Category Archives: Optima Forma

I bi svetlost…

Bez svetlosti ne bi bilo života, i priroda nam je daje baš onoliko koliko je potrebno. Iako naše oko nije u stanju da uoči boje koje čine spektar nama vidljive svetlosti, on je veoma šarolik, i svaka boja u njemu ima različitu talasnu dužinu i energiju. Postoje svetlosni talasi koje naše oko uopšte ne može da registruje, kao što su mikro-talasi, gama ili x zraci. Ali spektar boja koji je nama vidljiv, mada ne i kao takav prepoznatljiv, kreće se od crvene, preko narandžaste, žute, zelene do plave i ljubičaste.

Crvena svetlost ima najveću talasnu dužinu, ali i najnižu energiju. Za razliku od nje, plava svetlost ima kratke talase, ali visoku energiju. U prirodi, naš osnovni izvor plave svetlosti je sunce, i njoj smo naročito izloženi kada je sunčano i lepo vreme: zahvaljujući plavoj svetlosti i nebo je plavo, jer se kratki svetlosni talasi visoke energije lakše rasipaju kada naiđu na molekule vazduha i vode u atmosferi. Rekli bismo da plavoj svetlosti možemo zahvaliti na lepotama našeg sveta.

Ali baš kao što i ultravioletni zraci mogu biti štetni, pa ako malo duže leti ostanemo na suncu, možemo izgoreti i dobiti sunčanicu, tako i plava svetlost ima svoju negativnu stranu. Ovog puta za nju nije kriva priroda, već čovek. Takozvana vidljiva svetlost visoke energije, ili HEV (od high-energy visible light), ili, narodski rečeno, plava svetlost, veoma je zastupljena u životu modernog čoveka. Njoj smo izloženi preko ekrana kompjutera, ’pametnih’ mobilnih telefona, tableta, i nekih vrsta elektronskih knjiga sa pozadinskim svetlom. Mobilni telefoni su danas postali toliko zastupljeni u našim životima, da su uzrokovali i brojna moderna oboljenja, kao što je tendinitis – upala tetiva usled ponavljanja istog pokreta, sindrom karpalnog tunela, deformitet vratnih pršljenova ili glavobolja. Mobilni telefon je postao prava napast i izaziva veću zavisnost od opijata. Jedna studija je pokazala da, pri samoj pomisli da su izgubili mobilni telefon, čak četvrtina ispitanika je dobila napad panike. Najugroženiji su tinejdžeri koji se uz telefon bude i odlaze na počinak.

I upravo počinak je taj koji nam se može poremetiti ako mobilni telefon ili tablet ponesemo sa sobom u krevet. Brojne studije su povezale izloženost plavoj svetlosti pred spavanje sa oštećenjem rožnjače, privremenim slepilom i poremećajem sna. U poslednje vreme sve više ljudi traži medicinsku pomoć zbog privremenog slepila koje može trajati od par minuta do četvrt sata i duže. Stručnjacima je trebalo malo vremena da shvate uzrok ovog problema, i ispostavilo se da on ima veze sa gledanjem u mobilni telefon u mraku, naročito kada ležimo na strani. Tada je jedno oko aktivnije i više izloženo plavoj svetlosti, dok je drugo oko pasivnije i privikava se na tamu. Osim što nam oštećuje vid, kada zaspimo, ovaj nesklad nam zbunjuje mozak koji nije u stanju da napravi razliku između dana i noći, pa nam remeti cirkadijani ritam – biološki časovnik koji daje instrukcije našem organizmu kada je vreme za spavanje, a kada za budnost.

Navikavajte decu da se uspavljuju uz knjige, a ne mobilne uređaje

Istraživanje koje je pratilo dve grupe ispitanika – one koje se uspavljuju uz mobilni telefon i one koji pred spavanje čitaju običnu knjigu, pokazalo je da je ispitanicima koji su gledali u mobilni telefon pred spavanje trebalo mnogo više vremena da utonu u san, imali su kraću REM fazu (fazu dubokog sna kada sanjamo), i bilo im je teže da se ujutru razbude. Izloženost svetlosti pred spavanje ometa proizvodnju melatonina koji nam je neophodan za zdrav san, a istraživanja su pokazala da je upravo plava svetlost ta na koju su ljudi najosetljiviji.

Najpogubnije za oči je gledanje u mobilni telefon u mraku dok ležimo na strani

Pored problema sa tetivama i kostima, oštećenjem vida i poremećajem sna, postoje dokazi da svetlost koju emituje mobilni telefon može uticati i na gojaznost, dijabetes, oboljenja srca i krvotoka, pa čak izazvati i širenje malignih ćelija u organizmu. A imajući u vidu da su uređaji koji emituju plavu svetost prisutni u našim životima vrlo kratko vreme u odnosu na čitavu ljudsku evoluciju, pitanje je kakvi nas sve poremećaji vrebaju iza ugla i koliko će generacije koje su odrasle uz ovakve uređaje zbog toga ispaštati.

Ako ste se prepoznali u nekoj od opisanih situacija, pod hitno svedite upotrebu mobilnog telefona i tableta na minimum i vratite se staroj dobroj knjizi. A ako nesanica nastavi da vas muči, tu je Optima Forma. Ona je vaš saveznik protiv stresa, depresije i nesanice, a pritom je potpuno prirodna. Jer, kad-tad, moraćemo da se vratimo prirodi.

Samopouzdanje je pola uspeha

Da li često traćite vreme i nemate želju da ga ispunite smislenim aktivnostima? Da li verujete da živite život punim plućima, do maksimuma svog potencijala, ili mislite da je život nešto što se dešava mimo vas? Da li mislite da neko može da vas voli samo ako to zaslužite, i da će da vas prihvate samo ako svoju ličnost, stavove i izgled usaglasite sa drugima?

’’Dok god ne cenite sebe, nećete ceniti svoje vreme. Dok god ne cenite svoje vreme, nećete ništa ni uraditi s njim’’, rekao je Morgan Skot Pek, čuveni psihijatar, u Putu kojim se ređe ide, knjizi objavljenoj 1978. godine, koja je postavila temelje žanra popularne psihologije.

Da li možete da se poistovetite s nekom od sledećih izjava:

  • Mislim da sam drugima dosadan i da im ne prija moje društvo.
  • Šta god da dotaknem, upropastim.
  • Ne zaslužujem da budem srećan.
  • Osećam grižu savesti kada novac trošim na sebe.
  • Užasno se osećam kada me neko kritikuje.
  • Moram da dam sve od sebe da me partner ne ostavi.
  • Ljudi će me ceniti samo ako sam lep i uspešan.
  • Teško mi je da donesem bilo kakvu odluku, i za najmanju sitnicu tražim tuđe mišljenje.
  • Toliko želim da me ljudi oko mene prihvate, da odobravam njihove stavove iako se sa njima uopšte ne slažem.

