Category Archives: ZDRAVI RECEPTI

Voćne kokos štanglice

Donosimo vam još jedan recept iz zdrave kulinarske riznice Herbarooma za veoma ukusne štanglice sa samo 4 sastojka. Idealne su za osobe osetljive na gluten, a u osnovi sadrže kokosovo brašno koje je, osim što je ukusno, bogato vlaknima, proteinom i zdravim mastima. Sadrži minimalan procenat šećera i ima nizak glikemijski indeks. Lako se vari, podstiče rad creva, snižava loš holesterol, jača srce i povoljno utiče na metabolizam pa nam tako pomaže da budemo vitkiji i zdraviji.

Zanimljivu teksturu i ukus ovim štanglicama daje i bobičasto voće koje se može izabrati po želji. Bobičasto voće spada u najdraviji izbor kada je voće u pitanju, prepuno je antioksidanata koji jačaju imunitet, štite od upala i smanjuju oksidativni stres na ćelijskom nivou. I ono je odlično za dijetu i može nam pomoći da održimo zdravu kilažu jer balansira nivo insulina u krvi i sprečava dijabetes. Osim što je niskokalorično, bobičasto voće je prepuno vitamina C, mangana, vitamina K, bakra i folne kiseline. Ono nas štiti od karcinoma, ali i od starenja jer blokira nastanak enzima koji razbijaju kolagen u koži. Ovo voće je najbolje jesti u svežem ili smrznutom obliku, jer se termičkom obradom uništavaju korisne materije.

Crna čokolada sa visokim procentom kakaa je bogata flavonoidima koji podstiču stvaranje azot monoksida, a koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Tako je prava, kvalitetna crna čokolada idealna prevencija od srčanog udara.

Iskombinujte kokosovo brašno, bobičasto voće i čokoladu na zanimljiv način i pripremite ove jednostavne a preukusne štanglice. Priprema je brza i jednostavna, bez pečenja.

Od materijala je potrebno:

  • 2 čaše kokosovog brašna
  • 1 čaša bobičastog voća po izboru
  • 50 grama kokosovog ulja
  • prstohvat soli
  • 1 tabla (100 gr) crne čokolade sa najmanje 75% kakaa

Izmiksati voće u blenderu. U većoj posudi sjediniti kokosovo brašno, so i ulje, pa dodati pire od voća i dobro izmešati. Četvrtastu posudu (plastičnu ili mali pleh) obložiti masnim papirom pa presuti celu smesu i dobro je pritisnuti da se ravnomerno rasporedi po celom dnu posude.

Staviti posudu u zamrzivač, pa rastopiti čokoladu na pari. Preliti čokoladu preko cele površine smese i vratiti posudu u zamrzivač na najmanje pola sata. Potom iseći oštrim nožem na štanglice veličine po želji. Štanglice čuvati u frižideru u zatvorenoj posudi do nedelju dana.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Čuvari zdravlja

Verovatno nikada nećemo saznati kako su naši preci naučili da razlikuju otrovne od jestivih pečuraka. Biće da je tu iskustvo i pomno posmatranje odigralo ključnu ulogu, nažalost, uz obavezne žrtve. Fosili potvrđuju da su se gljive pojavile u paleozoiku, pre 570-350 miliona godina, a što se čoveka tiče, verovatno je počeo da ih koristi veoma rano. Ali prvi materijalni dokaz za to je Oci, čovek iz ledenog doba. Ocija, čija starost je procenjena na 5300 godina, pronašli su planinari na Alpima u dolini Octal (Ötztal) 1991. godine. Njegovo telo je bilo tako savršeno očuvano, da su planinari pomislili da su nabasali na nekog nesrećnog kolegu-alpinistu. Detaljna autopsija utvrdila je da je Oci ubijen, a osim ubodne rane koja potvrđuje da je ustreljen s leđa, da je reč o ubistvu iz ličnih pobuda a ne iz koristoljublja, potvrđuje i torba koja je pored njega ležala i koju niko nije uzeo. I upravo ta torba je predmet našeg interesovanja, jer su u njoj pronađene i dve vrste gljiva.

Gljive koje je Oci koristio su ’trud gljive’, one su lako zapaljive i dugo gore i dime. I danas ih koriste pčelari za smirivanje pčela. Ali iako nisu jestive, ove gljive se smatraju lekovitim, pa ih je možda Oci koristio i kao lek.

U biologiji, pečurke su klasifikovane kao fungi, iako su se dugo vremena smatrale biljnim organizmima. Ali pečurke ili gljive ne sadrže hlorofil kao biljke jer ne zavise od fotosinteze i mogu da žive u potpunom mraku. Grana biologije koja ih izučava naziva se mikologija. Fungi, kako se naučno zovu, razmnožavaju se putem spora, mikroskopskih ćelija koje razbacaju oko sebe. Gljiva ima svuda oko nas, i osim onih čiji nam je oblik dobro znan, postoje i kao lišajevi, plesan, kvasci,  penicilin… Čak oko 3000 gljiva je jestivo, ali mi od toga koristimo minimum. Što je šteta, videćemo.

