Tvrd je orah, voćka čudnovata…

Orah je plod koji kao da u sebi krije čitav mikrokosmos. Ispod tvrde ljušture krije jezgro koje predstavlja pravo malo nutritivno bogatstvo. Orasi i orašasti plodovi su dragoceni sastojak naše ishrane, prepuni dobrih masti, vlakana i proteina. Većina orašastih plodova sadrži omega-6 i omega-3 polinezasićene kiseline, vitamine i minerale, naročito magnezijum i vitamin E.

Orašasti plodovi dokazano utiču na dugovečnost i imaju sposobnost da spreče hronične bolesti. Oni smanjuju rizik od metaboličkog sindroma – visokog krvnog pritiska i holesterola.  Redovna upotreba ovih plodova stabilizuje nivo šećera u krvi a ima i anti-kancerogeno dejstvo.

Orašasti plodovi su sjajni i za osobe koje žele da smanje telesnu težinu, samo se moraju umereno koristiti. Badem, indijski orah i pistaći su naročito pogodni jer daju osećaj sitosti i smanjuju apetit, a podstiču i rast korisnih bakterija u crevima. Badem ima najnižu kalorijsku vrednost,  i najbolje je jesti ga sirovog, nikako prženog ili uvaljanog u šećer.

Pored toga što je dobar za dijetu za mršavljenje, badem ima više kalcijuma od svih drugih orašastih plodova, bogat je vlaknima i vitaminom E pa snižava loš holesterol i krvni pritisak, a sjajan je i za dijabetičare jer stabilizuje nivo insulina.

Orah je najbolji izbor ako želimo da zaštitimo i ojačamo srce, pošto ima najveći nivo alfa linoleinske kiseline i omega-3 masnih kiselina. One imaju moć da utiču na srčanu aritmiju, smanjuju upalu i oksidaciju arterija. Preporučuje se oko 8 oraha dnevno da bi se postigao povoljan efekat.

Pored oraha, za srce su sjajni i pistaći i lešnici. I oni utiču na povećanje dobrog holesterola, regulišu krvni pritisak i antioksidativni status, zaštitu ćelija od oksidativnog oštećenja. Lešnik je prebogat magnezijumom, mineralom koji učestvuje u svim životnim funkcijama. Magnezijum reguliše rad srca i krvnih sudova, jača mišiće i sprečava grčeve, reguliše varenje, nivo insulina u krvi, nivo želudačne kiseline, gustinu kostiju… i još mnogo, mnogo toga. Samo 28 grama lešnika dnevno zadovoljava 20% dnevnih potreba za magnezijumom.

Još bogatiji magnezijumom, ali i selenom je brazilski orah. Selen je moćan antioksidant i štiti od mnogih oboljenja, naročito raka prostate, pa ovaj orah treba obavezno u ishranu da uvrste muškarci. Jedan brazilski orah sadrži oko 30 kalorija i ih treba pažljivo dozirati. Dnevno ne treba jesti više od dva.

Dnevna doza blagodeti

Iako nije orašasti plod već mahunarka ali ga često s njima poistovećujemo, kikiriki je takođe nutritivno veoma bogat i naročito blagotvoran po moždane funkcije. Sadrži dosta folata,  minerala koji je neophodan za razvoj i rad mozga, i može doprineti sprečavanju opadanja kognitivnih funkcija. Folati su neophodni trudnicama i štite plod. Kikiriki je, kao i bademi i lešnici, prebogat i vitaminom E koji utiče na ravnotežu holesterola, bori se protiv slobodnih radikala i sprečava razvoj bolesti, štiti kožu i kosu, balansira hormone i ublažava simptome PMS-a.

Orašasti plodovi su najzdravije grickalice, samo ih treba dobro dozirati. Takođe, bitno je jesti ih sirove ili pečene, bez soli i drugih štetnih aditiva, i to polako, dugo ih žvakati kako bi se aktivirali digestivni enzimi i najbolje iskoristile sve njihove blagodeti.

Ove male ’bombe zdravlja’ pomažu nam da živimo duže i kvalitetnije, štite nam srce, smanjuju rizik od malignih oboljenja, pomažu da smršamo, daju energiju, utiču blagotvorno na rad digestivnog sistema, mozga, mišića, kostiju… bezbroj je razloga da ih povremeno gricnemo, iseckamo i pospemo na salatu, dodamo u kašu, spakujemo ih u tašnu za ’prvu pomoć’ i ponesemo na putovanje.

Pa neka nas ni jedna bolest ne slomi, već sebi zube polomi!

O zoro, previše kasniš…

Prosečnom čoveku treba oko sedam sati sna. Tokom života, skoro trećinu vremena provedemo spavajući. San je osnovna ljudska potreba i njegov nedostatak nam može ostaviti posledice na telo i psihu. Tokom sna mozak je vrlo aktivan i ’sortira’ podatke i iskustva, kako svesna tako i podsvesna, prikupljena tokom dana, poput kompjutera. Za razliku od njega, telo se odmara, potrošnja kiseonika opada, i mišići se opuštaju. Na taj način regenerišemo se od dnevnog stresa i umora.

Istraživanja su pokazala da naš mozak proizvodi drugačije talase u budnom stanju, u stanju sna i tokom spavanja bez snova: alfa, beta, teta i delta talase. Tokom dana kada smo opušteni, kao i uveče tek pošto legnemo i relaksiramo se, u mozgu nastaju alfa i beta talasi. Pošto zaspimo, i dok sanjamo, dominiraju teta talasi. Osobe koje često meditiraju mogu ove talase izazvati i tokom duboke meditacije. U dubokom snu bez snova nastupaju delta talasi, disanje i otkucaji srca se usporavaju, krv cirkuliše kroz mišiće i organe i regeneriše ih.

U prvoj fazi sna, nekih sat ipo vremena nakon što zaspimo, ulazimo u REM fazu. REM je skaćenica za ’rapid eye movement’ – brzo pokretanje očiju. Dok mozak ’sortira’ mentalne slike, oči se pokreću i slike su vrlo upečatljive. Ako se tada probudimo, moći ćemo jasno da se setimo šta smo sanjali. Iako je san još uvek nedovoljno istražen i jasan, pretpostavlja se da tokom noći imamo oko 5 REM faza, a ono što se zna je da se u tom periodu povremeno javljaju i alfa talasi, kao u budnom stanju.

