Dame biraju?

Kada pomislimo na trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako nasumično?

Gregor Mendel

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!