Hemija sreće

Da li ponekad osećate toliku potrebu za hranom, kao da vas vodi neka viša sila koju ne možete da kontrolišete? I onda se dokopate torte ili kutije keksa, razum vam govori da je jedno parčence dovoljno, ali ruke ne slušaju i nastavljaju da vas hrane? Ne, niste poludeli, niti su vas oteli vanzemaljci: za ovaj fenomen postoji veoma jednostavno objašnjenje – opao vam je nivo serotonina.

Serotonin je neurotransmiter – hormon koji prenosi impulse od jedne do druge nervne ćelije.

Najveći procenat serotonina u ljudskom telu nalazi se u gastrointestinalnom traktu. Osim što nam reguliše varenje, apetit i osećaj sitosti, serotonin je zaslužan za kognitivne funkcije kao što su učenje i pamćenje, jer prenosi informacije od neurona do mozga. Serotonin se metaboliše najviše u jetri, a izlučuje se preko bubrega. Od ćelija u kojima se luči, serotonin preuzimaju crvena krvna zrnca koja ga čuvaju. Kako se crvena krvna zrnca grupišu i vezuju, tako oslobađaju serotonin koji reguliše zgrušavanje krvi. Zato on igra veliku ulogu i u zarastanju rana. Takođe je zaslužan i za pravilan rad mišića, za seksualnu želju i regulaciju telesne temperature.

Kao što vidimo, serotonin je od vitalne važnosti za opšte funkcionisanje našeg organizma. Zovu ga i hormonom sreće, s razlogom, jer ako ga nema dovoljno, osećamo se bezvoljno, anksiozno i depresivno, loše spavamo i patimo od glavobolje.

Kada nam serotonin preplavi mozak, osećamo pozitivnu euforiju i lepe emocije. Kada, s druge strane, njegov nivo opadne i vrati se u normalu, stvara se dovoljna količina melatonina koja nam pomaže da zaspimo. A ako ode u minus, onda smo potišteni, depresivni, bezvoljni, i da zlo bude gore, ove negativne emocije rađaju jedna drugu, jer ponavljanje istih mentalnih šablona dovodi do aktivnosti jednih neurotransmitera i opadanje drugih. Zato kada jednom upadnemo u depresiju, imamo osećaj kao da smo u vrzinom kolu iz koga ne možemo da se iščupamo. Zato i imamo veliku potrebu za slatkišima i nezdravom hranom s jedne strane, ili idemo u drugu krajnost pa se izgladnjujemo i puštamo da nam nivo šećera u krvi opadne.

Današnji moderni sintetički anti-depresivi funkcionišu po principu regulacije nivoa serotonina u mozgu, i zovu se SSRI – Selective serotonin reuptake inhibitors – selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Međutim, problem kod ovih lekova jeste što izazivaju zavisnost, a njihov efekat nestaje čim se prestane s upotrebom. Takođe, postaju opasni ako se kombinuju sa nekim drugim medikamentima, poput onih protiv glavobolje.

Kako prirodno povećati nivo serotonina?

  • Zdrava ishrana. Potrebno je povećati unos dobrih ugljenih hidrata, poput svežeg i lisnatog povrća, integralnih žitarica, crnog grožđa i bobičastog voća, prirodnih probiotika poput kefira i kiselog kupusa, crne čokolade s velikim procentom kakaa, zelenog čaja, a smanjiti unos mesnih prerađevina, proste ugljene hidrate i šećere. Takođe, kako nivo serotonina zavisi od aminokiseline triptofan, koja se unosi hranom, od izuzetne važnosti su sledeće namirnice: ćuretina, crveno meso i divljač, seme suncokreta i bundeve, čia seme, susam, kikiriki, mahunarke, sir, riba – naročito tunjevina i losos, banane, jaja, ovas, soja, orašasti plodovi.

  • Fizička aktivnost. Pored serotonina, redovno bavljenje sportom podiže i nivoe drugih neurotransmitera kao što su dopamin, koji stvara osećaj prijatnosti i uživanja, i endorfin, prirodni opijat mozga. Samo desetak minuta brze šetnje može povećati nivo svih ovih hormona. Redovna fizička aktivnost stvara dugotrajni balans hormona.

  • Nivo serotonina je direktno povezan sa nivoom melatonina. Zato je bitno da povremeno izađemo na sunce i umereno se osunčamo, najbolje u ranim prepodnevnim i kasnijim popodnevnim časovima. Tokom zime treba iskoristiti sunčan dan i otići u prirodu.

  • Pomoć iz prirode: matičnjak, divlji origano, bosiljak, čestoslavica, ehinacea, kantarion, noćurak, ginko, valerijana, đumbir, korijander, kakao, slatki koren… priroda nam je dala dovoljno izbora. Ove biljke umanjuju depresiju, poboljšavaju san, umiruju stomak, smanjuju posledice stresa, preznojavanje, uznemirenost i lupanje srca.

Sledeći put kada dobijete napad žudnje za slatkišima ili kada osetite depresiju, umesto da se mašite za tortu krenite u šetnju, okrenite lice ka suncu, pa izmiksajte smuti od zdravog voća i dodajte koju kap tinkture od lekovitog bilja. I to najbolje u društvu dobrih prijatelja. I još nešto – obavezno kažite sebi da je sa vama sve u redu.