Pečurke su niskokalorične, bezmasne i pravi izbor za balansiranu dijetu. Sto grama pečuraka ima samo 22 kalorije. Ali njihova niskokalorična vrednost ne znači da beskorisne, naprotiv. Moglo bi se reći da su pečurke superhrana i lek. Brojne studije pokazale su da pečurke mogu da spreče i pospeše lečenje ozbiljnih stanja, kao i da nam unaprede opšte zdravlje. Stari Egipćani su smatrali da su pečurke svete biljke pomoću kojih mogu postati besmrtni. Pečurke stvarno imaju moć da nam poboljšaju imunitet. Istraživanja su pokazala da posebno šiitake pečurke, pored toga što nam podižu imunitet, imaju i protivupalno dejstvo. Pečurke mogu pomoći i kod respiratornih infekcija, regulisati krvni pritisak i holesterol, poboljšati crevnu floru, pospešiti varenje i pomoći da smršamo.

Osim što sadrže beta glukan, vrstu rastvorivih vlakana koja smanjuje nivo lošeg holesterola, pečurke su bogate vitaminima B grupe, selenom, bakrom i kalijumom. Najbolje je u ishranu uključiti što više različitih vrsta, u raznim oblicima, sveže, dinstane, u čorbi, u salati, marinirane, sušene… Samo, ne treba preterivati. Pečurke sadrže hitin kog naš želudac ne može da vari, pa ako se prejedemo možemo osetiti mučninu. Ipak, hitin nije naš neprijatelj, on nam pomaže da se oslobodimo lošeg holesterola. Zato samo treba biti umeren, do 200 grama na dan je idealna mera.

Rang lista osam najzdravijih pečuraka ide otprilike ovako: šampinjoni, šiitake, bukovače, vrganji, zečarke (maitake), kordiceps (Cordyceps militaris), lisičarke, ganoderma (reiši). Ako ništa drugo, šampinjona imamo u izobilju, bukovače se često mogu naći u samoposlugama, a vrganji i lisičarke na pijacama. Pa kupite od svake po malo i napravite jednu zdravu čorbicu.

Za ovu ukusnu a dijetalnu čorbicu potrebno je:

  • 400 gr raznih pečuraka po izboru i mogućnostima: šampinjona, bukovača, vrganja, lisičarki (ako koristite i šiitake dovoljna je samo jedna), i za poboljšanje ukusa, nekoliko izmrvljenih komadića sušenih pečuraka po izboru.
  • 4-5 čena belog luka
  • 1 veći ili 2 manja korena celera
  • 2 šolje pilećeg bujona ili vode s 1 prirodnom kockom za supu
  • biber, začini po ukusu, dodatna so po potrebi i seckani list celera za posipanje.

Odvojiti 3-4 manje pečurke i iseckati na listiće pa skloniti za kasnije. Ostale iseckati na kockice. Celer oljuštiti i iseckati na manje kockice. Na malo ulja propržiti beli luk, dodati pečurke i pržiti minut, pa naliti bujon i dodati celer i malo sušenih pečuraka. (Ako koristimo više sušenih pečuraka, neophodno ih je ranije potopiti u vrelu vodu, ostaviti da odstoje pa isprati). Kuvati dok celer skroz ne omekša. Štapnim mikserom sve dobro ispasirati, pa dodati biber i seckane pečurke. Kuvati još par minuta. Sipati u činiju i posuti seckanim listom celera.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Čičak i inulin

Retke su biljke koje toliko žele da privuku našu pažnju kao čičak. Kada prođemo pored njegovog žbuna, garantovano će nam se nakačiti na pantalone pa ćemo ga nesvesno ’prošetati’ i poneti kući. Upravo ova osobina čička inspirisala je, četrdesetih godina prošlog veka, švajcarskog inženjera i planinara, Žorža de Mestrala da osmisli i patentira jedan od najkorisnijih izuma našeg doba – čičak traku. Kada je stavio čičak pod mikroskop, de Mestral je shvatio da je prekriven minijaturnim kukicama pomoću kojih mu se kačio ne samo za planinarsku odeću, već i za krzno njegovog psa. Iako se osobina čička da se lepi na sve što prođe pored njega smatra krajnje dosadnom i nametljivom, on se na ovaj mudar način vrlo efikasno razmnožava na širokim prostranstvima. Ni sam de Mestral nije u početku imao bolju reputaciju i mnogi su nipodaštavali njegov izum, sve do 1955. kada je konačno patentirao čičak traku i zgrnuo milione.

