Category Archives: Nefrovit

Šta imaju zajedničko veštice, metle i kamen u bubregu?

Veštice lete na metlama od davnina do Hari Potera. Preteče ‘Nimbusa 2000’ koristili su stari narodi, od severa Evrope do američkih Indijanaca. Smatra se da su druidi, šamani, vračevi koristili razne halucinogene biljke tokom spiritualnih rituala, pomoću kojih bi stvarali iluziju letenja. Let je predstavljao simboličnu vezu između materijalnog i duhovnog sveta, vezu sa umrlima i precima, spajanje sa bogovima.

Iako prevladava mišljenje da su veštice isključivo žene, najstariji pisani dokument o veštičarenju iz 1453. godine pominje izvesnog Gijoma Edelina kako leti na metli. Bez metle, Hari Poter ne bi pobeđivao u kvidiču, a njegov sjajni nimbus ima dršku od mahagonija, i grančice od breze ili leske, zavisno od namene: breza omogućava žustro poletanje, a leska precizan okret.

Tradicionalne veštičje metle su imale dršku od jasena na čijem kraju bi bile privezane grančice breze. Po keltskoj legendi, veštice bi odlazile u šumu i molile vile da im pokažu najbolje drvo za metlu. Na taj način bi ’etiketirale’ svoje metle kao magične i moćne, ’dodirnute’ duhom natprirodnog, i svi bi verovali u njihovo magijsko dejstvo. A zašto baš grančice breze?

Naziv ovog prelepog drveta potiče iz sanskritskog – bhurga, sa značenjem ’drvo po čijoj kori može da se piše’. Od bhurge, reč je evoluirala do keltskog betu, engleskog birch, ruskog bereza i našeg breza. To je prvo drvo koje je niklo nakon Ledenog doba, a isti scenario ponavlja se i svake godine u proleće kada breza prva propupi. Logično je da je naš predak prepoznao moć i simboliku ovog drveta i preneo je kako u mitologiju, tako i u svakodnevni, praktični život. Brezovo drvo je savitljivo, ali i izdržljivo, pa se od njega vekovima pravilo sve, od kanua, preko korpi do koliba. Američki Indijanci su verovali da grom ne može da udari u brezu i pod njom tražili utočište tokom olujnih noći.

Breza je deo tradicionalnih obreda širom sveta. Kod nas, kada svatovi polaze iz kuće u crkvu, preskaču brezovu metlu koja ’čisti’ svo zlo i uroke. Smatra se da ovaj običaj potiče od starih Kelta koji su masovno naseljavali naša područja i mešali se sa Slovenima. Kod Kelta, metla je predstavljala savršeni balans viših sila, jer sadrži mušku i žensku energiju. Mušku simbolizuje drška falusnog oblika a žensku deo sa povezanim grančicama. I danas se, zato, i u Škotskoj koristi u svadbenim ceremonijama.

Rusi grančice breze postavljaju iznad ulaznih vrata kako bi se zle sile zadržale napolju. Viktorijanci u staroj Engleskoj bi šibali decu brezovim grančicama, s ciljem da se iz njih isteraju zle sile. Kolevke su se pravile od brezovog drveta da zaštite novorođenčad, a u škotskom visokogorju krave bi se gonile brezovim štapovima da bi donosile na svet zdravu telad. Breza je diljem sveta simbol obnove i pročišćenja. I to nije slučajno. Moderna fitofarmacija je dokazala da breza ima veliku moć da pročisti organizam.

Postoji mnogo podvrsta breza, a nama su najpoznatije dve – bela (obična) i cvetna (severna). Obe su lekovite i kao lek mogu se koristiti list, pupoljak, kora i sok. Danas znamo da list breze sadrži flavonoide, tanine, saponine, fenil karbonske kiseline, triterpenske alkohole i vitamin C. Šta to sve znači? Pre svega da je breza jak urinoantiseptik i diuretik. Naučna studija Evropskog naučnog udruženja za fitoterapiju (ESCOP) dokazala je da breza moćno pročišćava urinarni trakt, naročito u slučajevima upala, peska i kamena u bubregu, i odlična je kao pomoćna terapija u lečenju bakterijskih infekcija urinarnog trakta. Breza je diuretik, pospešuje drenažu – izbacivanje viška vode iz organizma, štiti organe za varenje, i ima sposobnost da smiri upale. Odlična je kod infekcija, cistitisa i drugih upalnih stanja mokraćnih kanala i prostate.