Ako ste se prepoznali u svim ili većini od ovih izjava, treba da poradite na svom samopouzdanju. Samopouzdanje je način na koji vidimo i vrednujemo sebe. Nisko samopouzdanje nije psihički poremećaj, ali može dovesti do stanja i simptoma koja na njega podsećaju, kao što su osećaj bespomoćnosti, krivice, osećaj neadekvatnosti, tuga i depresija, mržnja prema sebi i konstantna briga. Ne postoji tačna formula koja se može primeniti na svakoga od nas, a koja će predvideti koje situacije i iskustva mogu da nam srozaju samopouzdanje. Svako je priča za sebe, i nekoga određeno negativno iskustvo može potpuno izbaciti iz koloseka, dok drugoga može ojačati.

Situacije kada smo zlostavljani ili prevareni, kada smo konstantno pod stresom i u bezizlaznoj situaciji koju ne možemo da promenimo, traumatične situacije kao što je gubitak posla i nemogućnost da nađemo novi, teški porodični odnosi, razvod ili odrastanje u problematičnoj porodici mogu nam značajno i dugotrajno uništiti samopouzdanje.

Skot Pek je imao mnoga zrnca mudrosti, kao na primer ovo: ’’Ljudska bića su loši istraživači, podložni praznoverju, predrasudama, pristrasnosti i dubokoj naklonosti da vide ono što žele, a ne ono što  stvarno jeste.’’ Nažalost, to najčešće primenjujemo upravo na sebi, i ne dopuštamo da spoznamo sopstvene vrednosti, sposobnosti i potencijal. Samopouzdanje ne možemo vratiti preko noći, to je nešto što zahteva uporan i dugotrajan rad na sopstvenoj psihi, telu i socijalnim interakcijama.

Da bi se došlo do samopouzdanja, potrebno je:

  • osvestiti sopstvene misli i preispitati ih. Nećemo nikada biti u stanju da promenimo nešto čijeg postojanja nismo svesni. Ako obratimo pažnju, prepoznaćemo automatske negativne misli koje nam se toliko često vrte kao pokvarena ploča, da počinjemo u njih da verujemo. Onog trenutka kada ih sagledamo, moći ćemo da kažemo sebi da su to samo misli, ali ne i činjenice.
  • da se ne poredimo s drugima. Pre svega zato što svako od nas ima posebne talente i sposobnosti koje treba da razvija, i da se usredsredi na to što ima, a ne na ono što nema. Treba da se poredimo samo sami sa sobom i da se trudimo da smo danas bolji, uspešniji i zadovoljniji nego juče.
  • voditi računa o svom telu. To znači da treba da se hranimo zdravo, damo svom telu potrebne nutrijente, a izbacimo sve što može da mu šteti. Potrebno je da budemo fizički aktivni, pa makar to podrazumevalo jednu dobru šetnju tokom dana. Mnoge studije dokazale su povezanost između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, ali i opšteg mentalnog zdravlja.
  • sebe stalno podsećati na sopstvene kvalitete. Zapišite šta je to što najviše volite i cenite kod sebe. Držite taj spisak na vidnom mestu, i kada god se setite nekog svog kvaliteta, dodajte ga na spisak.
  • pomagati drugima, jer kada nekome dajemo svoju pažnju i pomoć, i sami se bolje osećamo. Pomažite drugima bez očekivanja da vam uzvrate, na taj način širite dobru volju koja i u vama rađa optimizam i osećaj vrednosti.
  • da ne poistovećujemo sebe sa okolnostima u kojima se nalazimo. Naša iskonska vrednost, naši kvaliteti i potencijal su konstantni, dok se okolnosti menjaju. U teškim okolnostima na koje nemamo uticaja potrebno je da se usredsredimo upravo na te iskonske vrednosti i da ih negujemo i nadograđujemo.
  • ne dozvoliti drugima da nas iskorišćavaju. Kada se od nas zahteva nešto što ne želimo da uradimo, bilo zato što se kosi sa našim moralnim ubeđenjima ili bi moglo da nam nanese štetu, treba ljubazno ali odlučno da odbijemo. Nikada ne treba da radimo nešto što ne želimo da bismo pridobili tuđe poštovanje. U svakom slučaju, neko ko nam postavlja nemoguće zahteve i nije osoba čije poštovanje želimo.

  • da odvojimo vremena i novca za sebe. Svako ima potrebe koje treba da zadovolji bez osećaja griže savesti. Odvojte par sati dnevno samo za sebe, radite ono što vam prija, kupite knjigu koju želite već duže vreme, idite na masažu… Imate puno pravo na to.
  • da ne prokrastiniramo. Napravite spisak stvari koje treba da uradite a stalno odlažete. Šta god to bilo, od najsitnijih radnji do krupnih potreba, odlaganje izaziva stres i navodi nas da se osećamo nesposobno.
  • da radimo na ispunjenju svojih želja i životnih ciljeva. Da li ste oduvek želeli da naučite neki strani jezik, odete na daleko putovanje ili naučite borilačke veštine… ali to je sve ostalo na nivou želje? Ubeležite u kalendar kada ćete ozbiljno započeti to što želite. Svaki put kada unesete pozitivne promene u svoj život tako što uspete da uradite nešto što ste oduvek želeli, podižete sebi nivo samopouzdanja.
  • da sebe stalno podsećamo da su prepreke na koje nailazimo u životu zapravo prilika da izgradimo sebe. ’’Samo zahvaljujući problemima možemo napredovati, mentalno i duhovno’’, rekao je M. Skot Pek.

I, na kraju, zapitajte se: da li biste ikada o nekome tako ružno govorili kao što govorite o sebi? Kada prepoznate sopstvene negativne misli o sebi, kada ih realno sagledate, shvatićete da je došlo vreme da sebi oprostite, jer najvažnija osoba u svom životu ste – vi. Kako reče M. Skot Pek, ’’treba da prihvatimo mogućnost da u nečemu nećemo uspeti, i da cenimo činjenicu da život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti.’’

A kada vas okolnosti pritisnu, kada ste iscrpljeni, pod stresom i ne uspevate da se naspavate, tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, nedostatkom koncentracije, emotivnom nestabilnošću, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću. Uz Optima Formu, do optimalnog samopouzdanja!

Pobedite bes, pobedite sebe

Život nas od najranijih dana stavlja u situacije koje nismo u stanju da kontrolišemo. Najteži aspekt življenja je upravo u spoznaji da je toliko malo toga pod našom kontrolom. Sopstvenu budućnost možemo planirati, truditi se i raditi na ostvarenju ciljeva, od najsitnijih, svakodnevnih, do onih suštinskih, ali krajnji ishod veoma često ne zavisi od nas – i može biti potpuno suprotan od onog što očekujemo.

Sasvim normalna reakcija u takvim situacijama je bes, i on se javlja bez obzira koliko se mi trudili da ga ugušimo. Kada smo besni, disanje se ubrzava, baš kao i srčani ritam, luče se hormoni stresa, mišići u ramenom pojasu postaju napeti, a u ekstremnim situacijama stegnućemo i pesnice. Ali, koliko god da nismo u stanju da kontrolišemo pojavu besa, ipak imamo moć da kanališemo način na koji ga ispoljavamo.

