Category Archives: lekovite biljke

Haj’mo, semenkeee, dinar za fišek!

Mi pripadnici starijih generacija još uvek pamtimo bioskope bez Dolbi i 3D sistema, ispred kojih je obavezno stajao čikica sa pletenom korpom prepunom semenki i već spremnim fišecima od papira. Verovatno i dan-danas, sam pogled na bele semenke nas vraća u prošlost i zvuk grickanja koji bi dopirao sa svih strana dok gledamo u veliki ekran. Dešavalo se da se traka zaglavi, na sred projekcije se upali svetlo dok je ’majstor’ ne opravi, i prene nas iz uljuljkanosti, da bismo shvatili da smo okruženi ljuskama od semenki koje bi, oni nemarniji, bacali na pod ispod sebe. Ne retko bi po neka semenka poletela ka redovima ispred, s namerom da se u šali pogodi veseli drugar, pa bi greškom završila na natapiranoj frizuri neke gospođe…

Bila su to lepa vremena kojih se s nostalgijom sećamo, iako nam moderni bioskopi nude mnogo udobnije stolice, kvalitetniji zvuk i fantastične specijalne efekte. Danas umesto semenki grickamo kokice koje kupujemo na biletarnici modernog bioskopa u tržnom centru, spremljene s mnogo nezdravih masti i soli, i pijemo preslatke gazirane sokove. Semenke polako iščezavaju, kao i zvuk grickanja koji je sada drastično ublažen bučnim bioskopskim efektima.

Običaj grickanja semenki dobili smo od naroda bliskog istoka kod kojih se tradicionalne grickalice i dalje obilno koriste. I upravo taj običaj objašnjava nižu stopu oboljenja prostate i kardiovaskularnog sistema kod njih. O blagodetima bundeve već smo pisali ovde: http://herbaroom.com/bundeva/ , a sada ćemo se koncentrisati na koncentrat – na mikrokosmos koji se krije u jednoj njenoj semenki.

Bundevine semenke su odličan izvor magnezijuma – jedna šaka ovog dragocenog semena sadrži čak pola preporučene dnevne doze magnezijuma. A zašto je ovaj mineral bitan? Zato što bez njega nema ni života – bez njega srce ne može da kuca, DNK ne može da se sintetiše, kosti i zubi ne bi mogli da se formiraju, krvni sudovi i mišići bili bi uvek napeti, a ni creva ne bi mogla da vare hranu. Magnezijum nam održava zdrav krvni pritisak, štiti srce od srčanog udara i čuva krvne sudove. Pored magnezijuma, semenke sadrže antioksidantne i vlakna koja takođe čuvaju srce, ali i jetru. Dakle, kada grickamo semenke, naše srce se bukvalno raduje.

Semenke su bogate još jednim neophodnim mineralom – cinkom. Zahvaljujući njemu ćelije u našem telu mogu da rastu i dele se, a neophodan je za zdrav san, dobro raspoloženje, funkcionisanje čula ukusa i mirisa, zdravlje očiju i kože. Cink reguliše nivo insulina, a muškarcima je neophodan za održavanje normalnih seksualnih funkcija. Život bez dovoljne količine cinka je naporan, jer tada moramo da se borimo sa prehladama, hroničnim umorom, depresijom, nečistom kožom i aknama, zaboravnošću, a bez njega bismo definitivno izumrli jer je neophodan za začeće i normalan razvoj ploda. Kada grickamo semenke, bukvalno dajemo doprinos potomstvu.

Osim održavanja normalne seksualne funkcije, muškarci imaju razlog više da grickaju semenke: one čuvaju prostatu i sprečavaju hiperplaziju – neprijatno uvećanje prostate. Ozbiljna naučna istraživanja dokazala su da semenke bundeve i ulje od njih igraju veliku ulogu u očuvanju zdravlja prostate. Dakle, kada grickate semenke u mladosti, bukvalno mislite na starost, a kada ih grickate u zrelim godinama, živite u trenutku.

Nisu semenke dobre samo za muškarce. Fitoestrogeni iz ulja semenki bundeve održavaju nivo dobrog holesterola, snižavaju krvni pritisak, smanjuju pojavu valunga, glavobolje i bola u zglobovima. Dakle, kada grickate semenke, direktno zadajete udarac simptomima menopauze.