Kao što priroda ima svoj ritam dana i noći, tako i mi imamo ritam budnosti i sna. Premalo sna utiče na endoktrini sistem i metabolizam, telo nije u stanju da se izbori sa stresom i opada mu imunitet, remeti se apsorpcija ugljenih hidrata i prerade glukoze pa raste nivo insulina. Dugotrajno lišavanje sna može dovesti do psihičkih poremećaja, depresije, šizofrenije, kao i poremećaja hormonalnog sistema. Zato telu nikako ne treba uskraćivati san.

Ali šta kada smo umorni i spremni da se naspavamo, ali san nikako ne dolazi? Ili dođe, ali se ubrzo prekine pa provedemo pola noći zureći u tavanicu? Nesanica ili insomnija je poremećaj koji je sve učestaliji u naše vreme. Ona iscrpljuje, slabi imunitet, koncentraciju i pamćenje, i utiče na sveopšti kvalitet života.

Nesanicu mogu izazvati spoljni faktori, kao što su dugotrajno gledanje u elektronske uređaje pred spavanje, izloženost svetlosti i buci, vežbanje suviše kasno uveče, stres, preobilna večera ili ispijanje napitaka sa kofeinom. Takva insomnija zove se primarna. Postoji i sekundarna nesanica, ona je uzrokovana nekim fiziološkim ili psihičkim stanjem, poremećajem ili bolešću, na primer hiperaktivnošću štitne žlezde, depresijom, srčanim poremećajima, kostoboljom, PMS-om…

Ako nam nesanicu izazivaju spoljni faktori, rešićemo je jednostavno tako što ćemo ih ukloniti:

  • ne treba jesti posle 7 sati uveče, naročito ne teško svarljivu hranu, jako začinjenu i bogatu šećerom; treba jesti ranije popodne, i to više hrane bogate triptofanom, amino kiselinom od koje nastaje serotonin, a koji se potom pretvara u melatonin: mleko, banane, mahunarke, lagana mesa…
  • izbegavati kafu popodne i uveče, kao i pića koja sadrže kofein i tein – crni čaj, koka-kolu i razne energetske napitke; umesto njih popiti čaj od kamilice ili toplo mleko.
  • vežbati i šetati u prirodi dovoljno tokom dana, ali izbegavati iscrpljujuće fizičke aktivnosti uveče
  • spavaću sobu zamračiti i dobro provetriti
  • staviti par kapi eteričnog ulja od lavande pored kreveta
  • izbaciti elektronske uređaje iz spavaće sobe
  • umesto razgledanja sadržaja na telefonu ili tabletu, pred spavanje čitati knjigu
  • ako smo tokom dana izloženi većem stresu, uveče raditi vežbe disanja i opuštanja
  • istuširati se toplom vodom pred spavanje i namazati mirisnim uljem
  • izbegavati popodnevno spavanje
  • uveče ne gledati emisije i filmove na TV-u sa agresivnim sadržajem
  • uzimati dovoljno magnezijuma koji opušta mišiće, i kompleksa vitamina B koji utiče na nervni sistem
  • odlaziti uvek u isto vreme na spavanje i ustajati rano.

Kod sekundarne insomnije, problem je malo teže rešiv. Ako znamo koje je oboljenje ili poremećaj uzrok nesanici, potrebno je da redovno koristimo propisanu terapiju. Ali i u tom slučaju, gore navedeni postupci mogu samo da pomognu. Ukoliko nismo sigurni zašto ne možemo da spavamo, telo nam očigledno šalje signal da nešto nije u redu, pa je u tom slučaju mudro otići na sistematski pregled. Neki poremećaji mogu biti i opasni po život, kao što je apneja, prestanak disanja u snu.

Kako starimo, nesanica je sve učestalija. Statistike kažu da preko 60% ljudi starijih od 60 godina ima neku vrstu poremećaja sna. To su i godine kada su i zdravstveni problemi učestaliji, kao i hronični bolovi. Zato se starijim ljudima naročito preporučuje da praktikuju sve ove metode opuštanja i predostrožnosti kako bi omogućili sebi što zdraviji san.

Često, kada ne možemo da zaspimo, posežemo za lekovima za smirenje. Sintetički lekovi na duge staze mogu biti štetni i izazvati zavisnost. Zato, ako je nesanica učestala i uporna, mnogo je bolje koristiti prirodna sredstva za opuštanje i uspavljivanje.

Optima Forma je stručno osmišljena, potpuno prirodna formula  za opuštanje, lakše ulaženje u san, ali i bolju koncentraciju i pamćenje tokom dana. Optima Forma se sastoji od šest lekovitih biljaka koje su idealna kombinacija za modernog čoveka izloženog prevelikom stresu, mentalnom i fizičkom naporu. Osim što opušta, flavonoidi kojima je bogata ova biljna tinktura podižu otpornost organizma, jačaju kapilare i regulišu cirkulaciju, povećavajući tako dotok kiseonika u ćelije.

A ako vam se uveče roje misli i nadolaze teške teme, pročitajte pesmu Nesanica portugalskog pesnika Fernanda Pesoe, ako ništa drugo, biće vam lakše kad znate da niste jedini.

O zoro, previše kasniš… Dođi…
Dođi, uzaludno,
Da mi doneseš novi dan istovetan sa ovim, koji će smeniti druga noć,
Istovetna sa ovom…

Ne spavam, ležim, usplahiren, probuđeni leš,
A sve što osećam samo je prazna misao.

Pohode me, izobličene, stvari koje su mi se desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje mi se nisu desile –
Sve one zbog kojih se stidim i kajem –;
Pohode me, izobličene, stvari koje nisu ništa,
I čak se i zbog njih stidim, i kajem, i ne mogu da spavam.

 (Fernando Pesoa, zbirka Poznati stranac, prevod Jasmine Nešković)

 

Uporan kao kožna bolest

Upravo je to najbolja definicija ekcema. Ova dosadna i neprijatna kožna bolest može nas ometati u svakodnevnim aktivnostima, ugrožavati društveni život i ne dopuštati nam da se pošteno naspavamo.

