Category Archives: Leocardin

’Slomljeno srce’ nije samo fraza

Hobotnice su pripadnici porodice glavonožaca, i ubrajaju se u najpametnije stanovnike morskih dubina. Teško ih je nadmudriti, a pošto nemaju skelet, lako se provlače i kroz najmanje šupljine. Ipak, čovek je smislio kako da im doskoči i na jednostavan način ih dopremi na trpezu. U Japanu je lov na hobotnice vrlo rasprostranjen, godišnje se ulovi oko 45.000 tona, i to pomoću lukavstva. Japanci koriste posebne zamke, takocubo. Na prvi pogled nije baš jasno kako pomoću jedne obične posude, koja liči na ćup ili vazu, uspevaju da nadmudre pametne glavonošce. Proces lova ide otprilike ovako: u more se do dna spušta veći broj takucobo ćupova. Hobotnice se vrlo rado ‘useljavaju’ u njih jer se tu osećaju zaštićeno i ušuškano.

Kada se hobotnica potpuno opusti u svom novom domu, negde pred zoru, lovac se vraća do mesta gde su postavljene zamke, privezane konopom za bovu koja pluta po površini. Konop se namotava na čekrk i ‘stambeni takocubo kompleks’ naglo izvlači na površinu, sa sve uspavanim hobotnicama koje su verovale u bezbednost svog novog doma. Ribar vadi iz ćupova hobotnice, sada već jarko crvene boje – ove životinje imaju sposobnost da promenom boje kože izražavaju svoja osećanja i stanja. Jarko crveno znači da je veoma ljuta, a verovatno i izneverena. Verovala je da je našla toplinu i ljubav, kad ono… prevara! Inače, hobotnice su poznate po tome što se pare samo jednom tokom svog kratkog života, veoma požrtvovano čuvaju jaja koja polože i nadgledaju izleganje mladunaca, tokom tog perioda uopšte ne jedu, da bi na kraju i uginule.

Ribarski brod i takocubo posude na obali

Na šta vas podseća ova priča? Ako vam je slomljeno srce palo na pamet, niste jedini. Šta više, takocubo je ušao i u medicinsku terminologiju: takocubo kardiomiopatija označava stanje srčanog mišića nakon ekstremnog emotivnog stresa. Ovaj sindrom su prvi put opisali japanski stručnjaci devedesetih godina prošlog veka, a preko 90% slučajeva bile su žene zrele dobi: 58-75 godina starosti. Čak 5% žena sa ovim poremećajem je prvobitno dobilo dijagnozu srčanog udara.

Šta se dešava kada patimo od takocubo kardiomiopatije? Simptomi koje možemo osetiti su bol u grudima i zadihanost, pad krvnog pritiska, a EKG može pokazati nalaz jednak srčanom udaru, sa elevacijom ST segmenta. Leva srčana komora deluje uvećano i oslabljeno. Takocubo se javlja kao rezultat velikog emotivnog ili fizičkog stresa, nakon teške bolesti, gubitka voljene osobe, elementarnih nepogoda – zemljotresa, poplava ili požara, ekstremnog straha ili treme, žučne svađe i situacije nasilja u porodici, ili finansijskog kraha. Ovom sindromu su sklonije starije žene usled smanjenog nivoa estrogena nakon menopauze, što su dokazali i eksperimenti na pacovima.

Smatra se da iznenadni upliv velike količine hormona stresa ima moć da u trenutku šokira srce i izazove promene u ćelijama mišića ili krvnih sudova i tako parališe levu srčanu komoru. Na rendgenu leva komora izgleda uvećano, i neodoljivo podseća na takocubo ćup, po kome je ovaj sindrom i dobio ime. Ova abnormalnost obično sama prolazi nakon mesec ili dva, mada je kod 20% pacijenata utvrđen i prestanak rada srca, a u ređim slučajevima ostaju posledice u vidu aritmije ili rupture zida srčane komore.

