Category Archives: lekovite biljke

Pijani od ljubavi

Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Odgovor na to pitanje potražićemo od hormona ljubavi. Oksitocin je nanopeptid, što znači da ga sačinjava devet aminokiselina. Nastaje u hipotalamusu, i oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize. I baš ovaj hormon je zaslužan za osećaj bezgranične radosti, privrženosti, zadovoljstva i ispunjenja koje osećamo kada smo zaljubljeni ili kada smo u bliskim, nežnim odnosima sa osobama oko sebe. A da li oksitocin baš možemo izjednačiti s ljubavlju, reći će nam nauka.

Ositocin igra veoma bitnu ulogu u životu svakog čoveka, a ponajviše žena. Upravo on je taj koji omogućava normalan porođaj tako što izaziva kontrakcije materice, ali i mlečnih žlezda, čime pomaže isticanje mleka. On je taj koji pomaže da se majka veže za dete i oseti privrženost i želju da dete zaštiti kao nikoga pre u životu. Ali ne luče oksitocin samo žene, on se stvara i u telu muškaraca i znatno utiče na njihovo ponašanje. Oba pola ga luče tokom orgazma, ali dovoljan je i samo jedan topao zagrljaj da podstakne hipotalamus da ga stvara.

Oksitocin sprečava muškarce koji su u vezi da prilaze drugim privlačnim ženama. Zahvaljujući njemu, partner/ka deluje atraktivnije od drugih, a konflikti u vezi se lakše i pozitivnije rešavaju. Ovaj hormon podstiče darežljivost i poverenje među bliskim ljudima, ali ima povoljnog uticaja i na telesne funkcije kao što je varenje koje usporava, pa manje osećamo glad nego inače, može da ubrza zarastanje rana i regeneraciju epitela, i štiti srce i čitav kardiovaskularni sistem.

On se može uneti i veštačkim putem, pomoću spreja za nos, koji se inače koristi u brojnim kliničkim studijama kojima se ispituje dejstvo hormona. Jedna od takvih studija rađena je na dve vrste voluharica: prerijske i livadske. Iako pripadaju istoj familiji, ove dve životinje imaju potpuno različito ponašanje kad je u pitanju izbor partnera i roditeljstvo: preriska voluharica je monogamna, kada jednom izabere partnera, zajedno prave gnezdo i dele sve roditeljske dužnosti. Livadska voluharica, s druge strane, je neverna, mužjaci napuštaju ženku kada se okoti i traže novu partnerku s kojom se odmah pare. Tokom eksperimenta, veštački primenjen oksitocin je od razvratnog mužjaka livadske voluharice napravio uzornog i vernog muža i oca.

Klinička istraživanja oksitocina pokazala su da se ovaj hormon može upotrebiti kao terapija kod pacijenata koji imaju problem sa komunikacijom i društvenim interakcijama, kod osoba s autizmom, šizofrenijom i anksioznim poremećajima. Međutim, pokazalo se da hormon ljubavi ima i svoju mračnu stranu. Kod osoba koje su inače sklone agresiji, može pojačati nasilničko ponašanje. To je navelo istraživače da uporede dejstvo oksitocina i alkohola. Iako alkohol i oksitocin utiču na različite receptore u mozgu, njihova aktivacija, ispostavilo se, daje iste fiziološke rezultate.

I alkohol i oksitocin pomažu da se opustimo kada smo u društvu, povećavaju našu potrebu da budemo darežljivi, da se vežemo za nekoga, ali i ublažavaju osećaj straha, nelagode i stresa, a povećavaju osećaj hrabrosti i ’razvezuju’ jezik. Zato pijan govori što trezan misli. Ali tu je i njihova tamna strana. Oba utiču na našu sposobnost da tumačimo emocije na osnovu nečijeg izraza lica, pa i da ih pogrešno protumačimo, remete moralno rasuđivanje i pojačavaju rizično, ali i nasilno ponašanje. Otud kockanje i silovanja koja se češće dešavaju u pijanom stanju. Oksitocin takođe može pojačati negativne emocije prethodnih loših emotivnih iskustava, na primer emocije zbog lošeg odnosa muškarca sa svojom majkom u detinjstvu mogu pomoću ovog hormona biti pojačane i preneti se na buduće veze, emotivne ili društvene. Konačan ishod, pokazalo se, zavisi od okoline, odnosno društvenog sklopa.

Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Koliko god se trudili da razumemo svoje postojanje i proniknemo u tajne prirode, na neka pitanja nikada nećemo imati odgovor. Ali ono što je bitno je da umemo da prihvatimo i na pozitivan način iskoristimo sve lepe stvari koje su nam date. Pa kad osetimo nalet oksitocina, odnosno ’leptirića’, možda je najbolje da sklonimo misli i uživamo u emocijama i svim dobrim propratnim pojavama koje one nose. Darežljivosti, vernosti, privrženosti, ljubaznosti i dobrote nikada dosta. Kada ih imate, delite ih šakom i kapom, jer na taj način dajete svoj doprinos stvaranju boljeg društva.

A kad nas uhvati apatija, ne treba da očajavamo. Jer iako je čudesan, prelep i uzbudljiv, život često nije nimalo lak. Pored svesnog truda da sami podstaknemo dobro raspoloženje, možemo računati i na Optima Formu. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da se lakše izborimo sa stresnim situacijama, depresijom, otežanom koncentracijom, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, ali i da lakše utonemo u san i kvalitetnije spavamo.

Prvi januar, dan kada se očekuju čuda

Kako se bliži kraj godine, tako počinje uobičajeno prednovogodišnje ludilo. Gužve na ulicama, zastoji u saobraćaju, potrošačka pomama u prodavnicama… I tako do 1. januara kada iznenada sve zamre i više nema žive duše napolju. Nova godina je datum koji kao ni jedan drugi ima uticaja na ljudsku psihu, i na njega gledamo s nadom da će sve promeniti, da će stvari krenuti na bolje i da ćemo nekim čudom uspeti da zbacimo sav teret koji nam se tokom čitave godine gomilao na plećima.

