Zdrav sladoled

Stiže leto i vreme je za sladoled. A vi ste na dijeti. Postoji način da se zasladite a da telo ne zaspete kalorijama. Pripremite ovaj jednostavan sladoled od samo dva sastojka.

Potrebni sastojci:

  • 2 banane
  • šolja malina (svežih ili smrznutih)

Banane oljuštite, iseckajte na kolutiće i stavite u kesu pa u zamrzivač. Kada se skroz stegnu, nakon 2-3 sata, sipajte ih u blender, dodajte maline i izmiksajte. Ako je potrebno, dodajte malo vode. Prespite smesu u posudu koja trpi nisku temperaturu i vratite u zamrzivač na još par sati.

Sladoled je veoma ukusan i prirodno sladak. Banane mu daju kremast ukus, a maline svežinu.

Uživajte! I ne zaboravite da popijete Equigal.

Doktor Džekil i Mister Glad

Da li ste razdražljivi kada ste gladni? Bez brige, niste jedini. Nauka je dokazala zašto se iz jagnjeta pretvaramo u vuka kada nas spopadne glad.

Koliko puta vam se desilo da sa prijateljima obilazite ulice u potrazi za idealnim restoranom, i svi su veseli osim vas? Vi biste sad već da sednete bilo gde jer je glad narasla do te mere da vam dođe da počnete da režite. Ostali vas belo gledaju i ne shvataju šta vam je.

A u vama rastu sledeći simptomi:

  • razdražljivost
  • teskoba
  • preznojavanje
  • ekstremna glad
  • drhtavica
  • umor
  • lupanje srca
  • bledilo

Kada kažete da vam je pao šećer, potpuno ste u pravu, a sada je i dokazano da u takvim situacijama gubimo sposobnost samokontrole, negativno ocenjujemo životne situacije i postajemo agresivni prema bližnjima.

Glukoza je neophodno ’gorivo’ koje nam omogućava normalno funkcionisanje. Kada dođe do hipoglikemije, ili narodskim jezikom rečeno, kada nam padne šećer, imamo neke ili sve od gore navedenih simptoma. U engleskom jeziku je čak nastala i nova kovanica: hangry – od angry (besan) i hungry (gladan).

Naučne studije su dokazale da nizak nivo šećera u krvi može dovesti do agresivnog ponašanja, a razlog tome je što mozak koristi glukozu u procesu samokontrole. Da ne biste pogubili sve prijatelje i zavadili se sa partnerom i članovima porodice, bolje naučite kako da sprečite ekstremnu glad. Svako od nas najbolje poznaje svoje telo, pa oslušnite i registrujte koliko često vam je potrebno ’gorivo’.

Stručnjaci za sprečavanje ekstremnog pada glukoze preporučuju sledeće metode:

  • jedite manje količine hrane na svaka 2-3 sata i ne preskačite obroke.
  • Nosite uvek sa sobom štanglicu od žita i suvog voća, jabuku, nekoliko suvih kajsija ili urmi za situacije koje mogu biti stresne a koje ne možete izbeći, na primer kada ste u autu, zaglavljeni u saobraćajnom kolapsu.
  • Jedite hranu bogatu ugljenim hidratima ali sa niskim glikemijskim indeksom: ovsene pahuljice, hleb od integralnih žitarica i semenja, jogurt ili kefir, mahunarke, jabuke, kruške, narandže, suve kajsije, orašaste plodove.
  • Koristite dobre proteine: krto meso, piletinu, ribu, bezmasni sir i jogurt, jaja, orahe…
  • Jedite hranu bogatu vlaknima: opet, prvak u toj grupi je ovas, laneno seme, mahunarke, ječam, citrusi, jagode…
  • Izbegavajte alkohol i kafu koji utiču na nagli pad šećera u krvi, kao i proste šećere koji naglo podignu pa isto tako naglo spuste nivo glukoze: slatkiše, slatke napitke, bombone, peciva od belog brašna, čokoladna mleka, industrijske sosove koji sadrže šećer…

Postoje i situacije kada sami sebe dovedemo do stadijuma ekstremne gladi – kada držimo dijetu sa željom da smršamo. Tada ceo dan izdržimo na tankoj i oskudnoj hrani, a uveče se pretvorimo u zver koja pojede sve što ima u kuhinji. Nakon toga sledi kajanje.

Osim što ekstremne dijete nisu dobre zato što nam uskraćuju bitne nutrijente, mogu nas dovesti i do gubitka samokontrole. Zato, ako želimo da smršamo, potrebno je ne da se izgladnjujemo, već da promenimo stil života koji je doveo do gojaznosti. Plan je veoma jednostavan i dokazano radi: dobri ugljeni hidrati i proteini, sveže voće i povrće, redovni obroci, dosta vode, izbegavanje proizvoda od belog brašna i šećera kao i gaziranih napitaka, više kretanja i rezultati ne mogu izostati. Ako uz to još dodamo Equigal, ubrzaćemo proces, pokrenuti rad creva, izbaciti toksine i višak vode iz tkiva, očistiti jetru, sprečiti ili ukloniti celulit i nadutost.

Zdrava, prirodna hrana i lekovito bilje iz Equigala donose balans i dobrobit kako nama, tako i našoj okolini koja neće prisustvovati našim metamorfozama iz horor filma.

Pokrenite se, niste drvo!

Ne volite da vežbate, naročito u zatvorenom prostoru? Rešenje je šetnja. Najmanje 30 minuta šetnje tokom najmanje 5 dana u nedelji dokazano ima veoma pozitivan efekat na telo i psihu.

Koje sve koristi imamo od šetnje?