Osim što je sjajna za mokraćne puteve, odlična je i za kožu. Svi se sećamo čuvenih šampona od breze u litarskim pakovanjima, iz skromnih vremena kozmetičke industrije. Breza je odlična kod dermatitisa i lišajeva, smiruje kožu i balansira njenu pH vrednost. Pošto je diuretik, breza pomaže i kod bolnih zglobova, reumatizma, problema sa jetrom i gojaznosti.

Breza je, pored još 4 lekovite biljke, našla svoje mesto i u modernom preparatu osmišljenom na postulatima tradicionalne biljne medicine. Nefrovit je prirodna formula namenjena revitalizaciji i očuvanju zdravlja bubrega, mokraćnih kanala i prostate. Nefrovit smiruje upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala, efikasan je kod bakterija, ešerihije i drugih infekcija. Pomaže u eliminaciji peska i kamenčića iz bubgrega. Uz Nefrovit – pesak i kamen, kao metlom odnešen!

Veronika, vrlina puna

Kada bi hteli da nešto pohvale, stari Rimljani bi govorili da je vrlo kao veronika – prepuno vrlina, dobrih osobina. Rimljani su na biljku veroniku, kod nas poznatiju kao čestoslavica, nabasali prilikom osvajanja Evrope. Među germanskim i keltskim plemenima je bila veoma cenjena, pa se ubrzo našla i u rimskoj farmakopeji gde je zauzela počasno mesto, kao ’lek sveta’, lek za sve. Po Pliniju, veronika je zapravo betonica, ona koja potiče od keltskog plemena Betonaca. Ali poreklo reči veronica je latinizovan oblik grčkog vereniki – ona koja donosi pobedu. I naš naziv čestoslavica asocira na slavu, i jednako glorifikuje ovu biljku.

U Engleskoj se zove speedwell, od arhaičnog speed u značenju bujati, napredovati, a naučno ime veronica dobila je pre pola veka, i to po svetici koja je presrela Hrista dok je nosio krst na putu ka Golgoti, i svojom maramom mu obrisala znoj i krv sa lica. Veronikina marama je u tom trenutku na sebi zadržala obrise Hristovog lika – vera iconica – pravi, istinski lik, i ta scena je čest hrišćanski motiv na bezbrojnim slikama i ikonama. Nemci, kod kojih se čestoslavica koristi od davnina, je zovu ’nagradom časti’, biljkom koja briše zaborav, pa su u Srednjem veku vitezovi često nosili venčiće u koje su upleteni njeni cvetići kao spomen na velike viteške poduhvate.

Kakvo god da je poreklo imena veronike, očigledno je mnogim narodima bila i inspiracija, i lek. I u našoj tradicionalnoj medicini čestoslavica zauzima cenjeno mesto i koristi se vekovima za lečenje raznih oboljenja i stanja. Čaj od veronike sadrži tanine, i ima gorak ukus, pošto je prirodni astringent –ima sposobnost da skuplja pore i tkiva. Tokom 19. veka u Francuskoj se zbog ukusa koristio kao ’sirotinjski čaj’, zamena za crni čaj kog su zvali Thé d’Europe – evropski čaj, baš kao što se i cikorija koristi kao zamena za kafu. Ali baš te gorke materije koje joj daju ukus, doprinose i njenoj lekovitosti. Pored njih, tu su i brojne organske kiseline, polifenoli, smole, saponidi, glikozidi, etarska ulja, ali i vitamini: C, K i E.

Upravo su tanini iz veronike pomogli španskom kralju Karlu V da olakša nesnosne bolove od kojih je patio usled gihta. Ova biljka čisti krv i okrepljuje, smanjuje upale, bol u zglobovima, smiruje iritacije kože pa je sjajna kod ekcema i staračkog svraba, umiruje želudac i pomaže varenje. Veronika je sjajna i kod problema s nervima, umiruje organizam i psihu, uveče opušta i olakšava ulazak u san, otklanja depresiju, a pravi je prijatelj zaboravnih. Sadrži manitol koji poboljšava memoriju, povoljno utiče na centralni nervni sistem i otklanja nesvesticu – zato se veronika koristi i za preventivu i lečenje Parkinsonove bolesti.

Još jedno povoljno dejstvo veronike je na urinarni trakt: ona pomaže rad bubrega i izbacivanje peska, leči infekcije i podstiče drenažu. Dobar je čistač pluća, koristi se za iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća kod niza respiratornih oboljenja, olakšava bol u grudima, i pomaže pušačima kod pušačkog kašlja. Moderna medicina testirala je dejstvo veronike na čir: u studiji koja je rađena na pacovima, potvrđeno je značajno ulcerogenično dejstvo ove biljke – ona leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i podstiče regeneraciju sluzokože organa za varenje.