Ali kada saznamo koliko je čičak lekovit, shvatićemo da i on vredi milione. Životinje to znaju: konji ga rado pasu po poljima, i vrlo vešto uspevaju da zaobiđu bodljikave delove. Lekovit je i jestiv ceo, i ima niz blagotvornih svojstava kod mnogih poremećaja, od polnih bolesti, gihta, jačanja imuniteta, reume pa do ćelavosti. Ali njegov najveći kec u rukavu je u visokom sadržaju inulina. Inulin je prebiotik sa laksativnim svojstvom koji nam pomaže da poboljšamo i održimo dobru crevnu mikrofloru. Inulin učestvuje u regulisanju nivoa insulina u krvi pa je veoma koristan dijabetičarima, ali i gojaznim osobama koje su pod rizikom da obole od šećerne bolesti. Čičak poboljšava varenje, umiruje creva i odličan je kod ’nervoznih creva’, sprečava nadutost i zatvor i efikasno čisti organizam od štetnih materija. Zato je i veliki prijatelj jetre, jer sprečava taloženje viška masti u njoj, ali i bubrega koje štiti od pojave kamenca.

Čičak se može koristiti u raznim oblicima, kao čaj, sok, ulje, balzam… ali može se stavljati i u hranu. Njegov mesnati, razgranati koren sadrži najveći procenat hranljivih materija i čak do 50% inulina. A evo i veoma zanimljivog i ukusnog načina da primenite koren čička u kulinarstvu.

Za keks od korena čička potrebno je:

  • 1 čaša (od 2 dl) običnog kikiriki putera (može se zameniti puterom od orašastih plodova, badema, lešnika, indijskog oraha… po ukusu)
  • 1 komad putera od oko 100 grama
  • ½ čaše meda (ili javorovog sirupa, žutog šećera, kokosovog šećera… po ukusu)
  • 1 jaje
  • malo esencije vanile
  • 1 čaša brašna od kokosa (mlevenog kokosa)
  • ¾ čaše bademovog brašna
  • ¼ čaše mlevenog lanenog semena
  • 2 pune kašike korena čička, što sitnije mlevenog
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • prstohvat himalajske soli
  • po želji, malo celog kikirikija za ukras i šećer u prahu za posipanje

Sastaviti sve suve delove, pa ih dodati u već umućeni kikiriki puter, običan puter i jaje. Može se mutiti rukom, nije neophodan mikser. Dobro izmešati da se svi sastojci sjedine, pa posudu pokriti i staviti u frižider da odstoji pola sata.

Uključiti rernu na 200 stepeni i obložiti veliki pleh papirom za pečenje. Vaditi smesu kašičicom i spuštati na pleh, pa malo pritisnuti odozgo i utisnuti zrno kikirikija. Peći 9 minuta uz upaljen ventilator. Iako su kolačići vrlo meki na dodir, nije potrebno peći duže jer će se stegnuti čim se ohlade. Najbolje je ostaviti ih desetak minuta na plehu nakon pečenja.

Ovaj keks će ne samo utažiti glad, već i vidno poboljšati varenje. Uz šolju pravog kefira može biti sjajna užina.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Hleb od maje za kiselo testo

Domaći hleb od kiselog testa nešto je najbolje što možemo staviti na trpezu. O njegovim blagodetima već smo pisali ovde: Hleb naš nasušni, dok je ovde: Maja za hleb od kiselog testa, objašnjen proces izrade maje, posebne vrste kvasca pomoću kog se ovaj hleb pravi.

Kada smo strpljivo i s ljubavlju formirali maju za kiselo testo, možemo napraviti svoj prvi hleb. Možemo koristiti brašno po želji, ali ako koristimo integralna brašna, dobro je da ih uvek pomešamo s običnim da bi hleb lakše narastao. Najbolje je da počnemo s običnim brašnom, pa postepeno eksperimentišemo.

Od sastojaka nam je potrebno:

  • 800 gr mekog brašna
  • 400 grama oštrog brašna
  • 33 gr soli
  • 400 gr maje
  • 700 gr mlake vode
  • 1 kašičica meda

Maju koja je obnovljena istog dana (po procesu opisanom u tekstu Maja za hleb od kiselog testa) i odstojala 3 sata staviti u vanglu, dodati pola od pripremljene vode i izmešati ručno ili pomoću miksera. Dodati med, brašno, ostatak vode i umesiti. Kasnije dodavati so i dodatno mesiti dok se ne formira kompaktna masa. Ostaviti testo u vanglici pokriveno folijom da odstoji 2-3 sata. Posuti dasku s malo brašna pa izručiti testo, raširiti ga, blago pritiskajući prstima, i formirati pravougaonik. Preklopiti jedan deo do 2/3 razvučenog testa, blago pritisnuti krajeve da se zalepe za ostatak mase, preklopiti drugi deo preko svega, opet blago pritisnuti, i ponavljati taj proces više puta, svaki put nežnim pokretima da bi se zadržali mehurići koji se stvaraju prirodnim vrenjem. Testo opet vratiti u vanglicu, pokriti i ostaviti da odstoji na toplom mestu pola sata. Na svakih pola sata premesiti testo na isti način i vratiti u vanglicu da narasta, i tako tri puta.