  • Šetanje dokazano smanjuje nivo šećera u krvi i samim tim i rizik od dijabetesa. Smanjuje i rizik od moždanog udara 20-40% i ostalih kardiovaskularnih oboljenja za 30%.
  • Šetanje poboljšava reakciju organizma na insulin, čime pospešuje gubitak viška kilograma, naročito u stomačnoj regiji. Svakodnevne šetnje ubrzavaju metabolizam, sagorevaju dodatne kalorije i, što je naročito bitno za starije osobe, održavaju i poboljšavaju tonus mišića. Ako mislite da vam šetnja neće pomoći da smšate, razmislite da li će vam u istom poduhvatu pomoći ležanje na kauču ispred televizora.
  • Šetanje poboljšava opšte mentalno stanje i sprečava razvoj depresije i drugih psihičkih poremećaja. Istraživanja su dokazala da redovne šetnje mogu uticati na smanjenje osećaja besa i ljutnje. Šetnje u društvu poboljšavaju socijalne interakcije i podižu raspoloženje.

  • Šetnja napolju nas izlaže sunčevim zracima pomoću kojih telo stvara vitamin D i na taj način jača kosti, mišiće i nervni sistem. Prirodno svetlo je još jedan sjajan borac protiv depresije i stresa.
  • Šetnja u prirodi odmara oči. Kada malo proanaliziramo svoj dan, shvatićemo da veći deo vremena provodimo pogleda fiksiranog na dužinu ne veću od jednog metra. Nije potrebno naglašavati kakvu štetu to pravi očima. Izađite napolje, hodajte i gledajte u zelenilo i horizont. Ako radni dan provodite pred kompjuterom, vaše oči će vam naročito biti zahvalne.
  • Jedna studija iz 2014. je dokazala da šetanje pospešuje kreativnost. Tokom hodanja kroz prirodu ili interesantno okruženje, postoji velika verovatnoća da nam ’sinu’ ideje za rešenja koja smo dugo tražili.
  • Hodanje sprečava upalu vena jer poboljšava cirkulaciju. Osobe koje pate od proširenih vena mogu sprečiti dalje napredovanje ovog neprijatnog poremećaja svakodnevnim šetnjama.
  • Kretanje poboljšava varenje i sprečava zatvor. Ko redovno šeta, nema lenja creva jer prilikom hodanja angažuje stomačne mišiće i tako podstiče rad gastrointestinalnog sistema.
  • Redovni šetači su disciplinovani i lakše se organizuju oko svakodnevnih životnih aktivnosti. Ako odredite neko vreme tokom dana za šetnju i pridržavate ga se, moći ćete sličnu rutinu da primenite i na druge aspekte života, naročito ishranu.

Nadamo se da je ovo dovoljno razloga da vas ubedimo da se pokrenete. Možete početi s laganom šetnjom pa ubrzavati tempo i nagib vremenom, kako stičete kondiciju. Iskoristite šetnju da ne razmišljate o svakodnevnim problemima, poslu, o slatkišima i grickalicama, a nakon šetnje možete praktikovati i prijatan tuš i masažu grubom rukavicom koja će dodatno podstaći mikrocirkulaciju. Šetajte sami, u društvu, sa psom, pokrenite i prijatelje i članove porodice, dajte inicijativu. Vreme se prolepšalo, sunce sija, priroda buja, ne dopustite da samo još vaše telo ostane u mraku.

Kad menopauza prerano zakuca na vrata

Iako većina žena može očekivati ulazak u menopauzu posle 47. godine života, kod nekih ovaj prelaz dolazi prerano – pre četrdesete. Postoje i retki, ekstremni slučajevi ulaska u menopauzu u ranoj mladosti, pa čak i u tinejdžerskom dobu.

Tokom menopauze jajnici gube funkciju i smanjuje se i prestaje lučenje estrogena i progesterona, prestaje menstrualno krvarenje i dolazi do niza propratnih pojava, poput valunga, suve kože i sluzokože, razdražljivosti, rasejanosti a ponekad i depresije. U menopauzi žene su podložnije osteoporozi i poremećajima kardiovaskularnog sistema, pa osim gubitka reproduktivne moći, kod onih koje prerano uđu u ovo novo razdoblje života i izgube ’protektorat’ hormona, postoji veća opasnost od lomova kostiju i srčanih oboljenja. Osim zdravlja, trpi i fizički izgled, koža postaje manje elastična i gubi kolagen, kosa se proređuje i nokti postaju krtiji.

Rana menopauza, dakle, nikako ne ide ženama u prilog, i zato je neophodno preduprediti je na vreme. Mada u stručnim krugovima ne postoji kategorička definicija razloga preranog ulaska u menopauzu, neki od okidača mogu biti sledeći:

  • nasledni faktor. Ako je vaša majka prerano ušla u menopauzu, postoji velika verovatnoća da će se to desiti i vama.
  • Neuredan stil života, naročito pušenje. Izloženost duvanskom toksinu utiče na ubrzani nestanak folikula sa kojima se rađamo. Takođe, velika izloženost pesticidima i drugim vrstama zagađenja može imati isti efekat. Gojaznost i neumerena konzumacija brze hrane može izazvati hormonalni poremećaj i uticati tako na funciju jajnika.