I na kraju, veronika nije inspiracija samo u religiji, viteštvu i fitofarmaciji. Ušla je i u modernu književnost preko Deane Rejborn, američke spisateljice koja je osmislila serijal romana i smestila ih u viktorijansko doba. Sve to ne bi bilo ništa čudno da se glavna junakinja ne zove baš – Veronica Speedwell. Njeno ime bismo mogli da prevedemo kao Veronika Čestoslavić. Ona je biolog, pasija su joj leptiri, putuje svetom i istražuje, i usput rešava zamršene misterije.

Pa, eto ideje da iskombinujete lepo i korisno, skuvate jedan čaj od veronike i pijuckate ga dok čitate o avanturama Veronike Čestoslavić. A možete i prečicom: veronika ulazi u sastav tri preparata HerbaSveta: u Nefrovitu čisti urinarni trakt, uklanja upale i pesak, u Leocardinu umanjuje nervozu i napetost i tako štiti srce i arterije, dok u Disanu pomaže iskašljavanje i otklanja bol u grudima. I za razliku od romana Deane Rejborn, u HerbaSvetu nema misterije: sve je jednostavno i dostupno.

 

Urin, ogledalo zdravlja

Po legendi australijskih Aboridžina, Bog se jednog dana naljutio na ljude i rešio da ih udavi –  sopstvenom mokraćom. Tako su nastali okeani. Ovo je verovatno najluđa teorija o nastanku okeana, ali po sastavu, urin i morska voda su prilično slični. Okeani su, na neki način, ogromni toaleti morskih bića – smatra se da jedan kit dnevno izbaci 600-900 litara urina.

Neke životinje uopšte ne mokre, na primer ptice višak vode izbacuju zajedno sa stolicom, dok zmije uopšte nemaju bešiku ni sposobnost da zadrže mokraću, već je izbacuju čim se formira. Urin je od velikog značaja i ima široku upotrebnu funkciju, kako kod životinja koje ga koriste za obeležavanje teritorije, rashlađivanje, teranje insekata, tako i kod ljudi, tokom istorije. Pre par vekova, u Engleskoj i Francuskoj smatralo se da urin osvežava kožu lica i daje joj sjaj, što nije daleko od istine – danas se u laboratorijama proizvodi sintetička urea koja se stavlja u kozmetiku. Pre otkrića kvasca u Evropi, za narastanje hleba koristio se – da, urin! Pre pojave savremenih analiza, lekari su prosipali mokraću u pesak da vide da li će privući insekte i na taj način donosili dijagnozu o šećernoj bolesti. Stari Grci su lečili psihičke poremećaje magarećim urinom. Nemački alhemičari probali su da od mokraće naprave zlato, ali umesto toga otkrili su beli fosfor. Eskimi su natapali travu urinom i njom čistili zube nakon jela…

Interesantno je da su žene do pre samo par vekova mokrile stojeći. Nosile su široke suknje do zemlje, a donji veš tada još nije bio otkriven. Muškarci i žene ne samo da koriste drugačije ’alate’ za pražnjenje bešike, već se i tehnike razlikuju: ženama pomaže gravitacija, dok se kod muškaraca kontrahuje mišić nekoliko puta kako bi se bešika ispraznila do kraja. Kod muškaraca je bešika dugačka oko 20 cm, a kod žena samo 5. To bi moglo da objasni velike razlike u konzumaciji piva.

Naši bubrezi konstantno rade i prerađuju otpadne materije, soli i druge neželjene supstance iz krvi, i izbacuju ih iz organizma putem mokraće. Jedan bubreg je u stanju da u potpunosti isfiltrira krv, i u situacijama kada jedan od bubrega otkaže, drugi ima sposobnost da se uveća za 50% za samo dva meseca i preuzme kompletunu funkciju na sebe. Tokom života, bubrezi prečiste dovoljno tečnosti da se napuni jedno manje jezero.

Urin se sastoji od 95% vode, 2,5% uree i 2,5% raznih minerala, soli, kreatina i enzima. I danas u nekim zemljama vlada uverenje da je lekovit. U Nemačkoj ga pije oko 5 miliona, a u Kini oko 3 miliona osoba. ’Urinoterapiju’ koristili su Gandi, Džon Lenon, Džim Morison i Boj Džordž. Mokraća jeste sterilna, ali samo dok je u bešici. Onda kada napusti telo, puni se bakterijama. Takođe, mokraća sadrži soli koje mogu pojačati dehidrataciju, pa se ne savetuje piti je čak ni u ekstremnim situacijama kada nemamo vode.