Oblikovati testo u veknu – zapravo najbolje je od ove smese napraviti dve vekne, staviti ih na veliki pleh posut brašnom, zarezati na površini nožem, posuti lagano brašnom odozgo, pokriti krpom i ostaviti da narastaju 4-6 sati na toplom mestu. Zagrejati rernu na 250 stepeni, staviti pleh s veknama i peći 40-45 minuta. Potom hleb položiti na rešetku da se skroz ohladi.

Jedna kriška hleba, malo maslinovog ulja, paradajz iseckan na kolutove, i eto izuzetno zdrave i ukusne užine!

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Maja za hleb od kiselog testa

U prethodnom tekstu: Hleb naš nasušni, objasnili smo koje su sve blagodeti hleba od kiselog testa. Iako je proces izrade maje, odnosno posebne vrste kvasca za spravljanje ovog hleba, prilično dug i zahteva posvećenost, krajnji rezultat će nas uveriti da je sve to veoma vredno truda.

Evo kako se tradicionalno priprema maja za hleb od kiselog testa po receptu italijanskih baka, koje ovaj ’kvasac’ zovu pasta madre, majka testa. Dajemo vam vrlo detaljan proces:

  1. Pomešati 50 grama mekog brašna sa 25 gr vode sobne temperature, najbolje flaširane, filtrirane, ili u krajnjem slučaju ’česmovače’ koja je odstojala kako bi se izgubio hlor. Dodati 1 kašičicu meda. Sve dobro sjediniti pa izručiti na dasku i mesiti par minuta, pa oblikovati kuglu od testa. Staviti tako pripremljeno testo u staklenu teglu od pola kile i pokriti gazom ili krpom, kako bi moglo da diše. Ostaviti na toplom (24-25 stepeni) da odstoji 2 dana, najbolje u kredencu kuhinje.
  2. Nakon dva dana na testu će se uhvatiti korica, ali ispod nje će biti meko testo u kom su se pojavili mehurići. Sada pripremiti 40 grama brašna i 40 grama vode. Prvo sipati vodu preko starog testa i ostaviti da odstoji petnaestak minuta da se opusti. Mešati sve dok se korica ne sjedini s vodom i napravi homogena masa. Dodati svo brašno, opet sve dobro sjediniti kašičicom u istoj tegli, dok se ne napravi glatko testo (u ovoj fazi ne treba rukom mesiti testo). Opet pokriti teglu gazom, i ostaviti da odstoji dva dana.
  3. U trećoj fazi procesa, nakon što je maja odstojala dva dana trebalo bi da se pojave mehurići u testu. Sada je testo mekše, kao i korica. U istoj tegli preliti testo s 40 gr vode i ostaviti da odstoji 5 minuta. Potom izmešati da se smesa lepo sjedini, pa dodati 50 gr brašna i sjediniti. Sada je verovatno postojeća tegla previše mala, pa možemo preručiti testo u veću, srednju teglu (od 750 ml). Markerom obeležiti nivo testa spolja na tegli, prekriti gazom i vratiti da odstoji ovog puta 24 sata. Nakon jednog dana, videćemo da se testo malo podiglo, a više nema korice.
  4. Sada pripremiti 30 gr vode i 60 gr brašna. Dodati vodu, promešati dok se sve ne sjedini, pa sipati brašno i opet dobro izmešati dok se ne napravi glatka masa. Gurnuti testo sa zidova ka dnu tegle i opet markerom spolja na tegli obeležiti gornji nivo testa. Opet pokriti gazom i ostaviti da odstoji 24 sata.
  5. U petoj fazi spremiti 60 gr brašna i 20 gr vode. Dodati vodu u teglu s testom, promešati i preručiti celu smesu u vanglicu. Dodati brašno, umešati ga varjačom, pa kada masa postane malo kompaktnija, izručiti sve na dasku i umesiti rukama, prikupljajući sve komadiće. Smesa je lepljiva, ali ne treba dodavati još brašna, ako se ne može mesiti prstima možemo se pripomoći spatulom, kojom ćemo odvajati testo od daske, okretati, i mesiti prstima dok ne postane glatko. Testo formirati u kuglu i vratiti u teglu (opranu), gurnuti ga na dno tegle sve ostatke sa zidova, pokriti i opet markerom obeležiti gornji nivo testa spolja na tegli. Opet ostaviti testo da odstoji 24 sata.
  6. U šestoj fazi opet ćemo videti da se testo malo podiglo iznad linije koju smo obeležili na tegli. Ovog puta, pošto je testo čvršće, na testu se napravila korica. Sada nam treba 65 gr brašna i 40 gr vode. Sipamo vodu preko testa u teglu, ostavimo da odstoji 5 minuta kako bi omekšala korica, pa preručimo sve u vanglicu. Dodamo brašno i, kao i prethodnog puta, sve dobro sjedinimo prvo varjačom, pa izručimo na dasku i umesimo. Masa se sada lakše mesi i brže postaje glatka. Oblikujemo testo u kuglu, pa rukama sa strane formiramo testo u valjak kako bi prošlo kroz grlić sada nove, još veće tegle. Opet sabijemo na dno tegle i obeležimo markerom gornji nivo testa. Pokrijemo gazom i ostavimo da odstoji 24 sata.
  7. U sedmoj fazi ponavljamo ceo proces koristeći 65 gr brašna i 85 gr vode. Opet se na testu formirala korica pa treba sipati vodu preko i ostaviti desetak minuta da odstoji. Sve izručimo u vanglicu i izmešamo dok masa ne postane žitka kao za uštipke, dodamo brašno, umešamo dobro varjačom, testo je i dalje žitko pa ga ne mesimo rukama, već ga kašikom preručimo u teglu. Lupimo teglu odozdo da se testo slegne, i opet obeležimo markerom nivo testa. Ovog puta testo ne pokrivamo gazom, već stavimo poklopac od tegle, ali ga ne zatvaramo skroz kako bi vazduh ipak mogao da cirkuliše. Testo sada stoji 3 sata na sobnoj temperaturi, nakon čega se jasno vide mehurići u testu. Nakon tri sata moći ćemo da zatvorimo skroz poklopac tegle i da testo stavimo u frižider gde stoji 3-4 dana.