S pojavom popularne psihologije, postalo je uvreženo mišljenje da sve emocije treba ispoljavati, umesto da ih potiskujemo. I to je donekle tačno, pod uslovom da metod ispoljavanja nije agresivan i destruktivan kako po okolinu, tako i po nas. Česti otvoreni izlivi gneva i besa mogu samo doliti ulje na vatru, dovesti nas u konfliktne situacije sa bliskim ljudima, ali i doprineti kasnijem osećaju kajanja i manjka samopouzdanja. Izlivi besa mogu uticati na naš način razmišljanja, doprineti pesimizmu i socijalnoj izolaciji. Zbog njega možemo snositi posledice i na poslovnom planu, i u porodici. Najgora vrsta besa je ona koja sa sobom nosi fizičko nasilje.

Bes koji nismo u stanju da kontrolišemo može se veoma negativno odraziti i na naše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Tada nam pada imunitet, podložniji smo virusima, srčanim oboljenjima, visokom krvnom pritisku, dijabetesu, a sigurno ćemo patiti i od nesanice. Hronični bes nam crpi mentalnu energiju, onemogućava koncentraciju, pamćenje i izaziva depresiju.

Srećom, postoje tehnike koje nam mogu pomoći ne da savladamo bes, već da ga kontrolišemo i izrazimo na društveno prihvatljiv način, razrešimo konfliktnu situaciju a pritom se i osećamo bolje. To je veština koja se uči, i što je ranije u životu savladamo, to bolje po nas.

Stari Grci su govorili Upoznaj samog sebe! U tom naizgled jednostavnom savetu krije se suština rešenja. Da bismo umeli da bes i ljutnju iskažemo na pravi način, potrebno je da poznajemo sebe i svoja osećanja. Šta je to što nas navodi da se osećamo nesigurno, posramljeno, povređeno i ranjivo? Kako se ponašamo u situacijama kada nas preplave takva osećanja? Da li takve modele ponašanja vučemo iz detinjstva i da li smo u svojoj matičnoj porodici mogli slobodno da ispoljavamo emocije ili smo morali da ih potiskujemo? Često, kada nismo u stanju da ispoljimo emocije, izražavamo ih putem besa koji nam služi kao odbrambeni mehanizam.

Drugi razlog čestih i burnih izliva besa može biti nedostatak sposobnosti pravljenja kompromisa. Ako nismo u stanju da prihvatimo i sagledamo tuđe stanovište i osećanja, teško da ćemo moći da sa nekim postignemo kompromis. I ovde se opet moramo vratiti u detinjstvo: ako smo odrasli u porodici gde se tuđe mišljenje nije uzimalo u obzir već je glavnu reč vodila osoba sa neprikosnovenim autoritetom, najverovatnije ćemo zazirati od kompromisa. Tuđa mišljenja, koja se razlikuju od naših, mogu nam delovati kao atak na sopstveni ego, autoritet i ličnost.

Kako pobediti bes? Analizirajte situacije koje vas dovode do njega i napravite spisak emocija i fizičkih manifestacija koje se u vama bude pre nego što eksplodirate. Šta kod vas obično prethodi besu? I, još važnije, kakav vam je tok misli? Da li okrivljujete druge? Da li zanemarujete pozitivne aspekte u nekoj situaciji i tražite samo one negativne oko kojih pletete okosnicu problema? Da li se u nekoj minornoj negativnoj situaciji prisećate svih mogućih problema i problemčića, iskopavate greške iz prošlosti i generalizujete stvari kako biste što bolje optužili nekoga? Da li jasno kažete drugima šta želite ili očekujete da vam čitaju misli pa ih okrivljujete što im to ne uspeva?

Pored iskrene samoanalize, potrebno je da budemo svesni i situacija koje kod nas obično izazivaju bes, kako bismo mogli da ga predvidimo, i na taj način i kanališemo. Setite nekoliko poslednjih situacija kada niste mogli da se kontrolišete: u koje doba dana su se dogodile? Šta im je prethodilo? Koje osobe su bile prisutne? Kojim aktivnostima ste se bavili? Kada otkrijete okidače svojih izliva besa, moći ćete da nađete načina da ih ili zaobiđete, ili, ako je to nemoguće, da razmotrite alternativne načine na koje možete da reagujete.

Probajte da se mentalno izdignete iznad situacije, kao da posmatrate sebe odozgore. Postavite sebi pitanja sa stanovišta neutralnog posmatrača: da li je ta situacija zaista vredna nerviranja? Da li zbog ovoga treba da mi propadne čitav dan? Da li mogu da reagujem drugačije? Kako mogu da izrazim svoje mišljenje a da ne napravim scenu? Osim besa, koja se sve osećanja nagomilavaju u meni? Šta je pravi razlog moga besa? Kako ću se osećati kada se završi ova scena?

Još jedna dobra tehnika, kada vidimo da smo na ivici da eksplodiramo, je da se fizički udaljimo na neko vreme. Dovoljna je i petominutna šetnja, odlazak do toaleta gde se možemo umiti hladnom vodom, ili ako imamo više vremena, odlazak na trening ili slušanje omiljene muzike. Ovaj ’tajm aut’ možemo iskoristiti da podsetimo sebe da smo svi mi nesavršeni i ranjivi ljudi, i da pokušamo da se stavimo u položaj osobe sa kojom smo u sukobu, da se prisetimo njenih pozitivnih osobina ili situacija iz prošlosti.

Jedna od najbitnijih veština koju ćemo u životu naučiti jeste da izaberemo bitke u kojima ćemo učestvovati i prepoznamo one od kojih treba da se udaljimo. Kada, uz to, umemo i da sebe kritički sagledamo, izanaliziramo, povežemo sopstvene postupke sa osećanjima, onda smo u stanju ne samo da pobedimo bes, već i sebe. A onaj ko je svoj gospodar, ima sva vrata otvorena.

Nada za beznađe

Koliko često smo pod utiskom loših iskustava do te mere da slepo verujemo da smo u potpuno beznadežnoj situaciji kojoj se pasivno prepuštamo i ni ne pokušavamo da nađemo izlaz? I dok sažaljevamo sebe, ne primećujemo da nam je rešenje pred nosem? Ovakav model ponašanja ima svoj naučni naziv: naučena bespomoćnost.

Godine 1965. psiholozi Martin Seligman i Stiv Mejer pokrenuli su eksperiment kako bi proširili istraživanje Pavlova, ruskog naučnika i dobitnika Nobelove nagrade, o uslovnom refleksu. Da podsetimo, Pavlov je eksperimentisao sa psom kome bi oglasio zvuk zvona svaki put pre nego što bi mu dao hranu. Ubrzo, pas je počeo da poistovećuje zvuk zvona s hranom i na samo njegovo oglašavanje lučio bi pljuvačku. Seligman i Mejer su hteli da utvrde šta se dešava u suprotnoj situaciji – kada se umesto prijatnog stimulansa životinji pruži neprijatan.