A šta je zapravo ekcem? To je reakcija kože na nešto što je iritira. Kao što su neke osobe sklone prehladama i iritaciji disajnog sistema, tako je neko sklon iritaciji kože. Mada su neretke situacije i kada su ova dva povezana. Sve se svodi na otpornost organizma, imunitet, odnosno nedostatak istog. Kako je ekcem učestaliji u industrijskim oblastima, to je očigledno da ga najčešće izazivaju hemijske supstance, mada smo danas toliko okruženi hemikalijama da ni stanovnici ruralnih oblasti nisu pošteđeni.

Jaki sapuni, deterdženti, sredstva za dezinfekciju, šamponi, parfemi, kozmetika… sve su to stvari koje redovno koristimo i koje mogu biti alergeni – mogu izazvati imunološku reakciju kože. Pored hemije, iritansi mogu biti i kućna prašina, odnosno grinje, plesni, dlaka kućnih ljubimaca, duvanski dim, hlor i poleni. Alergeni su okidači ekcema, a ne uzročnici. Kada je koža izložena alergenima i nije u stanju da se odbrani, nastaje atopijski dermatitis, najčešći oblik ekcema. Koža se zacrveni i ospe, veoma svrbi, zadeblja, suši se, nakon nekog vremena počne da puca, ljuspa se i boli. Javlja se najčešće na pregibima kože, laktovima, ispod kolena, uz kosu, oko očiju, na stopalima, dlanovima…

Ako se, uz sve ovo, pojave i gnojni plikovi, to znači da se osip iskomplikovao i da je nastala bakterijska infekcija koja zahteva lečenje antibioticima. Osobe sa ekcemom imaju veću mogućnost da dobiju i herpes. Iako ekcem nije zarazan, osobe koje od njega vidno pate mogu iskusiti neprijatnosti i biti predmet diskriminacije, ili se povlačiti u sebe, pa ovakvo stanje može uticati i na psihu čoveka.

Dečja koža je naročito osetljiva i sklona ekcemu, pa od njega pati oko 15% mališana. Kod dece, okidači ekcema mogu biti i neke namirnice, naročito prerađevine koje sadrže dosta aditiva. Alergeni mogu biti i mlečni proizvodi, soja, jaja, orašasti plodovi i kikiriki, a ponekad i gluten. Previše nezdrave, pržene hrane i mnogo šećera može još više pogoršati stanje. Kod dece ekcem najčešće prestaje do desete godine, ali se nekada zadržava i povremeno ili stalno javlja do kraja života.

Za ekcem ne postoji konkretan lek. Postoje masti na bazi kortikosteroida koje mogu doneti privremeno olakšanje, međutim imaju brojne negativne efekte i mogu poremetiti hormone, pa ih treba koristiti vrlo oprezno, naročito kod dece. Najbolje je birati prirodne supstance koje deluju protivupalno, antibakterijski, podstiču zarastanje, hidriraju a pritom ne izazivaju nikakve štetne efekte.

Šta nam je to priroda dala što može uticati na povlačenje ekcema i regeneraciju kože?

  • Ulje avokada svojim visokim sadržajem esencijalnih masnih kiselina izuzetno povoljno deluje na kožu. Prodire duboko u kožu, regeneriše je, hidrira, održava elastičnost, smanjuje svrab.
  • Ulje noćurka, takođe bogato masnim kiselinama, podstiče zarastanje kože i kondicionira je.
  • Ulje jojobe smiruje upalu i sprečava razvoj i napredovanje upalnih procesa.
  • Ulje pšeničnih klica, prebogato vitaminima i mineralima, regeneriše i hrani kožu.
  • Ulje nevena je veoma lekovito, deluje kod infekcija, osipa, rana, tonizira, vlaži i veoma je efikasno kod ekcema.
  • Alatoin čisti nekrotična tkiva, stimuliše stvaranje novih ćelija, čini kožu glatkom.
  • Bisabolol iz kamilice ubija bakterije, viruse i gljivice.
  • Pantenol regeneriše oštećenu kožu i obnavlja ćelije epiderma.
  • Ulje čileanske ruže svojim trans-retinskim kiselinama ubrzava deljenje keratinina i tako obnavlja epiderm, zaceljuje, uklanja fleke, ožiljke, bore, dok vitamin E u njemu održava tonus kože.
  • Pčelinji vosak dodatno smiruje upale, hrani kožu, omekšava je i štiti.

Svi ovi sjajni sastojci, uz eterična ulja ruzmarina, lavande i mandarine, sastavni su deo Devi melema za regeneraciju. Ovaj potpuno prirodni melem, toliko prirodan da se može koristiti i za decu i bebe, utiče na otklanjanje svraba, perutanja, ljuspanja kože, smiruje upale, reguliše vlažnost i u potpunosti regeneriše kožu.

Osim što je izuzetno delotvoran kod ekcema, pomaže i kod psorijaze, raznih upala i oštećenja kože, akni, opekotina od sunca, staračkih fleka, bora i ožiljaka. Može se koristiti za lečenje ili jednostavno za preventivu i svakodnevnu negu kože cele porodice.

Uzroci neplodnosti – gojaznost

Čest je slučaj parova koji pokušavaju da ostvare potomstvo, ali u tome ne uspevaju, iako su im lekarski nalazi potpuno uredni. Svi osim jednog – imaju višak kilograma. Činjenica je da gojazne žene teže ostaju trudne, a da je kod gojaznih muškaraca smanjen kvalitet i pokretljivost sperme. I razlog je logičan – višak kilograma utiče na rad hormona u organizmu.

Brojne studije dokazale su da većina gojaznih žena pati od policističnih jajnika, koji direktno smanjuju plodnost. Čak i ako zatrudne, one imaju mnogo veći rizik od spontanog pobačaja ili prevremenog porođaja od žena čiji je indeks telesne težine u granicama normale.