  • Veoma stesna situacija, smrtni slučaj u porodici, rat, ekstremne elementarne nepogode, mogu blokirati funkciju jajnika.
  • Ako ste se podvrgli hemoterapijskom lečenju zbog karcinoma, lako se može desiti da vam je terapija oštetila genetski materijal u ćelijama jajnika. Kod nekih žena, odmah posle zračenja dolazi do insuficijencije jajnika, kod nekih nakon par godina, a neke i prebrode terapiju bez oštećenja.
  • Virusne infekcije i zapaljenja jajnika. Ako ste im skloni, telo se može braniti tako što će, umesto da napada virus, napasti antitelima sopstvene ćelije jajnika.
  • Genetske mutacije. Za to je odgovoran gen FMR1, čija mutacija izaziva promene na jajnicima. Postoje i žene koje imaju samo jedan X hromozom, tzv. Tarnerov sindrom, kod kojih takođe nastaju promene na jajnicima koje utiču na gubitak njihove funkcije.
  • Autoimuna oboljenja. Adisonova bolest koja utiče na funkciju nadbubrežnih žlezda, tireoditis koji napada štitastu žlezdu, ometaju sazrevanje i rast folikula u jajnicima.
  • Operativni zahvat u abdomenu. Čak i operacija slepog creva, iako nema nikakvog dodira sa jajnicima, može uticati na njihovu funkciju.

Jedan od najvažnijih simptoma smanjene funkcije jajnika je izostanak menstruacije tokom četiri meseca. Ostale tegobe, poput valunga, razdražljivosti, glavobolje, preznojavanja, povećanja telesne težine, gubitak libida, mogu ali i ne moraju biti prisutni. Još neki simptomi, koje je inače teško povezati s ulaskom u menopauzu, mogu biti povlačenje desni, bol u zglobovima i mišićima, i promene u ukusu i mirisu hrane.

Nažalost, danas se sve više pomera prag ulaska u menopauzu. Razlog možemo naći u prevelikoj izloženosti pesticidima i drugim toksinima, nekretanju, gojaznosti, nezdravoj hrani prepunoj loših masti i ugljenih hidrata, prevelikom stresu i pravoj epidemiji autoimunih oboljenja u poslednje vreme. Kako bismo sačuvale svoje reproduktivno, a samim tim i opšte zdravlje, potrebno je da povećamo svest i brigu: da redovno odlazimo na kontrole kod ginekologa, zdravo se hranimo i vodimo računa o telesnoj težini, dovoljno se krećemo i što više izbacimo hemikalije iz svog života. Kreme, farbe za kosu, lakovi za nokte, šminka, dezodoransi, šamponi i slični preparati za lepotu, prepuni su hemikalija koji remete rad hormona. Potrebno je izabrati prirodne preparate bez konzervanasa, a često je dovoljno i samo se zapitati da li nam je baš sve to i neophodno ili smo samo podlegle propagandi nemilosrdne kozmetičke industrije.

Prirodno je uvek najbolje i najbezbednije, pa se tako i Herbasvet postarao da pomogne ženama da očuvaju svoje reproduktivno zdravlje.

Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji štiti jajnike i matericu, balansira hormone, doprinosi plodnosti, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija. Femisan A nam dolazi u dva oblika: alkoholnoj tinkturi i kapsulama koje su dodatno obogaćene zlatnom makom i cinkom. Femisan A štiti reproduktivno zdravlje žene od puberteta do menopauze. A od ulaska u menopauzu tu je Femisan B.

Femisan B olakšava simptome menopauze – nervozu, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje, razdražljivost, valunge. U perimenopauzi se mogu i kombinovati ova dva proizvoda, pa će Femisan B ukloniti simptome menopauze, a Femisan A će doprineti redovnosti ciklusa i ukloniti ili umanjiti ginekološke probleme.

Kad menopauza prerano zakuca na vrata, Femisan je tu da joj ih zalupi ispred nosa.

Jednostavni trikovi za ravan stomak

Svi mi želimo ravan i lep stomak, a čak i ako ne vežbamo naporno i nemamo pločice, možemo postići veoma zadovoljavajuće rezultate uz pomoć ovih jednostavnih trikova:

  • Odvojte dovoljno vremena ujutru da ispraznite creva. Ovo je često tabu-tema, a u višečlanim domaćinstvima teško je izdvojiti vreme za privatnost. Ipak, veoma je bitno da istreniramo creva da se prazne svakog jutra i da neko vreme odsedimo na miru na wc-šolji. U slučaju zatvora, za početak možete probati s nekim prirodnim laksativom, ali bitno je i da ishrana bude bogata vlaknima. Kružno masiranje stomaka s desna na levo (u pravcu kako ide debelo crevo) takođe pomaže.
  • Opustite se. Kada smo nervozni, telo reaguje tako što proizvodi više hormona stresa koji utiču na digestivni sistem i izazivaju zatvor. Takođe, preterano lučenje kortizola, hormona stresa, direktno je povezano sa gomilanjem sala u stomačnoj regiji.

  • Nemojte žvakati žvaku jer tako gutate dosta vazduha. Ako baš morate da osvežite dah, uzmite komadić žvake i nemojte žvakati duže od pola minuta.
  • Ispravite leđa. Često smo pogrbljeni i opuštenih trbušnih mišića, što loše utiče ne samo na našu kičmu već i opšti izgled. Uspravno držanje nam automatski dodaje na vitkosti, a delovaćemo i odlučnije. Kad naučimo da držimo stegnute stomačne mišiće, oni će raditi i kad ne vežbamo i postaće jači i čvršći. Ako pokačimo papiriće s kratkim porukama na vidna mesta, lakše ćemo se podsetiti da treba da se ispravimo i tako stvoriti jednu veoma zdravu naviku.

