA testom. O Papa testu smo već pisali ovde: http://herbaroom.com/uzroci-neplodnosti-hpv/. Svaka žena treba da na spisak stavki za osnovnu brigu o sebi doda redovni, godišnji ginekološki pregled sa PAPA brisom. Takođe, potrebno je da osluškuje svoje telo, i da reaguje na pojavu sledećih simptoma:

  • Pojačan, vodnjikavi sekret jakog mirisa
  • Iznenadno učestalo mokrenje
  • Krv u urinu
  • Krvarenje tokom odnosa
  • Bol tokom odnosa
  • Vaginalne promene, izrasline koje liče na bradavice
  • Zatvor, promene u pražnjenju creva
  • Mučnina, povraćanje, gubitak apetita, gubitak na kilaži
  • Oticanje nogu
  • Neuobičajen, pojačan bol u donjem delu stomaka

Fizička aktivnost, bogata ishrana, čista pluća bez duvana, pouzdani seksualni partner i redovni pregledi omogućiće nam kvalitetan i bezbrižan život. A najvećem neprijatelju žena možemo se suprotstaviti pomoću njihovog najboljeg prijatelja: Femisana A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja čuva reproduktivni sistem žene, jača imunitet, poboljšava hormonalni balans, uredovljuje ciklus, sprečava pojavu ili otklanja ciste, miome, ranice na grliću materice, umiruje bolne menstruacije i poboljšava plodnost.

Zdravi čoko-krem

Obožavate čokoladne kremove? Namazane na krišku hleba, ili više volite da umočite keks? Ili ih jednostavno jedete kašikom? Evo recepta za prirodni, veoma zdravi krem izuzetnog, punog ukusa nakon kog nećete osećati grižu savesti.

Od sastojaka je potrebno:

  • 200 grama urmi bez koščice
  • 150 gr pečenog lešnika
  • 3 pune kašike (50 g) kvalitetnog kakaa
  • 3 pune kašike (50 g) mlevenog rogača
  • štapić vanile ili kašika kvalitetnog ekstrakta
  • 400 ml kokosovog mleka (može iz konzerve)

Sve sastojke ubaciti u jak processor i mleti dok se dobro ne sjedine u glatku masu. Sipati u teglu sa hermetičkim zatvaračem.

Ovaj krem sadrži samo prirodne šećere iz urmi i rogača, kakao mu daje jak, čokoladni ukus, dok mu lešnici dodaju blagu notu.

Urme su izuzetno zdravo voće koje se lako vari i smanjuje osećaj gladi. Riznica su vitamina i minerala a prebogate su gvožđem koje nam pomaže da se izborimo s anemijom. Urme čuvaju zdravlje očiju jer su bogate luteinom i zeaksantinom. Kalijum iz urmi pomaže da se obnovi crevna flora i poboljšava varenje. Istraživanja su pokazala da, ako trudnice redovno jedu urme mesec dana pre porođaja, porodiće se lakše, uz manje bolove i krvarenje. Industrijski slatkiši nam naglo podižu nivo šećera u krvi i potom ga opet naglo spuštaju, što izaziva pad energije i pojačan apetit. Urme nam daju postojani osećaj sitosti i održavaju zdrav nivo insulina u krvi. Ovo voće ima moć da snizi holesterol, štiti srce i krvne sudove, čuva nervni sistem i spreči moždani udar, jača kosti i zube… Spisak je dug, pa navalite!

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Rekreacija uma

Čini se da je rasejanost još jedna od mnogih boljki modernog doba. Često imamo osećaj da smo na sve strane okruženi stvarima koje zahtevaju našu pažnju, pa nam je teško da se usredsredimo na ono što nam je bitno i neophodno. Koliko često pođemo po nešto pa u sekundi zaboravimo šta smo hteli? Ili zaboravimo ime osobe koja nam se predstavila u istom trenutku? Da ne govorimo o zaturenim ključevima, naočarima, kišobranima i zaboravljenoj uključenoj pegli…

Živimo u vreme kada nam se nameće bezbroj obaveza od kojih je većina potpuno izlišna. Takozvani ’multitasking’ – potreba da obavljamo nekoliko radnji istovremeno,  kako na poslu tako i u kući, ’secka’ nam pažnju i opterećuje um i psihu, a pritom utiče i na kvalitet krajnjeg rezultata. Naročito su opterećene žene koje se, pored poslovnih zadataka, svakodnevno trude da se izbore sa porodičnim obavezama i kućnim poslovima kojima se ne vidi kraj.

Vreme u kom živimo ne možemo promeniti, ali možemo promeniti sebe. Jedan od načina da pospešimo britkost uma je da mozgu damo hranu koju voli. Pre svega, bitno je da unosimo hranu koja nije tretirana pesticidima, jer oni sadrže neurotoksine koji remete rad mozga, čak je dokazano da mogu smanjiti nivo inteligencije kod dece. Evo šta bi vaš mozak želeo da vidi na trpezi:

  • Cvekla je prepuna vitamina B koji ne samo da pospešuje rad mozga i poboljšava pamćenje, već donosi i dobro raspoloženje.
  • Bobičasto voće, maline, kupine, jagode i borovnice, štite moždane neurone i poboljšavaju pamćenje.
  • Riba poput lososa, tunjevine ili inćuna bogata je omega-3 masnim kiselinama koje daju mozgu vitalnost i poboljšavaju memoriju.
  • Još jedna super-hrana prepuna omega-3 masnih kiselina su jaja. Ali pazite kako ih birate. Jaja koka koje slobodno trče po dvorištu i pasu travu imaju duplo više omega-3 kiselina od onih koje čitav vek provedu zatvorene i hrane se koncentratom. Jaja sadrže i vitamin E koji sprečava depresiju i smanjuje mogućnost da obolimo od Alchajmerove bolesti. Sadrže i holin koji je neophodan za moždane neurotransmitere.
  • Svinjska mast, koja je do nedavno bila na crnoj listi, sada doživljava renesansu. Mast sadrži oleinsku, monozasićenu masnu kiselinu, koja sprečava depresiju, a bogata je i vitaminom D koji sprečava demenciju.

  • Ljuta papričica obiluje kapsaicinom za kog se zna da pomaže sagorevanje masti u organizmu i deluje kao analgetik. Međutim, kapsaicin utiče i na mozak jer pospešuje lučenje endorfina i na taj način smanjuje nivo stresa, zbog čega nam postaje lakše da se koncentrišemo.
  • Prokelj i kelj, kao i većina kupusnjača, sadrže molekule koje naše telo pretvara u diindolimetan, koji čuva imunitet moždanih ćelija i uništava ćelije raka.
  • Semenke bundeve su prepune triptofana koji pomaže stvaranje serotonina neophodnog za zdravlje mozga ali i dobro raspoloženje.
  • Crna čokolada, ona sa visokim sadržajem kvalitetnog kakaa, sadrži flavonole, antioksidante koji čuvaju arterije, poboljšavaju cirkulaciju i dotok krvi u mozak i na taj način sprečavaju mentalni umor i tromost.
  • Jabuke sadrže katehine koji štite mozak od štetnih materija. Katehina najviše ima u kori jabuke, pa treba birati one neprskane i nikako ih ne ljuštiti.

Ako malo bolje sagledamo ovaj spisak, primetićemo da je većina namirnica navedena na njemu bila zastupljena i na trpezama naših predaka. I danas je ovo hrana na koju nailazimo na pijacama, pa ako ne živimo na selu, potrebno je samo da pronađemo pouzdanog proizvođača koji nas može snabdeti neprskanim i prirodnim proizvodima.

Pored prigodne ishrane, moždane funkcije i memoriju možemo pospešiti i vežbom. Naš mozak danas podseća na memoriju kompjutera koja je pretrpana bespotrebnim fajlovima i folderima. Opšte je poznato da kada pobrišemo svo nagomilano ’smeće’ iz kompjutera i uradimo defragmentaciju, on će raditi bolje i brže. Isto je i sa našim mozgom. Osim što treba da zanemarimo bespotrebne informacije, naročito one kojima nas bombarduju mediji, potrebno je da sopstvenu memoriju uredno sortiramo u odgovarajuće fijoke. Jedna veoma korisna tehnika za ovakav sistem ’fajliranja’ je vizuelizacija.

Loci metod (loci na latinskom – mesta) ili palata pamćenja je tehnika koju su koristili stari Grci i Rimljani, a omiljen je i Šerloku Holmsu, čuvenom detektivu iz romana Artura Konana Dojla. Ovaj metod aktivira delove mozga koji su zaduženi za svest o prostoru.

Zamislite da treba da odete u prodavnicu i kupite integralni hleb, kilo govedine, pakovanje suvih šljiva, pola kile jabuka, krišku tvrdog sira i flašu kisele vode. Koliko često vam se desilo da uredno napravite spisak za kupovinu i zaboravite da ga ponesete? Loci metod kaže da vam ne treba spisak. Zamislite svoju dnevnu sobu: na kvaku od vrata okačite kesu s integralnim hlebom. Na fotelju ’stavite’ komad mesa. Naravno da ga u stvarnom životu nikada ne biste stavili na fotelju, ali baš vas briga, ovo je vaša vizuelizacija. Na stočić ispred troseda postavite pakovanje suvih šljiva. O luster okačite nanizane tri manje jabuke (toliko je otprilike pola kile). Tvrdi sir stavite na vrh televizora, a flašu kisele vode ispred vrata. Ponekad, što bizarnije vizuelizacije, to bolja memorija. Na primer, zamislite da kapljice mleka plove prostorom u bestežinskom stanju kao u svemiru. Ako želite da pojačate efekat, dodajte zvučne signale ili miris. Kada vidite komad mesa na fotelji, zamislite muk krave. Krišku sira na vrhu televizora povežite sa mirisom gibanice a kapljice mleka koje lebde u vazduhu sa uvodnom špicom Odiseje u svemiru 2001. Prođite još jednom kroz celu sobu i ’vidite’ gde šta stoji. Kada stignete u prodavnicu, ’prošetajte’ kroz svoju ludu sobu i pokupite namirnice sa rafova.

Baš kao i našem telu, i mozgu je potrebna rekreacija. Mozgu je neophodan konstantni podsticaj kako bi očuvao funkcije, agilnost i vitalnost. Rutina je veliki neprijatelj uma, a u nju se lako zapadne. Zato, vežbajte svoj um. Upišite kurs jezika, rešavajte ukrštenice, idite do posla drugačijim putem svaki dan, koristite loci metod umesto da pravite spiskove, računajte napamet umesto pomoću digitrona…

Ako vas stres, mentalni i fizički premor ipak stignu, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi šest lekovitih biljaka koji poboljšava koncentraciju, memoriju, mentalnu izdržljivost, emotivnu stabilnost i olakšava ulazak u san. Optima Forma je naš saveznik za rekreaciju uma.