Mokraća je odličan pokazatelj stanja organizma, i to se može videti već na prvi pogled. Svetla, blago žućkasta boja ukazuje na to da smo zdravi i da pijemo dovoljno vode. Bledo narandžasta ukazuje na prekomeran gubitak vitamina B iz krvotoka. Tamno žuta ili smeđa govori da smo dehidrirali. Braonkasta ukazuje na problem s jetrom ili žuči, žuticu ili Gilbertov sindrom. Crnu ili tamnu boju izaziva melanom. Crvena boja mokraće znači da je prisutna krv, i da je potrebno hitno posetiti lekara. Mokraća može biti i plava, kada unosimo previše hrane ili napitaka sa veštačkim bojama. Narandžasta ili ružičasta je bezazlena – znači da smo jeli cvekle ili šargarepe. Ukoliko je prisutna pena, to može biti znak prisustva proteina u mokraći. I to je signal da treba otići na kontrolu.

Čudan miris mokraće se može osetiti nakon što smo jeli špargle, beli luk, pili malo više kafe i alkohola. Ako je miris izrazito neprijatan, to može ukazivati na bakterijsku infekciju ili seksualno prenosivu bolest. Miris amonijaka nam govori da smo dehidrirali, a slatkasti ili voćni miris da treba da proverimo nivo šećera u krvi, jer je moguće da imamo dijabetes. Posebna ’nota’ oseća se u urinu trudnica tokom prvog tromesečja, i za nju su zaslužni hormoni. Preterani unos suplemenata ili neki lekovi mogu izazivati promenu boje i mirisa urina.

Važno je bešiku redovno prazniti i ne trpeti jer u suprotnom može da nam oslabi mišić dna karlice. Posledica je loša kontrola funkcije bešike, što može biti veoma neprijatno i poremetiti nam društveni život. Takođe, spazam mišića koji drže bešiku može prerasti u bol, koji može potrajati danima. Još jedna posledica preteranog zadržavanja mokraće može biti i prekomerno istezanje bešike. Zato, koliko god da smo prezauzeti, bešika mora biti na prvom mestu.

Prvi i najvažniji preduslov za dobro funkcionisanje bubrega i bešike je dobra hidratacija. Našem telu je voda neophodna, i dobro je dnevno popiti dve litre. Na taj način, čak i ako postoje preduslovi za bakterijske infekcije, možemo drastično da ih smanjimo. A tu je i prijatelj našeg urinarnog sistema – Nefrovit. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji sprečava upalu bubrega i bešike, infekcije mokraćnih puteva, efikasan je kod ešerihije koli, sprečava nastanak i pospešuje eliminaciju peska i kamenčića, i olakšava bolne krize.  Nefrovit, za lepši odraz zdravlja u ogledalu!

Kad bešika remeti san

San je osnovna potreba, i ako ga nemamo dovoljno, ili nije kvalitetan, nećemo biti u stanju da normalno funkcionišemo tokom dana, pašće nam imunitet i bićemo podložniji bolestima. Jedan od uzroka razbijenog sna može biti i potreba da noću često ustajemo i odlazimo do toaleta.

Bitno je da prepoznamo da li je baš bešika ta koja nas budi ili su to neki spoljni faktori. Ako se tokom noći probudimo, na primer zato što komšija pušta glasnu muziku ili je napolju nevreme i grmljavina, pa shvatimo da imamo potrebu da odemo do toaleta, nema mnogo razloga za brigu. Međutim, ako je upravo bešika ta koja nas probudi iz dubokog sna, i to se dešava veoma često, iz noći u noć, možda više puta tokom jedne noći, onda bi trebalo da potražimo stručnu pomoć i uradimo kontrolne preglede.

Ponekad smo sami krivi što preopteretimo bešiku pred spavanje, a ponekad je uzrok mnogo dublji i ozbiljniji. Evo koji mogu biti razlozi česte potrebe da noću mokrimo:

  • Pijemo pred spavanje napitke koji sadrže kofein ili alkohol. Oba su poznati diuretici, i ne bi ih trebalo unositi najmanje četiri sata pre odlaska u krevet.
  • Pijemo suviše vode kasno uveče. Veoma je bitno piti dovoljno vode tokom dana, naročito u letnjim mesecima. Ali najbolje je rasporediti tečnost više tokom jutra i ranog popodneva, a manje kasnije tokom dana i večeri.