  • Pijte dosta vode. Kada oseti da mu nedostaje tečnosti, telo pravi zalihe vode u tkivu. Ako pritom unosimo i mnogo soli, bićemo otekli i naduti. Dve litre vode dnevno su idealne, a ako smo fizički aktivni ili se preterano znojimo, i više. Najbolje je više od pola uneti u prepodnevnim časovima, a najmanje predveče, kako noću ne bismo morali da ustajemo i idemo do toaleta.
  • Krećite se. Pola sata šetnje dnevno je prijatna i nenametljiva rekreacija koja ubrzava metabolizam i pomaže sagorevanje masti i drenažu. Ako ne radite nikakve vežbe tokom dana, makar šetajte.

  • Jedite sporije. Ako brzo jedemo gutamo dosta vazduha pa dolazi do nadutosti. Kako varenje počinje u ustima, tako je veoma bitno sporo i temeljno žvakanje. Danas često radimo više stvari istovremeno i obično jedemo za radnim stolom, ili makar listamo poruke na mobilnom telefonu. Istrenirajte sebe da kada jedete ne radite ništa drugo. Na taj način pomažete ne samo svom digestivnom sistemu, već se i aktivno opuštate.
  • Unosite probiotike. Dobre bakterije pomažu varenje i održavaju balans u sistemu za varenje. Ako nemamo dovoljno korisnih bakterija, kad počnemo da ih unosimo u početku možemo osetiti kratkotrajnu nadutost. To je normalno jer organizam treba da se adaptira, pa je važno da istrajemo. Jogurt, pravi kefir i fermentisano povrće su odličan izvor korisnih bakterija.

Imamo još jedan trik u rukavu: Equigal. Ova potpuno prirodna formula sprečava nagomilavanje viška vode u organizmu, nadutost i celulit, pomaže rad creva, smanjuje osećaj gladi i na taj način pomaže u smanjenju telesne težine. Equigal je veoma blag i prirodan laksativ koji ’trenira’ creva, odnosno pokreće peristaltiku i pritom ne izaziva zavisnost.

Tihe ubice modernog doba

Tokom istorije pojavljivale su se inovacije koje su dočekivane s ovacijama jer su olakšavale život i štedele vreme. Kako je vreme odmicalo, pokazivalo se da su donosile više štete nego koristi. Na primer azbest je umnogome doprineo da se smanji mogućnost požara, ali je zato doneo teška plućna oboljenja od kojih su stradali mnogi pre nego što je otkriven uzrok. Žene su koristile kreme na bazi žive koje su im davale poželjan, bledi ten, ne znajući da je živa veoma otrovna.

Ni danas nismo pošteđeni kobnih posledica inovacija, a danas, više nego ikada, one nas uništavaju na globalnom nivou. Hemikalije koje su u opštoj upotrebi prodiru u tlo i podzemne vode i završavaju u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo i vazduhu koji dišemo. One ne samo da uništavaju nas, sada i ovde, već utiču i na buduće generacije jer remete rad hormona i metabolizam, izazivaju neplodnost i utiču na DNK.

Da vidimo koje su tihe ubice modernog doba:

Atrazin

Atrazin je veoma zastupljen herbicid kojim se tretira kukuruz.

Rađena su istraživanja na žabama i ribama gde je primećeno da atrazin ima sposobnost da imitira efekat hormona. Kada se mužjaci žaba i riba izlože uticaju ove hemikalije, menjaju pol. Istraživanja na ljudima su pokazala da atrazin povećava genetsku aktivnost koja izaziva neplodnost.

Organofosfatni pesticidi

Koriste se u insekticidima kojima se prskaju usevi. Prilikom njihovog razlaganja u zemljištu, nastaju opasne materije koje snižavaju nivo testosterona i drugih polnih hormona. Kod trudnica koje su izložene organofosfatima javlja se povišeni nivo kortizola, hormona stresa, koji povećava mogućnost pobačaja, preeklampsije i oštećuje plod.

Bisfenol A (BPA)

Kada dobijete račun u prodavnici i osetite pod prstima da je gladak, tu teksturu mu daje baš ova hemikalija. Zato ga nikada ne stavljajte u kesu s hranom i što manje dodirujete. BPA se koristi kao omotač unutar konzervi da bi ih zaštitio, u nekim plastičnim proizvodima uključujući i plastične flaše za vodu i kao zaštita od požara. Nažalost, često smo s njim u kontaktu a da nismo ni svesni jer zakon ne obavezuje proizvođače da ga stave u spisak sastava.

Tridesetih godina prošlog veka BPA se davao ženama kao sintetička zamena za estrogen. Ova hemikalija ponaša se kao estrogen, i može izazvati rani pubertet kod devojčica, smanjenje proizvodnje sperme kod muškaraca, a studije na životinjama dokazale su da izaziva i pobačaj. BPA utiče na hormone metabolizma, pa može izazvati srčana oboljenja, dijabetes i gojaznost.

Dioksini

Koriste se za hemijsko izbeljivanje papira i prilikom spaljivanja komunalnog otpada, pa ih ima u ogromnim količinama u vazduhu i vodi. Dioksini se zadržavaju u masnom tkivu stoke pa ih unosimo u sebe i putem mesa i mleka.

Dioksini se smatraju najotrovnijim poznatim hemikalijama, izazivaju karcinom, i remete hormonalni balans tako što smanjuju plodnost, izazivaju endometriozu i pobačaj, smanjuju nivo testosterona i broj i kvalitet spermatozoida, remete imuni sistem, izazivaju dijabetes…

Glikol etri

Koriste se kao industrijski razređivač, a u svakodnevnom životu ih susrećemo u sredstvima za higijenu, naročito za hemijsko čišćenje odeće.

Ove hemikalije povezuju se sa brojnim zdravstvenim poremećajima, a dokazano je da smanjuju pokretljivost sperme kod muškaraca.