Dakle, slomljeno srce nije samo fraza, naše emocije i telo su u čvrstoj sprezi. Kada smo zaljubljeni i ushićeni, telo luči hormone sreće – dopamin i oksitocin. Kada se sreća preokrene pa doživimo emotivni krah, telo hormone sreće zamenjuje hormonima stresa – kortizolom i adrenalinom. Trudeći se da nas zaštiti, naš mozak, pod dužim uticajem hormona stresa, izvodi mali trik: smanjuje nam sposobnost pamćenja. Pod uticajem hormona stresa opada nam i imunitet, telo proizvodi manje belih krvnih zrnaca, pa smo podložniji bolestima i infekcijama. Uz oslabljeni imunitet ide i poremećaj rada digestivnog sistema, i zato kada smo nesrećni žudimo za slatkišima, testom i masnom ili slanom hranom. Između ostalog, kortizol je odgovoran za stvaranje masnih naslaga u trbušnoj regiji. A sada znamo da nam može i fizički oštetiti srce.

Maria Callas kao Madam Baterflaj

I za kraj, kada smo kod slomljenog srca i Japanaca, ne možemo a da se ne prisetimo i Madam Baterflaj, heroine čuvene Pučinijeve opere. Ona ne samo da je imala ekstreman takocubo sindrom, već je na kraju i sama presudila svom srcu, probovši ga bodežom. Iako nežno kao leptir, naše srce je jače nego što mislimo, i u stanju je da izdrži velike napore. Naravno, ekstremne stresne situacije ne možemo uvek kontrolisati, one se jednostavno dese. Ono što možemo, jeste da analiziramo svoja osećanja i simptome i posegnemo za zdravim rešenjima. Zato je tu Leocardin. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji hrani i štiti srce. Leocardin balansira krvni pritisak, snižava loš holesterol, smanjuje mogućnost srčanog napada i pomaže kod oporavka nakon njega.

Leokardin, za srce nežno kao leptir, a snažno kao lav!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Holistički pristup holesterolu

Kada ste poslednji put kontrolisali holesterol i trigliceride? Sve osobe starije od 20 godina treba da urade ovaj jednostavni test iz krvi najmanje jednom u pet godina. Sa godinama holesterol raste, pa ga je potrebno kontrolisati češće. Što niži holesterol, to manja mogućnost srčanog udara i koronarnih bolesti.

Normalni nivo ukupnog holesterola je do 6,2, a poželjni do 5,2. Normalni nivo triglicerida je do 2,2, poželjni do 1,7. Dobri rezultati su znak da vodimo računa o sebi, svojoj ishrani, telesnoj težini i fizičkoj aktivnosti.

Šta ako rezultati pokažu nezadovoljavajući nivo holesterola i triglicerida? To je znak da treba da promenimo navike. Pre svega one u ishrani. Potrebno je da smanjimo unos:

  • Punomasnih mlečnih proizvoda, pavlake, putera, sladoleda, jakih sireva
  • Iznutrica kao što su džigerica, bubrezi i sl.
  • Industrijskih mesnih prerađevina, kobasica, salama, parizera, viršli, pašteta…
  • Masnih komada mesa, i mesa sa većim sadržajem masti, kao što je tovljena guščetina i pačetina
  • Pržene hrane, prženih krompira, testa, mesa…
  • Sve hrane koja sadrži zasićene i veštačke, biljne masti.

Potom, potrebno je da promenimo način na koji pripremamo hranu. Umesto prženja u dubokom ulju, treba da namirnice pečemo, kuvamo, dinstamo ili grilujemo na minimumu masnoće. Umesto svinjske masti i rafinisanih ulja, treba se opredeliti za nerafinisano suncokretovo ulje, ulje avkoada, hladno ceđeno maslinovo ili ulje od koščica grožđa. Kada biramo komad mesa u mesari, treba da se mašimo za onaj sa najviše krtine, a najbolji izbor je bela piletina ili riba. Ako stavljamo meso u marinadu, nikako ne treba da ga natapamo u ulju, već pre u vinu i začinima. Od mlečnih proizvoda treba izabrati mladi sir sa manje masti, jogurt i kefir. Na salate ne treba stavljati jake i masne prelive s majonezom, već samo malo maslinovog ulja i limunovog soka.