  • Otiču nam ekstremiteti. Ako smo skloni edemu – oticanju nogu i ruku, to znači da nam se voda nakuplja u tkivu, i potom se tokom noći, dok smo u horizontali, naglo izdrenira.
  • Smanjen nam je vazopresin – antidiuretični hormon. Ovaj hormon stimuliše resorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje finalnog urina. Kako starimo, već od 40. godine života, imamo ga sve manje, pa je i normalno da moramo češće da posećujemo toalet, naročito kada pređemo šezdesetu.
  • Imamo urinarnu infekciju. Infekcije mokraćnog sistema otežavaju mokrenje, izazivaju osećaj peckanja i tankog mlaza mokraće. Iako češće pogađaju žene koje imaju kraću uretru pa bakterije lakše napadnu bešiku, ni muškarci nisu pošteđeni, i tada imaju osećaj da moraju često da mokre.
  • Imamo seksualno prenosivu bolest. Hlamidija nas može često terati u toalet. Još jedan znak postojanja seksualno prenosive bolesti je peckanje prilikom mokrenja.
  • Imamo dijabetes ili početak dijabetesa. Kod dijabetesa, telo se brani od viška šećera tako što pojačano stvara urin. Takođe, dijabetičari stalno osećaju žeđ pa i piju više tečnosti.
  • Imamo uvećanu matericu ili jajnike. Ciste, polipi, miomi ili tumori na reproduktivnim organima mogu pritiskati bešiku i davati nam osećaj da imamo potrebu da mokrimo.
  • Zid karlice nam je oslabio. Ženama tokom godina i kao posledica porođaja, slabe mišići i ligamenti koji čine potporu u karlici i drže bešiku i matericu. To može dovesti do prolapsa bešike, kada se ona nađe u takvom položaju u kom je konstantno pritisnuta.
  • Imamo problem s prostatom. Kod muškaraca prostata se konstantno uvećava, i sa godinama počinje da pritiska uretru, što otežava mokrenje i stvara osećaj konstantne potrebe za mokrenjem.

Na prva dva razloga možemo lako sami uticati. Ali ostali zahtevaju malo više pažnje, ili čak ozbiljno lečenje. Svakako je bitno reagovati na vreme i sprečiti nastanak još većeg problema. Tu nam dosta može pomoći i priroda u stručno osmišljenim preparatima Herba Sveta:

Nefrovit nam može pomoći da se izborimo s infekcijama mokraćnih puteva, upala bešike i bubrega, peska i kamena u bubrezima i bešici.

Hipoprostat pomaže muškarcima kod akutne i hronične infekcije prostate, uvećanja i adenoma prostate.

Femisan A jača reproduktivni sistem i imunitet žene, bori se protiv cista i mioma.

Equigal pomaže u eliminaciji tečnosti koja se nakuplja u organizmu i čisti ga.

A tu je i Optima Forma, borac protiv stresa i depresije, koja opušta i olakšava ulazak u san.

Uz preparate Herba Sveta, do mirnog sna!

Ne držite bubreg u loju

Bubrezi su čistači organizma. Zahvaljujući njima, višak vode i sve nečistoće u telu izvlače se iz sistema i izbacuju kroz mokraću. Na taj način u telu se održava balans elemenata, naročito soli, kalijuma i kiselosti. Bubrezi igraju ulogu i u održavanju normalnog krvnog pritiska i opšteg zdravlja kardiovaskularnog sistema, u sintezi vitamina D koji nam je bitan za kosti, i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Možemo biti potpuno nesvesni činjenice da nam bubrezi ne rade kako treba. Simptomi često mogu izostati ili biti neprimetni, pa bubrezi mogu izgubiti čak 90% svoje funkcije a da ne osetimo nikakvu promenu. U Srbiji je čak 5400 osoba na dijalizi. Dijaliza zamenjuje samo 10% funkcije bubrega, i ne uspeva da reši ostale probleme koje izaziva propadanje ovog organa, poput anemije i kardiovaskularnih oboljenja. Zato je veoma bitno da se svaki problem sa radom bubrega otkrije na vreme.

Koji su simptomi otkazivanja rada bubrega?