’Čokoladni krem’ od dunja

Dunje su još jedan simbol jeseni, njihov miris nas neizostavno vraća u detinjstvo i seoske kuće gde nas gledaju vrha neke vitrine ili ormara, ali osim što je dekorativna i mirisna, dunja je veoma zdravo voće. Dunja sadrži dosta dijetetskih vlakana, tanina i pektina, prepuna je vitamina C, provitamina A, vitamina B1 i B2 i niacina. Tu je i ’vitamin B17’, odnosno amigdalin koji štiti ćelije od karcinoma. Sadrži i korisne minerale: gvožđe, kalcijum, kalijum, bakar, magnezijum, natrijum…

Dunja nas štiti od infekcija, pomaže varenje, čuva pluća i leči kašalj, a vrlo je efikasna kod anemije. Ovde vam predstavljamo jedan jednostavni recept koji je namenjen za podizanje energije i jačanje krvi. Idealan je za osobe sa manjkom gvožđa. Kada želimo da smršamo, vrlo lako padamo u zamku da ne unosimo dovoljno gvožđa. Još ako naporno vežbamo, gvožđe nam je neophodno kako bismo ćelije snabdeli dovoljnom količinom kiseonika. Ovaj krem od dunja će nam dati dovoljno energije i gvožđa, a sadrži malo kalorija. Što je najvažnije, uopšte ne sadrži ‘prazne’ kalorije.

Od sastojka je potrebno:

  • 3 lepe, zdrave dunje
  • 15 urmi bez koščica
  • 1 šolja oraha
  • sok od pola limuna
  • 3 u vrh pune kašike kvalitetnog kakaa, najbolje organskog, bez dodatog šećera.

Dunje oprati, iseći na četvrtine (ostaviti koru) i izvaditi samo srce sa koščicama. Seckati na kockice i odmah stavljati u vodu. Orahe i urme iseckati.

Ocediti dunje, staviti u plitku šerpu sa vrlo malo vode na dnu. Staviti na ringlu da provri, smanjiti vatru na najslabije i poklopiti. Dinstati dunje dok se ne raspadnu. Povremeno promešati i dodavati po vrlo malo vode, po potrebi. Na pola dinstanja dodati seckane urme.

Kada dunje skroz omekšaju, izgnječiti ih grubo presom za pire krompir. Dodati limunov sok. Polako umešati kakao u smesu, pa dodati seckane orahe i sjediniti.

Ovom smesom možemo puniti papirne korpice (prethodno ih posuti kakao prahom, da se smesa ne zalepi), možemo je sipati u manje dezertne posude, ili je jednostavno presuti u teglu i čuvati u frižideru.

Jedan zalogaj – kašičica je dovoljna da nam podigne energiju, a malokrvnim osobama jedna kašičica na dan definitivno jača krv. Dunje, urme, orasi i kakao prepuni su gvožđa.

Trudite se da u svoju ishranu unesete kvalitetnu hranu, bogatu korisnim sastojcima. I ne zaboravite da popijete Equigal.

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Mali saveti za veliko oslobođenje

Zavisnost od duvana je i fizička i psihička. Ostaviti duvan nije lako, ali to je sigurno jedna od najbitnijih stvari koju možete da uradite u životu, kako za sebe, tako i svoju okolinu. O štetnosti duvana znamo mnogo, ali, nažalost, sama ta spoznaja teško da će navesti bilo kog pušača da ostavi cigarete. Ni najužasnije slike pluća u raspadanju na paklicama cigareta nisu dovoljne da nekoga odvrate od pušenja.

‘Znam da je štetno, ali šta ću, to je jače od mene’, najčešći je odgovor kada se pušač suoči s činjenicama. Nikotin je droga, i kao takav ne dozvoljava nam da bistro razmišljamo. Zato vam dajemo niz saveta kako da se što bolje uhvatite u koštac sa svojim demonom:

  • Odredite datum. Pripremite se mentalno da od određenog dana nećete više uzeti cigaretu u ruke. Polepite po kući podsetnike i motivacione poruke. Do tog dana uklonite sve cigarete, šibice i upaljače.
  • Nađite motivaciju. Ako vam nije dovoljna motivacija to što ćete poboljšati svoje zdravlje, nađite je u svom okruženju. Ako imate decu, motivacija može da vam bude da im obezbedite detinjstvo bez toksina i iritanata. Ako ste često u besparici, stavite na papir koliko mesečno trošite na duvan, pomnožite sa 12 i zapišite šta sve možete na kraju godine da uradite s tim novcem. Ili, još bolje, svaki put kada biste kupili cigarete, taj novac stavite u teglu na vidno mesto i posmatrajte kako se množi.