Pavlovljev eksperiment

Dva psa su stavljena u odvojene boksove. Jednom je puštan zvuk zvona nakon čega bi primio blagi elektrošok, bezopasan ali neprijatan. Psu je bio dostupan prekidač za koji je ubrzo shvatio da može da ga upotrebi da isključi elektrošok. U drugi boks stavljen je pas koji je vezan, i dobijao je elektrošokove bez upozorenja i bez prekidača. Oba psa su nakon nekog vremena prebačena u nove boksove pregrađene niskom ogradom. Oboma bi se ovog puta palilo svetlo pre nego što bi usledio elektrošok. I tu sad sledi iznenađenje: prvi pas bi, čim se upali svetlo, preskakao ogradu i na taj način izbegavao šok, dok bi drugi pas samo pasivno ležao i cvileći, bespomoćno čekao da se šok dogodi, iako je imao mogućnost da pređe u drugi deo boksa gde je mogao da ga izbegne. Drugi pas je postao depresivan, vremenom mu je opao imunitet i oboleo je od psihosomatskih poremećaja.

Kada se nalazimo u okolnostima u kojima nemamo uticaja na neprijatne događaje, kod nas će se razviti jak osećaj bespomoćnosti. Problem je u tome što kasnije, i kada se okolnosti promene, nismo u stanju da se otarasimo stečenog iskustva koje nastavlja da nas koči. Toliko smo opsednuti negativnim iskustvom, da negiramo sebi mogućnost da doživimo nešto pozitivno.

Martin Seligman je sabrao naučna iskustva, kako svoja tako i svojih kolega, i osnovao posebnu oblast psihologije koja ima za cilj da se posveti pozitivnim stranama ličnosti, snazi karaktera, vrlini i uslovima koji dovode do osećaja ispunjenja i sreće. Dao joj je ime pozitivna psihologija, i njen osnovni postulat je da cilj čoveka nije samo da prestane da pati, već mnogo više, da vodi život vredan življenja, bogat intenzivnim, pozitivnim doživljajima.  Psihologija se do tad bavila uglavnom negativnim aspektima ličnosti: depresivnim stanjima, agresijom, nerazumnim stavovima, traumama iz detinjstva, predrasudama… Međutim, pored ljudskih slabosti, po Seligmanu, psihologija bi trebalo da se bavi i ljudskom snagom, sposobnostima da prevaziđe poteškoće, optimizmom, entuzijazmom i nadom. Cilj pozitivne psihologije je da izgradi zdravog pojedinca, porodicu, grupu i društvo.

Svako od nas se makar jednom u životu osetio kao Seligmanov potlačeni pas, koji ni kriv ni dužan trpi šibe sudbine i nije u stanju da im se odupre. Ali, kao što je ovaj psiholog uspeo da dokaže, postoje i situacije koje nam na prvi pogled deluju beznadežno, dok nam je rešenje, zapravo, na dohvat ruke: osećaj beznađa nije uvek opravdan, već može biti stečen, naučen. Iskustva iz prošlosti usadila su nam slepu veru da ne treba ni da pokušamo da se udaljimo od negativne situacije, da se opiremo i tražimo izlaz. Jednostavno se prepuštamo i osećamo bespomoćno, a često čak u tome, na neki bolestan način, i uživamo.

Martin Seligman

Seligman je u svom delu Autentična sreća naveo tri vrste srećnog života kojima treba stremiti. Prvi je prijatan život, život koji nam u svojoj svakodnevnici daje pozitivna osećanja koja crpimo iz naših odnosa sa drugim ljudima, iz naših hobija ili interesovanja. Drugi je dobar život, koji možemo iskusiti u primarnim aktivnostima kojima se bavimo, u svakodnevnim zadacima i poslovima koje obavljamo i koja nam pružaju satisfakciju. I treći je smisleni život, život koji nam daje osećaj da pripadamo i doprinosimo nečemu krupnijem, bilo da je to društvena grupa, priroda, tradicija, vera ili politički pokret.

Naša naučena bespomoćnost se može ’odučiti’, odnosno zameniti naučenim, stečenim optimizmom. I zato, kad god mislimo da smo u pat poziciji, treba da se setimo sirotog Seligmanovog psa i prenemo se iz letargije. A onda treba da se zapitamo šta je to što možemo učiniti kako bismo živeli svoju autentičnu sreću. Samo naša sopstvena osvešćenost može nam skinuti povez sa očiju.

A na tom putu može nam pomoći Optima Forma. Optima Forma je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa stresom, depresijom, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, nesanicom i lošom koncentracijom. Kombinacija lekovitog bilja u preparatu podstiče mikrocirkulaciju ćelija mozga i tako pospešuje dotok kiseonika, što na prirodan način doprinosi pozitivnom stimulansu.

Pomoću osvešćenosti i Optima Forme otplovićemo iz mora beznađa do sigurne luke nade.

Rekreacija uma

Čini se da je rasejanost još jedna od mnogih boljki modernog doba. Često imamo osećaj da smo na sve strane okruženi stvarima koje zahtevaju našu pažnju, pa nam je teško da se usredsredimo na ono što nam je bitno i neophodno. Koliko često pođemo po nešto pa u sekundi zaboravimo šta smo hteli? Ili zaboravimo ime osobe koja nam se predstavila u istom trenutku? Da ne govorimo o zaturenim ključevima, naočarima, kišobranima i zaboravljenoj uključenoj pegli…

Živimo u vreme kada nam se nameće bezbroj obaveza od kojih je većina potpuno izlišna. Takozvani ’multitasking’ – potreba da obavljamo nekoliko radnji istovremeno,  kako na poslu tako i u kući, ’secka’ nam pažnju i opterećuje um i psihu, a pritom utiče i na kvalitet krajnjeg rezultata. Naročito su opterećene žene koje se, pored poslovnih zadataka, svakodnevno trude da se izbore sa porodičnim obavezama i kućnim poslovima kojima se ne vidi kraj.

Vreme u kom živimo ne možemo promeniti, ali možemo promeniti sebe. Jedan od načina da pospešimo britkost uma je da mozgu damo hranu koju voli. Pre svega, bitno je da unosimo hranu koja nije tretirana pesticidima, jer oni sadrže neurotoksine koji remete rad mozga, čak je dokazano da mogu smanjiti nivo inteligencije kod dece. Evo šta bi vaš mozak želeo da vidi na trpezi:

  • Cvekla je prepuna vitamina B koji ne samo da pospešuje rad mozga i poboljšava pamćenje, već donosi i dobro raspoloženje.
  • Bobičasto voće, maline, kupine, jagode i borovnice, štite moždane neurone i poboljšavaju pamćenje.
  • Riba poput lososa, tunjevine ili inćuna bogata je omega-3 masnim kiselinama koje daju mozgu vitalnost i poboljšavaju memoriju.
  • Još jedna super-hrana prepuna omega-3 masnih kiselina su jaja. Ali pazite kako ih birate. Jaja koka koje slobodno trče po dvorištu i pasu travu imaju duplo više omega-3 kiselina od onih koje čitav vek provedu zatvorene i hrane se koncentratom. Jaja sadrže i vitamin E koji sprečava depresiju i smanjuje mogućnost da obolimo od Alchajmerove bolesti. Sadrže i holin koji je neophodan za moždane neurotransmitere.
  • Svinjska mast, koja je do nedavno bila na crnoj listi, sada doživljava renesansu. Mast sadrži oleinsku, monozasićenu masnu kiselinu, koja sprečava depresiju, a bogata je i vitaminom D koji sprečava demenciju.