Semenke sadrže triptofan, amino kiselinu koju naše telo pretvara u serotonin, a potom i u melatonin, bez koga nema zdravog sna. Zato je naročito korisno jesti semenke par sati pre odlaska u krevet. Grickajući semenke predveče bukvalno sebi garantujemo dobar san.

Istraživanja su potvrdila da ulje od semenki bundeve ima protivupalni efekat. Zato je naročito dragoceno osobama koje pate od artritisa ili hroničnih bolova u kostima i zglobovima. Grickajući semenke eliminišemo ili smanjujemo potrebu da koristimo sintetičke protivupalne lekove.

Svakako ne preporučujemo da semenke grickate na javnim mestima i bacate ljuske oko sebe, ali kada uveče sednete pred TV da odgledate omiljenu seriju, film ili utakmicu, uzmite šaku semenki i napravite fišek od papira za ljuske. A možete kupiti i golicu, već oljušteno seme. Mada, gde je tu duh dobrih, starih vremena…

U dobra vremena vas vraća i Herba Svet svojim biljnim preparatima: srce i krvne sudove možete dodatno zaštititi ili oporaviti pomoću Leocardina, prirodnog preparata na bazi lekovitog bilja. Leocardin reguliše pritisak, poboljšava cirkulaciju, oporavlja kardiovaskularni sistem nakon infarkta, Koksaki virusa i angine pektoris, i reguliše nivo holesterola.

A svakom muškarcu preporučujemo bundevine semenke i – Hipo Prostat. To je prirodna formula koja čuva vitalnost prostate i sprečava hiperplaziju, umanjuje učestalost mokrenja, eliminiše otežalo mokrenje i sprečava infekcije urinarnog trakta.

Bundeva

Priroda svako godišnje doba obeleži posebnim plodovima, a naše telo, po završetku leta, oseti snažnu potrebu za drugačijom vrstom hrane. Bundeva je simbol jeseni. U Severnoj Americi je veoma bitna jer je i zaštitni znak praznika Halloween, Svih Svetih, poznatijeg kao Noć veštica, koji se obeležava 31. oktobra. Bundeva je i poreklom iz Amerike, smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo. Američki doseljenici su je dobili od Indijanaca, pa je postala simbol još jednog praznika – Dana zahvalnosti.

Noć veštica je paganski praznik sa korenima u drevnoj keltskoj proslavi žetve, Samajn. Kelti su verovali da se tog dana duše mrtvih vraćaju kako bi uništile useve, pa bi druidi na lomačama prinosili žrtve da bi ih umilostivili. Tom prilikom nosili su životinjske glave i kožuhe, i taj običaj danas je prenesen na kostimirane zabave. Za Noć veštica dube se bundeve i od njih se prave lampe, a na trpezi su česti kolači i pite od bundeve. I kod nas je bundeva cenjena, a gaji se naročito u Vojvodini. U Kikindi se krajem septembra odražavaju ’Dani ludaje’ posvećeni tikvama i bundevama.

Cucurbita pepo, bundeva, ne samo da je simbol jeseni i neraskidivi deo mitova i legendi, već je veoma zdrava i lekovita namirnica. Može se jesti u svim oblicima, slana i slatka, od nje se mogu spremati čorbe, prilozi i poslastice. Veoma je zasitna i može nam pomoći da smršamo i održimo vitku liniju. Osim što je njen plod jestiv, semenke su veoma zdrave i lekovite i od njih se pravi kvalitetno ulje.

Pa da vidimo zašto je bundeva zdrava:

  • Prepuna je vitamina i minerala: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, folna kiselina, niacin, kalcijum, fosfor, kalijum i gvožđe
  • Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina, naročito omega 3 i 6 koje nam daju energiju, štite reproduktivni i centralni nervni sistem
  • Sadrži beta karotin, antioksidant koji čuva organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, sprečava razvoj tumora i jača imunitet, ali i hrani kožu i sprečava melanom
  • Veoma je dobra za varenje, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju rad creva, sprečavaju upale, karcinom debelog creva i hemoroide
  • Ima protivupalni efekat i pomaže kod artritisa, reume i gihta, ali i kod upala i bolesti kože – psorijaze i ekcema
  • Karotin koji joj daje narandžastu boju, štiti oči, naročito mrežnjaču i sprečava kataraktu
  • Bundevino ulje dovodi do smanjenja holesterola u krvi, štiti krvne sudove, sprečava i ublažava proširene vene. Kod proširenih vena preporučuju se obloge od rendane bundeve
  • Ulje takođe štiti urinarni sistem, sprečava upale bešike i pojavu kamena u bubrezima, a semenke štite prostatu. Bundeva je diuretik, pomaže nam da izbacimo višak vode iz organizma
  • Seme bundeve je odličan lek protiv dečjih parazita – glista i pantljičare
  • Ima malo kalorija a zasićuje – 100 grama bundeve ima samo 30 kalorija, pa održava ravnomeran nivo insulina u krvi, i odlična je u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa
  • Sok bundeve je dobar kod upale jajnika i olakšava tegobe u menopauzi. Bundeva uravnotežava hormone a kod muškaraca seme bundeve poboljšava kvalitet sperme.

Zato, pravac na pijacu, odaberite neki lep komad bundeve, i ako nemate mnogo ideja i vremena da se njome bavite, jednostavno je stavite u rernu i ispecite. Zamenite večeru komadom pečene bundeve i uživajte u njenom ukusu, kao i u osećaju da ste uradili nešto dobro za svoje telo.

I ne zaboravite Equigal!

Hormoni i lepota

Poremećaj hormona se često može pročitati na našem licu i telu. Hormoni su nezaobilazni i veoma bitan deo ’slagalice’ našeg organizma. Kako ulazimo u određena životna doba i situacije, poput puberteta, menopauze ili trudnoće, nivo hormona se menja, ali sve su češće situacije kada hormoni ’polude’ kada im nije vreme.

Danas raste broj žena koje se bore s neredovnim ciklusima, policističnim jajnicima, miomima i drugim poremećajima izazvanim hormonalnim disbalansom. Svako ko se našao u takvoj situaciji zna koliko je teško boriti se sa konstantim osećajem umora, depresije, zaboravnošću i promenama raspoloženja. Osim što hormoni imaju ogroman uticaj na naše telo i psihu, oni nam mogu i drastično promeniti izgled. Zato ne preterujemo kada tvrdimo da su hormoni neophodni za lepotu.

Kada su hormoni poremećeni, žudimo za slatkišima, skloni smo prejedanju i gojenju. Kada nam opadne nivo estrogena, imamo osećaj kao da gubimo svaku kontrolu nad hranom. To je zato što estrogen utiče na nivo leptina, hormona koji reguliše unos hrane. Nakon četrdesete godine života, a naročito prilikom ulaska u menopauzu, žene se lakše goje, a masne naslage se posebno talože u stomačnoj regiji. Ovo je period i kada smo manje fizički aktivne, pa je važno pronaći aktivnost koja nam odgovara i redovno je primenjivati.

Naš sistem za varenje obložen je receptorima koje reaguju na estrogen i progesteron. Kada njihov nivo raste ili pada, i naše varenje se menja, često se nadimamo i otičemo, pa nam može postati teško da zakopčamo dugme na omiljenim farmerkama.

Hormonalni disbalans se usko povezuje s pojavom akni. Kada nam se poveća nivo androgena, muških polnih hormona (kojih u određenim količinama imaju i muškarci i žene), naše lojne žlezde rade više nego što bi trebalo, pore nam se zapušavaju i stvaraju se akne. Problem akni nikako ne treba rešavati u ’kućnoj radinosti’. Potrebno je, pre svega, proveriti nivo hormona i poraditi na njihovom balansu, i naći dobrog dermatologa ili kozmetičara koji će nam stručno očistiti kožu.

Poremećaj polnih i/ili tiroidnih hormona može izazvati naglo i prekomerno opadanje kose. Kosa postaje suva i krta, na šta ni jedna žena ne može ostati ravnodušna. I dok nam kosa opada, pojavljuju se obilno neželjene dlačice na pogrešnim mestima: pojačavaju se malje na nausnicama, bradi i po telu. I opet, to je znak da treba proveriti nivo polnih i tiroidnih hormona.

Progesteron nam reguliše i nivo energije i san, pa kada opadne, nastaju hronični umor i nesanica. Nizak estrogen može izazvati valunge i preznojavanje, što može dodatno ometati san, ali i izazvati glavobolje. Umor i neispavanost utiču na izgled našeg lica i pojavu tamnih podočnjaka, ali i na telo jer nam ne omogućavaju dobar nivo energije za svakodnevne aktivnosti.