Sada na svaka 3-4 dana potrebno je obnavljati maju tako što se testo izvadi iz frižidera, ostavi par sati da odstoji na sobnoj temperaturi. Od testa potom treba odvojiti 150 gr, a potrebno nam je dodatnih 150 gr brašna i 100 gr vode – sve izmeriti precizno na vagi. Sjediniti 150 gr testa s vodom, izmešati dok se ne napravi žitka masa, presuti sve u vanglicu, dodati brašno, umešati varjačom pa umesiti rukom. Presuti testo na dasku, i mesiti testo koje je lepljivo, opet se možemo pomoći spatulom dok ne bude moguće obraditi ga rukom, i staviti ga opet u teglu, ovog puta onu srednje veličine. Opet sve gurnuti na dno tegle da bude kompaktno, obeležiti markerom, blago zatvoriti poklopcem od tegle, ostaviti da odstoji 3 sata na sobnoj temperaturi, potom zatvoriti skroz i vratiti u frižider. Nakon 3 dana ponoviti proces. Maja je spremna nakon mesec dana od prvog dana kad je započet proces, kada se može umesiti prvi hleb. O tome – detaljno u sledećem tekstu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

‘Krckava’ užina

Šolja kefira ili jogurta je idealna užina za nekog ko želi da smanji telesnu težinu, ali ponekad nam nedostaje malo teksture u tom napitku da nam utaži glad. Tada je idealno dodati kašiku granole. O blagodetima ovsa smo već pisali ovde: Ovas je dobar za vas! , a granola je veoma interesantan način da se ovas iskombinuje sa suvim voćem i orašastim plodovima, naročito pošto je prepečena, što joj daje krckavost pod zubima.

Granolu možete vrlo lako spremiti kod kuće, što se preporučuje, jer je kupovna prepuna šećera i aditiva.

Za zdravu varijantu granole potrebno je:

  • 2 šolje običnih ovsenih pahuljica
  • ½ šolje orašastih plodova po izboru, ili miks
  • ¼ šolje sirovog semenja, na primer suncokreta, susama i golice
  • ½ šolje sušenog voća, krupnije treba iseckati (osobe na dijeti bolje da izaberu prirodno sušeno, a ne kandirano voće)
  • 2 kašike meda
  • 2 kašike kokosovog ulja, nerafinisanog
  • prstohvat soli
  • začini po želji, vanila, cimet, muskatni orah…

Zagrejati rernu na 250 stepeni. Pleh od rerne obložiti papirom za pečenje.

U dubljoj posudi izmešati dobro sve sastojke, tako da se suvi delovi dobro sjedine s medom i uljem. Rasporediti smesu na pleh preko cele površine i peći maksimalno desetak minuta, tek toliko da granola porumeni.

Ostaviti granolu da se skroz ohladi, pa presuti u teglu ili posudu sa dobrim poklopcem, kako bi ostala hruskava. Dodati 1 kašiku granole šolji jogurta ili kefira, a može se kombinovati i sa svežim voćem, najbolje bobičastim, ili bananama ako nam je potrebna dodatna energija za trening. Ovo ujedno može biti i sjajan dezert, kada poželimo nešto slatko.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Fermentisanim povrćem do zdravlja

Evlija Čelebija, turski putopisac iz 17. veka, u svojim zapisima pominje čuvenu travničku turšiju od karamut krušaka. Verovatno je bio prilično impresioniran salatom Travničana, imajući u vidu da je došao iz zemlje turšije. Na turskom turşu, salata od fermentisanog povrća ili voća je bliskoistični specijalitet kog su Turci doneli na Balkan. Ali postoje arheološki dokazi da se turšija spremala i 6000. godine pre naše ere u dolinama Tigra i Eufrata, pa možemo sa sigurnošću reći da je to bio jedan od najstarijih načina da se sačuva povrće za zimu, i tako unesu neophodni vitamini i minerali, naročito vitamini K i B grupe, ali i korisne bakterije.