  • Ljuta papričica obiluje kapsaicinom za kog se zna da pomaže sagorevanje masti u organizmu i deluje kao analgetik. Međutim, kapsaicin utiče i na mozak jer pospešuje lučenje endorfina i na taj način smanjuje nivo stresa, zbog čega nam postaje lakše da se koncentrišemo.
  • Prokelj i kelj, kao i većina kupusnjača, sadrže molekule koje naše telo pretvara u diindolimetan, koji čuva imunitet moždanih ćelija i uništava ćelije raka.
  • Semenke bundeve su prepune triptofana koji pomaže stvaranje serotonina neophodnog za zdravlje mozga ali i dobro raspoloženje.
  • Crna čokolada, ona sa visokim sadržajem kvalitetnog kakaa, sadrži flavonole, antioksidante koji čuvaju arterije, poboljšavaju cirkulaciju i dotok krvi u mozak i na taj način sprečavaju mentalni umor i tromost.
  • Jabuke sadrže katehine koji štite mozak od štetnih materija. Katehina najviše ima u kori jabuke, pa treba birati one neprskane i nikako ih ne ljuštiti.

Ako malo bolje sagledamo ovaj spisak, primetićemo da je većina namirnica navedena na njemu bila zastupljena i na trpezama naših predaka. I danas je ovo hrana na koju nailazimo na pijacama, pa ako ne živimo na selu, potrebno je samo da pronađemo pouzdanog proizvođača koji nas može snabdeti neprskanim i prirodnim proizvodima.

Pored prigodne ishrane, moždane funkcije i memoriju možemo pospešiti i vežbom. Naš mozak danas podseća na memoriju kompjutera koja je pretrpana bespotrebnim fajlovima i folderima. Opšte je poznato da kada pobrišemo svo nagomilano ’smeće’ iz kompjutera i uradimo defragmentaciju, on će raditi bolje i brže. Isto je i sa našim mozgom. Osim što treba da zanemarimo bespotrebne informacije, naročito one kojima nas bombarduju mediji, potrebno je da sopstvenu memoriju uredno sortiramo u odgovarajuće fijoke. Jedna veoma korisna tehnika za ovakav sistem ’fajliranja’ je vizuelizacija.

Loci metod (loci na latinskom – mesta) ili palata pamćenja je tehnika koju su koristili stari Grci i Rimljani, a omiljen je i Šerloku Holmsu, čuvenom detektivu iz romana Artura Konana Dojla. Ovaj metod aktivira delove mozga koji su zaduženi za svest o prostoru.

Zamislite da treba da odete u prodavnicu i kupite integralni hleb, kilo govedine, pakovanje suvih šljiva, pola kile jabuka, krišku tvrdog sira i flašu kisele vode. Koliko često vam se desilo da uredno napravite spisak za kupovinu i zaboravite da ga ponesete? Loci metod kaže da vam ne treba spisak. Zamislite svoju dnevnu sobu: na kvaku od vrata okačite kesu s integralnim hlebom. Na fotelju ’stavite’ komad mesa. Naravno da ga u stvarnom životu nikada ne biste stavili na fotelju, ali baš vas briga, ovo je vaša vizuelizacija. Na stočić ispred troseda postavite pakovanje suvih šljiva. O luster okačite nanizane tri manje jabuke (toliko je otprilike pola kile). Tvrdi sir stavite na vrh televizora, a flašu kisele vode ispred vrata. Ponekad, što bizarnije vizuelizacije, to bolja memorija. Na primer, zamislite da kapljice mleka plove prostorom u bestežinskom stanju kao u svemiru. Ako želite da pojačate efekat, dodajte zvučne signale ili miris. Kada vidite komad mesa na fotelji, zamislite muk krave. Krišku sira na vrhu televizora povežite sa mirisom gibanice a kapljice mleka koje lebde u vazduhu sa uvodnom špicom Odiseje u svemiru 2001. Prođite još jednom kroz celu sobu i ’vidite’ gde šta stoji. Kada stignete u prodavnicu, ’prošetajte’ kroz svoju ludu sobu i pokupite namirnice sa rafova.

Baš kao i našem telu, i mozgu je potrebna rekreacija. Mozgu je neophodan konstantni podsticaj kako bi očuvao funkcije, agilnost i vitalnost. Rutina je veliki neprijatelj uma, a u nju se lako zapadne. Zato, vežbajte svoj um. Upišite kurs jezika, rešavajte ukrštenice, idite do posla drugačijim putem svaki dan, koristite loci metod umesto da pravite spiskove, računajte napamet umesto pomoću digitrona…

Ako vas stres, mentalni i fizički premor ipak stignu, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi šest lekovitih biljaka koji poboljšava koncentraciju, memoriju, mentalnu izdržljivost, emotivnu stabilnost i olakšava ulazak u san. Optima Forma je naš saveznik za rekreaciju uma.

Put kroz istoriju kreveta

Krevet je naš mali hram bez koga ne možemo da zamislimo život. Danas znamo da nam je potrebno 7 do 8 sati sna i situacije kada ne možemo dugo da zaspimo, ili se probudimo u sred noći i zurimo u plafon mogu nam pokvariti dan koji sledi. Ugađamo sebi maksimalno, krevet nam je udoban, madrac odabran nakon detaljne ergonomske analize, soba zamračena, provetrena, miriše na aromatična ulja, izolovali smo buku i opet – prevrćemo se i nerviramo. Pripisujemo krivicu modernom dobu koje nam ne da mira i spokoja. Mnoge slavne ličnosti patile su od nesanice: Bendžamin Franklin, Vinston Čerčil, Van Gog, Merilin Monro, a britanski Premijer Erl od Rozberija je 1895. čak podneo ostavku koju je, između ostalog, obrazložio i nesnosnom nesanicom.