Ako nam je nivo estrogena previsok, mogu se pojaviti promene na dojkama, kao što su ciste i kvržice. Veoma je bitno redovno obavljati samopregled dojki, oko 15. dana ciklusa, i odmah reagovati na svaku promenu.

Estrogen je direktno povezan sa serotoninom i dopaminom, ’hormonima sreće’. Hormonalni disbalans ide ruku pod ruku s depresijom, koja može naročito biti izražena tokom PMS-a i u menopauzi. Poremećaj polnih i tiroidnih hormona može ozbiljno ugroziti psihičko zdravlje, doneti manjak samopouzdanja i ljubavi prema sebi, navesti nas da zanemarimo fizički izgled, a u težim slučajevima čak i osnovnu ličnu higijenu.

Naše telo je savršena slagalica, ali dovoljno je da se samo jedna kockica poremeti da naruši čitavu sliku. Nigde to nije tako vidljivo kao kod hormona. Kada se hormoni jednom poremete, veoma je teško povratiti balans. Moderna medicina nam nudi zamensku hormonalnu terapiju koja može delovati dok je uzimamo, uz mnoge neželjene efekte, a kada prestanemo da je uzimamo problem se vraća. Prirodni balans možemo najbolje povratiti prirodom.

Femisan A je preparat na bazi lekovitog bilja koji, bez ikakvih neželjenih dejstava, uspostavlja hormonalni balans i rešava probleme izazvane disbalansom. Femisan A postoji u dva oblika: kapima – biljnoj tinkturi, i kapsulama koje su dodatno obogaćene zlatnom makom i cinkom.

Femisan A je neizostavni sastojak kozmetičke torbice svake žene.

Kalijum za ravnotežu

Minerali su nam neophodni za normalno funkcionisanje, a jedan od najvažnijih, bez kog nam nema života, je kalijum. Kalijum je elektrolit, glavni međućelijski katjon koji učestvuje u ćelijskim kontrolnim mehanizmima, kao što je prenos mišićnih i nervnih nadražaja i prenos glukoze u ćeliju. On je zaslužan za ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporučena dnevna doza kalijuma je 4700 mg, što se lako može uneti ishranom, a njegova apsorpcija dešava se u tankom crevu.

Kalijum je bitan jer omogućava detoksikaciju organizma, pravilan rad srca, bubrega, funkcionisanje creva i mišića. Ako dosta vežbamo, bavimo se napornim fizičkim radom i previše se znojimo, možemo osetiti umor, vrtoglavicu i lupanje srca. To su znaci da nam treba kalijuma. Ako telo duže vremena lišimo kalijuma, osećaćemo hronični umor, nedostatak energije i česte nesvestice, nesanicu, porašće nam krvni pritisak, imaćemo grčeve u mišićima, aritmiju, peckanje, trnjenje u rukama i nogama, osećaj nadutosti, zatvor i čestu potrebu za mokrenjem zbog poremećaja rada bubrega. U ekstremnim situacijama nedostatak kalijuma može izazvati halucinacije, depresiju i poremećaje psihe.

Pored preteranog znojenja i fizičkog napora, možemo gubiti kalijum kod dijareje, iscrpljujućih dijeta, kod prekomernog unosa alkohola, prilikom upotrebe antibiotika ili kod dijabetesa koji zahteva insulin, zbog manjka folne kiseline i poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, ako koristimo preterano dijuretike ili kod hormonalnog poremećaja koji uzrokuju porast krvnog pritiska. Naravno, još jedan razlog nedostatka kalijuma može biti loša ishrana.

Istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kalijumom može smanjiti rizik od moždanog udara za 20% i značajno sprečiti pojavu niza koronarnih oboljenja. Ovaj mineral možemo uneti putem suplemenata, međutim preterana upotreba može nas odvesti na suprotnu stranu, do hiperkalijemije. Zato je najbolje unositi ga prirodno, putem ishrane.