Turšija koja se priprema fermentacijom, pomoću usoljene vode, a ne pomoću sirćeta, baš kao i kiseli kupus, veliki je prijatelj našeg stomaka. Ona čisti organizam, pomaže u izbacivanju štetnih materija, ali i donosi dobre bakterije koje naseljavaju naša creva i imaju niz blagotvornih osobina. Dobre bakterije pomažu varenje, pospešuju apsorpciju korisnih materija iz hrane, sprečavaju gojaznost i pojavu dijabetesa tako što stabilizuju nivo insulina u krvi i doziraju apsorpciju masti. One nam tako štite zdravlje, kako fizičko tako i mentalno, i deluju preventivno kod niza oboljenja, od akni do karcinoma.

Najvažnije bakterije koje učestvuju u procesu fermentacije su Lactobacillaceae, koje iz ugljenih hidrata stvaraju mlečnu kiselinu, a koja vrši ulogu konzervansa. So u salamuri stvara pogodne uslove za razvoj ovih bakterija i sprečava razvoj patogenih mikroorganizama.

Naša tradicionalna turšija se pravi pomoću vode i soli, ali fermentisano povrće nije samo balkansko-bliskoistočni specijalitet. Sprema se i na Dalekom istoku, gde je verovatno najpoznatija turšija korejska – kimči. Kimči se pravi od seckanog povrća: kineskog kupusa, daikon rotkvi, šargarepe i luka, koje se meša s posebnom pastom od belog luka, đumbira, ribljeg sosa, ljutog sosa i šećera. Svo povrće se isecka, usoli i ostavi da odstoji sat vremena u vodi, pa se potom ispere i pomeša sa začinima,  sipa u teglu i dobro nabije, da se što više istisne vazduh. Povrće se fermentiše u soku koje samo pusti, na sobnoj temperaturi, do pet dana. Kada se ukiseli treba ga staviti u frižider i pojesti tokom naredne dve nedelje.

Kimči

Ali ako nismo ljubitelji dalekoistočnih jakih ukusa, naša turšija je sasvim dobar izvor korisnih bakterija. Karfiol, zeleni paradajz, krastavčići, šargarepa, male paprike babure, beli luk, nakon temeljnog pranja se stavljaju u čiste i sterilizovane tegle, pritisnu štapićima rena, doda se biber i slačica u zrnu, po neki list lorbera, pa naliva usoljenom vodom u razmeri 1 litar vode – 40 grama soli. Voda treba da bude prokuvana, a so kvalitetna, i salamura se naliva preko povrća tek nakon što se ohladi. Turšija se tradicionalno sprema na jesen, taman kada se povrće pojavi na pijaci, a pre nego što krene mraz, kako bi se prirodno ukiselila. Hladnoća koja sledi će joj pomoći da se ne prekiseli i dobro održi.

Fermentisana hrana nam štiti imunitet zahvaljujući dobrim bakterijama koje nam uspostavljaju balans u organima za varenje, jer skoro 80% našeg imuniteta zavisi od creva. Ona je izuzetno blagotvorna za osobe koje pate od upala creva, čestih poremećaja varenja, gastritisa, sindroma iritabilnog creva i karcinoma. Dobre bakterije iz turšije nam mogu pomoći i da se izborimo s alergijama i netolerancijama na hranu, hormonalnim disbalansom, pa se njihovo dejstvo se može odraziti i na našoj koži, koja postaje čistija, ali i na mentalnom zdravlju, jer dobro raspoloženje često zavisi od varenja.

Dobre bakterije deluju i preventivno, štite nas od bolesti koje se prenose hranom zaraženom listerijom, streptokokom i drugim štetnim bacilima. Zato je turšiju najbolje spremiti kod kuće, jer kupovna nema isto dejstvo. Kada se masovno priprema, turšija se sprema sa sirćetom i pasterizuje kako bi se duže održala, a procesom pasterizacije se pored loših ubijaju i dobre bakterije. Na turšiju i kiseli kupus možemo navaliti bez osećaja griže savesti: oni nam neće doneti višak kilograma, naprotiv, mogu samo da pomognu da se viška oslobodimo.

I za kraj da se vratimo čuvenim travničkim ukiseljenim kruškama, koje su sjajan prilog uz pečeno meso: 6 čvrstih karamut krušaka oljuštiti, prepoloviti i ostaviti da odstoje 5 minuta u vodi s malo vinskog sirćeta. Napraviti salamuru od 3 čaše vinskog sirćeta, 5 čaša prokuvane vode i 1 kašike soli. Kruške poređati u sterilizovanu teglu, po želji dodati celo zrno anisa i karanfilića, pa naliti salamurom. Čuvati na prohladnom i tamnom mestu. Pravilno pripremljene, održaće se cele zime.