Postoji i hrana koja nam može pomoći da snizimo nivo lošeg (LDL) holesterola. Kašičica mlevenog lanenog semena u šolji jogurta ili u kaši treba da nam postane redovna navika, kao i što veći unos hrane bogate rastvorivim vlaknima: ovsa, ječma, raži, pasulja, jabuka, suvih šljiva, bobičastog voća… Treba nam hrana bogata magnezijumom i kalijumom – bela riba, banane, krto meso, mahunarke, kivi, breskve i nektarine, lisnato zeleno povrće. Važna je i hrana bogata omega 3 kiselinama: orašasti plodovi, losos i tuna, avokado…

Osim što treba dobro da analiziramo i promenimo svoje prehrambene navike, isto to treba uraditi i sa kretanjem: da li se nakon posla zavalimo ispred televizora i ne mrdamo? Uz to smo i gojazni i kilogrami se sve više lepe? Idealan scenario za rast holesterola. Osim što treba da se aktivno pozabavimo kretanjem, tako što ćemo uvesti redovne vežbe, šetnje, plivanje, trčanje, šta god nam prija, potrebno je da što više pokreta unesemo u svakodnevnicu. Aktivirajte se u kući, usisavajte, perite prozore, operite sami auto, pokosite travu, zasadite baštu oko kuće ili ispred zgrade, perite sudove ručno umesto da ih slažete u mašinu. Osim što će to prijati vašem holesterolu, oplemenićete i svoj životni prostor. Ako ste pušač, obavezno ostavite cigarete. Duvanski dim snižava nivo dobrog holesterola i povećava rizik od pojave krvnih ugrušaka.

Ukoliko, u međuvremenu, osetite simptome poput vrtoglavice, osećaja slabosti, preznojavanja, bola u grudima, slabosti mišića, ako ostajete lako bez daha i često se onesvestite, pohitajte kardiologu. Sve su to znaci koje vam telo šalje i upozorava na mogući srčani udar.

Holesterolu se definitivno mora pristupiti holistički: raditi sve ono što je inače dobro za telo, održavati zdravu telesnu masu, kontrolisati unos alkohola, duvana, nezdrave hrane i redovno vežbati. Cilj je – ispod 5,2. Da još lakše dođemo do te brojke, pomoći će nam Leocardin. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji reguliše krvni pritisak, snižava visok holesterol, rešava probleme s cirkulacijom, oporavlja nakon infarkta i angine pektoris, uravnotežava srčani ritam, a štiti i od infekcija.

Leocardin, za čistu peticu!

Haj’mo, semenkeee, dinar za fišek!

Mi pripadnici starijih generacija još uvek pamtimo bioskope bez Dolbi i 3D sistema, ispred kojih je obavezno stajao čikica sa pletenom korpom prepunom semenki i već spremnim fišecima od papira. Verovatno i dan-danas, sam pogled na bele semenke nas vraća u prošlost i zvuk grickanja koji bi dopirao sa svih strana dok gledamo u veliki ekran. Dešavalo se da se traka zaglavi, na sred projekcije se upali svetlo dok je ’majstor’ ne opravi, i prene nas iz uljuljkanosti, da bismo shvatili da smo okruženi ljuskama od semenki koje bi, oni nemarniji, bacali na pod ispod sebe. Ne retko bi po neka semenka poletela ka redovima ispred, s namerom da se u šali pogodi veseli drugar, pa bi greškom završila na natapiranoj frizuri neke gospođe…

Bila su to lepa vremena kojih se s nostalgijom sećamo, iako nam moderni bioskopi nude mnogo udobnije stolice, kvalitetniji zvuk i fantastične specijalne efekte. Danas umesto semenki grickamo kokice koje kupujemo na biletarnici modernog bioskopa u tržnom centru, spremljene s mnogo nezdravih masti i soli, i pijemo preslatke gazirane sokove. Semenke polako iščezavaju, kao i zvuk grickanja koji je sada drastično ublažen bučnim bioskopskim efektima.