Ako nam je cilj da smršamo, nikako nije dobro da se iscrpljujemo, već da napravimo mudar plan ishrane koji će nam omogućiti dovoljan unos vitamina i minerala. Da vidimo koje namirnice imaju najviše kalijuma:

Eto zašto je banana dobar izbor prilikom napornog treninga, zašto je u Meksiku popularan gaspačo, hladna paradajz-supa, kada upeče zvezda, ili ajran, hladni jogurt u Turskoj. Naš organizam je pametan i samo je potrebno da ga slušamo.

Dakle, ako želimo vitku liniju, treba da vežbamo, vodimo računa o elektrolitima, mudro se hranimo, a tu je i dodatna pomoć – Equigal.

Šta nam radi stres

Često kažemo da živimo u stresnim vremenima, mada kada analiziramo istoriju i shvatimo sa kakvim problemima su se ljudi tokom nje nosili, možemo lako uvideti da je današnje doba zapravo najbezbednije i najlakše za život. Pre bismo mogli reći da živimo u vremenima kada se materijalno stavlja iznad duhovnog i kada globalnoj ekonomiji zapravo odgovara da smo pod stresom, jer smo tada podložniji uticajima tržišta i propagande koja se nad nama danonoćno vrši. Nezadovoljnog čoveka lakše je ubediti da će novi auto, garderoba ili skupoceni nakit doneti spokoj i zadovoljstvo.

Odvojenost od prirode i duhovnosti nas skupo košta, i situacije koje redovno doživljavamo kao stresne ostavljaju pogubne posledice po naše telo i psihu. Evo kako stres utiče na telo, od glave do pete:

  • Stres može izazvati naglo opadanje kose, alopeciju, ćelavost
  • On utiče na mozak i izaziva psihičke probleme, promene raspoloženja, anksioznost, depresiju, nesanicu i glavobolju
  • Dovodi do opadanja imuniteta i čestih prehlada. Pod stresom smo podložniji virusima
  • Često ga prate afte i druge neprijatne promene na sluzokoži usne duplje
  • Može uticati na naš endokrini sistem i poremetiti rad štitaste žlezde a samim tim i naš metabolizam
  • Izaziva grčeve mišića u vratu i ramenima, tikove i bolove u leđima
  • Stres je direktno povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima i hipertenzijom
  • Može izazvati probleme s disanjem, gušenje kao i asmatične napade
  • Stres utiče na varenje, može uzrokovati gastritis, čir, grčeve i iritabilno crevo
  • Stresne situacije kod žena mogu poremetiti menstrualni ciklus, izazvati vaginalne infekcije, a kod muškaraca impotenciju
  • Stres često ostavlja trag na koži u vidu ekcema ili psorijaze.

Sve se ovo dešava kada nam zataji prva linija odbrane. Međutim, na duge staze, stres može ostaviti i mnogo drastičnije posledice i dovesti do fatalnih oboljenja, poput srčanog ili moždanog udara i čak i karcinoma.

Kada šteta nastane, već je kasno. Ono što je bitno da shvatimo, jeste da smo sami odgovorni za sopstveno zdravlje. Kada se jednom sistem poremeti, niko do nas samih nam neće biti kriv. Šta nam valja činiti da smanjimo stres i sprečimo poremećaje i oboljenja? Pre svega da realno sagledamo svoje probleme. Da li je to zbog čega se nerviramo zaista vredno nerviranja? To ćemo najlakše utvrditi ako napravimo spisak životnih prioriteta.

Uzmite papir i olovku i zapišite šta vam je zaista, ali zaista bitno u životu. Onda napravite spisak stvari koje su vas tokom prethodnih dana izbacile iz koloseka. Uporedite ta dva spiska. Vrlo verovatno neće imati dodirnih tačaka. I sledeći put, kada vas gužva u saobraćaju ili nezgodni šef na poslu dovedu do ruba nervnog sloma, setite se svog spiska životnih prioriteta.

Potrudite se da svakog dana odvojite vremena za sebe i aktivnosti za koje znate da vas umiruju: šetnje u prirodi, druženje, sport, čitanje. Idite u krevet na vreme i naspavajte se. Pojedite zdrav doručak. Dopustite očima da vide daleko, uveče posmatrajte zvezde a tokom dana gledajte što je više moguće u zelenilo.

Ako nikako ne uspete da se opustite, tu je i prirodna pomoć: Optima Forma je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, stresom i depresijom. Optima Forma omogućava lak ulazak u san, poboljšava koncentraciju i pamćenje. Jer tu gde je priroda, ne može biti stresa.

