Category Archives: lekovite biljke

Uzroci neplodnosti – miom na materici

Miom je najučestaliji benigni tumor, fibroid koji pogađa svaku četvrtu ženu. Nije u potpunosti poznat uzrok njegovog nastanka, ali se zna da njegov rast podstiče hormon estrogen koji menja strukturu glatkih mišićnih ćelija materice. Obično nije usamljen, ima ih više i pojavljuju se najčešće kod žena starosti između 35 i 50 godina, a stagniraju ili se smanjuju nakon menopauze.

Većina žena nije ni svesna da ima miome jer simptomi zavise od mesta na materici na kom se pojave, pa ponekad simptomi potpuno izostaju. Fibroidi mogu rasti izvan ili unutar materice, pa oni spoljašnji mogu pritiskati bešiku, izazvati učestalo mokrenje ili ga otežavati. Ako se pojave na zadnjoj strani materice mogu vršiti pritisak na rektum i remetiti pražnjenje creva, ili izazivati bol u donjem delu leđa. Ali najkomplikovaniji su miomi koji rastu u unutrašnjosti materice, jer mogu izazvati neuredne, teške, obilne i produžene menstruacije koje potom uzrokuju anemiju. Upravo to je i najveći problem za žene koje pokušavaju da zatrudne. Srećom, miomi veoma retko prelaze u karcinom, ali to nije razlog da se zanemare, naprotiv, neophodni su redovni ginekološki pregledi i adekvatna propisana terapija.

Miomi mogu biti uzrok neplodnosti. Statistike kažu da nakon njihovog uklanjanja, 40% žena uspeva da zatrudni. Često se javljaju i u trudnoći, i poznato je da ih podstiče humani placentni laktogen. Tada je njihovo hirurško uklanjanje posebno rizično. Miom tokom trudnoće može naročito da naraste tokom drugog i trećeg tromesečja i da izazove prevremeni porođaj ili pobačaj. Nakon porođaja moguće je obilno krvarenje koje ugrožava život porodilje.

Kod žena koje se bliže menopauzi ili su već u njoj, ukoliko miomi ne izazivaju komplikacije, najčešće se i ne diraju već se samo prate. Kako se u postmenopauzi gubi estrogensko dejstvo, rast mioma se smanjuje ili prestaje.

Ako miomi ne prave neki veći problem, dovoljno ih je samo redovno kontrolisati. Ginekolog će ultrazvučnim pregledom moći da veoma precizno odredi položaj i veličinu ovih fibroida. Ukoliko izazivaju bol ili onemogućavaju neku od telesnih funkcija, potrebna je hirurška intervencija. Ali najbolje je krenuti od srži problema, od estrogena.

Kao i većinu ’ženskih’ problema, i miome izaziva hormonalni poremećaj. A hormonalni poremećaj se dešava kada nastane disbalans u organizmu iz nekog razloga. Poremećaj jednog hormona izaziva domino-efekat u celom telu. Stoga moramo pre svega vratiti balans svom telu. To ćemo najbolje postići zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, ali i pomoću fitoterapije. Femisan A kapi na prirodan nači regulišu hormonalni disbalans i utiču na normalizaciju menstrualnog ciklusa. Uz redovne ginekološke kontrole, Femisan A i zdrav način života, usporićemo ili potpuno zaustaviti rast mioma. Prihvatanjem urednog načina života, zdrave ishrane bogate vitaminima i mineralima (naročito gvožđem koje se gubi produženim krvarenjem), ne samo da ćemo regulisati ginekološke probleme, već ćemo čitavo telo i psihu dovesti u ravnotežu.

Bela kuga – uzroci neplodnosti

Verovatno nema osobe koja nije čula za engleskog kralja Henrija VIII i njegovih šest žena, od kojih je dve pogubio. Henri Tjudor je bio opsednut potrebom da dobije sina i naslednika prestola, ali na njegovu nesreću, muška deca su se ili rađala mrtva ili bi umirala ubrzo po rođenju. Ono čega Henri, nažalost, nije bio svestan je da je stvorio jednog od najboljih monarha kog je Engleska imala: kraljicu Elizabetu I.

Henri VIII

Priča o Henriju sumljive potencije i njegovim ženama koje nisu uspele da mu obezbede muškog naslednika potvrda je da je problem neplodnosti postojao oduvek i da je jednako pogađao i žene i muškarce. Ali danas smo svedoci jednog velikog paradoksa: dok u zemljama trećeg sveta natalitet raste toliko da sva ta gladna usta ne mogu da se prehrane, u našim krajevima tokom poslednjih par decenija neplodnost je postala prava epidemija.

Savremenom čoveku skoro da su nepoznate užasne zarazne bolesti poput kuge i kolere koje bi nekada pokosile trećinu stanovništva. Zahvaljujući savremenoj medicini smrtnost novorođenčadi i porodilja drastično je smanjena. Ali, promena životnog stila donela nam je nove probleme koji su se naročito manifestovali u smanjenom natalitetu. Nedavne zvanične procene zdravstvenih ustanova u Srbiji su zastrašujuće: svaki četvrti par ima problema sa plodnošću, što je rezultiralo smanjenom populacijom za 800.000 duša – dakle posledice su slične kao nekada nakon kuge. Otud i naziv ’bela kuga’ za pad nataliteta.