Običaj grickanja semenki dobili smo od naroda bliskog istoka kod kojih se tradicionalne grickalice i dalje obilno koriste. I upravo taj običaj objašnjava nižu stopu oboljenja prostate i kardiovaskularnog sistema kod njih. O blagodetima bundeve već smo pisali ovde: http://herbaroom.com/bundeva/ , a sada ćemo se koncentrisati na koncentrat – na mikrokosmos koji se krije u jednoj njenoj semenki.

Bundevine semenke su odličan izvor magnezijuma – jedna šaka ovog dragocenog semena sadrži čak pola preporučene dnevne doze magnezijuma. A zašto je ovaj mineral bitan? Zato što bez njega nema ni života – bez njega srce ne može da kuca, DNK ne može da se sintetiše, kosti i zubi ne bi mogli da se formiraju, krvni sudovi i mišići bili bi uvek napeti, a ni creva ne bi mogla da vare hranu. Magnezijum nam održava zdrav krvni pritisak, štiti srce od srčanog udara i čuva krvne sudove. Pored magnezijuma, semenke sadrže antioksidantne i vlakna koja takođe čuvaju srce, ali i jetru. Dakle, kada grickamo semenke, naše srce se bukvalno raduje.

Semenke su bogate još jednim neophodnim mineralom – cinkom. Zahvaljujući njemu ćelije u našem telu mogu da rastu i dele se, a neophodan je za zdrav san, dobro raspoloženje, funkcionisanje čula ukusa i mirisa, zdravlje očiju i kože. Cink reguliše nivo insulina, a muškarcima je neophodan za održavanje normalnih seksualnih funkcija. Život bez dovoljne količine cinka je naporan, jer tada moramo da se borimo sa prehladama, hroničnim umorom, depresijom, nečistom kožom i aknama, zaboravnošću, a bez njega bismo definitivno izumrli jer je neophodan za začeće i normalan razvoj ploda. Kada grickamo semenke, bukvalno dajemo doprinos potomstvu.

Osim održavanja normalne seksualne funkcije, muškarci imaju razlog više da grickaju semenke: one čuvaju prostatu i sprečavaju hiperplaziju – neprijatno uvećanje prostate. Ozbiljna naučna istraživanja dokazala su da semenke bundeve i ulje od njih igraju veliku ulogu u očuvanju zdravlja prostate. Dakle, kada grickate semenke u mladosti, bukvalno mislite na starost, a kada ih grickate u zrelim godinama, živite u trenutku.

Nisu semenke dobre samo za muškarce. Fitoestrogeni iz ulja semenki bundeve održavaju nivo dobrog holesterola, snižavaju krvni pritisak, smanjuju pojavu valunga, glavobolje i bola u zglobovima. Dakle, kada grickate semenke, direktno zadajete udarac simptomima menopauze.

Semenke sadrže triptofan, amino kiselinu koju naše telo pretvara u serotonin, a potom i u melatonin, bez koga nema zdravog sna. Zato je naročito korisno jesti semenke par sati pre odlaska u krevet. Grickajući semenke predveče bukvalno sebi garantujemo dobar san.

Istraživanja su potvrdila da ulje od semenki bundeve ima protivupalni efekat. Zato je naročito dragoceno osobama koje pate od artritisa ili hroničnih bolova u kostima i zglobovima. Grickajući semenke eliminišemo ili smanjujemo potrebu da koristimo sintetičke protivupalne lekove.