Erl od Rosberija koji je patio od nesanice, o čemu svedoče i tamni podočnjaci. Doktori su mu redovno davali morfijum, a pričalo se da je koristio kokain pre čuvenih govora koje je držao u Parlamentu

Ali kako se nekada spavalo? Da li su ljudi imali mira i spokoja da odspavaju osam sati bez prekida u savršenim uslovima? Vratimo se daleko u prošlost:

Arheologija je nama prve poznate krevete smestila u period od 8000 godina pre naše ere. Pronađeni su u pećinama gde su spavala nomadska plemena. Praistorijski kreveti bili su zapravo mala, okrugla udubljenja u zemlji, uz zidove pećina. Naš predak bi sakupio travu i drugo dostupno meko rastinje, ispunio ova udubljenja i tu se smestio postrance, zgrčen. Ovakvo mesto za počinak pre bi se moglo nazvati gnezdom nego krevetom. Plemena koja su stalno bila u pokretu i često noćila na nepoznatoj teritoriji, morala su ritam sna da prilagode okolini, naročito divljim zverima koje su predstavljale opasnost po zajednicu. Zato je sigurno najbezbednije bilo spavati u isto vreme kad i predatori. Teško da je naš predak imao taj luksuz da prati prirodni ritam dana i noći i da se skroz opusti u višečasovnom, dubokom snu.

Još u Odiseji, Homer pominje ’prvi san’. U brojnim zapisima, sve do kraja 18. veka, opisuje se segmentirani san, spavanje podeljeno na dva dela. Nešto posle sumraka, ljudi bi otišli na počinak i odspavali prva četiri sata. Potom bi se prirodno probudili i ostali par sati budni, posvećujući to vreme meditaciji, molitvi, druženju, tumačenju snova, kućnim poslovima ili seksu, ili bi čak išli u posete komšijama. U vreme progona Hrišćana, ovo vreme bi se koristilo za religijske obrede. Nakon toga, utonuli bi opet u ’drugi san’ naredna četiri sata. Jedan medicinski priručnik iz 16. veka savetuje parovima da je najbolje vreme za začeće upravo nakon prvog sna.

Nedavno je otkriveno da jedno pleme u Nigeriji i danas funkcioniše na sličan način, čak koriste fraze ’prvi san’ i ’drugi san’ kojima definišu određena doba noći. Psiholog Greg Džejkobs kaže da je vekovima bilo sasvim normalno da deo noći provedemo u budnom stanju, i da je moderno ubeđenje da moramo odspavati 8 sati u cugu čak i štetno, jer nam svako buđenje izaziva nervozu i anksioznost.

Ulična rasveta je promenila sve. Prva ulična rasveta na gas pojavila se u Londonu 1807. godine

Ako su naši preci sve do nedavno funkcionisali po sistemu ’spavanja u dve faze’, kako se taj običaj izgubio? Istoričar Rodžer Ekirč proučavao je ovu pojavu 16 godina, i došao do zaključka da je glavni krivac za to početak urbanog načina života krajem 17. veka. Pojavom ulične rasvete, svet van sopstvenog doma postao je dostupniji i bezbedniji, i noćni život je ušao u modu. Gradovi su nudili bogatije društvene sadržaje, pa se smatralo da je ležanje u krevetu kod kuće već od sumraka gubljenje vremena. Dolaskom industrijske revolucije uvodi se i celodnevno radno vreme, radnička klasa je iscrpljena pa ne može da priušti da dragoceno vreme za san troši na sitne aktivnosti po kući. Sve više ljudi počinje da pati od poremećaja sna, što dovodi do otkrića prve pilule za spavanje, 1903. godine. Barbital je dočekan s ovacijama, i ubrzo potom masovno zloupotrebljavan.

Ali, vratimo se krevetima. Od praistorijskih ’gnezda’, krevet se tokom istorije menjao, ali mu je osnova sve do nedavno bila trava, odnosno slama. Kod starih Rimljana, bogati su spavali na madracima punjenim perjem, a sirotinja na slami. U srednjem veku, mračnjaštvo je palo i na san. Krevet je bio luksuz: samo srednjovekovni kraljevi imali su svoje krevete koje bi nosili sa sobom gde god bi putovali. Za većinu, ne samo da nije bilo kreveta, već ni spavaće sobe – spavalo se tamo gde se i živelo, u glavnoj prostoriji uz ognjište, na vrećama punjenim slamom. Umesto jastuka, koristio se panj. Čak ni vlastela nije imala zasebne sobe za svakog člana porodice, već bi se svi ukućani okupljali u jednoj prostoriji koju bi delili i sa bliskom poslugom. Čitave porodice spavale bi u jednom krevetu. Kreveti su obično imali četiri stuba i baldahin, što iz estetskih, ali i praktičnih razloga: sprečavali su razne insekte da padaju na postelju sa tavanica.

Najveća pošast u srednjovekovnoj postelji bile su stenice, pa se krevet svake večeri pregledao i trebio. Sve do 19. veka, ljudi su nuždu vršili u noćnim posudama u istoj sobi gde bi i spavali, i prostorom bi se širili razni telesni mirisi koji su se mešali sa dimom s ognjišta.

Noćna posuda iz Viktorijanskog perioda

Kasnije, jačanjem srednje klase, sve više kuća ima krevete, ali opet, ne za individualnu upotrebu. Ljudima nije bilo bitno samo da im bude udobno i toplo kada se šćućure jedni pored drugih, već je to bilo i pitanje bezbednosti. Razbojnika je bilo na sve strane, pa je bilo neophodno dobro se zatarabiti odmah nakon sumraka i sigurnost naći u grupi.

Interesantno je da su srednjovekovni kreveti bili mali i kratki – neki tek 1,2 metra. Postoje oprečne teorije o ovim krevetima, od toga da se tada spavalo u sedećem položaju iz straha od gušenja, sujeverja da samo mrtvi ’spavaju’ skroz opruženi, do kompleksnih teorija o rasporedu tečnosti u stomaku koje bi u ravnom položaju mogli dospeti do glave i natopiti mozak.

Gostinski krevet u Rembrantovoj kući u Amsterdamu

U nekim delovima zapadne Evrope u kasnom srednjem veku bio je popularan ’krevet sandučar’ koji je ličio na veći ormar. Bio je sa svih strana zatvoren, sa vratancima sa strane kod uzglavlja, i izdignut od poda. Ovakvi kreveti bili su dugački oko 1,60m, i u njima se spavalo na 3-4 jastuka. U Holandiji je ovaj običaj opstao sve do kraja 19. veka, naročito u ruralnim oblastima. Ovakav krevet imao je niz prednosti: prljavština bi teže dospevala u posteljinu, ograničeni, mali prostor bi se lakše zagrejao, a davao je i privatnost. Lep primerak ovakvih kreveta može se videti u Rembrantovoj kući u Amsterdamu. Rembrant, koji je živeo koliko od slikanja, toliko i od trgovine umetničkim predmetima, imao je i jedan krevet sandučar specijalno za goste, trgovce, koji bi doputovali i noćili kod njega radi posla.

Fotografija Jakoba Risa koja prikazuje uslove života radničke klase imigranata u Njujorku krajem 19. veka.

U našim krajevima pojam ’slamarice’ opstao je sve do sredine prošlog veka, pa i duže na selima, a običaji koji su nam stigli sa Istoka isključivali su postojanje spavaće sobe, čak i za vlastelu. To najbolje možemo videti u Konaku Kneginje Ljubice, gde je čitav enterijer prilagođen dnevnim potrebama, dok bi se uveče iz ugradnih dolapa vadili dušeci i prostirali po podu.

