Gazirana napast

Sve je počelo 1886. kada je Dr. Džon S. Pemberton, apotekar iz Atlante, osmislio napitak od slatkog sirupa, gazirane vode i lišća i ploda koke, biljke poznatije po svom psihoaktivnom alkaloidu, kokainu. U Južnoj Americi, odakle potiče, ova biljka se masovno koristila kao stimulant i izvor energije. Pemberton je bio morfijumski zavisnik zbog rane koju je zadobio u Građanskom ratu, pa je tražio prikladniju zamenu za ovu drogu. I tako je preteča Koka kole nastala kao tonik za smirivanje nerava. Ubrzo je bila u prodaji za 5 centa po čaši, i točila iz posebnih burića. Pemberton je proizvod plasirao uz tvrdnju da leči mnoge bolesti, loše varenje, nervne poremećaje, glavobolju, neplodnost i morfijumsku zavisnost. Iako je napitak dobio ime po svom glavnom sastojku – koki, čiji sadržaj je u inicijalnoj verziji išao do devet miligrama po čaši, početkom 20. veka u upotrebu je ušao ekstrakt bez kokaina.

Danas se dnevno popije 199 milijardi čaša Koka kole širom sveta. Koka kola i njoj slični napici su sigurno obeležili 20. vek, da bi se u našem veku pojavile i brojne varijacije ’bez’ šećera. Po čemu je poseban ovaj napitak, i zašto je toliko popularan?  Baš kao što je Pemberton nekada tražio načina da se ’skine’ sa morfijuma, tako mnogi danas pokušavaju da ostave kolu. Gazirana voda, šećer – visoko fruktozni kukuruzni sirup, kafein, ortofosforna kiselina, boja karamela E150d i pojačivači ukusa, ne mnogo interesantan sastav. Međutim, kada uzmemo u obzir da u jednoj čaši napitka ima čak 38 grama šećera, možemo da shvatimo zašto je toliko adiktivan.

Nekada se pridev ‘pivski’ obično vezivao za stomak, ali danas, pored pivskog stomaka, vlada i epidemija ‘kola’ stomaka. Gazirana slatka pića su svima dostupna, jeftina, ukusna, pa ima onih koji ih piju umesto vode – što je dovelo do prave ekspanzije gojaznosti širom sveta. Pojavom dijetalnih kola mnogima je olakšana savest – sad je moguće nalivati se gaziranim pićima bez bojazni da ćemo se ugojiti. Ali da li je baš tako?

Osobe koje svaki dan piju gazirane sokove, čak i dijetalne, po statistikama imaju četiri puta veći obim struka. Dva gazirana napitka na dan udvostručuju šanse da obolimo od kardiovaskularnih oboljenja. Učestala konzumacija kole može povećati rizik od neplodnosti. A pored gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska, ona nosi i rizik od nekih vrsta karcinoma, naročito raka jetre i prostate. Neka istraživanja su pokazala da godišnje na svetu umre 184.000 osoba od posledica konzumacije slatkih napitaka kao što su kola, industrijski ledeni čaj i veštački sokovi.

Sladak ukus, bilo da potiče od šećera ili veštačkih zaslađivača, utiče na metaboličke signale i remeti metabolizam. Činjenica je da prilikom povećanog unosa veštačkih zaslađivača, ćelije u organizmu skladište više masti. Ćelije imaju ’primopredajnike’ koji dopuštaju šećeru da uđe u njih. Onaj šećer koji se ne iskoristi, pretvara se u mast. Sladak ukus zaslađivača zavarava naše telo da dobija šećer, što za posledicu ima skladištenje više masti. Jedna studija rađena na pacovima pokazala je da veštački zaslađivači remete sposobnost tela da prerađuje masti i stvara energiju, kao i da oštećuju ćelije krvnih sudova. Na duge staze, slatki napici nam mogu izmeniti čula i pojačati želju za hranom. Prirodne šećere u hrani više nećemo ni osećati, ili će nam biti bljutavi.

Osim što nam povećavaju prohteve za intenzivnijim ukusima, veštački zaslađivači nam mogu promeniti strukturu bakterija u crevima. Bakterije u crevima, one dobre, su veoma bitne za varenje i metabolizam. U jednoj studiji na miševima, data im je količina veštačkih zaslađivača koja se može naći u tri gazirana pića. Osim što su dobili povišen nivo šećera u krvi, miševima se izmenio i sastav bakterija u crevima. Potom su te bakterije transplantirane drugim miševima, koji su se prethodno normalno hranili. Rezultat je pokazao da su i ti miševi dobili povišen nivo šećera u krvi. Ova studija ukazuje na veoma bitan problem koji može nastati kod trudnica ili dojilja koje konzumiraju slatke napitke, uključujući i one sa veštačkim zaslađivačima.

I tako, upravo ono što je Pemberton tvrdio da njegov čudotvorni napitak leči, on zapravo izaziva. Pre svega, zavisnost. Potrebna je jaka volja da se odbaci nezdrava navika, čak i kada smo svesni koliko je štetna. Zato napravite plan i krenite u akciju. Izbacite sve nezdrave slatke napitke iz kuće. Naviknite se na ukus vode, probajte prirodni ohlađeni čaj ili napravite limunadu. I ne zaboravite da popijete Equigal!