Ftalati

Naši domovi prepuni su ftalata: sintetički podovi ili lakovi, zavese za tuširanje, veštačka koža i slični proizvodi prave se od PVC vinila kojima ftalati daju elastičnost, koriste se i u materijalima za završnu obradu koji štite nameštaj od oštećenja kao i u bojama i lakovima, a – pazite dame! – naročito u laku za nokte i parfemima. Ima ih i u nekim plastičnim folijama i posudama za čuvanje hrane, kao i u pesticidima.

Nedavne studije dokazale su da su žene koje su bile veoma izložene ftalatima rađale muške bebe sa teškim genitalnim anomalijama. Ove hemikalije utiču na testosteron i estradiol, hormon koji utiče na razvoj grudi. Studije su dokazale i da su žene koje boluju od karcinoma dojke sve imale u organizmu više nekih vrsta ftalata od zdravih žena.

PFC – Perfluoro hemikalije

Koristite teflonski tiganj? Ona glatka obloga zbog koje se hrana ne lepi prepuna je PFC hemikalija. Ima ih i u tapacirungu nameštaja, tepisima, nepromočivoj odeći, mantilima i aksesoarima poput ruksaka. Kartonske kutije za picu obložene su slojem koji ne upija masnoću, ili kesice za kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj pećnici, a koje sadrže PFC.

PFC utiče na tiroidnu funkciju i izaziva hipotireozu – smanjenu funkciju štitaste žlezde. Takođe izaziva neplodnost kod oba pola, a istraživanja na životinjama dokazala su da inhibira sposobnost jajnika da proizvode jajne ćelije.

Protivpožarne hemikalije

Ima ih u nameštaju, tapacirungu automobila, elektronskoj opremi – televizorima, kompjuterima… čak i u jastucima za bebe. Njihove čestice se vezuju za prašinu, zato je najbolji način da ih uklonimo često usisavanje prostora.

Ove hemikalije utiču na štitastu žlezdu i žensku neplodnost. Jedna grupa protivpožarnih hemikalija, PBDE, naročito preko štitaste žlezde može uticati i na moždane funkcije i inteligenciju kod dece.

Olovo

Koristi se u raznim farbama, ali dospeva i u vodu za piće, i, naravno, u hranu. Olovo izaziva niz zdravstvenih problema, a utiče i na hormone koji kontrolišu nivo stresa.

Arsen

S ovim elementom smo konstantno u kontaktu preko vode i hrane. Nekada se koristio kao pesticid i njegove rezidue su i danas prisutne u zemljištu. Na taj način dopire u hranu, a neke studije su pokazale da ga najviše ima u jabukama, pirinču i piletini koju proizvode velike farme. Neke farme svojim pilićima daju i lekove na bazi arsena.

Živa

Žive najviše ima u hrani iz mora, jer ih proizvode mikroalge kojima se hrane ribe. U lancu ishrane, kako veće ribe jedu manje, najveći procenat žive zastupljen je u krupnim ribama, poput tune, velike barakude i sabljarke. Zato treba uvek birati sitniju ribu.

Živa je jak neurotoksin koji utiče na razvoj moždanih funkcija kod dece, ali otkriveno je i da kod žena vezuje hormon koji reguliše menstrualni ciklus i ovulaciju i oštećuje ćelije u pankreasu koje proizvode insulin.

Perhlorati

Perhlorati se koriste za testiranje raketa, stavljaju se u pirotehnička sredstva, na primer vatromet i signalne baklje. Kada padnu na tlo, perhlorate kiša spira do podzemnih voda i na taj način dopire do hrane koju jedemo: jaja, mlečnih proizvoda, voća i povrća i vode za piće.

Perhlorati utiču na rad štitaste žlezde i tako nam remete metabolizam. Žlezda izložena ovim hemikalijama gubi sposobnost da apsorbuje jod i na taj način gubi funkciju.

Kao što vidimo, svi smo pogođeni, gde god živeli. Ono što možemo da uradimo da bismo se koliko-toliko zaštitili od štetnog uticaja hemikalija je da jedemo hranu iz kontrolisanog uzgoja i da je kupujemo od poznatog proizvođača, koristimo dobre filtere za vodu, kupujemo proizvode u izvornom obliku a ne konzervisanu i prerađenu hranu, kuvamo u tradicionalnim posudama poput tučanog tiganja, hranu ne čuvamo u plastičnim već staklenim posudama i izbegavamo što više industrijska sredstva za higijenu. Umesto kupovnih sredstava za čišćenje možemo napraviti svoja na bazi limunovog soka, sirćeta i sode bikarbone. Treba mudro birati i kozmetiku, izbegavati sintetičke parfeme i šminku i birati prirodnu, praviti svoje kreme za lice i telo od prirodnih sastojaka ili ih nabavljati od proverenih proizvođača.

Danas smo svesni rastuće pojave hormonalnih disbalansa i problema s plodnošću. Kada se jednom hormoni poremete, izazivaju domino-efekat u organizmu koji utiče na sve životne funkcije. Ovo možemo sprečiti, kako povećanjem svesti u izboru stvari i hrane, tako i preparatima koji zadaju kontra-udarac.

Preparati Herba Sveta stručno su osmišljeni na bazi čistog, lekovitog bilja, i čuvaju ili ponovo uspostavljaju zdrav hormonalni balans. Femisan A i Alfa Aktiv povećavaju plodnost oba pola, uspostavljaju hormonalnu ravnotežu i poništavaju štetne posledice disbalansa. Femisan B čuva hormone žene u menopauzi, Nefrovit i Hipoprostat regulišu rad urinarnog trakta, Equigal čuva jetru i pankreas i eliminiše višak kilograma, Disan štiti pluća i disajne puteve, Devi melemi prirodno čuvaju elastičnost i zdravlje kože, Optima Forma štiti od stresa a Leocardin čuva srce. Uz povećanu svest i preparate Herba Sveta, tihim ubicama zadajemo najjači kontra-udarac.