Istraživači Univerziteta u Adelejdu zaključili su, nakon opsežnih eksperimenata, da nagomilane masti znatno utiču na jajne ćelije pre oplodnje, kao i da mogu da ih spreče da se razviju u embrione. Višak masti u organizmu utiče na protein u ćelijama čiji je zadatak da jajnim ćelijama obezbede hranljive materije. Gubitak samo pet do deset kilograma znatno povećava mogućnost začeća i zdraviju trudnoću, kada do nje dođe.

Gojaznost i problemi koje ona nosi su uzročno posledični. Disbalans hormona može uticati na dejstvo insulina, usporiti metabolizam i pojačati želju za nezdravom hranom. A sama gojaznost opet izaziva disbalans hormona. Pošto jedan problem hrani drugi, neophodno je saseći ga u korenu. Osobe koje nisu u stanju da same kontrolišu ishranu, potrebno je da posete nutricionistu koji će napraviti individualni plan.

Žene koje uspeju da zatrudne i pored gojaznosti, potrebno je da budu pod redovnim nadzorom ginekologa, jer višak kilograma može dovesti do komplikacija u zdravlju žene i ploda, kao i gestacionog dijabetesa. Balans šećera u krvi je veoma bitan i za majku i za plod. Majka, takođe, dalje prenosi na dete predispozicije za pojavu gojaznosti, šećerne bolesti ili problema sa krvnim sudovima. Zato je najbolje da svako ko planira trudnoću prvo poradi na smanjenju telesne mase.

Čak i osobe koje ne nameravaju da ostvare potomstvo, oba pola, treba da regulišu telesnu masu, jer dugoročna gojaznost može izazvati dijabetes, probleme sa krvnim sudovima, poremećaj hormona, endokrinološke probleme, i brojne druge.

Herba Svet je osmislio formule koje mogu biti od velike pomoći za rešenje ovog problema. Equigal je prirodni preparat koji smanjuje osećaj gladi, reguliše varenje, sprečava zadržavanje viška vode i ubrzava metabolizam. Femisan A je mešavina tinktura 6 biljaka koje balansiraju hormone žene, štite matericu i jajnike, sprečavaju ciste i regulišu ciklus. Alfa Aktiv je prirodni preparat u kapsulama za muškarce koji štiti krvne sudove, poboljšava kvalitet sperme, jača potenciju i plodnost. Uz Herba Svet do zdravog potomstva!

Sve je u satnici

Stara poslovica kaže: Doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju.

Naši stari su odvajkada znali ono što je moderna nauka sada i dokazala. Ako pokušavate da smršate i održite zdravu kilažu, veoma je bitno da obroke planirate u određeno vreme. Naše telo ima svoj biološki časovnik koji moramo poštovati. Vreme naših obroka utiče na metabolizam, sposobnost tela da reguliše telesnu masu, izbori se sa bolestima koje uzrokuje gojaznost, kao i zdrav san. Istraživanja su utvrdila da pravilno raspoređeno vreme obroka može pomoći da dnevno unesemo čak 244 kalorije manje.

Doručak jeste najbitniji obrok jer nam daje energiju da započnemo dan. Ali da bismo doručkovali kako treba, potrebno je da ustanemo rano, najbolje pre 7, i pojedemo ga do 1 sat nakon ustajanja. Za doručak su nam potrebni proteini, na primer jaja, i integralne žitarice koje će dugo održati nivo insulina, što najbolje ume ovas.

Studija čiji su rezultati objavljeni u Američkom žurnalu kliničkog nutricionizma tvrdi da je najveći broj dnevnih kalorija potrebno uneti tokom ručka. Studija je rađena na dve grupe gojaznih ispitanika koji su jeli istu hranu, samo što je jedna grupa najveći obrok uzimala za ručak, a druga za večeru. Nakon 12 nedelja, ispitanici prve grupe izgubili su više kilograma. I to nije sve, oni koji su imali veći ručak a manju večeru, snizili su i nivo šećera u krvi i time smanjili mogućnost pojave dijabetesa. Drugo istraživanje utvrdilo je da su osobe koje su ručale nakon 3 sata popodne izgubile manje kilograma od onih koje su ručale oko 1 sat.

Kada vežbamo, bitno je da pre fizičke aktivnosti unesemo kvalitetne proteine, ali da ne jedemo najmanje 2 sata pre vežbi, kao i da obedujemo 45 minuta nakon vežbanja. Zato je najbolje vežbanje planirati između dva obroka, idealno ujutru između doručka i ručka, ili popodne, između užine i večere.

Brojne studije su dokazale teoriju da bi trebalo da smanjimo doživljaj kad je večera u pitanju. A to potvrđuju i običaji u našim krajevima. Sve dok nismo prigrlili zapadno radno vreme koje nam je nametnulo kasno vraćanje kući s posla, imali smo tradiciju kućnog ručka kog su spremale naše majke i popodnevni odmor. Danas smo prinuđeni da, uglavnom nekvalitetan ručak pojedemo s nogu i tek uveče, kada stignemo kući i opustimo se, imamo vremena da pojedemo pošten obrok. Ranije je gojaznost bila mnogo ređa pojava, naročito među decom, a danas smo svedoci epidemije.

Uveče, kada se naše telo priprema za odmor i san, težak i obilan obrok to može samo da poremeti. Sve što pojedemo nakon 7 sati samo će nas opteretiti, povećati nivo šećera i insulina u krvi i otežati ulazak u san. Kada izbacimo kasnu večeru, omogućavamo telu da dođe u stanje ketoze, što znači da za energiju koristi masti umesto ugljenih hidrata. Takođe, omogućavamo i svom sistemu za varenje da uspostavi ritam i imamo redovnu stolicu.

Jedna studija firme koja proizvodi dijetetske suplemente, na osnovu uzorka od 1000 ispitanika koji su uspešno smršali, utvrdila je idealno vreme za obroke. Po njoj, doručak je najbolje pojesti u 7.11, ručak u 12.38, a večeru u 6.14. Naravno, ne treba da se opterećujemo i gledamo na sat kada ćemo tačno u minut pojesti obrok, ali ova satnica ima smisla, i trebalo bi je koliko-toliko poštovati. Ista studija je pokazala da najveći broj gojaznih osoba koje uporno pokušavaju da smršaju ‘posrne’ posle 8 sati uveče kada sedne pred televizor uz grickalice. To su kalorije koje je telu nemoguće da potroši pre odlaska na spavanje, i one će se nagomilati kao masti. Poremećaj sna utiče i na hormone i remeti signale koje telo šalje mozgu o pospanosti i gladi, što može dovesti do veće i konstantne želje za slatkišima i skrobastom hranom.