Dok svodimo račune i pretresamo svoje uspehe i neuspehe iz protekle godine, u glavi počinju da nam se rađaju odluke. Statistike kažu da se novogodišnje odluke obično odnose na nezdrave navike kojih želimo da se odreknemo, kao što su cigarete, alkohol ili loša ishrana. Čak više od 50% odluka su u vezi sa zdravljem – redovnim vežbanjem, gubitkom viška kilograma, zdravom ishranom i navikama. Oko 30% odluka odnose se na posao i novac, štednju, otplatu duga i ličnu organizaciju. Samo 5% odluka su društvene prirode, i uglavnom izražavaju želju da se više vremena provodi s porodicom, dok se tek 3% odluka odnosi na želju da više uživamo u životu.

I upravo u tome leži odgovor zašto su novogodišnje odluke skoro neodržive. Nezdrave navike je teško promeniti upravo zato što smo ih usvajali godinama i dopustili im da se čvrsto ukorene, a psihološka istraživanja su pokazala da je baš uživanje ključni element za istrajnost. Osnovna psihološka greška koju pravimo je da verujemo da ćemo se držati plana i doći do cilja samo zato što je očigledno važno da tu neku konkretnu aktivnost ispunimo. Mnogo je bitnije razmisliti zašto nismo u stanju da se svakodnevno brinemo o sebi i redovno sagledavamo i ispravljamo svoje loše navike, odnosno – zašto su nam uopšte potrebne novogodišnje odluke?

Istina je da većini nas posao oduzima veći deo dana. Ono malo što ostane za slobodne aktivnosti je dragoceno, pa je normalno je da težimo da to vreme ispunimo prijatnim događajima. Kada razmišljamo o šablonima ponašanja koji su najbitniji za naše zdravlje – redovnom vežbanju, suzdržavanju od cigareta i alkohola, zdravoj ishani, obično ih vidimo kao nešto nametnuto i neprijatno. Prijatne aktivnosti daju instant rezultate, odmah se osećamo lepo i udobno, dok sve ove pobrojane aktivnosti iziskuju predanost i dugotrajan rad kako bismo videli pozitivan efekat. Jedan od načina da ih učinimo prijatnim je da ih ne vidimo kao moranje. ’Moram’ treba što više izbaciti iz rečnika, i nalaziti sitna uživanja u krupnim delima.

Kada počnemo s režimom zdrave ishrane, nećemo odmah postati vitki, ali možemo stalno uživati u spoznaji da radimo nešto dobro za sebe. Kada ostavimo duvan, imaćemo krize ali možemo uživati u spoznaji da na taj način čuvamo ne samo svoje zdravlje već i zdravlje svojih ukućana i okoline. Kada vežbamo nećemo odmah videti zategnute trbušnjake, ali ćemo osetiti zadovoljstvo zahvaljujući dobrim hormonima koji počnu da se luče, i spoznaji da je to početak brige o sebi, svojoj fizičkoj i mentalnoj dobrobiti.

Nije dovoljno samo želeti, treba i umeti. Psihologija je definisala pojavu ’sindroma lažne nade’, koji opisuje nečija nerealna očekivanja u vezi sa promenama sopstvenog ponašanja i brzinom, obimom, načinom i posledicama tih promena. Ne samo da je nerealne odluke nemoguće ispuniti, već će nam vrlo brzo podriti samopouzdanje i ubiti volju da išta dalje menjamo. Ako poželimo izgled holivudske zvezde, samo ćemo osuditi sebe na nezadovoljstvo svojim telom. Zato je formulacija same želje, odnosno težnje, od krucijalne važnosti. Naše želje moraju biti razumne, i što više se odnositi na duhovni rast, koji će se ubrzo potom oslikati i na našem licu i telu.

Kako je najbolje formulisati želje?

  • Umesto ’Želim savršeno telo’ treba poželeti zdravlje, fizičku izdržljivost i spretnost. I kada u tome istrajemo i pritom uživamo u procesu, iznenadićemo se kada nakon nekog vremena pogledamo u ogledalo.
  • Umesto ’Želim da dobijem mnogo novca’ treba poželeti sposobnosti i ideje da se novac zaradi. Na taj način ćemo uz zaradu dobiti i samopoštovanje, i uživati u vrednosti stečenog.
  • Umesto ’Želim da mi se ništa loše ne desi’ treba poželeti da znamo da prepoznamo stvari na koje ne možemo da utičemo i da na naizgled loše događaje gledamo kao na priliku da učimo i rastemo, i pritom uživamo u novostečenoj samosvesti.
  • Umesto ’Želim da me vole’ treba poželeti da pre svega sami zračimo ljubavlju i dajemo, da uživamo u pružanju pažnje i poštovanja drugima, a onda će se proces primanja sam od sebe dogoditi.
  • Umesto ’Želim sreću’, treba poželeti i raditi na tome da volimo život, uživamo u svakom udahu, i da sve što nam se dešava prihvatimo s verom da postoji viša sila koja bolje ’zna’ šta je za nas dobro. Tada sama činjenica što smo živi znači sreću.
  • Umesto ’Želim da nemam neprijatnosti’, treba poželeti da prihvatimo činjenicu da sve prijatne stvari nisu obavezno i dobre po nas, i da nam često mogu doneti više štete nego koristi. Bolje je poželeti da naučimo da uživamo u pravim stvarima, i da život ne tumačimo crno-belo.
  • Umesto ’Želim da me svi poštuju’, treba poželeti da prvo cenimo sami sebe, gradimo lični integritet i naučimo da postavimo zdrave granice u odnosima sa drugima. Kada uživamo u sebi, na kraju nam nije ni bitno ko nas poštuje. Ali baš tada počinju da nas poštuju pravi ljudi.
  • Umesto ’Želim sve odmah i sad’, treba poželeti strpljenje, koje će nam doneti bolje i veće rezultate na duge staze. I tada ćemo u plodovima svog truda još više uživati.

I to sve treba da budu svakodnevne težnje, nevezane za jedan konkretan datum. Kada nešto rešimo, najbolji trenutak da počnemo da delamo je odmah, a ne da čekamo 1. januar. Postoji mnogo načina da istrajemo u svojim odlukama: dobre knjige, prijatelji, kvalitetna muzika, sve nam to može biti inspiracija.

Ali najveća inspiracija dolazi iz prirode koja počiva na skladu. Vrabac nikada neće poželeti da bude orao, a drvo pušta korenje tu gde je, milimetar po milimetar. Stoletna čvornovata maslina ne brine zbog nabora na svojoj kori, već jednostavno postoji.