Vlakna za vitkost

Šta je to što nam reguliše varenje, omogućava redovnu stolicu, izbacuje toksine iz organizma i pomaže regulaciju holesterola i šećera, čuva krvne sudove i creva, a pomaže nam i da smršamo?

Vlakna. Dnevno nam je potrebno 25-30 grama vlakana, a njihove blagodeti višestruko je dokazala nauka. Rađene su brojne studije koje su pokazale da unošenjem dovoljne količine vlakana čuvamo čitav organizam.

Bitno je da znamo da napravimo razliku između dve vrste:

  • Nerastvoriva vlakna: pšenica i druge žitarice u integralnom obliku, osim ovsa i ječma, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kupusnjače, tikvice, bundevine semenke, luk, paradajz, grožđe…
  • Rastvorljiva vlakna: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), ovas i ovsene mekinje, ječam, laneno seme, šargarepa, krastavac, celer, bobičasto voće, citrusi, jabuke, kruške, psilijum…

Nerastvoriva vlakna igraju bitnu ulogu u procesu varenja i izbacivanju štetnih materija, omogućavaju zdravu i laku stolicu, a njihov nedostatak uzrokuje zatvor i gomilanje toksina. Ali još bitnija su ona rastvoriva: ona upijaju vodu u crevima, omekšavaju sadržaj i na taj način olakšavaju njegov prolazak kroz digestivni sistem. Stvaraju i povoljnu sredinu za razvoj korisnih bakterija koje su neophodne za varenje. Na taj način sprečavaju oboljenja creva i nastanak hemoroida. Rastvoriva vlakna ubrzavaju izbacivanje masnoća iz organizma i imaju funkciju u regulaciji holesterola pa nam na taj način čuvaju krvne sudove i regulišu pritisak. I ne samo to. Ona usporavaju apsorpciju šećera i tako pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi i sprečavanju dijabetesa.

Dobro varenje znači i dobru i zdravu kožu, pa se unosom dovoljne količine vlakana mogu izbeći upale, osipi i akne. Rađene su i studije koje su sugerisale da vlakna čuvaju ne samo digestivni sistem već i reproduktivni kod žena – čak sprečavaju karcinom materice i jajnika.

Hrana bogata vlaknima ima nisku kalorijsku vrednost, daje nam osećaj sitosti i sprečava napade gladi jer održava stabilan nivo insulina. Zato, ako želimo da smršamo, treba da se postaramo da unosimo dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća. Hranu treba jesti u izvornom obliku, kad god je moguće sa ljuskom. A ako preteramo, organizam će nam javiti: nadimanje, gasovi i proliv najčešća su neželjena pojava. Zato, kao i u svemu, i u unosu vlakana treba imati meru.

Kako pojačati unos vlakana? Stavite kašiku ovsenih mekinja u jutarnju kašu, ili isprobajte neke od naših recepata za zdrave štanglice ili krekere:

http://herbaroom.com/zdrave-energetske-stanglice/

http://herbaroom.com/zdravi-krekeri/

Izbacite proizvode od belog brašna, zamenite ih integralnim, pojedite jabuku kad god se setite, dodajte kuvana zrna pasulja ili leblebija u salatu…

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!

Zašto su kardio vežbe važne?

I pre svega – šta su kardio vežbe? To su vežbe koje ubrzavaju rad srca. Prilikom ove vrste vežbi angažujemo mišiće tokom određenog vremenskog perioda kako bismo rad srca ubrzali i održali na nivou od najmanje 50% od njegovog maksimalnog kapaciteta. Ako želimo da održavamo kondiciju i opšte zdravlje, preporuke stručnjaka za sportsku medicinu su ili 30 minuta vežbi umerenog intenziteta pet puta nedeljno, ili intenzivan kardio trening od 20 minuta, tri puta nedeljno. Ako želimo da smršamo, ona je potrebno više od toga, 60-90 minuta najmanje tri puta nedeljno.

Kako kardio vežbe utiču na organizam?