Soba u kojoj spavamo treba da je zamračena. Studija rađena na miševima koji su bili izloženi svetlosti tokom noći pokazala je da su se duplo više ugojili od miševa koji spavali u zamračenom prostoru, iako su dobijali istu hranu. Ako zanemarimo potrebe našeg biološkog časovnika da obroke i san dobija u određeno vreme, možemo oboleti od metaboličkog sindroma koji podrazumeva niz zdravstvenih smetnji, poremećaja rada srca, nervnog sistema i regulacije insulina.

Često, zbog previše obaveza i premalo vremena zaboravljamo na sebe, pa nije loše da na vidno mesto sebi postavite ove smernice, najbolje na frižider:

  • Ustati ranije i pojesti na miru doručak koji će se sastojati od kvalitetnih proteina i integralnih žitarica.
  • Pojesti laganu užinu između doručka i ručka, jabuka je idealna.
  • Ručati malo posle podneva, i neka to bude najobilniji obrok, sa dosta povrća i nekim kvalitetnim proteinom, na primer ribom ili piletinom.
  • Popodne pojesti nešto za užinu, naročito ako posle vežbamo – malo orašastih plodova, na primer.
  • Večerati pre 7, i neka to bude najmanji i najlakši obrok tokom dana.
  • Zaboraviti na kombinaciju – gledanje TV-a + grickalice.
  • Odlaziti na spavanje uvek u isto vreme, zamračiti sobu, ne jesti najmanje 3 sata pre odlaska u krevet.

Niko nije savršen, i svako povremeno ’zgreši’. Kada nam se to desi, ne treba da se demorališemo, već samo vratimo na zdravu rutinu. Povremene greške će nas i podsetiti koliko nam ta rutina prija.

Uzroci neplodnosti – depresija

Depresija je bolest koja je oduvek postojala a u današnje vreme je poprimila oblik epidemije. Procene Svetske zdravstvene organizacije su da će do 2030. godine ovo biti vodeći zdravstveni problem. Ranije se smatralo da su žene sklonije depresiji, međutim, najnovija istraživanja su pokazala da su oba pola jednako sklona ali je to bilo teško utvrditi jer muškarci obično kriju simptome depresije, naročito one mentalne. U društvu postoji ubeđenje da muškarac mora biti snažan, psihički i fizički stabilan, pa se bilo kakav poremećaj psihe shvata kao slabost i sramota. Kada muškarci priznaju da pate od depresije, bolest je obično već prilično uznapredovala.

Da je neophodno ozbiljno shvatiti depresiju potvrđuje i činjenica da je ona jedina smrtonosna bolest u psihijatrijskoj medicini, jer oko 15% obolelih izvrši samoubistvo. U ovom procentu veći deo čine muškarci, ne zato što žene manje pokušavaju da okončaju život, već zato što muškarci u tome više uspevaju. Depresija je bolest koju ne može da razume neko ko od nje ne pati. Često čujemo od ljudi oko sebe da su depresivni, međutim taj pojam se obično pogrešno koristi za kratkoročna stanja prolazne tuge ili potištenosti. Prava depresija je stanje koje traje više od 15 dana, i značajno utiče na život obolelog. On gubi interesovanja za stvari koje su ga do tad zanimale, oseća potpuni besmisao, prazninu i konstantnu strepnju, prestaje da se druži, da obraća pažnju na svoj fizički izgled i osnovnu higijenu, više ne obraća pažnju na posao i ne može da se koncentriše, a ima i nezainteresovan ili, baš suprotno, agresivan stav prema članovima porodice. Depresivna osoba oseća grižu savesti i ima nisko samopoštovanje, loše spava, loše se hrani, poseže za alkoholom, nema energije za svakodnevne aktivnosti. Od fizičkih simptoma mogu se javiti glavobolja, bol i slabost u mišićima i poremećaj varenja. U najgorem scenariju, depresivna osoba vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

Depresiji mogu ali i ne moraju biti sklonije osobe koje su preživele traumatične i bolne događaje u detinjstvu ili ranoj mladosti, situacije u kojima je sistematski uništavano njihovo samopouzdanje i samovrednovanje, kao i osobe sa izvesnim biološkim poremećajima poput smanjenog nivoa serotonina u mozgu. Okidač za ovu bolest može biti neka traumatična situacija, elementarna nepogoda, ratno stanje ili stanje bilo kakve opasnosti. Ovo stanje može ali i ne mora biti nasledno. Češće se javlja u regijama gde su sunčevi zraci oskudni, pa se kratkotrajne depresije mogu javiti zimi zbog nedostatka sunca, i one su poznate kao sezonski afektivni poremećaj. Postoji mnogo oblika depresije, i svaka osoba je može doživljavati na drugačiji način.

Ozbiljna depresija nije bolest koja će proći sama od sebe, već je neophodna pomoć psihijatra. Psihijatar će pomoću niza pitanja prvo pokušati da stekne sliku i uspostavi dijagnozu. Proceniće da li postoji istorija depresije u porodici, šta bi moglo biti njen okidač, da li oboleli ima suicidalne namere i potom će osmisliti odgovarajuću terapiju.

Učestalost depresije od devedesetih godina prošlog veka znatno je povećana, naročito kod populacije do 35 godina starosti. Kod muškaraca je primećeno da su depresiji sklonije osobe koje su odrasle bez muškog roditelja, odnosno muškog uzora. Takođe, razvedeni muškarci su podložniji depresiji i često su ophrvani osećajem neuspeha i manje vrednosti. U našim krajevima česta je depresija zbog traumatičnih dešavanja tokom ratova.