Konak Kneginje Ljubice

Nakon ovog kratkog putovanja kroz istoriju, naš krevet nam sve više liči na palatu. Ako se probudite u sred noći i ne možete da zaspite, ne brinite – možda jednostavno funkcionišete u ritmu predaka i potrebna vam je pauza između prvog i drugog sna. A ako ne možete a da ne brinete, tu je Optima Forma. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji eliminiše nervozu, napetost i depresiju i omogućava lakši ulazak u san. Da je imao Optima Formu, Erl od Rozberija verovatno ne bi morao da podnese ostavku.

Šta nam radi stres

Često kažemo da živimo u stresnim vremenima, mada kada analiziramo istoriju i shvatimo sa kakvim problemima su se ljudi tokom nje nosili, možemo lako uvideti da je današnje doba zapravo najbezbednije i najlakše za život. Pre bismo mogli reći da živimo u vremenima kada se materijalno stavlja iznad duhovnog i kada globalnoj ekonomiji zapravo odgovara da smo pod stresom, jer smo tada podložniji uticajima tržišta i propagande koja se nad nama danonoćno vrši. Nezadovoljnog čoveka lakše je ubediti da će novi auto, garderoba ili skupoceni nakit doneti spokoj i zadovoljstvo.

Odvojenost od prirode i duhovnosti nas skupo košta, i situacije koje redovno doživljavamo kao stresne ostavljaju pogubne posledice po naše telo i psihu. Evo kako stres utiče na telo, od glave do pete:

  • Stres može izazvati naglo opadanje kose, alopeciju, ćelavost
  • On utiče na mozak i izaziva psihičke probleme, promene raspoloženja, anksioznost, depresiju, nesanicu i glavobolju
  • Dovodi do opadanja imuniteta i čestih prehlada. Pod stresom smo podložniji virusima
  • Često ga prate afte i druge neprijatne promene na sluzokoži usne duplje
  • Može uticati na naš endokrini sistem i poremetiti rad štitaste žlezde a samim tim i naš metabolizam
  • Izaziva grčeve mišića u vratu i ramenima, tikove i bolove u leđima
  • Stres je direktno povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima i hipertenzijom
  • Može izazvati probleme s disanjem, gušenje kao i asmatične napade
  • Stres utiče na varenje, može uzrokovati gastritis, čir, grčeve i iritabilno crevo
  • Stresne situacije kod žena mogu poremetiti menstrualni ciklus, izazvati vaginalne infekcije, a kod muškaraca impotenciju
  • Stres često ostavlja trag na koži u vidu ekcema ili psorijaze.

Sve se ovo dešava kada nam zataji prva linija odbrane. Međutim, na duge staze, stres može ostaviti i mnogo drastičnije posledice i dovesti do fatalnih oboljenja, poput srčanog ili moždanog udara i čak i karcinoma.

Kada šteta nastane, već je kasno. Ono što je bitno da shvatimo, jeste da smo sami odgovorni za sopstveno zdravlje. Kada se jednom sistem poremeti, niko do nas samih nam neće biti kriv. Šta nam valja činiti da smanjimo stres i sprečimo poremećaje i oboljenja? Pre svega da realno sagledamo svoje probleme. Da li je to zbog čega se nerviramo zaista vredno nerviranja? To ćemo najlakše utvrditi ako napravimo spisak životnih prioriteta.

Uzmite papir i olovku i zapišite šta vam je zaista, ali zaista bitno u životu. Onda napravite spisak stvari koje su vas tokom prethodnih dana izbacile iz koloseka. Uporedite ta dva spiska. Vrlo verovatno neće imati dodirnih tačaka. I sledeći put, kada vas gužva u saobraćaju ili nezgodni šef na poslu dovedu do ruba nervnog sloma, setite se svog spiska životnih prioriteta.

Potrudite se da svakog dana odvojite vremena za sebe i aktivnosti za koje znate da vas umiruju: šetnje u prirodi, druženje, sport, čitanje. Idite u krevet na vreme i naspavajte se. Pojedite zdrav doručak. Dopustite očima da vide daleko, uveče posmatrajte zvezde a tokom dana gledajte što je više moguće u zelenilo.

Ako nikako ne uspete da se opustite, tu je i prirodna pomoć: Optima Forma je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam pomaže da se izborimo sa mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, stresom i depresijom. Optima Forma omogućava lak ulazak u san, poboljšava koncentraciju i pamćenje. Jer tu gde je priroda, ne može biti stresa.

Ptica u kavezu

Sreću svakog pojedinca, osećaj radosti življenja, u mnogome određuje upravo njegov način razmišljanja, više nego okolnosti u kojima se nalazi. Dosta ljudi se ponaša kao ptica u kavezu sa otvorenim vratima, koja ne samo da neće izleteti kad ima priliku da ugrabi slobodu, već će i sama zatvoriti vrata kaveza, jer se u njemu oseća ušuškano i bezbedno. Tu joj neko redovno daje hranu i vodu za koju bi u velikom svetu morala sama da se pobrine. Tu je neko drugi odgovoran za njenu nesreću i njene promašene prilike.

Apsurdno je da nam život pruža mnoštvo mogućnosti, a mi pred sobom vidimo samo nekoliko prepreka koje nam deluju kao nesavladive planine. Upravo savladavanjem tih prepreka možemo pomeriti i sopstvene granice, izgraditi sopstvenu ličnost i ojačati karakter.

Šta nas drži zaglavljene u šablonima ponašanja koji nam narušavaju sreću?

  • Kada naš život kontroliše neko drugi i ne dozvoljava nam da ’odrastemo’. Ono što nam deluje kao život prepun privilegija može, zapravo, biti naš najgori tamničar. ’Dobri’ roditelji koji nas neguju, hrane, odevaju, peru i peglaju i u kasnim tridesetim su tipičan primer takvog tamničara.
  • Potreba da kontrolišemo situacije koje je nemoguće kontrolisati. Situacija u državi, rezultati izbora, bolest koja nas je pogodila… sve su to situacije van naše kontrole. Najbolji način da takve poteškoće prevaziđemo je da im se ne opiremo, ma koliko to teško delovalo. Kada na sred puta naiđemo na zid, nećemo moći da nastavimo dalje ako o njega udaramo glavom. Potrebno je da nađemo najbolji način da ga zaobiđemo.