Ako nam je želja da zadržimo ili poboljšamo zdravlje, tu su prirodni proizvodi Herba Sveta: ako nam je cilj da unapredimo reproduktivno zdravlje ili radimo na potomstvu, tu su Femisan A i Alfa Aktiv. Ako želimo dobro svojim bubrezima, tu je Nefrovit. Ako bismo da odbacimo duvan i svojoj deci obezbedimo čist vazduh, tu je Disan. Da koža zablista, pobrinuće se Devi melemi. Za srećno srce, tu je Leocardin. Za miran um – Optima Forma. Za vitku liniju – Equigal.

U Novoj godini želimo vam da maksimalno uživate u svom zdravlju!

Hormon muškosti

Kao i sam čovek, i testosteron je prošao evoluciju. Smatra se da je nastao pre 500 miliona godina, pre nastanka prvih kičmenjaka, i to, verovali ili ne – iz estrogena. Ništa na ovom svetu nije crno-belo, pa tako ni testosteron nije samo muški hormon. Iako je prva asocijacija za testosteron muškost, on može povećati i libido žena tako što utiče na određene receptore u delu mozga koji je odgovoran za seksualnu aktivnost. On se luči i u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama žena, a tokom trudnoće već na samom početku učestvuje u razvoju muških reproduktivnih organa.

Već nakon rođenja, testosteron igra važnu ulogu u životnim funkcijama, od raspodele masti do proizvodnje crvenih krvnih zrnaca. Ipak, testosteron je najdominantniji kod muškaraca. Normalan nivo ovog hormona kod žena je tek 5 do 7 % normalnog nivoa kod muškaraca. I tokom istorije, iako se nije znalo za sam hormon, naslućivalo se da ima moć da povrati mladost i snagu. I tako je Plinije Stariji pisao o blagotvornom dejstvu testisa hijene i savetovao muškarce da ih uvrste u večernji jelovnik. I to s medom.

Testosteron je prvi put sintetizovan 1935. godine, nakon što je izolovan androsteron iz čak 15000 litara urina od raznih donatora. Krstili su ga holandski istraživači. I tako je nauka počela da otkriva niz interesantnih činjenica. Jedna od njih je da se testosteron luči pre rođenja i određuje pol deteta kod ljudi, dok, na primer, kod pacova njegova proizvodnja počinje tek nakon rođenja.

Česta asociacija na pomen testosterona je agresija. ’Proradio mu je testosteron’ je uobičajeno opravdanje za muškarca koji se potukao. Međutim, nauka nije uspela da ovo dokaže. Jedna studija je uspela da poveže agresivnost i nivo testosterona kod 12 i 13-godišnjaka, ali ne i kod 15 i 16-godišnjaka. Kod životinja je, ipak, ova veza mnogo jasnija.

Ali jedna druga studija uspela je da dokaže interesantnu vezu između povišenog nivoa testosterona i potrebe muškarca – da se lepo i skupo oblači. Da, da, naučnici su posmatrali grupu od 240 muškaraca, od kojih je polovina dobila injekciju testosterona, dok je druga polovina dobila placebo. Potom im je dato da izaberu odeću i satove raznih modnih brendova, i rezultat je iznenađujući. Muškarci koji su dobili injekciju testosterona birali su skupu brendiranu garderobu i luksuzne satove, naročito one sa reklamama koje potenciraju muškost i statusne simbole. Muškarci s viškom testosterona vole Armanija. Ali ovo ne treba da iznenađuje. Setimo se Henrija VIII i njegove gizdave odeće koja praktično bila Armani 16. veka.

Ono što danas znamo, a što su i naši stari naslućivali, je da nivo testosterona s godinama opada. Čak pola muške populacije koja uđe u devetu deceniju života ima upola manje ovog hormona od odraslih mladića. Ali ne opada testosteron samo s godinama. Gojaznost može ’orobiti muškost’ i mladićima. Višak masti u organizmu izaziva lučenje estradiola, vrste estrogena, koji inhibira stvaranje testosterona. Zato se danas muški sterilitet često povezuje s gojaznošću. Nažalost, gojazni muškarci s nastankom pivskog stomaka upadaju u vrzino kolo: testosteron je bitan za gradnju mišića, tako što stimuliše lučenje hormona rasta koji je opet bitan za vitkost. Kada estradiol spreči nastanak testosterona, nema ni dovoljno hormona rasta.

Kako ovo danas poprima razmere epidemije, doktori su prilično zauzeti ispisivanjem recepata za testosteron. Međutim, kada se poremeti balans pa pokušavamo da ga povratimo veštačkim putem, iza ugla neminovno vrebaju rizici i komplikacije. Neke studije su pokazale da su muškarci koji veštačkim putem dobijaju testosteron, pod većim rizikom da obole od kardiovaskularnih oboljenja, a povećan je i rizik od prerane smrti.

Prirodni balans se ipak može povratiti – prirodom. Danas znamo da je za normalan nivo testosterona veoma bitan cink kao i da L-karnitin i acetil L-karnitin, osim što štite srce i krvne sudove, pomažu metabolizam masti i gradnju mišića, imaju moć da spreče pad testosterona za 50%. Nema potrebe za receptom Plinija Starijeg s testisima hijene u medu, kada je tu damjana. To je biljka koja se vekovima koristi kao prirodni afrodizijak, a osim što pomaže kod niskog nivoa testosterona, damjana sprečava depresiju i doprinosi psiho-fizičkoj dobrobiti.

Ova tri sastojka mogu se naći na jednom mestu: u Alfa Aktivu. To je potpuno prirodni preparat za muškarce koji povoljno deluje na plodnost, doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i sveopštem seksualnom zdravlju. Alfa muškarac neizostavno mora imati dobar nivo hormona muškosti. Pa što da onda ne obuče i Armanijevo odelo.

Naša najvažnija simbioza

Naše mentalno zdravlje, raspoloženje, imunitet, endoktrini sistem, koža, kosa, vitkost, zavisi prevashodno od mikroorganizama koji žive u našim crevima. Zvuči paradoksalno, ali istina je da je to najvažnija zajednica, najkorisnija simbioza u našem životu. Na prvi pogled naš sistem za varenje deluje smešno jednostavno: to je jedna duga ’cev’ u koju ulazi hrana koju pojedemo, da bi na kraju izašlo ono što je nesvareno. Ali u njemu je najbitnije to što se ne vidi golim okom. Svako od nas, u normalnim okolnostima, u crevima ima 300 do 500 različitih vrsta bakterija. Većina njih nam održava zdravlje.