Svakako ne preporučujemo da semenke grickate na javnim mestima i bacate ljuske oko sebe, ali kada uveče sednete pred TV da odgledate omiljenu seriju, film ili utakmicu, uzmite šaku semenki i napravite fišek od papira za ljuske. A možete kupiti i golicu, već oljušteno seme. Mada, gde je tu duh dobrih, starih vremena…

U dobra vremena vas vraća i Herba Svet svojim biljnim preparatima: srce i krvne sudove možete dodatno zaštititi ili oporaviti pomoću Leocardina, prirodnog preparata na bazi lekovitog bilja. Leocardin reguliše pritisak, poboljšava cirkulaciju, oporavlja kardiovaskularni sistem nakon infarkta, Koksaki virusa i angine pektoris, i reguliše nivo holesterola.

A svakom muškarcu preporučujemo bundevine semenke i – Hipo Prostat. To je prirodna formula koja čuva vitalnost prostate i sprečava hiperplaziju, umanjuje učestalost mokrenja, eliminiše otežalo mokrenje i sprečava infekcije urinarnog trakta.

Za život u venama

Naše srce vredno radi čitav svoj vek. Krv koju pumpa protiče kroz ceo organizam i bukvalno nam daje život. Dešava se da mu je rad otežan ili skoro nemoguć, a često mu i sami odmažemo nezdravim načinom života. Kada je količina krvi koju srce pumpa veća, ili kada su arterije kroz koje teče krv oštećene, suviše uzane, krute ili zapušene, pritisak raste.

Povišen krvni pritisak je onaj koji je veći od 140/90 mmHg. Gornji pritisak, sistolni, rezultat je kontrakcije, odnosno grčenja leve srčane komore, a donji, dijastolni, rezultat je pritiska dok su zalisci aorte zatvoreni.

Zamislite da ručno pumpate vodu u cevovod i da od protoka vode u tom cevovodu zavisi nečiji život. Ali vremenom cevi počnu da rđaju, nakupi se kamenac i delimično ih zapuši, i vi osećate da morate sve jače da pritiskate pumpu. Naravno da će se u nekom trenutku neki deo pumpe oštetiti, kao i da ćete i vi osetiti zamor zbog preteranog napora. Zamislite sada kako je vašem srcu. Kada bismo mogli da imamo svakodnevni vizuelni uvid u rad sopstvenog srca, verovatno bismo ga bolje čuvali.

Hipertenzija ili visoki krvni pritisak jedan je od najpodmuklijih poremećaja. Većina ljudi koja je ima toga nije ni svesna. U Srbiji svaka deseta osoba pati od visokog krvnog pritiska. Nauka je nedvosmisleno dokazala da povišeni krvni pritisak izazivaju sledeći faktori:

  • gojaznost
  • povišen holesterol
  • povišen šećer u krvi
  • i sve to udruženo u metabolički sindrom: nagomilane naslage masti u predelu struka, povišeni trigliceridi i loš holesterol, nizak ’dobar’, tj. HDL holesterol, povišen nivo insulina
  • neumereno konzumiranje alkohola
  • pušenje
  • nasledni faktor
  • preteran unos soli

Hipertenzija se često otkriva na rutinskom sistematskom pregledu jer lako zanemarujemo njene simptome. Ako oslušnemo svoj organizam i primetimo da imamo neke od sledećih simptoma i znaka, potrebno je da hitno odemo na pregled:

  • česte jake glavobolje
  • zamućen vid
  • bezrazložni umor
  • osećaj da ostajemo bez vazduha
  • osećaj konfuzije
  • bol u grudima
  • osećaj da nam srce ’preskače’ i snažno lupa
  • osećaj bubnjanja u ušima, grudima ili vratu
  • krv u mokraći.

Hipertenzija može izazvati niz dodatnih poremećaja, osim srčanog i moždanog udara i stvaranja i pucanja aneurizme (proširenja zida krvnih sudova), može dovesti i do otkazivanja rada bubrega ili oštećenja očnog dna.