  • Lupanje srca – kada bubrezi ne rade kako treba, gomila se kalijum u organizmu što može izazvati lupanje srca.
  • Smanjeno mokrenje – tečnost se zadržava u tkivu, umesto da se drenira i sliva u bešiku, pa ređe odlazimo u toalet. U tom slučaju bitno je obratiti i pažnju na boju mokraće. Ako inače pijemo dovoljno vode a mokraća je veoma tamna, to je znak da sa bubrezima nešto nije u redu. Ako analiza urina ukaže na pojavu belančevina, to je još jedan nemili dokaz.
  • Oticanje – Bubrezi dreniraju telo. Ako im je rad poremećen, tečnost će se nagomilavati u tkivu što za posledicu ima edeme – oticanje.
  • Manjak apetita, mučnina, zbrkane misli – kako se štetne materije nagomilavaju u organizmu i nemaju mogućnosti da se kanališu, tako ceo sistem počinje da pati, uključujući i organe za varenje i mozak.
  • Visok krvni pritisak – rad bubrega je izuzetno bitan za regulaciju krvnog pritiska u telu. Unutar samog organa, ako je oštećen, krvotok će biti preopterećen, krv će prejako pumpati i oštetiti zidove krvnih sudova.
  • Pospanost i umor – bubrezi, između ostalog, utiču na nivo hemoglobina. Ako ne mogu da rade kako treba, to može izazvati anemiju, što uzrokuje osetni pad energije.

Najveći neprijatelji bubrega su visok šećer u krvi i visok pritisak. Zato su izuzetno bitni redovni sistematski pregledi kod kardiologa i endokrinologa, kao i redovna kontrola kreatinina i glukoze u krvi. U suprotnom, ako zapustimo ova dva zdravstvena aspekta, može doći do bubrežne insuficijencije – trajnog oštećenja bubrega. Još jedan neprijatelj bubrega, koji je često udružen sa pomenuta dva poremećaja, jeste gojaznost. Umerena i zdrava ishrana i unošenje dovoljnih količina čiste i kvalitetne vode, uz redovno vežbanje treba da nam postane stil života, ne samo zarad zdravlja bubrega već i opšte dobrobiti.

Zato nemojte držati svoj bubreg u loju, već ga obilno zalijte čistom vodom. A tu je i Nefrovit, prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji obezbeđuje bolju razmenu materija, eliminaciju mokraćne kiseline i drugih toksina i štetnih metabolita iz organizma. Nefrovit čuva bubrege, deluje kod infekcija i upala, olakšava mokrenje, pomaže kod peska i kamena i pospešuje drenažu organizma.

Rasta, rasta, rastavić

Rastafarijanci, pripadnici religije potekle s Jamajke tridesetih godina prošlog veka koji veruju da je Car Etiopije, Hajle Selasije, bio inkarnacija Hrista, najprepoznatljiviji su po svojim dredovima. Dredovi, ’ućebani’ dugi pramenovi kose, inspirisani su biblijskom pričom o Samsonu, ili lavovskom grivom, i simbol su nekomformizma i slobode. Verovatno najpoznatiji pripadnik rastafarijanskog pokreta je nadaleko omiljeni muzičar Bob Marli, a rege muzika se sluša širom sveta. Rastafarijanci svoju spiritualnost izražavaju putem raznih, neortodoksnih običaja, između ostalog kroz ’duhovnu upotrebu’ kanabisa, negiranje i oštru kritiku materijalističkog načina života, propagiranje čulnog uživanja, umerenosti u hrani i vegetarijanstvo. Kako se protive svemu što je materijalno, ni njihova religija nije institucionalizovana. Ona je verovanje sa naglaskom na lični, intuitivni doživljaj i život u sadašnjem trenutku.

Bob Marli

Igrom slučaja, naziv ove religije i ime jedne biljke vrlo su slični. Ali sličnost nije samo u imenu. Rastafarijanski dredovi veoma liče na rastavić, biljku koja je jednako slobodarskog duha. Rastavić širi svoje ’dredove’ nesputano po vlažnim livadama, močvarnim predelima, poljima, uz potoke i duž puteva… Osim na rastafarijanski dred, podseća i na konjski rep, pa je još jedan narodni naziv kod nas i konjorep, na engleskom giant horsetail – veliki konjski rep, a čak i naučni, latinski naziv equisetum, ima isto značenje. Rastavić podseća i na minijaturnu jelku: listovi su mu igličasti, okrenuti na gore i – potpuno čudotvorni. On je toliko lekovit da bi se oko njega mogla isplesti čitava religija.

Stari narodi koristili su ga za razne svrhe, a pošto je abrazivan, Indijanci su njime glancali strele, i tokom vekova koristio se za poliranje posuđa od kalaja. Danas znamo da je silicijumska kiselina ta koja je doprinosila da  posuda zasija. I baš je ona ta koja ima izuzetna lekovita svojstva.