  • Setite se svih poteškoća na koje ste nailazili u životu i kako ste uspevali da ih prevaziđete. Shvatićete da ste se suočavali sa mnogo većim izazovima i to će vam dati dodatno samopouzdanje.
  • Pripremite ‘odstupnicu’ na vreme. Nikotin je droga, i ako ste višegodišnji pušač, vaš mozak će sigurno burno odreagovati na nedostatak stimulansa na koji je navikao. Zamolite prijatelje da vam pomognu. Isplanirajte šetnje u koje možete da idete kada vas uhvati kriza. Kupite semenke za grickanje. I, naravno, potražite stručnu pomoć – lekara, psihologa, akupunkturiste…
  • Pokušajte alternativne metode – nikotinske žvake, flastere, elektronske cigarete, ali samo tokom prelaznog perioda, u trenucima velike krize. Nedostatak nikotina može izazvati glavobolje i depresiju, a ove alternative mogu biti kolika-tolika distrakcija.
  • Svaki put kada odolite da posegnete za cigaretom, nagradite sebe. Idite na masažu, odslušajte omiljenu pesmu, idite u bioskop. Čestitajte sebi i dozvolite da osetite ponos zbog istrajnosti.
  • Pazite da jedan porok ne zamenite drugim. Ne dozvolite da vam potreba za duvanom preraste u potrebu za nezdravom hranom, alkoholom ili zavisnost od interneta. Smislite zdrave zamene na vreme. Takođe, smanjite unos kafe. Kafa i cigarete uvek idu zajedno, pa probajte da umesto kafe popijete čaj, sveže ceđeni sok ili kakao.
  • Budite fizički aktivni. Idite što više u prirodu, plivajte, odredite dane i vreme za sport, pridružite se planinarskom društvu, okružite se ljudima koji vode zdrav život. Ako imate baštu, nabavite nove sadnice, ako imate psa, vodite ga što više u šetnju. Pauze na poslu koje ste koristili za pušenje, iskoristite za brzu šetnju. I pet minuta je dovoljno.

  • Probajte neku od meditativnih istočnjačkih veština, na primer tai či ili jogu. Na taj način smanjićete stres, podstaći cirkulaciju i, što je najvažnije, naučiti tehniku samokontrole. Ovakve veštine ne samo da će vam pomoći da ostavite duvan, već i da mu se ne vratite nakon nekog vremena.
  • Pospremite kuću. Operite zavese, prekrivače, sve što je upilo duvanski dim i što bi moglo da vas navede da ponovo zapalite. Sklonite sve pepeljare i osvežite prostor mirisom eteričnih ulja.
  • Hranite se što zdravije, uvedite što više voća i povrća u ishranu. Napravite zdrav smuti od svežeg voća. Vitamini će vam podići raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da voće i povrće utiče na naše receptore i nakon konzumacije nam ukus duvana postaje neprijatan.
  • Pijte dosta tečnosti. Svaki put kada osetite želju za cigaretom, popijte čašu vode. Voda će pomoći telu da se lakše oslobodi od toksina.
  • Pošto je pušenje stvar navike, probajte da promenite šablone ponašanja. Izađite iz rutine i obavljajte dnevne aktivnosti na drugačiji način. Promenite omiljeni kafić, družite se sa drugačijim ljudima tokom pauze za ručak. Ustanite ranije ujutru i pojedite doručak kod kuće. Idite peške do posla, ili bar deo puta pređite peške.

  • Nađite nov hobi, najbolje ručni rad. Štrikanje, heklanje, izradu malih stolarskih predmeta, grnčariju, dekupaž, slikanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku… Osim što će vam ovakve aktivnosti smanjiti osećaj stresa i nervoze, zauzeće vam ruke koje bi inače držale cigaretu.
  • I na kraju, ako prvi put ne uspete, nemojte se predate. Ne zaboravite šta kaže nauka: nakon samo par nedelja apsinencije od cigareta, već smanjujete rizik od srčanog udara. Nakon 15 dana poboljšava se čulo ukusa i mirisa. Vaše telo dobija više kiseonika i ima veću sposobnost da se brani od infekcija. Radite na svojoj svesti. Osetite šta vam se dešava u telu, koliko energije imate, kako razmišljate i funkcionišete.

A tu je i Disan. Disan je prirodni preparat na bazi osam biljnih vrsta, meda i vitamina C. Osim što štiti disajne organe i smiruje pušački kašalj, Disan smanjuje fizičku zavisnost od cigareta. Bokvica i menta smiruju disajne organe, ehinacea, kopriva, med i vitamin C jačaju imunitet, maslačak, čestoslavica i anđelika pomažu izbacivanje toksina, a matičnjak i bela imela smanjuju nervozu i napetost. Dva puta dnevno po jedna kašičica Disana pravi je saveznik u periodu najvećih kriza.

Holistički pristup holesterolu

Kada ste poslednji put kontrolisali holesterol i trigliceride? Sve osobe starije od 20 godina treba da urade ovaj jednostavni test iz krvi najmanje jednom u pet godina. Sa godinama holesterol raste, pa ga je potrebno kontrolisati češće. Što niži holesterol, to manja mogućnost srčanog udara i koronarnih bolesti.

Normalni nivo ukupnog holesterola je do 6,2, a poželjni do 5,2. Normalni nivo triglicerida je do 2,2, poželjni do 1,7. Dobri rezultati su znak da vodimo računa o sebi, svojoj ishrani, telesnoj težini i fizičkoj aktivnosti.