Bilo da već patimo od hipertenzije ili ne, potrebno je da svom srcu pomognemo. A to ćemo najbolje uraditi ako:

  • održavamo zdravu telesnu masu,
  • izbegavamo nezdrave masti i povećamo unos onih korisnih – omega 3. Njih ima u lanenom semenu, orašastim plodovima, avokadu, maslinovom ulju, lososu i tuni,
  • smanjimo unos soli,
  • ostavimo cigarete,
  • alkohol koristimo veoma umereno, a najbolje da ga svedemo na par čaša crvenog vina nedeljno,
  • pijemo dovoljno vode,
  • unosimo hranu bogatu magnezijumom i kalijumom koji igraju bitnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska – dobra vest za ljubitelje crne čokolade,
  • redovno vežbamo,
  • stres u životu svedemo na minimum,
  • jedemo dovoljno crnog grožđa i bobičastog voća koje sadrži resveratrol. Resveratrol je antioksidans koji povoljno utiče na prohodnost i fleksibilnost vena,
  • postaramo se da obezbedimo dovoljno vitamina D, koji između ostalog, reguliše i krvni pritisak. Povremeno izlaganje suncu, najbolje jutarnjem ili večernjem, omogućava telu da samo sintetiše vitamin D,
  • smanjimo unos kofeina – dve kafe dnevno su sasvim dovoljne…

A pomoć možemo naći i u prirodi. Leocardin je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji jača srčani mišić, štiti od virusnih infekcija i balansira krvni pritisak. Preporučuje se kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema sa cirkulacijom, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, i – kod povišenog krvnog pritiska. Acetil-holin iz lekovitog bilja deluje kao snažni antihipertenziv, dok holin razlaže masnoće i sprečava njihovo deponovanje unutar krvnih sudova, na taj način zaustavljajući proces arterioskleroze. Leocardin pomaže našem srcu da nam lakše upumpava život u vene, bez opterećenja.

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!

Rasta, rasta, rastavić

Rastafarijanci, pripadnici religije potekle s Jamajke tridesetih godina prošlog veka koji veruju da je Car Etiopije, Hajle Selasije, bio inkarnacija Hrista, najprepoznatljiviji su po svojim dredovima. Dredovi, ’ućebani’ dugi pramenovi kose, inspirisani su biblijskom pričom o Samsonu, ili lavovskom grivom, i simbol su nekomformizma i slobode. Verovatno najpoznatiji pripadnik rastafarijanskog pokreta je nadaleko omiljeni muzičar Bob Marli, a rege muzika se sluša širom sveta. Rastafarijanci svoju spiritualnost izražavaju putem raznih, neortodoksnih običaja, između ostalog kroz ’duhovnu upotrebu’ kanabisa, negiranje i oštru kritiku materijalističkog načina života, propagiranje čulnog uživanja, umerenosti u hrani i vegetarijanstvo. Kako se protive svemu što je materijalno, ni njihova religija nije institucionalizovana. Ona je verovanje sa naglaskom na lični, intuitivni doživljaj i život u sadašnjem trenutku.

Bob Marli

Igrom slučaja, naziv ove religije i ime jedne biljke vrlo su slični. Ali sličnost nije samo u imenu. Rastafarijanski dredovi veoma liče na rastavić, biljku koja je jednako slobodarskog duha. Rastavić širi svoje ’dredove’ nesputano po vlažnim livadama, močvarnim predelima, poljima, uz potoke i duž puteva… Osim na rastafarijanski dred, podseća i na konjski rep, pa je još jedan narodni naziv kod nas i konjorep, na engleskom giant horsetail – veliki konjski rep, a čak i naučni, latinski naziv equisetum, ima isto značenje. Rastavić podseća i na minijaturnu jelku: listovi su mu igličasti, okrenuti na gore i – potpuno čudotvorni. On je toliko lekovit da bi se oko njega mogla isplesti čitava religija.

Stari narodi koristili su ga za razne svrhe, a pošto je abrazivan, Indijanci su njime glancali strele, i tokom vekova koristio se za poliranje posuđa od kalaja. Danas znamo da je silicijumska kiselina ta koja je doprinosila da  posuda zasija. I baš je ona ta koja ima izuzetna lekovita svojstva.