Mudre kombinacije

Da li vam je šnicla i krompir omiljena hrana? A da li ste svesni koliku štetu činite svom organizmu kada pojedete takav obrok? Jedna vrsta hrane vari se duže od druge, i pomoću različitih enzima. Neke se bolje vare u kiselom okruženju, a neke u alkalnom. Ako hranu pogrešno kombinujemo i pojedemo odjednom, organizam ne samo da ne može da je dobro svari i iskoristi nutrijente, već se osećamo umorno, teško i pospano.

Nikako!

Voće se najbrže vari, pa ako ga pojedemo za dezert nakon obilnog obroka, pašće nam kao kamen na želudac. Voće, dakle, treba jesti na ’gladan stomak’, do pola sata pre obroka. Nakon voća, sledeće po brzini varenja je zeleno lisnato povrće, pa neskrobasto povrće, potom skrobasto povrće i testenina, i na kraju proteini.

Nedovoljno ili loše svarena hrana uzrok je mnogih oboljenja i gojaznosti. Najgora kombinacija hrane je protein plus skrob, jer se najteže vari i izaziva nadutost, gasove, gorušicu i pad energije, a na duže staze visok holesterol, dijabetes, oboljenja jetre i debelog creva i povećanje telesne mase. Proteini se najbolje vare u visoko kiseloj sredini, dok se skrob vari u visoko alkalnoj sredini. Kada se jedu zajedno naš digestivni sistem je zbunjen i pravi neutralnu sredinu, koja ne odgovara ni jednoj od ove dve grupe hrane. Hrana se tako nesvarena dugo zadržava u crevima, fermentiše i truli. Fermentacijom se stvaraju šećeri kojima se hrane gljivice, poput kandide, u našem digestivnom traktu i nekontrolisano se množe.

Ni ovo!

Skrob je ugljeni hidrat sa niskim procentom vode, i sadrže ga najviše, na primer, hleb, krompir, grašak, soja, bundeva, leblebije, kukuruz i pasulj. Sva skrobasta hrana spada u ugljene hidrate, ali nisu svi ugljeni hidrati skrobasti. Što veći procenat vode neka hrana sadrži, to se lakše vari, i obrnuto. Kada jedemo skrobastu hranu, njeno varenje počinje već u ustima gde se luči enzim ptialin, zato je treba dobro žvakati, u stomaku se stvaraju alkalni uslovi, da bi se varenje kompletiralo u crevima.

Kada jedemo proteine, kao što su jaja, mlečni proizvodi, meso, živina, riba, u stomaku se luči hidrohlorična kiselina i enzim pepsin, koji prave kiselu sredinu za varenje.

Da!

Za razliku od ove dve vrste hrane, neskrobasto povrće se vari podjednako dobro i u kiseloj i u baznoj sredini. Dakle, umesto da uz šniclu pojedete krompir, za prilog je bolje da izaberete nešto od sledećeg: zeleno lisnato povrće – blitva, spanać, sve vrste lisnatih salata, kupus, bok čoj, brokoli, karfiol, špargle, šargarepu, celer, luk – crni i beli, repu, tikvice, krastavac i cveklu.

Da!

Nakon proteinskog obroka treba sačekati četri sata pre nego što pojedemo skrobasti obrok. Nakon skrobastog obroka treba sačekati tri sata pre nego što pojedemo proteinski obrok. Šećer ne treba kombinovati ni sa jednom hranom. Ako baš morate, zasladite čaj ili kafu, ali nemojte jesti ništa uz to. Tokom obroka nemojte piti hladnu vodu. Tečnost treba uneti 15 minuta pre obroka, a ako baš moramo da pijemo za vreme jela, neka to bude nešto toplo i nezašećereno (topao čaj, na primer).

Da, ali nikako posle obroka!

Dakle, ako pravite krompiriće, servirajte ih uz salatu, pa tri sata kasnije pojedite mesni obrok. Ako spremate meso, pored salate, možete ga jesti sa grilovanim povrćem – tikvicama i paprikom, i nakon 4 sata možete pojesti neku testeninu. Pasulj i sočivo spremajte bez mesa. Jaja ili ribu jedite sa spanaćem ili blitvom.  A voće jedite samo za užinu ili doručak. Nije tako komplikovano kao što se na prvi pogled čini. Pritom, možete jesti sve što volite, samo u različito vreme, a da se kilogrami ne lepe. Ako pritom pre obroka popijete Equigal, uspeh je zagarantovan.

Krastavac, i hrana i lek

Krastavac se kod nas masovno gaji i kada je u sezoni veoma je priuštiv. Zato često previđamo njegovu pravu vrednost. Osim što je sjajan elektrolit, prepun je vitamina i minerala, elemenata koji sprečavaju karcinom i blagotvoran je za ceo organizam.

Ovo sjajno povrće sadrži dosta kalijuma a malo natrijuma zbog čega ga ne treba uopšte soliti jer ćemo u suprotnom narušiti balans ovih minerala. Upravo zbog njih on je sjajan dijuretik, veoma koristan bubrežnim i srčanim bolesnicima, osobama koje boluju od artritisa ali i onima na dijeti za mršavljenje. Sjajan je kod PMS-a kada se često nagomilava tečnost u tkivu, kao i za detoks i protiv celulita. Krastavac pomaže varenje, reguliše stolicu, naročito ako se jede s korom (ali neprskan, organski), čisti jetru i balansira nivo insulina u krvi.