Šta ako rezultati pokažu nezadovoljavajući nivo holesterola i triglicerida? To je znak da treba da promenimo navike. Pre svega one u ishrani. Potrebno je da smanjimo unos:

  • Punomasnih mlečnih proizvoda, pavlake, putera, sladoleda, jakih sireva
  • Iznutrica kao što su džigerica, bubrezi i sl.
  • Industrijskih mesnih prerađevina, kobasica, salama, parizera, viršli, pašteta…
  • Masnih komada mesa, i mesa sa većim sadržajem masti, kao što je tovljena guščetina i pačetina
  • Pržene hrane, prženih krompira, testa, mesa…
  • Sve hrane koja sadrži zasićene i veštačke, biljne masti.

Potom, potrebno je da promenimo način na koji pripremamo hranu. Umesto prženja u dubokom ulju, treba da namirnice pečemo, kuvamo, dinstamo ili grilujemo na minimumu masnoće. Umesto svinjske masti i rafinisanih ulja, treba se opredeliti za nerafinisano suncokretovo ulje, ulje avkoada, hladno ceđeno maslinovo ili ulje od koščica grožđa. Kada biramo komad mesa u mesari, treba da se mašimo za onaj sa najviše krtine, a najbolji izbor je bela piletina ili riba. Ako stavljamo meso u marinadu, nikako ne treba da ga natapamo u ulju, već pre u vinu i začinima. Od mlečnih proizvoda treba izabrati mladi sir sa manje masti, jogurt i kefir. Na salate ne treba stavljati jake i masne prelive s majonezom, već samo malo maslinovog ulja i limunovog soka.

Postoji i hrana koja nam može pomoći da snizimo nivo lošeg (LDL) holesterola. Kašičica mlevenog lanenog semena u šolji jogurta ili u kaši treba da nam postane redovna navika, kao i što veći unos hrane bogate rastvorivim vlaknima: ovsa, ječma, raži, pasulja, jabuka, suvih šljiva, bobičastog voća… Treba nam hrana bogata magnezijumom i kalijumom – bela riba, banane, krto meso, mahunarke, kivi, breskve i nektarine, lisnato zeleno povrće. Važna je i hrana bogata omega 3 kiselinama: orašasti plodovi, losos i tuna, avokado…

Osim što treba dobro da analiziramo i promenimo svoje prehrambene navike, isto to treba uraditi i sa kretanjem: da li se nakon posla zavalimo ispred televizora i ne mrdamo? Uz to smo i gojazni i kilogrami se sve više lepe? Idealan scenario za rast holesterola. Osim što treba da se aktivno pozabavimo kretanjem, tako što ćemo uvesti redovne vežbe, šetnje, plivanje, trčanje, šta god nam prija, potrebno je da što više pokreta unesemo u svakodnevnicu. Aktivirajte se u kući, usisavajte, perite prozore, operite sami auto, pokosite travu, zasadite baštu oko kuće ili ispred zgrade, perite sudove ručno umesto da ih slažete u mašinu. Osim što će to prijati vašem holesterolu, oplemenićete i svoj životni prostor. Ako ste pušač, obavezno ostavite cigarete. Duvanski dim snižava nivo dobrog holesterola i povećava rizik od pojave krvnih ugrušaka.

Ukoliko, u međuvremenu, osetite simptome poput vrtoglavice, osećaja slabosti, preznojavanja, bola u grudima, slabosti mišića, ako ostajete lako bez daha i često se onesvestite, pohitajte kardiologu. Sve su to znaci koje vam telo šalje i upozorava na mogući srčani udar.

Holesterolu se definitivno mora pristupiti holistički: raditi sve ono što je inače dobro za telo, održavati zdravu telesnu masu, kontrolisati unos alkohola, duvana, nezdrave hrane i redovno vežbati. Cilj je – ispod 5,2. Da još lakše dođemo do te brojke, pomoći će nam Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji reguliše krvni pritisak, snižava visok holesterol, rešava probleme s cirkulacijom, oporavlja nakon infarkta i angine pektoris, uravnotežava srčani ritam, a štiti i od infekcija.

Leocardin, za čistu peticu!

Urin, ogledalo zdravlja

Po legendi australijskih Aboridžina, Bog se jednog dana naljutio na ljude i rešio da ih udavi –  sopstvenom mokraćom. Tako su nastali okeani. Ovo je verovatno najluđa teorija o nastanku okeana, ali po sastavu, urin i morska voda su prilično slični. Okeani su, na neki način, ogromni toaleti morskih bića – smatra se da jedan kit dnevno izbaci 600-900 litara urina.

Neke životinje uopšte ne mokre, na primer ptice višak vode izbacuju zajedno sa stolicom, dok zmije uopšte nemaju bešiku ni sposobnost da zadrže mokraću, već je izbacuju čim se formira. Urin je od velikog značaja i ima široku upotrebnu funkciju, kako kod životinja koje ga koriste za obeležavanje teritorije, rashlađivanje, teranje insekata, tako i kod ljudi, tokom istorije. Pre par vekova, u Engleskoj i Francuskoj smatralo se da urin osvežava kožu lica i daje joj sjaj, što nije daleko od istine – danas se u laboratorijama proizvodi sintetička urea koja se stavlja u kozmetiku. Pre otkrića kvasca u Evropi, za narastanje hleba koristio se – da, urin! Pre pojave savremenih analiza, lekari su prosipali mokraću u pesak da vide da li će privući insekte i na taj način donosili dijagnozu o šećernoj bolesti. Stari Grci su lečili psihičke poremećaje magarećim urinom. Nemački alhemičari probali su da od mokraće naprave zlato, ali umesto toga otkrili su beli fosfor. Eskimi su natapali travu urinom i njom čistili zube nakon jela…