Smatra se da je, tokom paleozoika, najstarije ere planete Zemlje, i perioda karbona (perioda kada se taložio kameni ugalj), rastavić bio džinovska biljka, najdominantnija, i da je rastao petnaestak metara u visinu. Danas je ovo višegodišnja biljka koja dostiže do pola metra.

Rastavić sadrži flavonoide, alkaloide, glikozide, vitamin C, karotin, mangan, kalijum, gvožđe, i vrlo korisnu silicijumsku kiselinu.

Da vidimo kakva sve lekovita svojstva ima rastavić:

  • Rastavić je diuretik, podstiče izbacivanje nagomilane tečnosti iz organizma i prečišćava ga. Zato je sjajan kod celulita i naslaga na bokovima.
  • Dijuretsko dejstvo ove biljke pomaže i kod oticanja nogu i edema nastalih usled povreda ili šećerne bolesti.
  • Rastavić štiti mokraćne puteve i čitav urinarni trakt jer sprečava nastanak kamenca. Kod već postojećih kamenčića, u stanju je da ih smanji i pospeši njihovo izbacivanje. Veoma je lekovit kod upale mokraćnih puteva i krvarenja, olakšava bolno mokrenje i sprečava upale bubrega i prostate.
  • On pomaže i kod čira na želucu, zatvora i lenjih creva.
  • Silicijumska kiselina sadrži, pored silicijuma, i kalcijum koji je izuzetno bitan kod preloma kostiju i povreda ligamenata i hrskavica. Dakle, rastavić jača kosti, pomaže kod osteoporoze, bolova u kostima i zglobovima.
  • Silicijumska kiselina, pošto zaceljuje tkiva, korisna je i kod oštećenja pluća i krvnih sudova. Preporučuje se kod tuberkuloze, arteroskleroze i proširenih vena.
  • Rastavić je, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, dobar i kod menstrualnih bolova, pojačanog krvarenja i sekreta.
  • On pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca pa je odličan kod anemije.
  • Ova biljka, odnosno njena silicijumska kiselina, jača kožu, kosu, nokte, dodaje elastičnost kolagenim vlaknima, pomaže kod alopecije i uklanja perut.

I to nije sve. Rastavić je pravi rudnik zlata. U bukvalnom smislu. Kako biljke preko korena izvlače korisne materije iz tla, to čine i s metalima. Ova biljka može da akumulira više zlata od bilo koje druge. Iz jedne tone svežeg rastavića može se izdvojiti oko kilo zlata. Početkom 20. veka nastala je nova grana rudarstva – fitorudarstvo, koje posebnim tehnikama koristi biljke za prikupljanje plemenitih metala.

Rastavić je jedinstven i izuzetan, ali ga treba koristiti oprezno. S njim se ne sme preterivati, i najbolje je koristiti ga u stručno pripremljenim preparatima. Postoje neke vrste rastavića koje su toksične, pa je branje biljke potrebno prepustiti znalcima. Čaj treba piti strogo prema uputstvu. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste. Takođe, pošto je diuretik, uz rastavić uvek treba piti dovoljno vode.

Rastavić je sastavni deo nekoliko preparata Herba Sveta: u Equigalu pomaže drenažu organizma i uklanja celulit. U Hipoprostatu štiti prostatu i olakšava mokrenje. U Nefrovitu štiti čitav urinarni trakt, sprečava infekcije, stravarnje kamenčića i njihovo izbacivanje. U Leokardinu izbacuje višak tečnosti i olakšava rad srca kod srčane insuficijencije.

Ova rastafarijanski slobodna biljka donosi najveće bogatstvo, ono nematerijalno: zdravlje.

Biljka za lavlje srce

Stara legenda propoveda o rečici čije su obale bile bogato obrasle srdačicom. Stanovnici gradića kroz koji je proticala živeli su, navodno, najmanje 130 godina, a najstariji stanovnik doživeo je čak tristotu godinu.

