Koje su masti dobre za nas?

Dok je više decenija vladala pomama da se masti što više izbace iz ishrane, istraživanja su dokazala da su ljudskom organizmu one itekako potrebne. Sve osim trans-masti – onih koje susrećemo u prženoj, brzoj hrani, grickalicama i slatkišima, koje povećavaju trigliceride i holesterol u krvi.

Za razliku od trans-masti, blagotvorne i neophodne telu su sledeće:

  • Mononezasićene masne kiseline kojih ima u maslinama, kikirikiju, avokadu, orasima…
  • Polinezasićene masne kiseline iz nerafinisanih biljnih ulja, semenja, orašastih plodova, soje, suncokreta, kukuruza, lanenog semena…
  • Esencijalne masne kiseline – Omega 3 i Omega 6, koje srećemo u morskim plodovima, rečnoj ribi, lososu, skuši, žitaricama, piletini…
  • Zasićene masne kiseline iz putera, svinjske masti, jaja, mesa, mlečnih proizvoda…
Loše – trans masti

Prve tri treba što više koristiti, a poslednje umereno. Masti nam daju osećaj sitosti, balansiraju nivo šećera u krvi i rastvaraju liposolubilne vitamine (A, D, E, K) koje telo potom može da iskoristi. Masti daju energiju – 1 gram masti oslobađa 9 kalorija, dok ugljeni hidrati i proteini oslobađaju tek 4 kalorije. Masti hrane mozak koji se i sam sastoji od čak 70% masti. Mijelin je sloj masti koji obavija i štiti nerve, a masti ulaze i u sastav ćelijskih membrana. Deo su i prostaglandina koji regulišu brojne telesne funkcije. Masti utiču na vid, kožu, srce, koncentraciju, pamćenje i nivo raspoloženja.

Dobre masti

Nauka kaže da do 30% kalorija unetih tokom dana treba da bude iz masti. Zato umereno zalijte salatu nekim kvalitetnim uljem, uzmite komad lososa radije nego šniclu, namažite avokado na hleb umesto margarina. Umesto čipsa grickajte bademe i suncokret. A povremeno probudite sećanja na detinjstvo, namažite krišku hleba svinjskom mašću i pospite alevom paprikom. Samo povremeno. Uspomena radi.

Gomilanje holesterola u krvnim sudovima