Interesantno je da su žene do pre samo par vekova mokrile stojeći. Nosile su široke suknje do zemlje, a donji veš tada još nije bio otkriven. Muškarci i žene ne samo da koriste drugačije ’alate’ za pražnjenje bešike, već se i tehnike razlikuju: ženama pomaže gravitacija, dok se kod muškaraca kontrahuje mišić nekoliko puta kako bi se bešika ispraznila do kraja. Kod muškaraca je bešika dugačka oko 20 cm, a kod žena samo 5. To bi moglo da objasni velike razlike u konzumaciji piva.

Naši bubrezi konstantno rade i prerađuju otpadne materije, soli i druge neželjene supstance iz krvi, i izbacuju ih iz organizma putem mokraće. Jedan bubreg je u stanju da u potpunosti isfiltrira krv, i u situacijama kada jedan od bubrega otkaže, drugi ima sposobnost da se uveća za 50% za samo dva meseca i preuzme kompletunu funkciju na sebe. Tokom života, bubrezi prečiste dovoljno tečnosti da se napuni jedno manje jezero.

Urin se sastoji od 95% vode, 2,5% uree i 2,5% raznih minerala, soli, kreatina i enzima. I danas u nekim zemljama vlada uverenje da je lekovit. U Nemačkoj ga pije oko 5 miliona, a u Kini oko 3 miliona osoba. ’Urinoterapiju’ koristili su Gandi, Džon Lenon, Džim Morison i Boj Džordž. Mokraća jeste sterilna, ali samo dok je u bešici. Onda kada napusti telo, puni se bakterijama. Takođe, mokraća sadrži soli koje mogu pojačati dehidrataciju, pa se ne savetuje piti je čak ni u ekstremnim situacijama kada nemamo vode.

Mokraća je odličan pokazatelj stanja organizma, i to se može videti već na prvi pogled. Svetla, blago žućkasta boja ukazuje na to da smo zdravi i da pijemo dovoljno vode. Bledo narandžasta ukazuje na prekomeran gubitak vitamina B iz krvotoka. Tamno žuta ili smeđa govori da smo dehidrirali. Braonkasta ukazuje na problem s jetrom ili žuči, žuticu ili Gilbertov sindrom. Crnu ili tamnu boju izaziva melanom. Crvena boja mokraće znači da je prisutna krv, i da je potrebno hitno posetiti lekara. Mokraća može biti i plava, kada unosimo previše hrane ili napitaka sa veštačkim bojama. Narandžasta ili ružičasta je bezazlena – znači da smo jeli cvekle ili šargarepe. Ukoliko je prisutna pena, to može biti znak prisustva proteina u mokraći. I to je signal da treba otići na kontrolu.

Čudan miris mokraće se može osetiti nakon što smo jeli špargle, beli luk, pili malo više kafe i alkohola. Ako je miris izrazito neprijatan, to može ukazivati na bakterijsku infekciju ili seksualno prenosivu bolest. Miris amonijaka nam govori da smo dehidrirali, a slatkasti ili voćni miris da treba da proverimo nivo šećera u krvi, jer je moguće da imamo dijabetes. Posebna ’nota’ oseća se u urinu trudnica tokom prvog tromesečja, i za nju su zaslužni hormoni. Preterani unos suplemenata ili neki lekovi mogu izazivati promenu boje i mirisa urina.

Važno je bešiku redovno prazniti i ne trpeti jer u suprotnom može da nam oslabi mišić dna karlice. Posledica je loša kontrola funkcije bešike, što može biti veoma neprijatno i poremetiti nam društveni život. Takođe, spazam mišića koji drže bešiku može prerasti u bol, koji može potrajati danima. Još jedna posledica preteranog zadržavanja mokraće može biti i prekomerno istezanje bešike. Zato, koliko god da smo prezauzeti, bešika mora biti na prvom mestu.

Prvi i najvažniji preduslov za dobro funkcionisanje bubrega i bešike je dobra hidratacija. Našem telu je voda neophodna, i dobro je dnevno popiti dve litre. Na taj način, čak i ako postoje preduslovi za bakterijske infekcije, možemo drastično da ih smanjimo. A tu je i prijatelj našeg urinarnog sistema – Nefrovit. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji sprečava upalu bubrega i bešike, infekcije mokraćnih puteva, efikasan je kod ešerihije koli, sprečava nastanak i pospešuje eliminaciju peska i kamenčića, i olakšava bolne krize.  Nefrovit, za lepši odraz zdravlja u ogledalu!

Kuglof s bundevom

Iskoristite plodove jeseni i napravite ovaj izdašni i zdravi kolač s bundevom.