Depresija kod muškaraca često uzrokuje smanjeni libido i seksualnu potenciju. Mentalna letargija i osećaj niže vrednosti okidaju i velike promene na seksualnom nivou. Ova sprega je uzročno-posledična, pa će seksualna nemoć izazvati još dublju depresiju, kao i osećaj srama kog će većina muškaraca pokušati da prikrije.

Kako pomoći depresivnoj osobi? Pre svega, ne treba je osuđivati i prigovarati joj, već potražiti pomoć stručnjaka. Potrebno je ozbiljno shvatiti situaciju, razumeti da osoba nije u stanju da vlada sobom, svojim ponašanjem i emocijama, da njeno trenutno stanje nije stvar njene dobre volje ili slabosti karaktera, i ohrabriti je da sagleda svoje stanje i pristane na terapiju. Psihoterapija u grupama često pomaže, kao i porodična psihoterapija. Pored psihoterapije postoje i lekovi, antidepresivi, koje prepisuje isključivo stručnjak. Ali postoje i prirodni načini da se utiče na ovu bolest. Damjana je biljka koja se vekovima koristi protiv depresije, za popravljanje fizičkog i mentalnog stanja, i kao prirodni afrodizijak. Ona vraća seksualnu želju, životnu energiju, a uz cink koji jača imunitet i L-karnitin koji jača srce i značajno podiže nivo energije, predstavlja idealni trio koji je najbolji saveznik svakog muškarca. Svi ovi elementi deo su prirodnog preparata Alfa Aktiv.

Alfa Aktiv, za zdravog i psihički stabilnog muškarca.

Šarenilo na tanjiru za dobro zdravlje

Prilikom pripreme i planiranja obroka, trudite se da vam na tanjiru bude zastupljeno što više boja. Evo zašto:

Crveno – likopen

Maline, jagode, lubenice, paradajz, crvene paprike…

Štiti od karcinoma i uništava slobodne radikale, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa, štiti oči od makularne degeneracije, čuva kožu.

Plavo i ljubičasto – resveratrol

Crno grožđe, kupine, patlidžan, šljive…

Jača pamćenje, smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, štiti ćelije, smanjuje rizik od karcinoma ili usporava njegov napredak, smanjuje upale.

Narandžasto i žuto – karotin

Šargarepa, limun, narandže, mango, dinja…

Čuva kožu od štetnih UV zraka, jača imunitet, čuva oči i vid, deluje antikancerogeno, štiti srce i zglobove.

Belo – jača ceo organizam

Karfiol, banane, beli luk, crni luk, krompir, pečurke…

Deluje antikancerogeno, jača kosti, snižava holesterol, uravnotežava hormone, smanjuje upale, štiti srce.

Zeleno – antioksidansi

Hlorofil iz zelenog lisnatog povrća, brokoli, kivi, tikvice…

Pomaže kod zaceljenja tkiva, pročišćava telo od toksina, štiti želudac i creva pomoću digestivnih enzima, deluje antikancerogeno, jača imunitet.

I još jedno zeleno: Equigal.

Equigal pomaže kod uspostavljanja dobrog varenja, izbacivanja viška vode iz organizma, čišćenja tela od toksina i regulacije telesne težine.

Cvet izobilja

Neven odlazi na spavanje sa Suncem, a s njim se budi u suzama, pisao je Šekspir. Pred Đurđevdan se u našim krajevima bere neven i stavlja u vodu kojom se na praznik umiva. Na zapadu se verovalo da je pomoću ove vode, kad se utrlja u oči, moguće videti vile. Devojke su odvajkada poklanjale svojim izabranicima ovaj cvet, da ne bi venuli za njom, ali ako devojci ne bi u bašti nikao, to bi značilo da će ona uvenuti za nekim. Neven je devojkama neophodan da bi im ukazao na pravog partnera. Moć nevena u lečenju ljubavnih jada potiče još iz starogrčke mitologije. Mlada Kalta zaljubila se u Apolona, Boga sunca. Njegovi zraci su je spržili, i za njom je ostalo samo cveće nevena. Zato se dugo verovalo da neven ima moć da zaleči bol i patnju od neuzvraćene ili izgubljene ljubavi. I slično verovanje postojalo je odvajkada, širom planete.

Tokom indijskih praznika i venčanja, sve se žuti od dugih nizova cveta nevena kog su ovde doneli Portugalci, a praznični venci se kače oko vrata i svuda po kući, ne bi li prizvali blagostanje. Ranohrišćani su ga koristili prilikom proslava posvećenih Bogorodici Mariji, otud i engleski naziv, marigold, Mary’s gold – Marijino zlato. Naučni naziv, Calendula officinalis, asocira na nebeski lek. Nije ni čudo, jer njegova lekovita svojstva su brojna.

Starim Astecima neven je bio sveta biljka, a postoji legenda da je nakon dolaska Španaca koji su masakrirali ovaj narod, na mestima gde su pali nedužni životi, nikao neven. U Meksiku se koristi za Dan mrtvih, 1. novembra, kako bi mrtvim dušama pokazao put do oltara. U staroj Engleskoj neven je imao i praktičnu primenu: stavljao se pod krevet radi zaštite od lopova, a ako bi se pljačka i dogodila, ova biljka bi donela proročke snove pomoću kojih bi se mogao identifikovati počinilac.

Nije ni čudo što je ova biljka protkala mitologiju mnogih naroda: neven sav odiše magijom izobilja, od trenutka kad procveta rano u proleće, i ostane vedar i žut sve do kasno u jesen. On uspeva na raznim tipovima zemljišta, u raznim podnebljima, sam se razmnožava i ne treba mu mnogo nege. Time nas uči ne samo fizičkoj vitalnosti, nego i mentalnoj, i otkriva nam tajnu šta je, zapravo, izobilje, kao da nam govori da, ma kakve okolnosti u životu imali, uvek treba da cvetamo, okrenemo se suncu i nikada ne odustanemo.