Često, u želji da smršamo i budemo lepši, a naročito ako to činimo naglo i nepromišljeno, ne razmišljamo o našim nevidljivim ’pomagačima’ iz dubine digestivnog trakta. Oskudna ishrana, posebno siromašna dobrim bakterijama, narušiće nam balans u crevima što može ostaviti dugoročne negativne posledice. Jedna od posebno štetnih navika u ishrani je upotreba veštačkih zaslađivača. Studije su pokazale da zamene za šećer mogu izmeniti naš mikrobiom, crevne bakterije, koje su veoma bitne za metabolizam. I tako, u želji da na brzinu smršamo, činimo upravo suprotno – dugoročno narušavamo sopstvene šanse za vitkost.

Danas se zna da je rafinisani šećer veliko zlo i da je jedan od glavnih krivaca za niz oboljenja, uključujući i dijabetes i Alchajmerovu bolest. Ali šećer ima još jednu mračnu stranu: on stimuliše rast kandide, ’loše bakterije’ koja inače živi u određenom, kontrolisanom broju u našim crevima, a kada se kandida nekontrolisano namnoži, uništava nam zaštitni sloj sluznice. Ovu nezgodnu bakteriju, kada se jednom otme kontroli, veoma je teško obuzdati, a jedan od znakova da je imamo previše je velika želja za slatkišima.

Često nismo ni svesni koliko šećera unosimo, jer njega ima u ogromnim količinama u prerađevinama, čak i onim slanim, a pored šećera prerađevine sadrže i emulgatore – dodatke koji poboljšavaju teksturu, ukus i produžuju rok trajanja hrane. Po nekim studijama, emulgatori mogu izazvati upalne procese u crevima i poremetiti crevnu floru.

Ali sigurno najveći neprijatelj mikrobioma su antibiotici. Antibiotik u bukvalnom prevodu znači ’protiv života’. Zaista, kada ih uzimamo, a naročito kada je to bespotrebno i na svoju ruku, uništavamo život u svojim crevima. Antibiotici se koriste kako bi se uništile loše bakterije koje izazivaju oboljenje. Međutim, oni sami po sebi nisu selektivni, pa u tom procesu pobiju sve na svom putu, uključujući i naše dobre i korisne bakterije. Zato antibiotike treba koristiti isključivo i samo kada je to neophodno, striktno po preporuci lekara.

Kada nam je poremećen mikrobiom, naše telo se buni, ali simptomi koje osećamo često se ne povezuju sa stomakom. Poremećena crevna flora može se manifestovati kroz osipe na koži, poput ekcema. Loša ishrana može dovesti do upale creva koja više nisu u stanju da obavljaju svoje funkcije, pa dolazi do ’curenja’ nekih proteina iz creva u organizam koji mogu izazvati alergijske reakcije.

Kako se najveći deo serotonina, hormona koji utiče na naše raspoloženje i zdrav san, proizvodi u digestivnom traktu, poremećen mikrobiom se može manifestovati kroz pojačan osećaj stresa, neraspoloženje i nesanicu. Nesanica je, potom, okidač za niz poremećaja, na primer fibromialgiju koju istraživanja povezuju s poremećajem sna.

Poremećen mikrobiom može izazvati krupne varijacije u našoj telesnoj masi. Možemo naglo smršati, ali se i ugojiti. Telo nije u stanju da apsorbuje neophodne hranljive materije, reguliše nivo šećera u krvi i pravilno skladišti masti. To vodi u insulinsku rezistenciju dok nam apetit neprekidno raste jer telo konstantno traži nutrijente.

Dobre bakterije u crevima regulišu naš imunitet, a jedan od najgorih poremećaja koji nam se može desiti usled njihovog disbalansa je autoimuno oboljenje. Brojna su istraživanja koja su dokazala da sistemske bolesti nastaju kada se creva upale. Kada do njih dođe, teško ih je prepoznati i dijagnostifikovati, pa jedna bolest lako vodi u drugu. Lupus, Hašimotovo oboljenje, reumatski artritis, oboljenja su koja se ne mogu izlečiti, već se samo mogu odgovarajućom, doživotnom terapijom držati pod kontrolom.

Danas imamo čitavu poplavu raznoraznih netolerancija na određene vrste hrane koje su direktno povezane s disbalansom dobrih bakterija u digestivnom sistemu. Simptomi su obično otežano varenje, ekstremno nadimanje, dijareja ili zatvor, bol u stomaku, grčevi i mučnina. Ali ona može izazvati i simptome koje je teško povezati s varenjem, na primer bolove u zglobovima ili mišićima, psihičke smetnje, nesanicu, probleme s disanjem ili glavobolju i migrenu. Netolerancija ili intolerancija na hranu nam može značajno narušiti kvalitet života, ali i dovesti do hroničnih stanja.

Sve se ovo lako da sprečiti. Kvalitetna i zdrava ishrana, naročito ona bogata fermentisanom hranom i probioticima, kao što su kiseli kupus, jogurt i kefir, ’nahraniće’ naše nevidljive prijatelje u crevima koji će nam, u znak zahvalnosti, dati ono najvažnije – zdravlje. Zato zaboravite na nagle dijete, izgladnjivanje, ili na suprotno: prejedanje, naročito prerađevinama, masnim testima i slatkišima. Kontrolisana, zdrava ishrana, kvalitetne namirnice u što izvornijem obliku, uneće radost u naša creva. A kada dođe do viška kilograma kojih želimo da se rešimo, najbolje je da im pristupimo promišljeno, taktično i temeljno. Najbolji način da zdravo smršamo je da prigrlimo zdrav način života i da ga zadržimo. Kilogrami će onda sami postepeno nestajati.

U tom procesu nam može pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam poboljšati i olakšati varenje, odstraniti gasove, eliminisati zatvor i višak vode koja se zadržava u organizmu. Uz Equigal stomak je ravan, celulit nestaje i kilogrami se kontrolisano gube.

Ovas je dobar za vas!