Od sastojaka je potrebno:

  • 4 jaja
  • 2,5 čaše (od 2dl) speltinog brašna
  • 1/2 čaše ovsenih pahuljica
  • 1/2 čaše ovsenih mekinja
  • 1 čaša kefira ili jogurta
  • 1 čaša šećera, najbolje od kokosa, ili meda
  • 1/2 čaše maslinovog ulja
  • 1 čaša pasirane, pečene bundeve
  • Prašak za pecivo
  • Prstohvat soli
  • 1 kašičica mešavine začina: oraščeta, karanfilića, cimeta i malo crnog bibera (’Quatre Epices’)
  • 1 dodatna kašičica mlevenog cimeta
  • Vanilin štapić ili kašičica ekstrakta
  • 1 čaša grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • Malo putera za podmazivanje kalupa

Uključiti rernu na 180 stepeni. Dobro ulupati jaja mikserom, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke. Na kraju dodati bundevu, umutiti, pa sipati grožđice i orahe i izmešati varjačom.

Sipati u dobro podmazan kalup za kuglof, staviti u već zagrejanu rernu i peći sat vremena. Ista ova smesa može se peći u običnom plehu (đuveču) ili onom za komisbrot, samo nakon 45 minuta pečenja treba proveriti kolač, da ne zagori, najbolje zabadanjem tankog noža ili drvenog štapića, koji, kad se izvuče, treba da bude gladak, bez nalepljenog testa.

Ovaj kolač je prepun zdravih vlakana koji će vam omogućiti dobru probavu, kao i antioksidanata, vitamina i minerala koji će vam održati nivo energije i sitost. Jedna kriška je dovoljna za bogatu užinu. Uživajte u mirisima jeseni, a vaše telo će uživati u kvalitetnim sastojcima.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Put kroz istoriju kreveta

Krevet je naš mali hram bez koga ne možemo da zamislimo život. Danas znamo da nam je potrebno 7 do 8 sati sna i situacije kada ne možemo dugo da zaspimo, ili se probudimo u sred noći i zurimo u plafon mogu nam pokvariti dan koji sledi. Ugađamo sebi maksimalno, krevet nam je udoban, madrac odabran nakon detaljne ergonomske analize, soba zamračena, provetrena, miriše na aromatična ulja, izolovali smo buku i opet – prevrćemo se i nerviramo. Pripisujemo krivicu modernom dobu koje nam ne da mira i spokoja. Mnoge slavne ličnosti patile su od nesanice: Bendžamin Franklin, Vinston Čerčil, Van Gog, Merilin Monro, a britanski Premijer Erl od Rozberija je 1895. čak podneo ostavku koju je, između ostalog, obrazložio i nesnosnom nesanicom.

Erl od Rosberija koji je patio od nesanice, o čemu svedoče i tamni podočnjaci. Doktori su mu redovno davali morfijum, a pričalo se da je koristio kokain pre čuvenih govora koje je držao u Parlamentu

Ali kako se nekada spavalo? Da li su ljudi imali mira i spokoja da odspavaju osam sati bez prekida u savršenim uslovima? Vratimo se daleko u prošlost:

Arheologija je nama prve poznate krevete smestila u period od 8000 godina pre naše ere. Pronađeni su u pećinama gde su spavala nomadska plemena. Praistorijski kreveti bili su zapravo mala, okrugla udubljenja u zemlji, uz zidove pećina. Naš predak bi sakupio travu i drugo dostupno meko rastinje, ispunio ova udubljenja i tu se smestio postrance, zgrčen. Ovakvo mesto za počinak pre bi se moglo nazvati gnezdom nego krevetom. Plemena koja su stalno bila u pokretu i često noćila na nepoznatoj teritoriji, morala su ritam sna da prilagode okolini, naročito divljim zverima koje su predstavljale opasnost po zajednicu. Zato je sigurno najbezbednije bilo spavati u isto vreme kad i predatori. Teško da je naš predak imao taj luksuz da prati prirodni ritam dana i noći i da se skroz opusti u višečasovnom, dubokom snu.

Još u Odiseji, Homer pominje ’prvi san’. U brojnim zapisima, sve do kraja 18. veka, opisuje se segmentirani san, spavanje podeljeno na dva dela. Nešto posle sumraka, ljudi bi otišli na počinak i odspavali prva četiri sata. Potom bi se prirodno probudili i ostali par sati budni, posvećujući to vreme meditaciji, molitvi, druženju, tumačenju snova, kućnim poslovima ili seksu, ili bi čak išli u posete komšijama. U vreme progona Hrišćana, ovo vreme bi se koristilo za religijske obrede. Nakon toga, utonuli bi opet u ’drugi san’ naredna četiri sata. Jedan medicinski priručnik iz 16. veka savetuje parovima da je najbolje vreme za začeće upravo nakon prvog sna.

Nedavno je otkriveno da jedno pleme u Nigeriji i danas funkcioniše na sličan način, čak koriste fraze ’prvi san’ i ’drugi san’ kojima definišu određena doba noći. Psiholog Greg Džejkobs kaže da je vekovima bilo sasvim normalno da deo noći provedemo u budnom stanju, i da je moderno ubeđenje da moramo odspavati 8 sati u cugu čak i štetno, jer nam svako buđenje izaziva nervozu i anksioznost.