  • Kardio vežbe dovode kiseonik u ćelije koje potom sagorevaju energiju dugo vremena nakon treninga.
  • Kardio vežbe čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova.
  • One nam šire pluća i poboljšavanju njihov kapacitet.
  • One pokreću i ubrzavaju metabolizam, pomažu nam da održimo ili dođemo do zdrave kilaže.
  • Mišići tada bolje koriste glukozu, pa nam kardio pomaže da sprečimo ili kontrolišemo dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
  • Ove vežbe imaju moć da pospeše dobar hormonalni balans u telu.
  • Pospešivanjem lučenja ’hormona sreće’, kardio vežbe nam pomažu i da očuvamo mentalno zdravlje, izborimo se sa depresijom i stresom, kao i da bolje spavamo.
  • Ako radimo intenzivne vežbe snage, kardio nam može pomoći da se nakon njih brže oporavimo i pomognemo mišićnom tkivu da se regeneriše.
  • Kardio i vežbe snage nam pomažu da održimo zdravu gustinu kostiju i sprečimo osteoporozu.
  • One doprinose opštem zdravlju i pomažu telu da ojača imunitet.
  • I, svakako, pomažu nam da izgledamo bolje, pa samim tim i da imamo više samopouzdanja.

Kardio vežbe, očigledno, dosta utiču na poboljšanje kvaliteta života. Oni koji ih redovno praktikuju znaju da ne mogu bez njih, jer dobar kardio trening podstiče otpuštanje hormona sreće i 24 sata nakon vežbanja. Moglo bi se reći da je trening najbolja ’droga’ na koju možemo da se navučemo.

Ipak, mnogi zaziru od kardio treninga jer veruju da nisu za tako nešto sposobni. Kada se kaže kardio, odmah pomisle na maraton i odustanu i pre nego što počnu. Kardio ne mora podrazumevati dugotrajno trčanje na traci u teretani. On može biti zabavan i prilagođen nama. Samo je potrebno da otkrijemo šta volimo.

Probajte sledeće opcije:

  • vožnja bicikla 20-40 minuta
  • preskakanje konopca – idealno kada se kombinuje s vežbama snage
  • boks – sve više vežbaonica nudi opciju korišćenja bokserske vreće
  • plivanje ili vežbanje u vodi
  • veslanje
  • penjanje uz stepenice
  • brza šetnja po šumi ili pored reke
  • ples

Ako tokom kardio treninga možete bez problema da pričate, to je znak da trening nije dovoljno intenzivan. Ipak, ne treba da preterate i da se previše zadišete. Dobar znak je kada se znojite. Napravite svoj plan i postepeno pojačavajte intenzitet. Vi sebe najbolje poznajete.

Posle vežbi obavezno uradite istezanje. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad ciste upravljaju hormonima

Ako se osećate umorno, bezvoljno, lako se iznervirate, imate neredovne menstruacije, gojite se a ne shvatate zašto, uporno pokušavate da zatrudnite ali ne ide, pritom primećujete malje na licu koje ranije niste imali, kosa vam opada više nego inače, imate osećaj da vas niko ne razume… niste krivi vi, već hormoni. Nemojte čekati, zakažite odmah pregled i uradite analize.

PCOS, sindrom policističnih jajnika nastaje usled poremećaja hormona i pogađa oko 18% žena u reproduktivnom periodu. Manifestuje se pojavom cista na jajnicima koje same po sebi nisu opasne, ali direktno utiču na lučenje prevelike količine muških polnih hormona. PCOS se može javiti već u pubertetu, nakon prve menstruacije. Njegovi simptomi su veoma jasni i izraženi, mada ih nije uvek lako povezati sa ovim oboljenjem:

  • Poremećaj menstrualnog ciklusa, izostanak menstruacije ili obilno krvarenje
  • Nemogućnost začeća ili česti pobačaji
  • Izostanak ovulacije
  • Bol u donjem delu stomaka
  • Promene na koži, akne, tamne fleke
  • Izražena maljavost na licu, ali i proređivanje kose i opadanje u pečatima
  • Naglo dobijanje na kilaži
  • Osećaj umora i nedostatka energije
  • Neraspoloženje, promene raspoloženja, depresija…

