Digestivni Jin i Jang

Kada pomislimo na bakterije, prva reakcija je odbojnost. Ali nisu sve bakterije štetne. Neke rade i u našu korist. Da nije bakterija, naše varenje, imunitet i opšte zdravlje bili bi drastično narušeni. Korisne bakterije treba kako unositi u organizam, tako i hraniti. Zato su nam potrebni probiotici i prebiotici.

Probiotici su kulture bakterija koje blagotvorno deluju na naš sistem za varenje. Oni ne samo pomažu varenje, već i sprečavaju štetne bakterije da se namnože i izazovu disbalans u crevima.

Prebiotici su hranljive materije kojima se dobre bakterije hrane, naročito vlakna, koja se prerađuju u tankom crevu da bi najveći posao odradile u debelom crevu u kom je nastanjena većina korisnih bakterija.

Priroda se postarala da dobre bakterije nastani u našem digestivnom traktu. Tek kada se njihov balans poremeti, zbog loše ishrane, stresa, pada imuniteta i naročito nakon upotrebe antibiotika i kortikosteroida, osećamo ozbiljne posledice. Jedna od njih je i nekontrolisano razmnožavanje kandide, gljivice koja inače prirodno živi u nama i ne šteti nam, sve dok se ne otme kontroli. Kada imamo manjak korisnih bakterija u crevima, Candida albicans može izazvati poremećaj varenja, ali i oboljenja kože, sluzokože, noktiju, organa, omesti vaginalnu floru i floru u ustima. Kandida se hrani šećerima i voli kiselu sredinu. U crevima podstiče stvaranje gasova i grčeva i izaziva proliv. Otrovi koji se pritom ispuštaju i dospevaju u krv znatno opterećuju jetru.

Dobre i loše bakterije u digestivnom traktu

Kako se osećamo kada nam se kandida prekomerno nazmnoži u crevima? Letargični smo, umorni, ošamućeni, depresivni, boli nas glava, bole nas mišići, nismo u stanju da se koncentrišemo, nadimamo se, imamo zatvor ili proliv, grčeve u crevima, i mnogo nam se jede slatko. Kao da nas je zaposeo neki vanzemaljac koji je isključio naše dugme za slobodnu volju i diktira nam šta da radimo. I onda posežemo za slatkišima, a kandida uživa i baškari se, jer je šećer njena omiljena hrana i pomaže joj da se još više množi.

Kandida

Ako ne reagujemo i ne rešimo odmah problem, naš imunitet će sve više stradati. Kandida će nas zatrpati toksičnim supstancama, virusi će nas sve više napadati, i vrlo je verovatno da ćemo dobiti neko od autoimunih oboljenja. Otvoren je i put alergijskim reakcijama pa ćemo postati preosetljivi na mnogo toga što smo pre bez problema tolerisali.

Kandida se može tretirati lekovima, međutim ako joj ne oduzmemo ono čime se hrani, vratiće se. Zato je neophodno potpuno izbaciti skrob i šećere tokom dužeg vremenskog perioda, najmanje par meseci. Ali najbolje je da uopšte ne dopustimo da nam se ovakav disbalans desi. To možemo postići tako što ćemo negovati svoje dobre, korisne bakterije. Koja hrana je bogata probioticima i prebioticima?

  • Jogurt i kefir. U slučaju kandidijaze se ne preporučuju nikakvi šećeri, pa ni laktoza koje ima u mleku i mlečnim proizvodima. Međutim, pošto se kefir pravi pomoću kefirne gljive koja se hrani laktozom, on je bezbedan i kod prekomerno razmnožene kandide. Bitno je uzimati kefir koji sami napravimo od kefirne gljive, ne industrijski. Takođe, najbolje je kupovati običan jogurt, onaj kome nisu dodati šećeri i pojačivači ukusa.
  • Fermentisana hrana. Kiseli kupus, kimči (prirodno ukiseljeno povrće), miso (pasta koja se koristi u istočnjačkoj kuhinji, od fermentisane soje), umeboši šljive.
Kimči, prirodno ukiseljeno povrće
  • Alge. Spirulina i hlorela su mikroalge koje hrane dobre bakterije u crevima, ali i daju energiju.
  • Kombuha. Čaj fermentisan pomoću ove gljive bori se ne samo protiv kandide, već i ešerihije koli.
  • Beli luk. Sjajan izvor prebiotika, a pritom i prirodni antibiotik.
  • List maslačka. Osim što ima dobra vlakna, prepun je vitamina i minerala i prirodni čistač organizma.
  • Banane. Obiluju vlaknima, naročito pre nego što skroz sazre, i bogate su kalijumom.
  • Praziluk. Sadrži čak 16% inulinskih vlakana, kao i flavonoide koje štite telo od oksidativnog stresa.

  • Ovas. Sadrži veliku količinu beta-glukana koji hrani dobre bakterije, snižava loš holesterol i reguliše nivo insulina.
  • Jabuke. Pektinska vlakna povećavaju buturate, masne kiseline koje hrane dobre bakterije i uništavaju loše.
  • Kakao. Sjajan izvor flavonoida sa jakim prebiotskim dejstvom.
  • Laneno seme. Sadrži do 40% rastvorivih vlakana, kao i antioksidante koji se bore protiv kancerogenih ćelija.

Šta još, pored unošenja ovih namirnica, možemo učiniti da očuvamo dobar balans korisnih bakterija?

  • Više kretanja,
  • manje stresa,
  • dovoljno sna i
  • najbitnije: kontrolisana telesna težina. Višak kilograma povezan je sa prekomernom konzumacijom skrobaste i slatke hrane koja remeti balans bakterija.

Tu je još jedan prirodni asistent: Equigal. Kombinacija lekovitog bilja u ovom prirodnom preparatu povoljno deluje na digestivni sistem, olakšava varenje, pokreće peristaltiku, čisti jetru, i pomaže nam da regulišemo telesnu težinu.