Krastavac je najstarije povrće koje su prvi kultivisali Indusi, čak pre oko 3000 godina. Jeli su ga stari Egipćani, Grci, Rimljani, a gajio se i na Balkanu u Srednjem veku. Smatra se da je Kolumbo prvi odneo krastavac na Haiti 1494. godine i da se tako proširio na novi kontinent.

Evo interesantnih činjenica o ovom sjajnom povrću koje će vas inspirisati da ga više koristite:

  • Krastavac je iz iste porodice kao i dinja, lubenica, tikvica i bundeva – Cucurbitaceae.
  • On sadrži više od 95% vode,
  • ali sadrži i iznenađujuće mnogo vitamina: B1, B2, B3, B5, B6, folnu kiselinu, C, K, kao i minerale gvožđe, magnezijum, mangan, jod, fosfor, kalijum i cink. Bogat je i zeaksnatinom, luteinom i polifenolima lignanima – pinoresinolom i lariciresinolom.

  • Pola šolje seckanog krastavca ima samo 8 kalorija, a više od 10% preporučenog dnevnog unosa vitamina K koji je veoma bitan za zdrave kosti.
  • Lignani iz krastavca koje bakterije u našim crevima pretvaraju u enterolignane, vezuju se za receptore estrogena i sprečavaju maligna oboljenja koja izaziva estrogenski poremećaj, kao što su karcinom dojke, jajnika, debelog creva i prostate.
  • Fitohemikalije iz krastavca neutrališu zadah tako što ubijaju bakterije. Stavite kolutić krastavca u usta, pritisnite ga uz nepce i držite 30 sekundi.
  • Ako seckani krastavac stavimo u ključalu vodu, isparenja će imati umirujući efekat. Probajte kada ste pod stresom.
  • Ako vam se magli ogledalo u kupatilu nakon tuširanja, pređite preko njega presečenim krastavcem. Osim što će ogledalo biti bistro, kupatilo će zamirisati.
  • Ako smo preterali s alkoholom, pred spavanje treba pojesti nekoliko kolutova krastavca. Vitamini, minerali i elektroliti u njemu će osvežiti telo i sprečiti jutarnji mamurluk.
  • Krastavac treba da bude sasvim zreo, u suprotnom izaziva nadimanje i teško se vari.

  • Stavite kolutiće krastavca na kapke, i spašće otok. To je zato što krastavac ima moć da snizi temperaturu krvi, a askorbinska i kafeinska kiselina smanjuju zadržavanje vode u tkivu.
  • Ako nam je pala energija a nemamo vremena da dremnemo, jedan krastavac nam je može podići bolje od energetskog napitka.
  • Ako izgorimo na suncu, najbolji način da smirimo kožu jeste da na nju nanesemo izgnječeni krastavac.

Pošto krastavac savršeno osvežava i rehidrira, nije ni čudo što je veoma zastupljen u ishrani u toplom Mediteranskom pojasu. Kada upeče zvezda, setite se da napravite caciki salatu.

Caciki salata

  • 2 manja ili 1 veći krastavac
  • 1 izgnječeni čen belog luka
  • 200 ml običnog jogurta
  • seckana sveža nana, biber

Krastavac sitno iseckati ili izrendati na krupnije rende, ostaviti da malo odstoji i pusti vodu. Potom dobro ocediti – tu vodu možemo popiti ili staviti u limunadu, odličan je elektrolit. Staviti oceđeni krastavac u činiju, dodati jogurt, beli luk, sitno seckanu nanu i biber i dobro izmešati. Držati poklopljeno u frižideru.

A tu je i sjajan napitak za detoks: kolutiće krastavca stavite u bokal, dodajte sveže vode, nacedite limun, narendajte komad svežeg đumbira i dodajte listiće sveže nane. Sve malo izgnječite varjačom i pijte ovo umesto jednog obroka. Jetra će vam biti zahvalna!

Pa ako imate želju da skinete koji kilogram, nema potrebe da se izgladnjujete – jedite krastavca kad god osetite glad. I ne zaboravite da popijete Equigal.

Grudi, ukras ženskog tela

Danas su velike grudi u modi, i estetska hirurgija cveta. Ženama se grudi često opuste nakon porođaja, što može negativno uticati na samopouzdanje. Ne samo da grudi izgube volumen, već se i koža nabora i deluje par decenija starija nego što jeste. Iako svakoj ženi treba dopustiti pravo na izbor, mudar savet bi bio da se sve proba pre nego što se ode ’pod nož’. Nije potrebno da izgledamo kao manekenke iz časopisa, kojima je, inače, bujnost grudi dodatno prenaglašena u fotošopu. Bitno je da smo negovane i zdrave.

Šta učiniti da bi nam grudi uvek lepo izgledale? Evo nekoliko saveta koji ne iziskuju mnogo napora, ne bole i ne zahtevaju višemesečni oporavak:

  • Nosite grudnjak koji vam odgovara. Dobro se izmerite, uzmite odgovarajuću veličinu i nemojte da vam bude mrsko da isprobate više modela. Ako treba, konsultujte se sa prodavačicom i zatražite savet. Grudi treba da udobno leže u korpama, a kada se zakopča, grudnjak ne sme da se useca i pravi jastučiće ispod pazuha i na leđima.
  • Bolje uložite u jedan dobar grudnjak nego pet loših. Perite ga ručno kako bi vam duže trajao i kako se elastin ne bi razvukao.