Leonurus, u bukvalnom prevodu lavlji rep, u našem narodu poznatiji kao srdačica, spada u porodicu biljaka usnatica, a sam naziv vrste L. cardiaca govori sam za sebe. U starokineskoj medicini srdačica je imala reputaciju da produžuje život. Stari Grci su je davali nervoznim trudnicama (što je, videćemo, bilo pogrešno), i otud i engleski naziv, motherwort, majčina trava. U Evropi je oduvek bila u širokoj upotrebi, kao lek za ljude ali i za stoku. U plemenu Čiroki koristili su je za smirenje.

Kao što samo ime kaže, srdačica ima veze sa srcem. U vreme kraljice Viktorije svaki cvet imao je simbolično značenje, a srdačica je bila simbol prikrivene ljubavi. Ali ova biljka nije samo lek za emocije, već deluje kod angine pektoris, post-infarktnih stanja, smiruje i uravnotežava srčani ritam, reguliše holesterol i poboljšava cirkulaciju.

Prva zvanična kineska farmakopeja Tang Peng Ts’ao iz 659. godine naše ere spominje da je srdačica efikasna kod ’izbacivanja mrtvog fetusa i zaostale placente’. Kasnije je zaista dokazano da biljka izaziva kontrakcije materice i može izazvati pobačaj, pa se ne preporučuje trudnicama.

Ruski naučnici Maškovski i Krilov uvrstili su je u Registar medicinskih agenasa Rusije, kao biljku koja smanjuje simptome nervoze, kardiovaskularne nervoze i rane faze hipertenzije. Osim Farmakopeje Rusije, biljka je uvrštena i u Farmakopeju Evrope koja navodi da je ustaljena njena tradicionalna upotreba u smanjivanju palpitacija. Racionalna fitoterapija, priručnik za lekare i farmaceute Šulca, Hensela, Blumentala i Tajlera, takođe preporučuje srdačicu kod lupanja srca. Sokolov 1984. godine navodi kako je srdačica tri puta efikasnija od valerijane u smanjenju stresa i nervoze. Međunarodni centar za hemiju i biologiju Univerziteta u Karačiju potvrdio je da je ursolna kiselina iz ove biljke odličan inhibitor superoksida u ćelijskom sistemu.

Najdetaljnije studije uradili su Kinezi. Odeljenje za tradicionalnu kinesku medicinu Medicinskog fakulteta u Guangdžou sprovelo je 2004. godine detaljna istraživanja na pacovima kako bi se ispitao, između ostalog, anti-oksidativni efekat srdačice na rad srca pacova koji su pretrpeli infarkt miokarda. Studija je neoborivo dokazala da ekstrakt biljke uništava slobodne radikale i igra odlučujuću ulogu u zaštiti endogenoznog antioksidativnog sistema od oksidativnog stresa. Pored ovoga, studija je potvrdila i široki spektar antibakterijske, anti-inflamatorne aktivnosti, kao i veliki efekat u suzbijanju kancerogenih ćelija.

Šta je to što je lekovito u srdačici? Leonurin, alkaloid iz ove biljke, pokazao se kao uspešan inhibitor vaskularnog tonusa, jednostavnim jezikom rečeno, opušta mišiće. Tanini imaju bakteriostatičko i antioksidantno dejstvo. Acetil-holin uravnotežava krvni pritisak. Holin razlaže masnoće i usporava njihovo taloženje, a minerali poboljšavaju cirkulaciju i usporavaju starenje krvnih sudova. Ursolna kiselina čuva nerve, memoriju, stimuliše rad mišića, štiti od karcinoma i sprečava oštećenja izazvana srčanim udarom.

Srdačica, taj simbol prikrivene ljubavi, uopšte ne krije svoju ljubav prema čoveku. Tu je, svuda oko nas, vekovima na usluzi, a osim na poljima i u šumama sada je možemo naći i u laboratoriji Herba Sveta. Leocardin je stručno osmišljeni preparat koji hrani i jača srce, a pored srdačice sadrži još 5 lekovitih biljaka koje upotpunjuju njeno dejstvo. Leocardin – za lavlje srce.