Ulična rasveta je promenila sve. Prva ulična rasveta na gas pojavila se u Londonu 1807. godine

Ako su naši preci sve do nedavno funkcionisali po sistemu ’spavanja u dve faze’, kako se taj običaj izgubio? Istoričar Rodžer Ekirč proučavao je ovu pojavu 16 godina, i došao do zaključka da je glavni krivac za to početak urbanog načina života krajem 17. veka. Pojavom ulične rasvete, svet van sopstvenog doma postao je dostupniji i bezbedniji, i noćni život je ušao u modu. Gradovi su nudili bogatije društvene sadržaje, pa se smatralo da je ležanje u krevetu kod kuće već od sumraka gubljenje vremena. Dolaskom industrijske revolucije uvodi se i celodnevno radno vreme, radnička klasa je iscrpljena pa ne može da priušti da dragoceno vreme za san troši na sitne aktivnosti po kući. Sve više ljudi počinje da pati od poremećaja sna, što dovodi do otkrića prve pilule za spavanje, 1903. godine. Barbital je dočekan s ovacijama, i ubrzo potom masovno zloupotrebljavan.

Ali, vratimo se krevetima. Od praistorijskih ’gnezda’, krevet se tokom istorije menjao, ali mu je osnova sve do nedavno bila trava, odnosno slama. Kod starih Rimljana, bogati su spavali na madracima punjenim perjem, a sirotinja na slami. U srednjem veku, mračnjaštvo je palo i na san. Krevet je bio luksuz: samo srednjovekovni kraljevi imali su svoje krevete koje bi nosili sa sobom gde god bi putovali. Za većinu, ne samo da nije bilo kreveta, već ni spavaće sobe – spavalo se tamo gde se i živelo, u glavnoj prostoriji uz ognjište, na vrećama punjenim slamom. Umesto jastuka, koristio se panj. Čak ni vlastela nije imala zasebne sobe za svakog člana porodice, već bi se svi ukućani okupljali u jednoj prostoriji koju bi delili i sa bliskom poslugom. Čitave porodice spavale bi u jednom krevetu. Kreveti su obično imali četiri stuba i baldahin, što iz estetskih, ali i praktičnih razloga: sprečavali su razne insekte da padaju na postelju sa tavanica.

Najveća pošast u srednjovekovnoj postelji bile su stenice, pa se krevet svake večeri pregledao i trebio. Sve do 19. veka, ljudi su nuždu vršili u noćnim posudama u istoj sobi gde bi i spavali, i prostorom bi se širili razni telesni mirisi koji su se mešali sa dimom s ognjišta.

Noćna posuda iz Viktorijanskog perioda

Kasnije, jačanjem srednje klase, sve više kuća ima krevete, ali opet, ne za individualnu upotrebu. Ljudima nije bilo bitno samo da im bude udobno i toplo kada se šćućure jedni pored drugih, već je to bilo i pitanje bezbednosti. Razbojnika je bilo na sve strane, pa je bilo neophodno dobro se zatarabiti odmah nakon sumraka i sigurnost naći u grupi.

Interesantno je da su srednjovekovni kreveti bili mali i kratki – neki tek 1,2 metra. Postoje oprečne teorije o ovim krevetima, od toga da se tada spavalo u sedećem položaju iz straha od gušenja, sujeverja da samo mrtvi ’spavaju’ skroz opruženi, do kompleksnih teorija o rasporedu tečnosti u stomaku koje bi u ravnom položaju mogli dospeti do glave i natopiti mozak.

Gostinski krevet u Rembrantovoj kući u Amsterdamu

U nekim delovima zapadne Evrope u kasnom srednjem veku bio je popularan ’krevet sandučar’ koji je ličio na veći ormar. Bio je sa svih strana zatvoren, sa vratancima sa strane kod uzglavlja, i izdignut od poda. Ovakvi kreveti bili su dugački oko 1,60m, i u njima se spavalo na 3-4 jastuka. U Holandiji je ovaj običaj opstao sve do kraja 19. veka, naročito u ruralnim oblastima. Ovakav krevet imao je niz prednosti: prljavština bi teže dospevala u posteljinu, ograničeni, mali prostor bi se lakše zagrejao, a davao je i privatnost. Lep primerak ovakvih kreveta može se videti u Rembrantovoj kući u Amsterdamu. Rembrant, koji je živeo koliko od slikanja, toliko i od trgovine umetničkim predmetima, imao je i jedan krevet sandučar specijalno za goste, trgovce, koji bi doputovali i noćili kod njega radi posla.

Fotografija Jakoba Risa koja prikazuje uslove života radničke klase imigranata u Njujorku krajem 19. veka.

U našim krajevima pojam ’slamarice’ opstao je sve do sredine prošlog veka, pa i duže na selima, a običaji koji su nam stigli sa Istoka isključivali su postojanje spavaće sobe, čak i za vlastelu. To najbolje možemo videti u Konaku Kneginje Ljubice, gde je čitav enterijer prilagođen dnevnim potrebama, dok bi se uveče iz ugradnih dolapa vadili dušeci i prostirali po podu.

Konak Kneginje Ljubice

Nakon ovog kratkog putovanja kroz istoriju, naš krevet nam sve više liči na palatu. Ako se probudite u sred noći i ne možete da zaspite, ne brinite – možda jednostavno funkcionišete u ritmu predaka i potrebna vam je pauza između prvog i drugog sna. A ako ne možete a da ne brinete, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji eliminiše nervozu, napetost i depresiju i omogućava lakši ulazak u san. Da je imao Optima Formu, Erl od Rozberija verovatno ne bi morao da podnese ostavku.