  • Negujte kožu dekoltea. Ako su grudi opuštene, a koža suva i ispucala, izgledaće još opuštenije. Tokom tuširanja uradite piling dekoltea jednom nedeljno. Tušem potom prelazite preko dekoltea naizmenično hladnom i toplom vodom kako bi se poboljšala cirkulacija. Na kraju pustite jak mlaz hladne vode prema stopalima i podižite ka grudima. Hidrirajte kožu redovno prirodnim preparatima.
  • Održavajte svoju idealnu telesnu masu. Česte dijete i naglo mršavljenje pa gojenje veoma loše utiču na elastičnost grudi. Nemojte se izgladnjivati, to nije dobro ni za opšte zdravlje, a preterana mršavost se najpre odrazi na grudima.
  • Nemojte pušiti jer duvan uništava protein elastin koji daje koži elastičnost. Hranite se zdravo, uključite u ishranu dosta vitamina C koji podstiče stvaranje kolagena, i kvalitetnih proteina, na primer jaja. Izbegavajte prženu hranu i prazne kalorije.

  • Radite vežbe za grudi. Postavite šake ispred grudi i snažno pritiskajte dlanom o dlan. Potom lezite na leđa, uzmite tegiće ili, ako ih nemate, napunite flašice vodom, polako podižite tegove iznad glave da se spoje ruke, pa ih spuštajte u početni položaj u nivou ramena. U sedećem položaju stavite šake na ramena i kružite laktovima u oba smera. Plivanje je takođe odlično za tonus grudi.

Postoji još jedan način da se grudi voluminiziraju, a poznat je u narodu od davnina. Biljka piskavica u kombinaciji sa hmeljom prirodno prokrvljuje mlečne žlezde i na taj način učvršćava i podiže tonus grudi. Kada se tome još dodaju vitamini A i E iz ulja avokada i čileanske ruže, lep, čvrst i baršunast dekolte je zagarantovan. Svi ti sastojci dostupni su na jednom mestu – u Devi gelu za grudi.

Devi gel – za savršeni dekolte!

Ne držite bubreg u loju

Bubrezi su čistači organizma. Zahvaljujući njima, višak vode i sve nečistoće u telu izvlače se iz sistema i izbacuju kroz mokraću. Na taj način u telu se održava balans elemenata, naročito soli, kalijuma i kiselosti. Bubrezi igraju ulogu i u održavanju normalnog krvnog pritiska i opšteg zdravlja kardiovaskularnog sistema, u sintezi vitamina D koji nam je bitan za kosti, i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Možemo biti potpuno nesvesni činjenice da nam bubrezi ne rade kako treba. Simptomi često mogu izostati ili biti neprimetni, pa bubrezi mogu izgubiti čak 90% svoje funkcije a da ne osetimo nikakvu promenu. U Srbiji je čak 5400 osoba na dijalizi. Dijaliza zamenjuje samo 10% funkcije bubrega, i ne uspeva da reši ostale probleme koje izaziva propadanje ovog organa, poput anemije i kardiovaskularnih oboljenja. Zato je veoma bitno da se svaki problem sa radom bubrega otkrije na vreme.

Koji su simptomi otkazivanja rada bubrega?

  • Lupanje srca – kada bubrezi ne rade kako treba, gomila se kalijum u organizmu što može izazvati lupanje srca.
  • Smanjeno mokrenje – tečnost se zadržava u tkivu, umesto da se drenira i sliva u bešiku, pa ređe odlazimo u toalet. U tom slučaju bitno je obratiti i pažnju na boju mokraće. Ako inače pijemo dovoljno vode a mokraća je veoma tamna, to je znak da sa bubrezima nešto nije u redu. Ako analiza urina ukaže na pojavu belančevina, to je još jedan nemili dokaz.
  • Oticanje – Bubrezi dreniraju telo. Ako im je rad poremećen, tečnost će se nagomilavati u tkivu što za posledicu ima edeme – oticanje.
  • Manjak apetita, mučnina, zbrkane misli – kako se štetne materije nagomilavaju u organizmu i nemaju mogućnosti da se kanališu, tako ceo sistem počinje da pati, uključujući i organe za varenje i mozak.
  • Visok krvni pritisak – rad bubrega je izuzetno bitan za regulaciju krvnog pritiska u telu. Unutar samog organa, ako je oštećen, krvotok će biti preopterećen, krv će prejako pumpati i oštetiti zidove krvnih sudova.
  • Pospanost i umor – bubrezi, između ostalog, utiču na nivo hemoglobina. Ako ne mogu da rade kako treba, to može izazvati anemiju, što uzrokuje osetni pad energije.

Najveći neprijatelji bubrega su visok šećer u krvi i visok pritisak. Zato su izuzetno bitni redovni sistematski pregledi kod kardiologa i endokrinologa, kao i redovna kontrola kreatinina i glukoze u krvi. U suprotnom, ako zapustimo ova dva zdravstvena aspekta, može doći do bubrežne insuficijencije – trajnog oštećenja bubrega. Još jedan neprijatelj bubrega, koji je često udružen sa pomenuta dva poremećaja, jeste gojaznost. Umerena i zdrava ishrana i unošenje dovoljnih količina čiste i kvalitetne vode, uz redovno vežbanje treba da nam postane stil života, ne samo zarad zdravlja bubrega već i opšte dobrobiti.

Zato nemojte držati svoj bubreg u loju, već ga obilno zalijte čistom vodom. A tu je i Nefrovit, prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji obezbeđuje bolju razmenu materija, eliminaciju mokraćne kiseline i drugih toksina i štetnih metabolita iz organizma. Nefrovit čuva bubrege, deluje kod infekcija i upala, olakšava mokrenje, pomaže kod peska i kamena i pospešuje drenažu organizma.