Ako do sada niste, uvedite fermentisano povrće i voće što pre u ishranu. Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Slatka vekna s jabukama i đumbirom

O blagotvornom dejstvu đumbira na zdravlje smo već pisali ovde: Sagorevač masti.

Ako vam se jede nešto slatko a zdravo, i još plus nemate mnogo vremena za spremanje, evo idealnog recepta za vas:

Od sastojaka je potrebno:

  • 3 nakisele jabuke, oljuštene i seckane na kockice
  • 2 pune kašike meda
  • 3 čaše (od 2dl) ovsenih pahuljica
  • 2 jaja
  • narendan komad đumbira (veličine po ukusu)
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 1 kašičica cimeta
  • malo putera ili ulja za podmazivanje

Uključiti rernu na 200 stepeni. Pripremiti uzani pleh za komisbrot. Odvojiti 1 čašu ovsenih pahuljica, pa sve ostale sastojke staviti u jak blender ili procesor i dobro izmiksati. Potom dodati ostatak ovsenih pahuljica i samo izmešati varjačom, pa sipati u podmazan pleh.

Peći na 200 stepeni 45-50 minuta, ili dok vekna ne porumeni i krajevi počnu da se odvajaju od pleha. Da bismo bili sigurni da je kolač gotov, zabosti čačkalicu u sredinu, pa ako se testo nije zalepilo za nju, znači da je pečen. Izvaditi iz rerne i ostaviti da se prohladi pre sečenja.

Ovaj lagani kolač je niskokaloričan i bogat dobrim vlaknima, pa je idealan za osobe na dijeti. Đumbir mu daje prijatan miris i golicav ukus, a dodatno će pomoći brže sagorevanje masti i stabilizovati nivo insulina u krvi.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Nabujak od spanaća

Spanać je veoma zdravo lisnato povrće bogato mineralima – gvožđem, karotinom, kalcijumom, kalijumom, fosforom, bakrom, cinkom, manganom, vitaminima B grupe – folnom kiselinom, B1, B2, B6, vitaminom E i C. Međutim, ima i jednu mračnu stranu: oksalnu kiselinu. Zbog nje se gvožđe otežano resorbuje u organizmu, pa treba pribeći malom triku: spremati ga s mlečnim proizvodima. Tada se oksalna kiselina veže za kalcijum pa sve nutrijente možemo potpuno iskoristiti, i pritom ne opteretiti bubrege kojima oksalati smetaju i izazivaju stvaranje kamenca. Za razliku od termo labilnih nutrijenata koji se uništavaju ili redukuju prilikom kuvanja, nivo gvožđa se zadržava, pa je zato spanać dobar za anemične osobe, naročito jer pored ovog minerala sadrži i folnu kiselinu.

Ako vam je dosadilo da spremate spanać na klasičan način, evo predloga za izuzetno ukusan a jednostavan obrok veoma atraktivnog izgleda koji možete ponosno izneti i na gostinsku trpezu.

Za tri porcije od materijala je potrebno:

  • 1 kg očišćenog, blanširanog*, oceđenog i iseckanog spanaća
  • 5 jaja
  • 1 šolja jogurta ili kefira
  • 1 šolja blagog mrvljenog sira
  • 3 kore za gibanicu, po izboru
  • malo maslinovog ulja (obična, integralna, heljdina)
  • so

*Spanać se blanšira tako što se na kratko potopi u kipuću vodu i potom procedi.

Pripremiti tri male, najbolje keramičke posude za pečenje. Zaliti ih maslinovim uljem.

U činiju za mešenje razbiti dva jaja i dobro ulupati viljuškom. Dodati seckani spanać, jogurt, sir i so. Sjediniti nežno, da se sir ne raspadne previše.

Po jednu koru presaviti na četiri i obložiti njom posudu tako da kora pokriva ivice i viri preko. Rasporediti smesu sa spanaćem u svaku posudu podjednako, i napraviti malo udubljenje. U svako udubljenje razbiti po jedno jaje. Koru koja viri dodatno malo namazati maslinovim uljem.

Peći 30 minuta na 180 stepeni, tako da kora porumeni a sadržaj postane čvrst.

Ovo je kompletni obrok u malom, a pritom veoma hranljiv i ne mnogo kaloričan. Odličan je posle vežbanja jer ima dosta proteina. Odličan je i topao i hladan.

Hranite se zdravo, krećite se što više i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ovas je dobar za vas!

Ovas je veoma hranljiv, a zavisno od toga kako ga pripremimo, može biti i niskokaloričan i dijetalan. Jedna šolja kuvanih ovsenih pahuljica sadrži samo 150 kalorija, 4 grama vlakana i 6 grama proteina. Ako je uvrstimo u redovnu ishranu, ova divna žitarica će nam održavati zdravu telesnu težinu, ali ne samo to. Od ovsa možemo dobiti mnogo toga:

Ovas sadrži rastvoriva i nerastvoriva vlakna. Nerastvoriva vlakna pomažu rad creva i redovnu stolicu. Rastvoriva vlakna nam snižavaju holesterol i balansiraju nivo glukoze u krvi. Ovsena kaša će nam tako omogućiti osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda i sprečiti iznenadne napade gladi. Danas mnogi izbegavaju ugljene hidrate s nadom da će smršati. Međutim, ova grupa namirnica nam je preko potrebna, naročito kada dolazi iz celog zrna žitarica.