Smatra se da je, tokom paleozoika, najstarije ere planete Zemlje, i perioda karbona (perioda kada se taložio kameni ugalj), rastavić bio džinovska biljka, najdominantnija, i da je rastao petnaestak metara u visinu. Danas je ovo višegodišnja biljka koja dostiže do pola metra.

Rastavić sadrži flavonoide, alkaloide, glikozide, vitamin C, karotin, mangan, kalijum, gvožđe, i vrlo korisnu silicijumsku kiselinu.

Da vidimo kakva sve lekovita svojstva ima rastavić:

  • Rastavić je diuretik, podstiče izbacivanje nagomilane tečnosti iz organizma i prečišćava ga. Zato je sjajan kod celulita i naslaga na bokovima.
  • Dijuretsko dejstvo ove biljke pomaže i kod oticanja nogu i edema nastalih usled povreda ili šećerne bolesti.
  • Rastavić štiti mokraćne puteve i čitav urinarni trakt jer sprečava nastanak kamenca. Kod već postojećih kamenčića, u stanju je da ih smanji i pospeši njihovo izbacivanje. Veoma je lekovit kod upale mokraćnih puteva i krvarenja, olakšava bolno mokrenje i sprečava upale bubrega i prostate.
  • On pomaže i kod čira na želucu, zatvora i lenjih creva.
  • Silicijumska kiselina sadrži, pored silicijuma, i kalcijum koji je izuzetno bitan kod preloma kostiju i povreda ligamenata i hrskavica. Dakle, rastavić jača kosti, pomaže kod osteoporoze, bolova u kostima i zglobovima.
  • Silicijumska kiselina, pošto zaceljuje tkiva, korisna je i kod oštećenja pluća i krvnih sudova. Preporučuje se kod tuberkuloze, arteroskleroze i proširenih vena.
  • Rastavić je, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, dobar i kod menstrualnih bolova, pojačanog krvarenja i sekreta.
  • On pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca pa je odličan kod anemije.
  • Ova biljka, odnosno njena silicijumska kiselina, jača kožu, kosu, nokte, dodaje elastičnost kolagenim vlaknima, pomaže kod alopecije i uklanja perut.

I to nije sve. Rastavić je pravi rudnik zlata. U bukvalnom smislu. Kako biljke preko korena izvlače korisne materije iz tla, to čine i s metalima. Ova biljka može da akumulira više zlata od bilo koje druge. Iz jedne tone svežeg rastavića može se izdvojiti oko kilo zlata. Početkom 20. veka nastala je nova grana rudarstva – fitorudarstvo, koje posebnim tehnikama koristi biljke za prikupljanje plemenitih metala.

Rastavić je jedinstven i izuzetan, ali ga treba koristiti oprezno. S njim se ne sme preterivati, i najbolje je koristiti ga u stručno pripremljenim preparatima. Postoje neke vrste rastavića koje su toksične, pa je branje biljke potrebno prepustiti znalcima. Čaj treba piti strogo prema uputstvu. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste. Takođe, pošto je diuretik, uz rastavić uvek treba piti dovoljno vode.

Rastavić je sastavni deo nekoliko preparata Herba Sveta: u Equigalu pomaže drenažu organizma i uklanja celulit. U Hipoprostatu štiti prostatu i olakšava mokrenje. U Nefrovitu štiti čitav urinarni trakt, sprečava infekcije, stravarnje kamenčića i njihovo izbacivanje. U Leokardinu izbacuje višak tečnosti i olakšava rad srca kod srčane insuficijencije.

Ova rastafarijanski slobodna biljka donosi najveće bogatstvo, ono nematerijalno: zdravlje.

Ko je slobodan, razuzdan i ne može se kupiti?

Maslačak. Živi svuda, njegovo seme nosi vetar, ne da se pripitomiti, potpuno je svoj, i nema ga u prodavnici. Ali ga zato ima svuda oko nas. Gazimo ga, beremo, duvamo u njegov prezreli cvet i gledamo kako seme lebdi u vazduhu. S proleća je prvi koji se zažuti i razbije zimsku monotoniju. Kad nečega imamo u izobilju obično nismo ni svesni njegove vrednosti. Da li znamo koliko je maslačak blagotvoran?

Stari narodi su toga bili veoma svesni, pa zapisi o maslačku datiraju još iz desetog veka u rukopisima arapskih lekara. Taraxacum officinale Weber, biljka iz porodice glavočika, jestiva je cela, veoma zdrava i lekovita. Maslačak sadrži vitamine K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Od davnina se koristi za stomačne probleme, a brojna istraživanja su dokazala njegovo pozitivno dejstvo na urinarni trakt, žuč i jetru.