Ovas je veoma hranljiv, a zavisno od toga kako ga pripremimo, može biti i niskokaloričan i dijetalan. Jedna šolja kuvanih ovsenih pahuljica sadrži samo 150 kalorija, 4 grama vlakana i 6 grama proteina. Ako je uvrstimo u redovnu ishranu, ova divna žitarica će nam održavati zdravu telesnu težinu, ali ne samo to. Od ovsa možemo dobiti mnogo toga:

Ovas sadrži rastvoriva i nerastvoriva vlakna. Nerastvoriva vlakna pomažu rad creva i redovnu stolicu. Rastvoriva vlakna nam snižavaju holesterol i balansiraju nivo glukoze u krvi. Ovsena kaša će nam tako omogućiti osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda i sprečiti iznenadne napade gladi. Danas mnogi izbegavaju ugljene hidrate s nadom da će smršati. Međutim, ova grupa namirnica nam je preko potrebna, naročito kada dolazi iz celog zrna žitarica.

Ovas sadrži veoma bitne i korisne nutriente: tiamin, magnezijum, fosfor, cink, mangan, selen i gvožđe. Tiamin ili B1 je vitamin koji je neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata, funkcionisanje nervnog sistema i normalno varenje. Može se uneti isključivo preko ugljenih hidrata, a posebno je bitan trudnicama i dojiljama. Manjak tiamina se ogleda u smanjenoj moždanoj funkciji, mentalnim poremećajima i teškoćama u pamćenju i učenju. Kod osoba koje pate od Alchamerovog oboljenja, nivo tiamina u krvi je obično ispod normale. Tiamin nam čuva nerve i sprečava perifernu neuropatiju, ali i smanjuje osećaj bola, od herpesa, preko bola u zglobovima do migrenske glavobolje.

Magnezijum utiče na ceo organizam, i kada ga nema dovoljno pati sve, od krvnog pritiska do imuniteta. Manjak magnezijuma može uzrokovati kalcifikaciju arterija, grčeve mišića i ukočenost, depresiju, anksioznost, hipertenziju, hormonalni disbalans, nesanicu, probleme s kostima i osećaj umora i nedostatka energije.

Fosfor nam jača kosti i sprečava osteoporozu, jača mišiće i daje nam energiju, utiče na varenje i metabolizam, balansira hormone i hrani mozak. Cink je neophodan za dobar imunitet, pomaže da se brže oporavimo od infekcija, gripa i rana, utiče na balans insulina, štiti prostatu, normalan nivo testosterona i dobar spermogram kod muškaraca, kao i normalnu plodnost kod žena, a kod dece omogućava normalan rast i razvoj.

Mangan je oligoelement neophodan za zdrav metabolizam masti, zdravlje kostiju, vezivnih tkiva i dobru energiju. Pored integralnih žitarica, ima ga i u bobičastom voću. Selen je moćni antioksidans koji nas štiti od preranog starenja, čuva kožu, mišiće i hrani mozak. Bitan je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde, čuva nam imunitet i kardiovaskularni sistem. Starije osobe imaju veće potrebe za selenom, kao i pušači i oni koji se oporavljaju od bolesti i infekcija.

Gvožđe je najbitnije za sprečavanje anemije, kojoj su naročito sklone žene tokom reproduktivnog perioda. Kada nam je u krvi nizak nivo gvožđa, vitalni organi, srce, mozak i jetra ne dobijaju dovoljno kiseonika. Tada osećamo umor, nesvesticu, lako se zadišemo, hladno nam je na dlanovima i stopalima, noge nam trnu i bezvoljni smo.

I sve to se nalazi u ovsu. To je žitarica sa bogatom istorijom, a jednu naciju je posebno obeležila – Škotlanđane. U Škotskoj se ovsena kaša, poridž, jede od srednjeg veka, i zahvaljujući njoj je nacija i opstala. Škotski seljak je snagu crpeo iz ovsa, koji je uspevao na zemljištu gde je malo toga raslo. Poridž se kuvao ’na veliko’ u tučanom kotliću s vodom i malo soli, povremeno mešao posebnom tankom varjačom dok se ne zgusne. Interesantno je da se verovalo da se poridž sme mešati samo desnom rukom, u smeru suprotnom od skazaljke na satu, kako bi se odagnali zli duhovi. Tako pripremljeni poridž se sipao u drvenu kutiju i jeo tokom više dana. Hladan, bio bi dovoljno gust da može da se seče nožem i ponese na njivu. Današnji recept za poridž se dosta razlikuje od ovog starinskog. Kaša se pravi od pahuljica koje se brzo kuvaju, obično uz dodatak šećera, putera, mleka ili pavlake.

Ali ovsenu kašu čak ne moramo ni kuvati. Dovoljno je ovsene pahuljice preliti ključalom vodom i malo sačekati. Umesto šećerom, možemo je zasladiti mlevenim rogačem. Unos dobrih vlakana možemo povećati dodavanjem ovsenih mekinja, teksturu joj popraviti pomoću badema i grožđica i dodati joj sjajnu aromu pomoću cimeta.

Evo recepta za jednu kvalitetnu i obilnu ovsenu kašu koja će vas sigurno držati do ručka. Potrebno je:

  • 4-5 kašika ovsenih pahuljica, najbolje sitnijih
  • 1 kašika ovsenih mekinja
  • 1 kašika mlevenog rogača
  • desetak badema
  • desetak grožđica
  • malo cejlonskog cimeta

Sve preliti šoljom ključale vode i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, ili čak i cele noći, ako više volimo hladnu kašu. Po želji dodati bobičasto voće.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Samopouzdanje je pola uspeha

Da li često traćite vreme i nemate želju da ga ispunite smislenim aktivnostima? Da li verujete da živite život punim plućima, do maksimuma svog potencijala, ili mislite da je život nešto što se dešava mimo vas? Da li mislite da neko može da vas voli samo ako to zaslužite, i da će da vas prihvate samo ako svoju ličnost, stavove i izgled usaglasite sa drugima?

’’Dok god ne cenite sebe, nećete ceniti svoje vreme. Dok god ne cenite svoje vreme, nećete ništa ni uraditi s njim’’, rekao je Morgan Skot Pek, čuveni psihijatar, u Putu kojim se ređe ide, knjizi objavljenoj 1978. godine, koja je postavila temelje žanra popularne psihologije.