Neven je biljka sa verovatno najdužom i najraznovrsnijom primenom tokom istorije. Nemačka Komisija E potvrdila je njegove lekovite moći kod zarastanja rana i smirivanja upala. Ali to je samo jedna od mnogih upotreba ove neverovatne biljke. Pa da vidimo šta sve može neven:

  • estrogensko dejstvo nevena pomaže ženama tako što uravnotežava menstrualni ciklus, smanjuje pojačani sekret, kandidu, štiti matericu, ublažava simptome menopauze, a dojiljama smiruje bol u bradavicama i mastitis,
  • sjajan je u dermatologiji: smiruje upaljenu kožu, koprivnjaču, ekcem, psorijazu, seboreju, herpes, osip kod beba, čireve, koži daje vlažnost i sprečava perutanje, ublažava svrab kod ujeda insekata, sprečava infekcije i dekubitis kod bolesnika koji dugo leže, štiti opekotinu i pomaže njeno zarastanje, a dobar je i za sluzokožu i kod upale desni,
  • posebno mesto zauzima u kozmetici: sprečava i leči akne, zateže, omekšava i neguje kožu lica i tela, podmlađuje, ublažava bore, zatvara proširene pore, štiti od sunca i uklanja fleke i staračke pege,
  • odličan je za dijete jer pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma, pokreće limfu i drenira, pojačava znojenje i detoksifikaciju organizma, ubrzava metabolizam
  • ima blagotvorno dejstvo na digestivni sistem: smiruje stomak i ublažava grčeve, gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, čisti jetru i žuč,
  • sjajan je za krvne sudove: smiruje upalu, proširene vene, modrice, odličan je kod arteroskleroze, snižava holesterol, poboljšava cirkulaciju i ublažava lupanje srca, a izuzetno je efikasan kod hemoroida,
  • hladan čaj se koristi za ispiranje očiju kod upala i konjuktivitisa
  • jača imunitet celog organizma, deluje antibakterijski, antiseptično, antiinflamatorno, antivirusno, antitumorno i antikancerogeno, a najnovija istraživanja kažu da je efikasan i u borbi protiv HIV virusa.

Ima primenu i van fitofarmacije: prirodna boja nevena koristi se kao prehrambeni aditiv, zbog čega je poznat i kao ’sirotinjski šafran’. Neven je jestiv i prepun vitamina C i A, pa se latice mogu dodati u salatu, ili se može osušen koristiti kao začin. Neven je u narodu poznat i kao prirodni barometar: ako su cvetovi ujutru zatvoreni, sigurno će padati kiša.

Osim što je veoma lekovit, cvet nevena svojom lepotom i mirisom upotpunjuje sliku izobilja kojom zrači. Njegova magija sija kao sunce: uvek i svuda.

Neven je nezaobilazni sastojak Herba Svet proizvoda: u Femisanu A štiti žene u reproduktivnom periodu, a u Femisanu B pomaže u ublažavanju simptoma menopauze. U Equigalu je tu da pomogne kod detoksifikacije organizma, skidanja viška kilograma i celulita. U Devi melemu za regeneraciju su prisutne sve njegove dermatološke i kozmetičke moći, a u Devi melemu za strije pomaže trudnicama da izbegnu ili ublaže ove neprijatne pojave na koži.

Za život veći od pukog preživljavanja

Non est vivere sed valere vita est.*

Valere na latinskom znači ’biti dobro’. A ista reč je u korenu naučnog naziva jedne biljke i odlično je opisuje.

*Latinska poslovica. Život je više od pukog preživljavanja. Ili, u bukvalnom prevodu, nije dovoljno samo živeti, već i biti dobro.

Valerijana (Valeriana officinalis) je samonikla biljka koja voli visinu i sunce. U starom Rimu, u drugoj polovini 1. veka naše ere često je koristio Dioskurid iz Anzaraba, vojni lekar u službi Neronove vojske i vrsni poznavalac lekovitog bilja. U svom delu, De materia medica, opisao je načine primene preko 1000 prirodnih supstanci, a valerijanu je svrstao u grupu aromatičnog bilja. Ova zbirka smatra se fundamentom svih modernih farmakopeja. Dioskurid je poznat i po preteči anestetika, posebnom vinu koje je pravio od opijuma i mandragore kako bi uspavao pacijente pre operacije. Za to stanje nesvesti koristio je grčku reč anestezija, ἀναισθησία, što je značilo ’bez osećaja’.

Dioskurid
Jedna stranica Dioskuridove zbirke De materia medica

Još jedan naučnik starog doba koji je veoma cenio valerijanu bio je Galen iz Pergama, a živeo je čitav vek pre Dioskurida. Galen je bio lični lekar cara Marka Aurelija. Rimljani su medicinu podigli na pragmatičan nivo. Ova ratnička nacija shvatila je važnost vojne medicine, pa car Avgust osniva vojno-medicinsku školu. Valerijana tu igra bitnu ulogu u lečenju ranjenika, i njena upotreba u slične svrhe nastavila se tokom narednih vekova. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkturom valerijane lečili su se vojnici koji su pretpreli ’rovovski šok’. Eterično ulje i valerijanska kiselina ove biljke ima sedativno i anksiolitičko dejstvo, što je čini idealnim sastojkom preparata protiv nervoze, anksioznosti, stresa i nesanice.

Galen

I moderna medicina i fitofarmacija prepoznale su značaj ove biljke. Nemačka komisija E uvrstila je valerijanu kao lek kod nesanice, nervoze i uznemirenosti. Istraživanja su pokazala da valerijana pomaže da se brže zaspi, kao i da poboljšava kvalitet sna. Ne izaziva zavisnost, naprotiv, često se koristi kod pacijenata koji žele da prestanu s upotrebom sintetičkih lekova za smirenje.

Valerijana ima sedativno, anksiolitičko, antidepresivno, antikonvulzivno i spazmolitičko dejstvo. Jednostavno rečeno, ublažava agresiju, tenzionu glavobolju, grčenje mišića, depresiju i teskobu. Njen efekat je izuzetno jak, pa se mora koristiti veoma oprezno, u stručno pripremljenim preparatima u kontrolisanim laboratorijskim uslovima i standardizovanim postupkom, kao i u propisanim dozama. Prilikom neadekvatnog skladištenja, valerijanska kiselina koja daje karakterističan miris ovoj biljci, može se pretvoriti u izovalerijansku koja je štetna. Najbezbednije je valerijanu nabavljati od proizvođača koji imaju ovlašćenu i kontrolisanu proizvodnju. Ova biljka je toliko jaka da može da smanji koncentraciju i uspori reflekse, pa se ne preporučuje upotreba pred vožnju ili upravljanje mašinama. Takođe se ne preporučuje kombinovanje sa sintetičkim lekovima za smirenje, alkoholom kao ni tokom trudnoće i dojenja.