Svako od nas sigurno ima u svojoj bližoj ili daljoj okolini parove koji očajnički žele decu i trude se ali ne uspevaju da se ostvare kao roditelji. Danas svako ima pravo da izabere da li želi da postane roditelj ili ne, ali da vidimo šta su sve uzroci neplodnosti u 21. veku kod osoba koje, često bezuspešno, pokušavaju da dobiju decu.

Kod žena:

  • policistični jajnici
  • amenoreja (produženi izostanak menstruacije)
  • oligo-anovulacija (retka ili odsutna ovulacija)
  • povećani jajnici
  • neprohodni jajovodi
  • endometrioza
  • smanjena ovarijarna rezerva (broj jajnih ćelija)
  • miomi i polipi na materici
  • anatomska nepravilnost materice
  • nedostatak folne kiseline
  • hormonalni disbalans i problemi sa štitastom žlezdom
  • ciste i tumori na reproduktivnim organima

Kod muškaraca:

  • loš spermogram (volumen, koncentracija, pokretljivost i morfologija sperme)
  • promene na prostati
  • depresija
  • bolesti (varikokela, orhitis, kriptorhizam)
  • imunološki uzroci
  • polno prenosive bolesti – hlamidija, gonoreja, ureaplazma, mikroplazma
  • oštećenja testisa zbog zračenja, nekih lekova, visoke temperature, čestog nošenja mobilnog telefona u džepu

Kod oba pola:

  • neuredan život – pušenje, alkohol, loša ishrana, neaktivnost
  • ekstremni stres
  • nedostatak sna
  • gojaznost, ali i nagle promene telesne težine
  • dijabetes
  • hipertenzija, visok holesterol
  • imunološki problemi
  • izloženost ftalatima
  • smanjena plodnost zbog životnog doba

Ove teme  obrađivaćemo pojedinačno, jer najbolji način da pobedimo neprijatelja je da saznamo sve o njemu. Videćemo i kako u ovoj borbi mogu da pomognu verni saveznici – Femisan A i Alfa Aktiv.

Sitnocvetna mlečika – rešenje za krupne probleme

 

Prostata je mali ali veoma bitan organ muškog reproduktivnog sistema. Osnovna funkcija ove žlezde je da stvara tečnost koja štiti i hrani spermu. Nalazi se ispod bešike i oko nje prolazi uretra,  mokraćni kanal preko kog urin izlazi iz bešike.

Kod mladih muškaraca prostata je veličine oraha, ali kasnije se tokom života uvećava, pa je kod četrdesetogodišnjaka već veličine kajsije, a kod šezdesetogodišnjaka veličine limuna. Njeno funkcionisanje zavisi od muškog polnog hormona, testosterona. Ako se prostata previše uveća, pritisnuće bešiku i mokraćni kanal i otežati ili potpuno onemogućiti mokrenje. Problemi koji se mogu javiti sa ovom žlezdom su veoma bolna upala – prostatitis, dobroćudna prostatička hiperplazija (BPH) – uvećanje prostate koje pritiska uretru i otežava mokrenje, i u najgorem slučaju, rak prostate.

Prostatitis, osim što donosi jake bolove u predelu prostate, izaziva i veoma učestalo mokrenje, bol prilikom ejakulacije i mokrenja, bol u donjem delu leđa, groznicu i osećaj opšte malaksalosti. Prostatitis može biti izazvan bakterijskom infekcijom, ali to nije nužno slučaj. Kod hiperplazije bol je manji, ali je neugodnost izuzetna jer, pored osećaja velike potrebe za mokrenjem, pražnjenje je veoma otežano i mlaz mokraće slab i isprekidan, a može se javiti i krv u mokraći.

Prostatitis i hiperplazija, srećom, ne povećavaju mogućnost dobijanja karcinoma prostate, ali simptomi karcinoma i hiperplazije su vrlo slični. Simptomi raka prostate su: otežano mokrenje, učestalo mokrenje, naročito noću, tanak i isprekidan mlaz mokraće, bol i peckanje prilikom mokrenja, krv u mokraći ili semenoj tečnosti, bol prilikom ejakulacije, bol u leđima, kukovima i karlici. Rizik od pojave karcinoma povećava se nakon pedesete godine života, naročito kod muškaraca koji ishranom unose dosta nezdravih masti, kao i ako u porodici već postoji istorija bolesti.

Verovatno nije potrebno ni pominjati koliko je kvalitet života osoba sa ovim problemima ugrožen. Zato je neophodno da svaki muškarac posle 30. godine redovno odlazi na kontrolne preglede i prati stanje svoje prostate. Promene u mokrenju, krv, peckanje i učestalost nikako ne treba ignorisati, jer zapušteno stanje može izazvati dodatne probleme, na primer infekciju ili čak otkazivanje bubrega.

Pored redovnih pregleda, neophodna je preventiva. Kontrolisana ishrana bogata vitaminima, vlaknima i zdravim mastima, fizička aktivnost i unošenje dovoljne količine tečnosti, pre svega vode, nešto je najbolje što možete učiniti za svoj urinarni trakt. Ali tu je i jedna biljka koja ima izuzetan protivupalni efekat i sposobnost da smanji edem prostate: svilovina ili sitnocvetna mlečika, Epilobii herba.