Maslačak ima diuretsko dejstvo, podstiče izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

U Kini se koren maslačka vekovima koristi kao lek protiv nekih vrsta karcinoma, a najnovija istraživanja sprovedena 2011. godine na univerzitetu Vindzor u Kanadi dokazala su njegovu sposobnost da selektivno uništi maligne ćelije melanoma, a da pritom ne ošteti zdrave ćelije. Rađene su i studije o karcinomu pankreasa i jetre gde se maslačak pokazao jednako delotvornim. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup koji poboljšava varenje, ublažava kašalj i jača ceo organizam. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj.

Pa ipak nam je maslačak dostupan – možete ga koristiti u preparatima Herba Sveta.

Tantalove muke

Pojava kamena u urinarnom traktu nije nikakva novost. Početkom 20. veka arheolozi su pronašli kamen u bešici mumije stare preko 4500 godina. Drevni narodi su imali posebne metode za uklanjanje kamena, a najstarije zapise ostavio nam je indijski hirurg Sušruta u 8. veku pre naše ere.

Bol koji prouzrokuje kamen u bubregu smatra se jednim od najjačih koje čovek može da iskusi. Danas postoje proverene metode da se kamen razbije, smanji ili hirurški odstrani koje su potpuno bezbedne i relativno bezbolne po pacijenta. Ali, šta mislite, kako se to nekada radilo kada nije bilo anestezije i sterilnih instrumenata? Jedan sačuvani srednjovekovni opis metoda uklanjanja kamena iz bešike liči na horor film. Eto još jednog razloga da budemo zahvalni na vremenu u kom živimo.

Inače, u srednjem veku ovakve ’operacije’ obavljali su posebni ’hirurzi’ koji su se zvali litotomisti. Litotomija je stručni termin za vađenje kamena iz bešike, žuči ili bubrega koji se i danas koristi, ali litotomisti iz srednjeg veka mnogo su se razlikovali od današnjih hirurga. Pre svega, oni su bili putujući hirurzi. Putovali su Evropom, od mesta do mesta, i izvodili operacije. Pacijenti su im najčešće bili muškarci sa velikim kamenjem u bešici koji su bili u agoniji od bola i nemogućnosti da mokre. Na ovakve intervencije bi obično čekali dok im život ne bi postao apsolutno nesnosan, jer su znali šta ih čeka. Veći broj pacijenata litotomista umro bi od infekcije, jer su se tada koristili potpuno nesterilni instrumenti, a intervencije izvodile u nehigijenskim uslovima. Pa onda možete misliti u kakvoj agoniji bi bio čovek koji bi pristao da padne šaka jednom litotomisti. I to je još jedan razlog zašto su ovi hirurzi preferirali nomadski način života: da pobegnu pre nego što pacijent skonča a besna rodbina organizuje linč.

Le Dran, Surgical instruments for lithotomy. Credit: Wellcome Library, London.

Iako su današnje metode uklanjanja kamena iz urinarnog trakta neuporedivo efikasnije, bezbolnije i bezbedne, preventiva ipak nema premca. Prvo i osnovno pravilo preventive je piti dosta vode. A drugo – pustiti prirodu da nam pomogne. Čestoslavica, koren maslačka, zlatnica, samo su neke od biljaka koje efikasno pomažu kod sledećih tegoba:

  • upala bubrega
  • upala mokraćne bešike
  • infekcije mokraćnih puteva (Escherichia coli, Staphylococcus, Streptococcus, Proteus)
  • pesak u bubrezima i mokraćnoj bešici
  • ciste na bubrezima
  • povišen kreatinin

Ako ste skloni nakupljanju peska ili kamena u urinarnom traktu ili čestim infekcijama, veoma je bitno da reagujete na vreme. Ne dozvolite da dođete u situaciju da vas more Tantalove muke. Sećate se priče o Tantalu? Bogovi su ga osudili da bude večno gladan, žedan, i da mu iznad glave visi kamen koji svakog trenutka može da mu se surva na glavu i ubije ga. Tako se oseća i čovek sa kamenom u urinarnom traktu – žedan je jer se plaši da pije tečnost, znajući da će to izazivati dodatan bol pri mokrenju. Gladan je jer mu u toj agoniji ni hrana ne prija. A kamen koji mu visi nad glavom prati ga svuda jer je svestan da je to problem koji se neće rešiti sam od sebe.