  • Situacije iz prošlosti kojih ne uspevamo da se otresemo, iako više nemaju nikakvog direktnog uticaja na nas. Svako od nas je u nekom trenutku života prošao pakao, i morao da se suoči sa demonima. Ali kad takav period prođe, ako ostanemo u paklu sami smo krivi.
  • Društvo koje nam nameće određene norme koje se potpuno kose s našim tipom ličnosti. Ako znamo da brak i deca nisu za nas, ne treba da se teramo da ispunimo očekivanja okoline, jer ta ista okolina neće biti tu kada u jednom trenutku shvatimo da smo upropastili život i sebi i drugima.
  • Opiranje trenutnoj situaciji u kojoj se nalazimo, konstantno razmišljanje o tome kako bi stvari trebalo da izgledaju, umesto kakve jesu. ‘Prijatelj’ koji to nije, muž od koga očekujemo da se promeni, dete koje bi moglo biti sjajan automehaničar ali mi očekujemo da postane inženjer… Neka vrata je neophodno zatvoriti kako bi nam se otvorila nova.
  • Manjak samopouzdanja koje nas tera da se dopadnemo drugima umesto da nam bude bitno da se dopadamo sebi. Preterano ugađanje drugima neće nam doneti večnu zahvalost, naprotiv, u nekom trenutku naša ’dobrota’ biće uzeta zdravo za gotovo.

  • Uvučenost u tuđu i potpuno bespotrebnu dramu. Šef želi da se projekat završi prekjuče, a mi znamo da je to nemoguće i u narednih nedelju dana. Verovatno zna i on, ali je našao sjajnu priliku da istrese svoje frustracije. Ali to nije naša drama. I dovoljno je samo da to prepoznamo i mentalno se distanciramo kako bismo sačuvali sebe. To je dobar trenutak da se na papir stavi spisak životnih prioriteta. Taj konkretni projekat sigurno ne bi bio ni u prvih deset.
  • Robovanje trendovima i ’modi’ koju nam nameću sredstva masovne komunikacije. Napumpane usne i zadnjica mogu nam pre doneti zdravstvene probleme nego divljenje okoline. Umesto da se trudimo da ličimo na slavne ličnosti sa naslovnica magazina, treba da se trudimo da budemo zdravi i u dobroj formi.

Sve su to situacije koje nam crpu mentalnu energiju i udaljavaju nas od životne svrhe. Kada smo isfrustrirani, često posežemo za cigaretama, alkoholom, slatkišima, sve više se gubimo i uništavamo. Postoji samo jedna stvar koja nas može vratiti na pravu stazu – svest. Kada osvestimo neke situacije, kada shvatimo zašto se nešto dešava, onda nam je jasan put kojim treba da krenemo. A kada se svest udruži sa hrabrošću, onda je ceo svet naš. Onda ne samo da ćemo izleteti iz kaveza, već ćemo sami i otvoriti vrata.

Kad bešika remeti san

San je osnovna potreba, i ako ga nemamo dovoljno, ili nije kvalitetan, nećemo biti u stanju da normalno funkcionišemo tokom dana, pašće nam imunitet i bićemo podložniji bolestima. Jedan od uzroka razbijenog sna može biti i potreba da noću često ustajemo i odlazimo do toaleta.

Bitno je da prepoznamo da li je baš bešika ta koja nas budi ili su to neki spoljni faktori. Ako se tokom noći probudimo, na primer zato što komšija pušta glasnu muziku ili je napolju nevreme i grmljavina, pa shvatimo da imamo potrebu da odemo do toaleta, nema mnogo razloga za brigu. Međutim, ako je upravo bešika ta koja nas probudi iz dubokog sna, i to se dešava veoma često, iz noći u noć, možda više puta tokom jedne noći, onda bi trebalo da potražimo stručnu pomoć i uradimo kontrolne preglede.

Ponekad smo sami krivi što preopteretimo bešiku pred spavanje, a ponekad je uzrok mnogo dublji i ozbiljniji. Evo koji mogu biti razlozi česte potrebe da noću mokrimo:

  • Pijemo pred spavanje napitke koji sadrže kofein ili alkohol. Oba su poznati diuretici, i ne bi ih trebalo unositi najmanje četiri sata pre odlaska u krevet.
  • Pijemo suviše vode kasno uveče. Veoma je bitno piti dovoljno vode tokom dana, naročito u letnjim mesecima. Ali najbolje je rasporediti tečnost više tokom jutra i ranog popodneva, a manje kasnije tokom dana i večeri.

  • Otiču nam ekstremiteti. Ako smo skloni edemu – oticanju nogu i ruku, to znači da nam se voda nakuplja u tkivu, i potom se tokom noći, dok smo u horizontali, naglo izdrenira.
  • Smanjen nam je vazopresin – antidiuretični hormon. Ovaj hormon stimuliše resorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje finalnog urina. Kako starimo, već od 40. godine života, imamo ga sve manje, pa je i normalno da moramo češće da posećujemo toalet, naročito kada pređemo šezdesetu.
  • Imamo urinarnu infekciju. Infekcije mokraćnog sistema otežavaju mokrenje, izazivaju osećaj peckanja i tankog mlaza mokraće. Iako češće pogađaju žene koje imaju kraću uretru pa bakterije lakše napadnu bešiku, ni muškarci nisu pošteđeni, i tada imaju osećaj da moraju često da mokre.
  • Imamo seksualno prenosivu bolest. Hlamidija nas može često terati u toalet. Još jedan znak postojanja seksualno prenosive bolesti je peckanje prilikom mokrenja.
  • Imamo dijabetes ili početak dijabetesa. Kod dijabetesa, telo se brani od viška šećera tako što pojačano stvara urin. Takođe, dijabetičari stalno osećaju žeđ pa i piju više tečnosti.
  • Imamo uvećanu matericu ili jajnike. Ciste, polipi, miomi ili tumori na reproduktivnim organima mogu pritiskati bešiku i davati nam osećaj da imamo potrebu da mokrimo.
  • Zid karlice nam je oslabio. Ženama tokom godina i kao posledica porođaja, slabe mišići i ligamenti koji čine potporu u karlici i drže bešiku i matericu. To može dovesti do prolapsa bešike, kada se ona nađe u takvom položaju u kom je konstantno pritisnuta.
  • Imamo problem s prostatom. Kod muškaraca prostata se konstantno uvećava, i sa godinama počinje da pritiska uretru, što otežava mokrenje i stvara osećaj konstantne potrebe za mokrenjem.

Na prva dva razloga možemo lako sami uticati. Ali ostali zahtevaju malo više pažnje, ili čak ozbiljno lečenje. Svakako je bitno reagovati na vreme i sprečiti nastanak još većeg problema. Tu nam dosta može pomoći i priroda u stručno osmišljenim preparatima Herba Sveta:

Nefrovit nam može pomoći da se izborimo s infekcijama mokraćnih puteva, upala bešike i bubrega, peska i kamena u bubrezima i bešici.

Hipoprostat pomaže muškarcima kod akutne i hronične infekcije prostate, uvećanja i adenoma prostate.

Femisan A jača reproduktivni sistem i imunitet žene, bori se protiv cista i mioma.

Equigal pomaže u eliminaciji tečnosti koja se nakuplja u organizmu i čisti ga.

A tu je i Optima Forma, borac protiv stresa i depresije, koja opušta i olakšava ulazak u san.

Uz preparate Herba Sveta, do mirnog sna!

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!