Ova naizgled neugledna biljka sadrži flavonoide, beta sitosterole, glikozid, galnu i egalnu kiselinu,tanine, triterpenske kiseline i fitosterine. Komitet za biljne medicinske preparate Evropske medicinske agencije potvrdio je da svilovina olakšava simptome donjeg urinarnog trakta povezane sa hiperplazijom, kao i da može smanjiti upalu i bol. Isti Komitet potvrdio je da je biljka bezbedna za uprotrebu i da nema prijavljenih kontraindikacija.

Svilovina je jedna od pet biljaka koja ulazi u sastav prirodnog biljnog preparata Hipoprostat. Ove kapi, u formuli koju su preporučili eminentni svetski stručnjaci, imaju bakteriostatičko, baktericidno i diuretičko dejstvo, eliminišu toksine, štetne metabolite i slobodne radikale. Hipoprostat povećava vitalnost prostate, olakšava i smanjuje učestalost mokrenja i štiti kompletan urinarni trakt.  Redovna upotreba ovih kapi sprečava mogućnost pojave velikih, bolnih neprijatnosti, i time poboljšava kvalitet života muškarca. Ne čekajte da se problem javi, već ga sprečite!

Plantago, naše blago

Ima jedna korovska biljka o koju se svakodnevno spotičemo, kojom smo okruženi, gazimo je, i najčešće je ni ne primećujemo. A nismo ni svesni koliko može da nam pomogne.

Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

Bokvica, Plantago, čuvena je od davnina po svojim lekovitim svojstvima. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska, Plantago major, širokolista.

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija za suzbijanje kašlja, bronihtisa i astme. Pored toga, odlična je za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana, kod nateklih žlezda, desni koje krvare, zubobolje, lečenja kožnih bolesti, opekotina, modrica, promrzlina, akni, rozacee, plikova i žuljeva na tabanima i rukama, hemoroida, menstrualnih odliva, čira, visoke temperature, a ima i veoma blagotvorno dejstvo na stomak. Može se i jesti – sveža, u salati, barena uz ostalo zeleno lisnato povrće, ili se može izmiksati i piti za detoksifikaciju organizma.

Muška bokvica
Ženska bokvica

Ono što je lekovito u listu bokvice su saponini i sluz koji blagotvorno deluju na organe za disanje, ali i stvaraju zaštitni film na ranama i dezinfikuju, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alatonin koji podstiče stvaranje novih ćelija što je bitno za kožna oboljenja i rane, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju, silikatna kiselina koja pomaže u lečenju herpesa kao i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane.

Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sebastian Knajp (Sebastian Kneipp), čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodu:

 ’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Kneipp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Dakle, od sad kada hodamo duž puteva i stazica, na ovu neuglednu biljku nećemo gledati istim očima. Bokvica je istinsko blago, a njena široka primena čini je nezaobilaznim sastojkom u kućnoj apoteci.

Biljka za lavlje srce

Stara legenda propoveda o rečici čije su obale bile bogato obrasle srdačicom. Stanovnici gradića kroz koji je proticala živeli su, navodno, najmanje 130 godina, a najstariji stanovnik doživeo je čak tristotu godinu.

Leonurus, u bukvalnom prevodu lavlji rep, u našem narodu poznatiji kao srdačica, spada u porodicu biljaka usnatica, a sam naziv vrste L. cardiaca govori sam za sebe. U starokineskoj medicini srdačica je imala reputaciju da produžuje život. Stari Grci su je davali nervoznim trudnicama (što je, videćemo, bilo pogrešno), i otud i engleski naziv, motherwort, majčina trava. U Evropi je oduvek bila u širokoj upotrebi, kao lek za ljude ali i za stoku. U plemenu Čiroki koristili su je za smirenje.

Kao što samo ime kaže, srdačica ima veze sa srcem. U vreme kraljice Viktorije svaki cvet imao je simbolično značenje, a srdačica je bila simbol prikrivene ljubavi. Ali ova biljka nije samo lek za emocije, već deluje kod angine pektoris, post-infarktnih stanja, smiruje i uravnotežava srčani ritam, reguliše holesterol i poboljšava cirkulaciju.

Prva zvanična kineska farmakopeja Tang Peng Ts’ao iz 659. godine naše ere spominje da je srdačica efikasna kod ’izbacivanja mrtvog fetusa i zaostale placente’. Kasnije je zaista dokazano da biljka izaziva kontrakcije materice i može izazvati pobačaj, pa se ne preporučuje trudnicama.

Ruski naučnici Maškovski i Krilov uvrstili su je u Registar medicinskih agenasa Rusije, kao biljku koja smanjuje simptome nervoze, kardiovaskularne nervoze i rane faze hipertenzije. Osim Farmakopeje Rusije, biljka je uvrštena i u Farmakopeju Evrope koja navodi da je ustaljena njena tradicionalna upotreba u smanjivanju palpitacija. Racionalna fitoterapija, priručnik za lekare i farmaceute Šulca, Hensela, Blumentala i Tajlera, takođe preporučuje srdačicu kod lupanja srca. Sokolov 1984. godine navodi kako je srdačica tri puta efikasnija od valerijane u smanjenju stresa i nervoze. Međunarodni centar za hemiju i biologiju Univerziteta u Karačiju potvrdio je da je ursolna kiselina iz ove biljke odličan inhibitor superoksida u ćelijskom sistemu.