Da li možete da se poistovetite s nekom od sledećih izjava:

  • Mislim da sam drugima dosadan i da im ne prija moje društvo.
  • Šta god da dotaknem, upropastim.
  • Ne zaslužujem da budem srećan.
  • Osećam grižu savesti kada novac trošim na sebe.
  • Užasno se osećam kada me neko kritikuje.
  • Moram da dam sve od sebe da me partner ne ostavi.
  • Ljudi će me ceniti samo ako sam lep i uspešan.
  • Teško mi je da donesem bilo kakvu odluku, i za najmanju sitnicu tražim tuđe mišljenje.
  • Toliko želim da me ljudi oko mene prihvate, da odobravam njihove stavove iako se sa njima uopšte ne slažem.

Ako ste se prepoznali u svim ili većini od ovih izjava, treba da poradite na svom samopouzdanju. Samopouzdanje je način na koji vidimo i vrednujemo sebe. Nisko samopouzdanje nije psihički poremećaj, ali može dovesti do stanja i simptoma koja na njega podsećaju, kao što su osećaj bespomoćnosti, krivice, osećaj neadekvatnosti, tuga i depresija, mržnja prema sebi i konstantna briga. Ne postoji tačna formula koja se može primeniti na svakoga od nas, a koja će predvideti koje situacije i iskustva mogu da nam srozaju samopouzdanje. Svako je priča za sebe, i nekoga određeno negativno iskustvo može potpuno izbaciti iz koloseka, dok drugoga može ojačati.

Situacije kada smo zlostavljani ili prevareni, kada smo konstantno pod stresom i u bezizlaznoj situaciji koju ne možemo da promenimo, traumatične situacije kao što je gubitak posla i nemogućnost da nađemo novi, teški porodični odnosi, razvod ili odrastanje u problematičnoj porodici mogu nam značajno i dugotrajno uništiti samopouzdanje.

Skot Pek je imao mnoga zrnca mudrosti, kao na primer ovo: ’’Ljudska bića su loši istraživači, podložni praznoverju, predrasudama, pristrasnosti i dubokoj naklonosti da vide ono što žele, a ne ono što  stvarno jeste.’’ Nažalost, to najčešće primenjujemo upravo na sebi, i ne dopuštamo da spoznamo sopstvene vrednosti, sposobnosti i potencijal. Samopouzdanje ne možemo vratiti preko noći, to je nešto što zahteva uporan i dugotrajan rad na sopstvenoj psihi, telu i socijalnim interakcijama.

Da bi se došlo do samopouzdanja, potrebno je:

  • osvestiti sopstvene misli i preispitati ih. Nećemo nikada biti u stanju da promenimo nešto čijeg postojanja nismo svesni. Ako obratimo pažnju, prepoznaćemo automatske negativne misli koje nam se toliko često vrte kao pokvarena ploča, da počinjemo u njih da verujemo. Onog trenutka kada ih sagledamo, moći ćemo da kažemo sebi da su to samo misli, ali ne i činjenice.
  • da se ne poredimo s drugima. Pre svega zato što svako od nas ima posebne talente i sposobnosti koje treba da razvija, i da se usredsredi na to što ima, a ne na ono što nema. Treba da se poredimo samo sami sa sobom i da se trudimo da smo danas bolji, uspešniji i zadovoljniji nego juče.
  • voditi računa o svom telu. To znači da treba da se hranimo zdravo, damo svom telu potrebne nutrijente, a izbacimo sve što može da mu šteti. Potrebno je da budemo fizički aktivni, pa makar to podrazumevalo jednu dobru šetnju tokom dana. Mnoge studije dokazale su povezanost između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, ali i opšteg mentalnog zdravlja.
  • sebe stalno podsećati na sopstvene kvalitete. Zapišite šta je to što najviše volite i cenite kod sebe. Držite taj spisak na vidnom mestu, i kada god se setite nekog svog kvaliteta, dodajte ga na spisak.
  • pomagati drugima, jer kada nekome dajemo svoju pažnju i pomoć, i sami se bolje osećamo. Pomažite drugima bez očekivanja da vam uzvrate, na taj način širite dobru volju koja i u vama rađa optimizam i osećaj vrednosti.
  • da ne poistovećujemo sebe sa okolnostima u kojima se nalazimo. Naša iskonska vrednost, naši kvaliteti i potencijal su konstantni, dok se okolnosti menjaju. U teškim okolnostima na koje nemamo uticaja potrebno je da se usredsredimo upravo na te iskonske vrednosti i da ih negujemo i nadograđujemo.
  • ne dozvoliti drugima da nas iskorišćavaju. Kada se od nas zahteva nešto što ne želimo da uradimo, bilo zato što se kosi sa našim moralnim ubeđenjima ili bi moglo da nam nanese štetu, treba ljubazno ali odlučno da odbijemo. Nikada ne treba da radimo nešto što ne želimo da bismo pridobili tuđe poštovanje. U svakom slučaju, neko ko nam postavlja nemoguće zahteve i nije osoba čije poštovanje želimo.

  • da odvojimo vremena i novca za sebe. Svako ima potrebe koje treba da zadovolji bez osećaja griže savesti. Odvojte par sati dnevno samo za sebe, radite ono što vam prija, kupite knjigu koju želite već duže vreme, idite na masažu… Imate puno pravo na to.
  • da ne prokrastiniramo. Napravite spisak stvari koje treba da uradite a stalno odlažete. Šta god to bilo, od najsitnijih radnji do krupnih potreba, odlaganje izaziva stres i navodi nas da se osećamo nesposobno.
  • da radimo na ispunjenju svojih želja i životnih ciljeva. Da li ste oduvek želeli da naučite neki strani jezik, odete na daleko putovanje ili naučite borilačke veštine… ali to je sve ostalo na nivou želje? Ubeležite u kalendar kada ćete ozbiljno započeti to što želite. Svaki put kada unesete pozitivne promene u svoj život tako što uspete da uradite nešto što ste oduvek želeli, podižete sebi nivo samopouzdanja.
  • da sebe stalno podsećamo da su prepreke na koje nailazimo u životu zapravo prilika da izgradimo sebe. ’’Samo zahvaljujući problemima možemo napredovati, mentalno i duhovno’’, rekao je M. Skot Pek.