Osim što ima moć da umiri i opusti, valerijana je dobra i kod srčane aritmije i osećaja teskobe u grudima. Pomaže i kod odvikavanja od pušenja, kao i kod išijasa, neuralgije, periferne neuropatije, nervoznog creva, grčeva u stomaku, menstrualnih bolova, u menopauzi, pa čak i kod hipohondrije.

U fitofarmaciji koristi se koren i rizom valerijane, a njen cvet je nalazio upotrebu u parfemskoj industriji zbog svoje specifične arome. Ali valerijana nije samo cenjena kod ljudi. Ova biljka ima više narodnih imena: odoljen, baldrijan, kozlić, i – macina trava. Valerijana na mačke ima feromonsko dejstvo, pa one u prisustvu ove biljke deluju potpuno hipnotisano. Mačke je često i pasu, kada osete da imaju neke zdravstvene tegobe.

Valerijana ima najbolji efekat u kombinaciji sa drugim biljkama. Bosiljak, divlji origano, ehinacea, čestoslavica, matičnjak, njeni su najbliži saborci u prirodnom i stručno osmišljenom preparatu Optima Forma. Ova formula je najbolji saveznik modernog čoveka često izloženog stresu. Optima Forma smanjuje posledice stresa, depresiju, jača memoriju, poboljšava koncentraciju, umiruje osećaj anksioznosti i mentalne iscrpljenosti i jača imunitet. Optima Forma olakšava ulazak u san i poboljšava kvalitet sna.

Optima Forma – za život veći od pukog preživljavanja.

Kad nam priroda puni baterije

Postoji hrana koja će nam garantovano sniziti nivo energije, izazvati pospanost i letargiju: prosti ugljeni hidrati, nezdrave masti i rafinisani šećeri, sve ono što se nalazi u ’brzoj hrani’, prerađevinama i slatkišima.  Ali postoji i hrana koja je pravi akumulator za naš motor, ona nam ’puni baterije’ i održava nivo energije tokom dužeg vremenskog perioda. Takva hrana je idealna kada nam je potrebna koncentracija, kada smo izloženi težem fizičkom naporu, ali i kada pokušavamo da se izborimo s viškom kilograma. Jer hrana koja nam daje energiju pomoći će nam i da smršamo tako što će nam držati osećaj sitosti, davati snage da budemo aktivni i sagorimo kalorije, pokrenuti metabolizam i imati sveopšte pozitivan uticaj na telo i psihu.

Šta treba jesti kada nam nedostaje energije?

Đumbir – ovaj moćni koren poboljšava cirkulaciju, pa se kiseonik i hranljive materije lakše prenose do mozga, mišića i ekstremiteta. Pritom i oporavlja mišiće, širi disajne puteve i olakšava disanje.

Sušene urme – samo jedna suva urma daje nam dovoljno glukoze da nas trgne iz mrtvila. Urme su prirodni multivitamin, prepune su korisnih materija, naročito gvožđa koje dodatno podiže energiju.

Semenke bundeve – bogate su proteinima i triptofanom koji podstiče serotonin, hormon sreće, kao i magnezijumom, neophodnim za nervni sistem i normalan rad mišića.

Lisnato zeleno povrće– osim gvožđa, sadrži i antioksidante i vitamin C i tako snižava hormone stresa koji izazivaju umor.

Sveže sezonsko povrće s pijace – sveže ubrano povrće sadrži više hranljivih materija od onog koje dugo stoji bilo u skladištima ili u transportu. Osim toga, naš organizam je navikao na promene godišnjih doba i hranu koju ona donose.

Crna čokolada – ona sa preko 70% kakaa prepuna je flavonoida koji podstiču mikrocirkulaciju kože. Sadrži i kafein koji trenutno podiže energiju.

Citrusi, naročito u kombinaciji s vodom – vitamin C i kalijum, bitan elektrolit, hidriraju organizam i dižu energiju. I sam miris limuna može da nas razbudi.

Bademi – pored proteina i mangana, u bademima ima i riboflavina koji pomaže stvaranje energije. Zdrave masti iz badema drže sitost i održavaju nivo energije.

Banane – prepune zdravih ugljenih hidrata i vlakana, banane se vrlo brzo apsorbuju i odmah podižu energiju. Sadrže i kalijum, elektrolit koji reguliše hidrataciju organizma.

Leblebije – kombinacija dobrih vlakana i proteina u leblebijama stabilizuje nivo šećera u krvi i tako diže energiju koju drži pod kontrolom tokom dužeg perioda. Humus, tradicionalni umak sa bliskog istoka, idealan je uz salate, integralne žitarice i ribu.

Humus

Cvekla – nitrati iz cvekle se prirodno konvertuju u azot oksid, koji učestvuje u procesu otpuštanja kiseonika u mekom tkivu iz crvenih krvnih zrnaca, dakle hrani telo kiseonikom.

Integralni pirinač – za razliku od belog pirinča koji se sastoji od skroba i praznih kalorija, integralni pirinač spada u dobre ugljene hidrate, prepun je korisnih vlakana i mangana koji pomaže da se ugljeni hidrati i proteini pretvore u energiju.

Ovas – ova sjajna žitarica puna je magnezijuma koji je neophodan za normalno funkcionisanje nervnog i mišićnog sistema. Kada nemamo dovoljno magnezijuma, javljaju se grčevi u mišićima. Pored ovoga, ovas stabilizuje nivo šećera u krvi i održava nivo energije tokom dužeg perioda.

Jednako su nam na dohvat ruke korisne namirnice koje nas podižu i hrane, i štetne namirnice koje nam spuštaju energiju i uništavaju nam zdravlje. Da li biste u sat stavili punu ili praznu bateriju? Svakako ne praznu, jer onda sat ne bi radio. Zašto biste onda u svoje telo stavljali prazne kalorije?