Najdetaljnije studije uradili su Kinezi. Odeljenje za tradicionalnu kinesku medicinu Medicinskog fakulteta u Guangdžou sprovelo je 2004. godine detaljna istraživanja na pacovima kako bi se ispitao, između ostalog, anti-oksidativni efekat srdačice na rad srca pacova koji su pretrpeli infarkt miokarda. Studija je neoborivo dokazala da ekstrakt biljke uništava slobodne radikale i igra odlučujuću ulogu u zaštiti endogenoznog antioksidativnog sistema od oksidativnog stresa. Pored ovoga, studija je potvrdila i široki spektar antibakterijske, anti-inflamatorne aktivnosti, kao i veliki efekat u suzbijanju kancerogenih ćelija.

Šta je to što je lekovito u srdačici? Leonurin, alkaloid iz ove biljke, pokazao se kao uspešan inhibitor vaskularnog tonusa, jednostavnim jezikom rečeno, opušta mišiće. Tanini imaju bakteriostatičko i antioksidantno dejstvo. Acetil-holin uravnotežava krvni pritisak. Holin razlaže masnoće i usporava njihovo taloženje, a minerali poboljšavaju cirkulaciju i usporavaju starenje krvnih sudova. Ursolna kiselina čuva nerve, memoriju, stimuliše rad mišića, štiti od karcinoma i sprečava oštećenja izazvana srčanim udarom.

Srdačica, taj simbol prikrivene ljubavi, uopšte ne krije svoju ljubav prema čoveku. Tu je, svuda oko nas, vekovima na usluzi, a osim na poljima i u šumama sada je možemo naći i u laboratoriji Herba Sveta. Leocardin je stručno osmišljeni preparat koji hrani i jača srce, a pored srdačice sadrži još 5 lekovitih biljaka koje upotpunjuju njeno dejstvo. Leocardin – za lavlje srce.

Hemija sreće

Da li ponekad osećate toliku potrebu za hranom, kao da vas vodi neka viša sila koju ne možete da kontrolišete? I onda se dokopate torte ili kutije keksa, razum vam govori da je jedno parčence dovoljno, ali ruke ne slušaju i nastavljaju da vas hrane? Ne, niste poludeli, niti su vas oteli vanzemaljci: za ovaj fenomen postoji veoma jednostavno objašnjenje – opao vam je nivo serotonina.

Serotonin je neurotransmiter – hormon koji prenosi impulse od jedne do druge nervne ćelije.

Najveći procenat serotonina u ljudskom telu nalazi se u gastrointestinalnom traktu. Osim što nam reguliše varenje, apetit i osećaj sitosti, serotonin je zaslužan za kognitivne funkcije kao što su učenje i pamćenje, jer prenosi informacije od neurona do mozga. Serotonin se metaboliše najviše u jetri, a izlučuje se preko bubrega. Od ćelija u kojima se luči, serotonin preuzimaju crvena krvna zrnca koja ga čuvaju. Kako se crvena krvna zrnca grupišu i vezuju, tako oslobađaju serotonin koji reguliše zgrušavanje krvi. Zato on igra veliku ulogu i u zarastanju rana. Takođe je zaslužan i za pravilan rad mišića, za seksualnu želju i regulaciju telesne temperature.

Kao što vidimo, serotonin je od vitalne važnosti za opšte funkcionisanje našeg organizma. Zovu ga i hormonom sreće, s razlogom, jer ako ga nema dovoljno, osećamo se bezvoljno, anksiozno i depresivno, loše spavamo i patimo od glavobolje.

Kada nam serotonin preplavi mozak, osećamo pozitivnu euforiju i lepe emocije. Kada, s druge strane, njegov nivo opadne i vrati se u normalu, stvara se dovoljna količina melatonina koja nam pomaže da zaspimo. A ako ode u minus, onda smo potišteni, depresivni, bezvoljni, i da zlo bude gore, ove negativne emocije rađaju jedna drugu, jer ponavljanje istih mentalnih šablona dovodi do aktivnosti jednih neurotransmitera i opadanje drugih. Zato kada jednom upadnemo u depresiju, imamo osećaj kao da smo u vrzinom kolu iz koga ne možemo da se iščupamo. Zato i imamo veliku potrebu za slatkišima i nezdravom hranom s jedne strane, ili idemo u drugu krajnost pa se izgladnjujemo i puštamo da nam nivo šećera u krvi opadne.

Današnji moderni sintetički anti-depresivi funkcionišu po principu regulacije nivoa serotonina u mozgu, i zovu se SSRI – Selective serotonin reuptake inhibitors – selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Međutim, problem kod ovih lekova jeste što izazivaju zavisnost, a njihov efekat nestaje čim se prestane s upotrebom. Takođe, postaju opasni ako se kombinuju sa nekim drugim medikamentima, poput onih protiv glavobolje.

Kako prirodno povećati nivo serotonina?

  • Zdrava ishrana. Potrebno je povećati unos dobrih ugljenih hidrata, poput svežeg i lisnatog povrća, integralnih žitarica, crnog grožđa i bobičastog voća, prirodnih probiotika poput kefira i kiselog kupusa, crne čokolade s velikim procentom kakaa, zelenog čaja, a smanjiti unos mesnih prerađevina, proste ugljene hidrate i šećere. Takođe, kako nivo serotonina zavisi od aminokiseline triptofan, koja se unosi hranom, od izuzetne važnosti su sledeće namirnice: ćuretina, crveno meso i divljač, seme suncokreta i bundeve, čia seme, susam, kikiriki, mahunarke, sir, riba – naročito tunjevina i losos, banane, jaja, ovas, soja, orašasti plodovi.