I, na kraju, zapitajte se: da li biste ikada o nekome tako ružno govorili kao što govorite o sebi? Kada prepoznate sopstvene negativne misli o sebi, kada ih realno sagledate, shvatićete da je došlo vreme da sebi oprostite, jer najvažnija osoba u svom životu ste – vi. Kako reče M. Skot Pek, ’’treba da prihvatimo mogućnost da u nečemu nećemo uspeti, i da cenimo činjenicu da život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti.’’

A kada vas okolnosti pritisnu, kada ste iscrpljeni, pod stresom i ne uspevate da se naspavate, tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, nedostatkom koncentracije, emotivnom nestabilnošću, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću. Uz Optima Formu, do optimalnog samopouzdanja!

Zdravi čoko-moka kolač

Za ljubitelje čokolade donosimo pravu poslasticu: jak čokoladni kolač, a pritom veoma zdrav i bez imalo dodatog šećera. Čokoladni ukus dobija od pravog, organskog kakaa, a slast od urmi. Kakao je poznat kao snažan antioksidant koji ima moć da spreči nastanak karcinoma i usporava proces starenja. Kakao prah sadrži dva puta više antioksidanata od crvenog vina i tri puta više od zelenog čaja.

Ova namirnica poboljšava cirkulaciju i održava zdravlje srca i krvnih sudova. Iako je kaloričan, kakao nam može pomoći da smršamo. On sadrži masnoće, proteine, celulozu, mnoštvo minerala i vitamina, a ima manje od 10% ugljenih hidrata – zato, kada redovno unosimo dozirane količine kakaa, povećavamo osećaj sitosti i balansiramo nivo šećera u krvi, i tako kontrolišemo apetit i sprečavamo nagomilavanje viška kilograma.

Kakao nam štiti kožu, sprečava negativan uticaj UV zraka, naročito pomoću vitamina A i cinka koje sadrži u velikim količinama. On sadrži teobromin, gorki alkaloid koji nam poboljšava moždane funkcije, podiže budnost i pospešuje koncentraciju, a i magnezijum koji pomaže stvaranje serotonina, hormona sreće i spokoja. Sadrži visok procenat gvožđa, fosfora i vitamina B. Zato nam može pomoći i da poboljšamo krvnu sliku, sprečimo anemiju i otklonimo depresiju.

Za ovaj jednostavni, zdravi kolač koji se ne peče potrebno je:

  • 200 grama urmi bez koščica
  • 100 grama sirovog badema
  • 3 u vrh pune kašike pravog kakaa
  • 1 puna kašika kokosovog ulja
  • 1 decilitar proceđene crne kafe, bez šećera
  • prstohvat soli
  • malo vanile
  • dodatni bademi i kakao za posipanje i ukrašavanje

U jak procesor staviti prvo bademe i kakao prah, da se grubo samelju i sjedine. Presuti u činiju, pa u isti procesor staviti urme, kafu, kokosovo ulje, malo soli i vanile. Kada se napravi glatka smesa, presuti je u činiju u kojoj su već samleveni bademi i kakao, i sve pažljivo sjediniti varjačom.

Smesu presuti u mali kalup, obavezno obložen peki-papirom (ovde imamo okrugli kalup prečnika 16 cm), poravnati i staviti u zamrzivač da odstoji petnaestak minuta do pola sata. Potom ga posuti dodatnim kakao prahom i po želji ukrasiti bademom.

Ovaj kolač će nam dati dodatnu energiju pre treninga i obuzdati glad u trenucima krize, ali ga treba oprezno dozirati – ne više od jednog parčeta dnevno. A ako želimo da smršamo, smanjimo osećaj gladi, izbacimo višak vode iz organizma, ubrzamo varenje i smanjimo celulit, tu je i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je sjajna pomoć u procesu skidanja viška kilograma.

Kad ti život da limun…

Poznato je da su stanovnici mediteranskih zemalja dugovečni i vitki. Jedan od razloga je sigurno i zastupljenost limuna u svakodnevnoj ishrani. U grčkoj mitologiji, drvo limuna bilo je simbol besmrtnosti i plodnosti, zvali su ga ’drvo zlatnih jabuka’, i raslo je u vrtu Hesperida, kog je boginja Geja poklonila svojoj unuci Heri kada se udavala za Zevsa. Vrt je čuvao zmaj Ladon, i mnogi mitovi su vezani za njega jer su ’zlatne jabuke’ bile izazov za junake poput Perseja i Herakla. Danas znamo da nije mit, limun je veoma zdrav i koristan plod.

Frederik Lejton – Vrt Hesperida

Limun je odličan izvor kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, vitamina C i pektinskih vlakana, dok u tragovima ima i gvožđa i vitamina A. Ima antibaktrerijska svojstva, štiti od infekcija i virusa i jača imunitet. Zato će vam telo biti zahvalno ako mu svakog jutra, na gladan stomak, darujete ovaj napitak:

  • Velika čaša mlake vode
  • pola kašičice meda
  • sok od pola svežeg limuna, najbolje organskog

Ovaj napitak bi trebalo da postane jutarnja rutina, a najbolje je s njim započeti vikendom, kada ste kod kuće jer prvih par dana efekat na creva može biti burniji.

’Topla limunada’ ima višestruki blagotvorni efekat po organizam:

  • balansira pH
  • hidrira organizam i daje mu neophodne elektrolite
  • pomaže varenje
  • pokreće rad i pražnjenje creva
  • sprečava gorušicu
  • jača imuni sistem i sprečava rast patogenih bakterija
  • podmlađuje kožu i vraća joj sjaj, usporava nastanak bora i sprečava akne
  • pokreće limfnu drenažu
  • jača nerve i ublažava depresiju
  • pospešuje rad žuči
  • čisti krv i čuva kardiovaskularni sistem
  • čisti jetru i pospešuje enzime jetre, balansira nivo kalcijuma i kiseonika u njoj
  • podiže raspoloženje i nivo energije, i osvežava dah
  • čuva vitkost i pomaže u procesu skidanja viška kilograma.