Ovas sadrži veoma bitne i korisne nutriente: tiamin, magnezijum, fosfor, cink, mangan, selen i gvožđe. Tiamin ili B1 je vitamin koji je neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata, funkcionisanje nervnog sistema i normalno varenje. Može se uneti isključivo preko ugljenih hidrata, a posebno je bitan trudnicama i dojiljama. Manjak tiamina se ogleda u smanjenoj moždanoj funkciji, mentalnim poremećajima i teškoćama u pamćenju i učenju. Kod osoba koje pate od Alchamerovog oboljenja, nivo tiamina u krvi je obično ispod normale. Tiamin nam čuva nerve i sprečava perifernu neuropatiju, ali i smanjuje osećaj bola, od herpesa, preko bola u zglobovima do migrenske glavobolje.

Magnezijum utiče na ceo organizam, i kada ga nema dovoljno pati sve, od krvnog pritiska do imuniteta. Manjak magnezijuma može uzrokovati kalcifikaciju arterija, grčeve mišića i ukočenost, depresiju, anksioznost, hipertenziju, hormonalni disbalans, nesanicu, probleme s kostima i osećaj umora i nedostatka energije.

Fosfor nam jača kosti i sprečava osteoporozu, jača mišiće i daje nam energiju, utiče na varenje i metabolizam, balansira hormone i hrani mozak. Cink je neophodan za dobar imunitet, pomaže da se brže oporavimo od infekcija, gripa i rana, utiče na balans insulina, štiti prostatu, normalan nivo testosterona i dobar spermogram kod muškaraca, kao i normalnu plodnost kod žena, a kod dece omogućava normalan rast i razvoj.

Mangan je oligoelement neophodan za zdrav metabolizam masti, zdravlje kostiju, vezivnih tkiva i dobru energiju. Pored integralnih žitarica, ima ga i u bobičastom voću. Selen je moćni antioksidans koji nas štiti od preranog starenja, čuva kožu, mišiće i hrani mozak. Bitan je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde, čuva nam imunitet i kardiovaskularni sistem. Starije osobe imaju veće potrebe za selenom, kao i pušači i oni koji se oporavljaju od bolesti i infekcija.

Gvožđe je najbitnije za sprečavanje anemije, kojoj su naročito sklone žene tokom reproduktivnog perioda. Kada nam je u krvi nizak nivo gvožđa, vitalni organi, srce, mozak i jetra ne dobijaju dovoljno kiseonika. Tada osećamo umor, nesvesticu, lako se zadišemo, hladno nam je na dlanovima i stopalima, noge nam trnu i bezvoljni smo.

I sve to se nalazi u ovsu. To je žitarica sa bogatom istorijom, a jednu naciju je posebno obeležila – Škotlanđane. U Škotskoj se ovsena kaša, poridž, jede od srednjeg veka, i zahvaljujući njoj je nacija i opstala. Škotski seljak je snagu crpeo iz ovsa, koji je uspevao na zemljištu gde je malo toga raslo. Poridž se kuvao ’na veliko’ u tučanom kotliću s vodom i malo soli, povremeno mešao posebnom tankom varjačom dok se ne zgusne. Interesantno je da se verovalo da se poridž sme mešati samo desnom rukom, u smeru suprotnom od skazaljke na satu, kako bi se odagnali zli duhovi. Tako pripremljeni poridž se sipao u drvenu kutiju i jeo tokom više dana. Hladan, bio bi dovoljno gust da može da se seče nožem i ponese na njivu. Današnji recept za poridž se dosta razlikuje od ovog starinskog. Kaša se pravi od pahuljica koje se brzo kuvaju, obično uz dodatak šećera, putera, mleka ili pavlake.

Ali ovsenu kašu čak ne moramo ni kuvati. Dovoljno je ovsene pahuljice preliti ključalom vodom i malo sačekati. Umesto šećerom, možemo je zasladiti mlevenim rogačem. Unos dobrih vlakana možemo povećati dodavanjem ovsenih mekinja, teksturu joj popraviti pomoću badema i grožđica i dodati joj sjajnu aromu pomoću cimeta.

Evo recepta za jednu kvalitetnu i obilnu ovsenu kašu koja će vas sigurno držati do ručka. Potrebno je:

  • 4-5 kašika ovsenih pahuljica, najbolje sitnijih
  • 1 kašika ovsenih mekinja
  • 1 kašika mlevenog rogača
  • desetak badema
  • desetak grožđica
  • malo cejlonskog cimeta

Sve preliti šoljom ključale vode i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, ili čak i cele noći, ako više volimo hladnu kašu. Po želji dodati bobičasto voće.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!