  • Fizička aktivnost. Pored serotonina, redovno bavljenje sportom podiže i nivoe drugih neurotransmitera kao što su dopamin, koji stvara osećaj prijatnosti i uživanja, i endorfin, prirodni opijat mozga. Samo desetak minuta brze šetnje može povećati nivo svih ovih hormona. Redovna fizička aktivnost stvara dugotrajni balans hormona.

  • Nivo serotonina je direktno povezan sa nivoom melatonina. Zato je bitno da povremeno izađemo na sunce i umereno se osunčamo, najbolje u ranim prepodnevnim i kasnijim popodnevnim časovima. Tokom zime treba iskoristiti sunčan dan i otići u prirodu.

  • Pomoć iz prirode: matičnjak, divlji origano, bosiljak, čestoslavica, ehinacea, kantarion, noćurak, ginko, valerijana, đumbir, korijander, kakao, slatki koren… priroda nam je dala dovoljno izbora. Ove biljke umanjuju depresiju, poboljšavaju san, umiruju stomak, smanjuju posledice stresa, preznojavanje, uznemirenost i lupanje srca.

Sledeći put kada dobijete napad žudnje za slatkišima ili kada osetite depresiju, umesto da se mašite za tortu krenite u šetnju, okrenite lice ka suncu, pa izmiksajte smuti od zdravog voća i dodajte koju kap tinkture od lekovitog bilja. I to najbolje u društvu dobrih prijatelja. I još nešto – obavezno kažite sebi da je sa vama sve u redu.

Čudo začeća

Svako od nas se sigurno, bar jednom u životu, zamislio nad svojim postojanjem. Može nam se činiti da je život lep, težak, interesantan, nesnosan, zavisno od situacija u kojima se nalazimo, ali jedna stvar je potpuno sigurna – život je čudo.

Da bi se život začeo, potrebni su milioni spermatozoida koji jure preko materice do jajovoda, i u toj bezglavoj trci odustaju, odumiru, nestaju. Od miliona, preživeće samo par stotina i približiti se jajnoj ćeliji, a samo jedan će biti pobednik i uspeti je oplodi. I tako će nastati biće sasvim jedinstveno, neponovljivo, koje nosi jasan pečat i oca i majke.

Ali to je samo finiš. Šta se dešava pre ove trke? Spermatogeneza, proces nastanka spermatozoida, kod muškaraca traje čitav život, od faze embriona, za razliku od ovogeneze, procesa nastanka jajnih ćelija kod žena, koja traje 10-50 godina.  Za nastanak sperme zaslužni su testisi, koji delaju kao neke fabrike, danonoćno, uz pomoć hormona testosterona, gde spermatozoidi provode oko 50 dana. Nakon toga putuju do epididimisa, ’skladišta’ spermatozoida, malog organa koji ih hrani dok sazrevaju tokom dodatnih dvadesetak dana. I upravo tu jačaju, stiču pokretljivost i brzinu. Epididimis je taj koji trenira pobednika.

Dakle, sama ’proizvodnja’ jednog spermatozoida traje oko 70 dana. To je dug proces koji zahteva idealne uslove. Jedan od njih je dovoljna količina minerala, naročito cinka. Cink je najvažniji mineral za muško reproduktivno zdravlje, on je taj od koga zavisi broj i pokretljivost sperme. Još jedan mineral koji utiče na kvalitet sperme je selen. Oba ova minerala zastupljena su u semenoj tečnosti i gube se ejakulacijom. Pored minerala, plodnost povećavaju i vitamin C, esencijalne masne kiseline (koje se nalaze, na primer, u ribljem ulju), vitamin E i proteini, najbolje iz ribe.

 

Ako radite na potomstvu, potrebno je da prigrlite zdrav način života bar tri meseca ranije. Pored unosa pomenutih minerala i vitamina, veoma je bitno da se klonite duvanskog dima. Nikotin može dovesti do atrofije testisa, smanjenja broja spermatozoida i deformiteta. Takođe, trudite se da maksimalno izbegavate stresne situacije i nađete načina da kanališete stres. To se najbolje postiže redovnim vežbanjem. Na taj način ćete skinuti i višak kilograma, ukoliko ga imate. Izbegavajte tesnu odeću i visoku temperaturu. Preuske farmerke i vruće kupke uništavaju spermu. O drogama i alkoholu da i ne govorimo. Vodite računa o svojoj jetri, i ako redovno i neumereno konzumirate alkohol, očistite telo jednim dobrim detoksom najmanje 3 meseca pre nego što planirate potomstvo. Izbegavajte prerađenu hranu, nezdrave masti, hemikalije, konzervanse, mesne prerađevine, a smanjite maksimalno unos soli, šećera i mlečnih proizvoda.

Šta je najbolje jesti? Započnite dan zelenim smutijem, tako što ćete izmiksati lisnato zeleno povrće, najbolje blitvu, sa pola avokada, malo stabljika celera, bobičastog voća i nekoliko običnih i brazilskih oraha. Potom dobro doručkujte: hleb ili kaša od integralnih žitarica, bareno jaje, dimljeni losos. Za ručak se opredelite za ribu, morske plodove i sveže povrće. Za užinu se mašite za voće pre nego za čokoladicu ili belo pecivo. Večerajte grilovano pileće meso sa povrćem, mahunarkama ili zdravim žitaricama, poput kinoe.