Limun sadrži pektinska vlakna koja smanjuju osećaj gladi, a kliničke studije su dokazale da namirnice koje imaju bazni efekat pomažu da skinemo višak kilograma. Nakon buđenja organizam je dehidrirao pa mu je hitno potrebna tečnost. Ako je ne unesemo, a naročito ako popijemo kafu koja je prirodni diuretik a ne popijemo dovoljno vode, osećaćemo umor, tromost, poremećaj krvnog pritiska, vrtoglavicu i bićemo podložniji stresu i infekcijama. Med dodatno aktivira hormone koji ublažavaju osećaj gladi i stabilizuje nivo šećera u krvi, a pritom daje energiju i ima antioksidativno dejstvo.

Ovakav napitak je idealan i tokom treninga, povremeno u manjim gutljajima, jer će sprečiti gubitak elektrolita i dati telu dovoljno energije. A ako patite od nadutosti stomaka, lošeg varenja, zatvora, nakupljanja viška tečnosti u tkivu, celulita i viška kilograma, može vam pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je najbolji saveznik u procesu zdrave eliminacije prekomerne težine. Poslovica kaže ’Kada ti život da limun, napravi limunadu’. Uz kvalitetnu, zdravu ishranu, dovoljno fizičke aktivnosti i Equigal, može se izvući ono najbolje od života.

Mesečne poplave

Svaka žena otprilike zna šta je ’normalno’ krvarenje tokom menstrualnog ciklusa. Medicina kaže da žena u proseku gubi oko 35ml krvi mesečno, a sve preko 80ml je preobilno i može dovesti do anemije, ali i ukazati na pojavu nekog poremećaja reproduktivnog sistema. Kod devojčica prve menstruacije mogu biti obilne iz jednostavnog razloga: nema redovne ovulacije, pa još uvek neuravnoteženi hormoni povremeno dovedu do jačeg endometrijuma. Kada dođe do menstruacije i endometrijum treba da se odvoji, logično dolazi i do većeg krvarenja. Kako vreme prolazi i hormoni polako dolaze u balans, tako i krvarenja prestaju da budu obilna.

Žene koje često obilno krvare u dvadesetim i tridesetim godinama života trebalo bi obavezno da konsultuju ginekologa, naročito ako su menstruacije duge a one osećaju konstantan umor, vrtoglavicu, lako se zadišu i imaju isprekidan san. Obično u ovakvim situacijama lekar traži da se uradi analiza krvi i odredi nivo gvožđa, jer obilne menstruacije mogu izazvati anemiju. Takođe, potrebno je utvrditi i njihov uzrok.

Kako se bliže menopauzi, usled oscilacije estrogena, žene mogu iskusiti povremena ili česta obilna menstrualna krvarenja. Taj problem je obično izraženiji kod gojaznih žena, pošto masne naslage proizvode androstenedion, koji se konvertuje u estrogen. Hormonske promene u ovom periodu mogu dovesti do pojave mioma i polipa, koji su kod oko 40% žena glavni uzrok produženog i obilnog krvarenja.

Iznenadno preobilna menstruacija može biti vrlo zastrašujuća. Ipak, nema mesta za paniku. U takvoj situaciji je najbolje uzeti olovku i papir i beležiti: datum početka i kraja menstruacije, koliko je obilna (koliko smo uložaka ili tampona promenile tokom jednog dana), da li je bilo velikih ugrušaka, kao i sve druge promene koje osetimo. Ukoliko i sledeća menstruacija bude preobilna, bilo bi dobro da konsultujemo lekara. Jedan od signala da menstruacija nije ’normalna’ je mera do koje nas sprečava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, da li zbog nje moramo da izostanemo iz škole ili s posla. Ukoliko nam ugrožava socijalni život jer nas je sramota zbog količine krvi koju gubimo, onda nam definitivno treba pomoć stručnjaka.

Pa koji su najčešći razlozi obilnih menstruacija?

  • Promena metoda kontracepcije, naročito prelazak na spiralu u većini slučajeva će izazvati obilnija krvarenja. Takođe, kada prestanemo da uzimamo kontraceptivnu pilulu, telu će biti potrebno malo vremena da se uravnoteži, pa hormonalne oscilacije mogu izazvati jače krvarenje.
  • Obilne menstruacije mogu biti znak da imamo miom ili polip na materici. To su dobroćudne izrasline na endometrijumu, ali mogu izazvati pojačano krvarenje, ili pritiskati unutrašnje organe i tako izazivati bol.
  • Endometrioza može izazvati uvećanje materice i zadebljani endometrijum, što može biti vrlo bolno i uticati na ozbiljna krvarenja.

  • Do zapaljenske bolesti male karlice dolazi usled bakterijske infekcije materice ili jajovoda. U 90% slučajeva je izazivaju seksualno prenosive bolesti, kao što su hlamidija ili gonoreja. Osim što izaziva obilna krvarenja, može dovesti do ozbiljnih problema sa plodnošću.
  • PCOS – sindrom policističnih jajnika može biti veoma bolan, do te mere da onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i izazvati obilne, duge menstruacije.
  • Karcinom endometrijuma može takođe izazvati obilno i neredovno krvarenje, srećom dešava se veoma retko.
  • U retkim slučajevima, neredovne i obilne menstruacije može izazvati poremećaj rada štitaste žlezde (hipotireoza), kao i poremećaj zgrušavanja krvi.

Uobičajeno rešenje koje moderna medicina nudi za ovakve probleme je kontraceptivna pilula. Statistički, ona će pomoći da se obilno krvarenje smiri kod osam od deset žena. Međutim, pilula može izazvati ozbiljne i neprijatne sporedne efekte, kao što su krvarenje između menstruacija, pojačana osetljivost i bol u dojkama, smanjeni libido, mučnina, glavobolja, iznenadno gojenje, promene raspoloženja, pa čak i probleme sa vidom kod osoba koje nose kontaktna sočiva.

Srećom, tu je i prirodno a vrlo efikasno rešenje: Femisan A. To je formula koja postoji u dva oblika – kapima i kapsulama. Femisan A sadrži kombinaciju lekovitog bilja koje deluje kao adstringent: sprečava obilno i produženo krvarenje. Pored toga, Femisan A je efikasan kod cista na jajnicima, mioma na materici, poremećaja ciklusa, bolnih menstruacija, PMS-a, endometrioze, policističnih jajnika, fibrocističnih promena u dojkama, ranica na grliću materice i ženske neplodnosti. Kako je potpuno prirodan, Femisan A se može koristiti neograničeno dugo, i to već od prve menstruacije.