PCOS je veoma bitno dijagnostifikovati na vreme i lečiti, jer u suprotnom može izazvati dijabetes i bolesti srca. On sprečava organizam da pravilno koristi insulin, dovodeći tako do insulinske rezistencije, a kasnije potencijalno i do dijabetesa. Takođe, utiče na krvne sudove, izaziva arterosklerozu, visok krvni pritisak, visok holesterol, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Jasno nam je da se s policističnim jajnicima ne treba igrati. PCOS ponekad možemo i predvideti – ako postoji istorija ove bolesti kod žena, bilo s majčine ili očeve strane, velika je verovatnoća da ćemo ga dobiti i mi. U tom slučaju, redovni pregledi su obavezni već od prve menstruacije. Ali pored redovnih kontrolnih pregleda i slušanja saveta lekara, ono što je izuzetno bitno za žene koje su sklone ili već pate od ovog sindroma je uredan život. Šta nam može najviše pomoći u borbi protiv PCOS?

  • Redovna fizička aktivnost, što više šetnje i boravka u prirodi
  • Zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, orašastim plodovima, mahunarkama, zdravim mastima i integralnim žitaricama
  • Briga o telesnoj težini i skidanje viška kilograma
  • Život bez cigareta i alkohola

Sama činjenica da je PCOS povezan sa insulinskom rezistencijom govori da je u direktnoj sprezi sa ishranom. Iako žene sa ovim sindromom često osećaju potrebu za slatkišima i prostim ugljenim hidratima, upravo to je ono što može doliti ulje na vatru. U situaciji kada ćelije nisu u stanju da pravilno apsorbuju glukozu, ono što ne treba da radimo je da im dodajemo još šećera. Kod PCOS, pravilna ishrana je duplo važnija od terapije lekovima.

Zato je neophodno:

  • Izbaciti svu hranu koja sadrži belo brašno, šećer, prerađevine, konzervanse i pojačivače ukusa, i opredeliti se za složene ugljene hidrate: smeđi pirinač, ovsene pahuljice, mahunarke, povrće i voće.
  • Uzimati što više zdravih proteina i dobrih masti: piletine, jaja, avokada, orašastih plodova, koristiti nerafinisano, kvalitetno ulje za pripremu hrane… Ovakva kombinacija hrane pomaže da glukoza iz složenih ugljenih hidrata dospe u krv i stabilizuje nivo insulina.
  • Jesti redovno manje obroke. Na taj način se mogu izbeći napadi gladi i omogućiti ravnomeran nivo šećera u krvi, a samim tim i visok nivo energije.

Osobe sa PCOS obično imaju i manjak vitamina D, što se lako može nadoknaditi svakodnevnim kratkotrajnim izlaganjem suncu, ili pomoću suplemenata koje prepiše lekar. Pravilna ishrana omogućiće dovoljne količine energije i sprečiti promene raspoloženja, a fizička aktivnost će pospešiti proizvodnju proteina koji prenose glukozu iz krvi do ćelija.

Zapravo, zdrava ishrana, dosta kretanja, normalna kilaža i izbegavanje duvana i prekomernog unosa alkohola, su osnov kvalitetnog življenja. Zato je najbolje ne gledati na njih kao na oružja za borbu protiv bolesti, već saveznike za zdrav i pozitivan život.

A tu je još jedan saveznik – Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja utiče na sam koren problema – hormonalni disbalans. Femisan A reguliše hormone, uredovljuje ciklus, smanjuje obilna krvarenja i bolne menstruacije, jača plodnost, umanjuje PMS i efikasan je kod sindroma policističnih jajnika. Femisan A dostupan je u dva oblika: kapima i kapsulama, i uz pravilnu upotrebu može se koristiti neograničeno dugo.

Šećer, prikriveni otrov

Industrijski šećeri, kojima obiluje hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumeva svaki šećer koji se dodaje hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza, ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno nutrijenata za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Pažljivo pročitajte šta šećer radi vašem telu:

  • Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
  • Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
  • Šećer ima isti efekat kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
  • Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.
  • Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema dovoljno energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke.
  • Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
  • Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
  • Prevelike količine voćnog šećera, fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

  • Ako nekontrolisano unosimo šećere, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
  • Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
  • Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
  • Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
  • Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena ph vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda.
  • Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans.
  • I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
  • Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
  • Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
  • Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati.
  • Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
  • Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Treba izbegavati prerađevine i kupovati osnovne namirnice od proverenih proizvođača

Danas smo bombardovani hranom koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga da li smo zdravi, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i zavisni od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane.

I ne zaboravite da popijete Equigal.