Tu je i značajna pomoć iz prirode: biljka damjana od pamtiveka se koristi kao afrodizijak: opušta, uklanja depresiju, otklanja stres, povećava seksualnu želju. Damjana je jedan od sastojaka preparata Alfa Aktiv, dodatka ishrani na biljnoj bazi. Pored damjane, Alfa Aktiv sadrži i neophodni cink, kao i L-karnitin, izuzetno bitan sastojak koji je odgovoran za metabolizam masti, odnosno iskorišćavanje masti kao energije. Osim što daje energiju, L-karnitin čuva srce i reguliše nivo holesterola i triglicerida.

Alfa Aktiv je saveznik svakog muškarca jer vraća samopouzdanje, daje energiju, i, najbitnije – pomaže u ostvarenju potomstva.

 

 

Voće bogova

Da li znate koje voće ima veći procenat masti nego ugljenih hidrata? Pomoći ćemo vam:

Asteci su ga zvali voćem plodnosti. Na jeziku Asteka zove se ahuacatl, što označava i jedan deo muške anatomije na koji voće liči.

  • Englezi, kada su se prvi put susreli s njim, pogrešno su izgovorili naziv ovog ploda, pa je od tad poznat i kao ’aligatorova kruška’.
  • U Južnoj Americi zove se i ’zimska jabuka’.
  • Naučni naziv mu je Persea Americna.
  • A sada ćete sigurno pogoditi: od nje se pravi čuveni sos ’ahuacamolli’, poznatiji kao gvakamole.

Da, to je avokado. Zapravo, ’aligatorova kruška’ ga dobro opisuje: kora mu je zelenkasta, neravna, baš kao koža aligatora, a kruškastog je oblika. Ali bolje bi mu odgovarao naziv – voće bogova. Jer ispod kore krije se mesnati deo ploda izuzetnih nutritivnih vrednosti.

Ako bismo pravili rang-listu najzdravijih plodova prirode, avokado bi se sigurno našao na samom vrhu. Avokado je izuzetno bogat vitaminima K, C, B5, B6, E, folatima, kalijumom, magnezijumom, manganom, bakrom, grožđem, cinkom, i nešto manjim količinama vitamina A, B1, B2 i B3. U 100 grama ovog ploda ima 15 grama izuzetno zdravih masti, i samo 160 kalorija. Avokado ima nizak procenat ugljenih hidrata, a nema ni malo holesterola, natrijuma ili zasićenih masti. Zato je idealan sastojak raznih dijeta.

Avokado ima veći procenat kalijuma nego banana, pa je pravi prijatelj osoba sa visokim krvnim pritiskom, sklonim srčanim oboljenjima, moždanom udaru ili problemima sa bubrezima. Ali još veći razlog da ga prigrle srčani bolesnici leži u činjenici da ovo rajsko voće ima veliki procenat najzdravijih masti, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. Najveći procenat masti u avokadu čini oleinska kiselina, koja se nalazi i u maslinovom ulju. Ozbiljne kliničke studije dokazale su da avokado može značajno da smanji nivo ukupnog holesterola, trigliceride u krvi i da poveća nivo dobrih holesterola. Oleinska kiselina smajuje upale i rast tumora, i umanjuje negativne efekte hemoterapije. Dokazano je da avokado sprečava rast ćelija raka prostate. Ulje avokada pogodno je i za kuvanje jer dobro podnosi toplotu.

Ali to nije sve: avokado ima još dva izuzetna sastojaka – lutein i zeaksantin, koji nam čuvaju oči. Ovi karetonoidi nam štite mrežnjaču od degeneracije i sprečavaju kataraktu. Pored toga, avokado ima i protiv-upalno dejstvo koje pomaže osobama koje boluju od osteoartritisa.

Dobra vlakna, kao i D-manoheptuloza, vrsta šećera zastupljena u avokadu, zaslužni su što dugo osećamo sitost, pa se neće desiti da nam naglo padne ili skoči šećer. Pritom, ova vlakna su rastvoriva, i hrane korisne bakterije u crevima koje pomažu varenje i štite nam imunitet. Svi znamo da nije dovoljno samo unositi zdrave sastojke, potrebno je pomoći telu i da ih apsorbuje. Jedna studija dokazala je da ako dodamo ulje avokada u salatu, povećaćemo apsorpciju antioksidanata za 2 do 15 puta. Dakle avokado je sam po sebi zdrav, ali pored svojih korisnih sastojaka, pomaže da bolje iskoristimo i one iz drugih namirnica. To je još jedan razlog što je avokado idealan sastojak dijete za mršavljenje, jer nam topi loše masti ali nam pritom hrani telo i štiti zdravlje.

I zato, kada se sledeći put u prodavnici mašite za neku industrijsku paštetu prepunu konzervanasa, zastanite, odšetajte do police sa voćem i povrćem i uzmite avokado. Namažite ga na neki lepi hleb sa semenkama, pospite tucanom paprikom i susamom. Ako tome dodate još i jedno bareno jaje, imaćete ukusan i veoma zdrav obrok.

