Naši prirodni amortizeri

Tokom života na stopalima u proseku 4 puta obiđemo Zemljinu kuglu. Naš najbitniji oslonac sastoji se od 26 kostiju, 33 zgloba i preko 100 ligamenata, tetiva i mišića. U stopalima se nalazi oko 400.000 nervnih završetaka, više nego u bilo kom drugom delu tela. Tu je i oko 250.000 znojnih žlezda. Kada saberemo sve te činjenice, shvatamo da bi stopalima trebalo da pružimo veću negu nego licu.

Postoji još jedan deo anatomije stopala, čijeg postojanja nismo ni svesni, sve dok ga ne izgubimo. To su jastučići od masnog tkiva, prirodni ulošci ispod kože tabana, koji ublažavaju udarac prilikom kretanja. Zahvaljujući njima možemo da savladamo neravne površine, bolje se balansiramo i propinjemo. Kako starimo, koža gubi elastičnost a ovaj prirodni ’tapacirung’ se tanji i polako gubi već nakon 65. godine života.

Jastučići od masnog tkiva oblažu deo stopala ispod palca, najširi deo stopala ispod kostiju donožja, kao i ispod pete. Osim što apsorbuju šok prilikom hodanja, masni jastučići štite i pripoj fascije tabana na donjoj strani petne kosti. Ovaj plantarni (tabanski) ligament čuva luk svoda pri pokretima stopala i apsorbuje udarce prilikom hodanja. Posebno je bitan prilikom trčanja kada stopalo trpi silu koja je dva do tri puta veća od naše telesne težine.

Tokom mlađih dana možemo, usled pogrešnog i preterano agresivnog treninga, osetiti oštar bol u predelu pete koji ukazuje na plantarni fascitis, upalu pripoja tabanske fascije. Međutim, kako starimo i polako gubimo masne obloge na tabanu, može doći do plantarnog fascitisa prilikom svakodnevnog kretanja. Bol je obično intenzivniji ujutru zbog čega su prvi koraci nakon ustajanja iz kreveta posebno teški. Lokalizovan je najčešće oko i ispod pete, ali može se protezati sve do korena prstiju. Sličan je osećaj i kod petnog trna, kalkaneuma na donjoj strani pete, koji nastaje usled neadekvatnog pritiska na petu prilikom kretanja.

U starosti dolaze na naplatu i nepromišljene navike iz mladosti: često nošenje visokih potpetica, potpuno ravne, uske i neadekvatne obuće, brže će dovesti ne samo do gubljenja masnih jastučića na stopalima, već i do nastanka deformiteta kostiju stopala poput čukljeva. Gojaznost i dijabetes dodatno utiču na stopala i manifestuju se spuštenim svodom i dijabetskim stopalom, degeneracijom mekih tkiva i kostiju izazvanih šećernom bolešću. Dijabetsko stopalo manifestuje se pojavom rana i čireva, posebno sklonih infekcijama.

Propadanje masnih jastučića na stopalima neizostavno utiče i na kožu stopala. Osim što koža gubi masnoću i gipkost, sada trpi i veći pritisak i trenje pa je sklonija je pucanju, nastanku žuljeva, kurjeg oka, nokti postaju tvrđi i skloniji urastanju, a češće su i gljivične infekcije jer se, usled deformiteta, nečistoće lakše nakupljaju ispod nokta. Crvenilo, plikovi, koža koja se ljušti i svrab, naročito između prstiju, ukazuju na atletsko stopalo, gljivičnu infekciju kojoj su skloni sportisti, ali i starije osobe. Pete treba da negujemo tokom čitavog života, a naročito u zrelim godinama kada lakše pucaju i sklonije su formiranju naslaga i žuljeva.

Kada je zdravlje u pitanju, uvek je preventiva najbolji lek. Pre svega, potrebno je da budemo informisani i da osluškujemo kakve nam poruke šalje naše telo. Najbolji način da minimalizujemo posledice usled propadanja masnog tkiva na tabanima je da izaberemo adekvatnu, anatomsku obuću. Kad god imamo priliku da odemo na more, dobro je da šetamo bosi po pesku i u plićaku. Osim što je ovakva šetnja odlična vežba, voda u plićaku pružiće našim stopalima idealnu masažu, dok će ih minerali nahraniti. I, na kraju, potrebno je da uvedemo obaveznu dnevnu negu kože stopala: detaljno pranje sprečiće gljivične infekcije, a adekvatna krema omekšati kožu, sprečiti nastanak tvrdih naslaga, pucanje i žuljeve. Nokte treba seći ravno, pomoću grickalice kako bi se sprečilo urastanje. Pedikir nam može pomoći da se rešimo žuljeva, ali s njim ne treba preterivati, jer zadebljala koža na tabanima ipak predstavlja neku vrstu zaštite prilikom hodanja pa je ne treba suviše skidati.

Idealnu negu za stopala pruža nam Devi melem za pete. Sadrži samo prirodne i visoko kvalitetne sastojke: ulje semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže, pčelinji vosak, kakao puter. U sastav ulaze i eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca. Koža ga lako upija, a zahvaljujući kakao puteru vlaga se zadržava duboko u koži. Kombinacija prirodnih ulja sprečava isušivanje, pucanje ali i regeneriše i hrani kožu. Pored toga, ulja čajevca, žalfije i karanfilića ne samo da eliminišu neprijanti miris nogu, već sprečavaju gljivične infekcije svojim antifungalnim dejstvom.

Uz Devi melem za pete ispunite statistiku: pređite tokom života razdaljinu koja je ekvivalentna četvorostrukom obimu Zemljine kugle. A sledeći put kada birate kremu za lice, setite se i svojih stopala. Jer, iako su skrivena i često neprimetna, ona su ta koja nas nose kroz život.