Ali avokado ne morate unositi samo unutra, već i spolja. Esencijalne masne kiseline ulja avokada rengenerišu i podmlađjuju kožu. Ulje ima antibakterijsko svojstvo, pa pomaže zaceljivanju rana, akni i dermatitisa. Kod ekcema i psorijaze će ublažiti svrab. Odlično je i da ga nanesete pre sunčanja. Ulje od avokada je samo jedan od sastojaka sjajnog Devi melema za regeneraciju. Ovaj potpuno prirodni melem, stručno osmišljen u laboratoriji Herba Sveta, pomaže pri lečenju kožnih bolesti, ublažava simptome i ubrzava zarastanje rana, ali se može koristiti i za preventivu i svakodnevnu negu kože.

Za kraj jedan predlog kako da obogatite svoju trpezu:

RECEPT ZA SOS GVAKAMOLE

Uzmite dva meka avokada. Kada dodirnete koru, treba da osetite pod prstima da je avokado omekšao. Tvrd plod nije jestiv i treba ga ostaviti da odstoji par dana dok ne omekša. Avokado rasecite na pola, uklonite koščicu, i izvadite kašičicom mesnati deo u činiju. Izgnječite viljuškom. Dodajte sok limete ili limuna. Stavite dobar prstohvat soli. Iseckajte sitno jedan manji crni luk, izgnječite par čenova belog luka, ako volite ljuto naseckajte par ljutih papričica po ukusu, iseckajte na kockice dva zrela paradajza ili pelata iz tetra-paka, dodajte malo seckanog svežeg lista korijandera, ako nemate poslužiće i peršun, i dobro pobiberite. Sve izmešajte, stavite u frižider da se ohladi, i služite kao salatu, dodatak jelu, ili jednostavno stavite kašiku gvakamolea na krišku tosta ili tortilju i uživajte!

Pošasti modernog doba

Sigurno svako od nas ima rođaka ili pretka koji je tokom života gladovao, silom prilika. Ratovi, zbegovi, vanredna stanja česti su na našim prostorima, baš kao i priče naših očeva ili baka o jednom parčetu proje koje je valjalo razvući na čitav dan. Danas smatramo da smo siromašni ako ne možemo da priuštimo auto ili novu garderobu. Ne tako davno, naši očevi i dedovi su smatrali da su siromašni ako nemaju šta da jedu.

Vremena su se promenila, a da zlo bude gore, iz ušuškanog socijalizma i relativne klasne ravnopravnosti uleteli smo u surovi kapitalizam praktično tokom noći. Radno vreme do tri pa popodnevni ručak i dremka su danas misaona imenica. Ono čega smo svi svesni jeste apsurd modernog doba, doba u kome mašine zamenjuju čoveka, olakšavaju mu posao i trebalo bi da mu obezbede udobniji život. A opet, svi najveći deo dana provodimo na poslu, opterećeni rokovima, prekovremenim radom i fiktivnim smakom sveta ako ne ispunimo kvotu. Ako tokom dana imamo malo vremena da zastanemo, i dovoljno svesti da raščlanimo šta nam zapravo izaziva stres, shvatićemo da su to sve stvari koje su potpuno beznačajne. Posao neće propasti ako izađemo iz kancelarije u 17:00. Neće biti smak sveta ako projekat ne završimo u petak do podneva. Nećemo biti loši roditelji ako dete ne vodimo na deset dodatnih aktivnosti nakon škole ili vrtića. Ali postoji nešto mnogo važnije što će sigurno nastradati, a to je naše zdravlje.

Svet su nekada kosile bolesti koje su odavno iskorenjene. Onda smo sami sebi na leđa natovarili nove: gojaznost, dijabetes, iritabilno crevo, netolerancije na osnovne namirnice, razne upale tetiva i zglobova od konstantnog rada na kompjuteru, deformitete kičme od konstantnog sedenja ili stajanja, pa čak i selfi lakat ili palac od prekomerne upotrebe mobilnog telefona.

Postoje osnovne životne potrebe koje se nikada neće promeniti, ma koliko svet napredovao. To su potreba za kvalitetnom hranom, vodom, kretanjem, odmorom i snom. Zastanite za trenutak i analizirajte svoj dan: u kojoj meri sami sebi uskraćujete ove potrebe? Ili da se usredsredimo samo na jednu od njih: koliko često zanemarujete potrebu da svoj organizam nahranite kvalitetnim namirnicama, već nesvesno posežete za nezdravim pecivom, mesnim prerađevinama ili masnim hamburgerima?

Prazne kalorije, prerađevine prepune aditiva i antibiotika, slatkiši i napici čiji najveći deo čini šećer – sve su to moderne pošasti koje nam postepeno truju organizam. Onda ćemo se jednog jutra probuditi sa nateklim kapcima i zglobovima šaka. Pa ćemo shvatiti da nam je varenje skroz poremećeno. Počeće da nam smeta hrana koju smo do nedavno sasvim dobro varili. Urin će potamneti, stolica će postati neredovna. Stomak će nam se nadimati do te mere da će nas biti sramota da provodimo duže vremena u društvu. Bićemo nervozni i depresivni. I, naravno, nećemo više moći da obučemo svoje omiljene farmerke.

Naš organizam vrišti. Traži pomoć. A mi i dalje ne reagujemo.

’Samo da završim ovaj izveštaj.’

’Samo da se okonča ovaj finansijski kvartal.’

’Samo da mi šef ode na godišnji odmor pa da danem dušom’…

Onda će nas firma naterati da odemo na sistematski pregled gde će ustanoviti da su nam holesterol i trigliceridi abnormalno visoki, šećer u krvi ukazuje na početak dijabetesa, enzimi jetre povećani, a hormoni u potpunom disbalansu…

Da li je potrebno da se razbolimo da bismo se opametili? Vreme je da okrenemo novi list. Ne sutra, ne od ponedeljka, nego od ovog trenutka.

Svakoga dana postavite sebi sledeće prioritete:

  1. Spremiću sebi zdrave obroke i poneti na posao ručak koji ću napraviti od kvalitetnih sastojaka
  2. Pauzu za ručak ću iskoristiti da prošetam i na miru pojedem svoj obrok
  3. Nakon posla odvojiću po sat vremena tri puta nedeljno za fizičku aktivnost koja mi prija
  4. Piću dovoljno tečnosti, najbolje vode. Staviću flašu vode na radni sto na početku radnog dana, i popiću je do kraja radnog vremena
  5. Otići ću na spavanje pre ponoći
  6. Smanjiću maksimalno vreme koje provodim pred televizorom, kompjuterom i mobilnim telefonom, i to vreme iskoristiti za kvalitetno druženje
  7. Neću sebe izgladnjivati štetnim dijetama, već ću promeniti stil života, jesti umereno i koristiti samo prirodna sredstva za detoksifikaciju, izbacivanje viška tečnosti iz organizma, smanjenje osećaja gladi, nadutosti stomaka i regulisanje varenja. Jer sve već postoji u prirodi koja je, očigledno, mnogo pametnija od nas.

Ovo su najvažnije stvari na svetu. Posao, deca, stari roditelji, krediti, ničemu nećete moći u potpunosti da se posvetite ako se prvo ne posvetite sebi. Volite sebe. Nahranite svoje telo, um i psihu i ceo svet će biti vaš!

Tantalove muke

Pojava kamena u urinarnom traktu nije nikakva novost. Početkom 20. veka arheolozi su pronašli kamen u bešici mumije stare preko 4500 godina. Drevni narodi su imali posebne metode za uklanjanje kamena, a najstarije zapise ostavio nam je indijski hirurg Sušruta u 8. veku pre naše ere.

Bol koji prouzrokuje kamen u bubregu smatra se jednim od najjačih koje čovek može da iskusi. Danas postoje proverene metode da se kamen razbije, smanji ili hirurški odstrani koje su potpuno bezbedne i relativno bezbolne po pacijenta. Ali, šta mislite, kako se to nekada radilo kada nije bilo anestezije i sterilnih instrumenata? Jedan sačuvani srednjovekovni opis metoda uklanjanja kamena iz bešike liči na horor film. Eto još jednog razloga da budemo zahvalni na vremenu u kom živimo.

Inače, u srednjem veku ovakve ’operacije’ obavljali su posebni ’hirurzi’ koji su se zvali litotomisti. Litotomija je stručni termin za vađenje kamena iz bešike, žuči ili bubrega koji se i danas koristi, ali litotomisti iz srednjeg veka mnogo su se razlikovali od današnjih hirurga. Pre svega, oni su bili putujući hirurzi. Putovali su Evropom, od mesta do mesta, i izvodili operacije. Pacijenti su im najčešće bili muškarci sa velikim kamenjem u bešici koji su bili u agoniji od bola i nemogućnosti da mokre. Na ovakve intervencije bi obično čekali dok im život ne bi postao apsolutno nesnosan, jer su znali šta ih čeka. Veći broj pacijenata litotomista umro bi od infekcije, jer su se tada koristili potpuno nesterilni instrumenti, a intervencije izvodile u nehigijenskim uslovima. Pa onda možete misliti u kakvoj agoniji bi bio čovek koji bi pristao da padne šaka jednom litotomisti. I to je još jedan razlog zašto su ovi hirurzi preferirali nomadski način života: da pobegnu pre nego što pacijent skonča a besna rodbina organizuje linč.

Le Dran, Surgical instruments for lithotomy. Credit: Wellcome Library, London.

Iako su današnje metode uklanjanja kamena iz urinarnog trakta neuporedivo efikasnije, bezbolnije i bezbedne, preventiva ipak nema premca. Prvo i osnovno pravilo preventive je piti dosta vode. A drugo – pustiti prirodu da nam pomogne. Čestoslavica, koren maslačka, zlatnica, samo su neke od biljaka koje efikasno pomažu kod sledećih tegoba:

  • upala bubrega
  • upala mokraćne bešike
  • infekcije mokraćnih puteva (Escherichia coli, Staphylococcus, Streptococcus, Proteus)
  • pesak u bubrezima i mokraćnoj bešici
  • ciste na bubrezima
  • povišen kreatinin

Ako ste skloni nakupljanju peska ili kamena u urinarnom traktu ili čestim infekcijama, veoma je bitno da reagujete na vreme. Ne dozvolite da dođete u situaciju da vas more Tantalove muke. Sećate se priče o Tantalu? Bogovi su ga osudili da bude večno gladan, žedan, i da mu iznad glave visi kamen koji svakog trenutka može da mu se surva na glavu i ubije ga. Tako se oseća i čovek sa kamenom u urinarnom traktu – žedan je jer se plaši da pije tečnost, znajući da će to izazivati dodatan bol pri mokrenju. Gladan je jer mu u toj agoniji ni hrana ne prija. A kamen koji mu visi nad glavom prati ga svuda jer je svestan da je to problem koji se neće rešiti sam od sebe.