Slani kobler iz tučanog tiganja

Danas vam donosimo ideju kako da na interesantan način iskombinujete namirnice i napravite veoma ukusan ručak. Ovo varivo sa knedlicama od testa je vegetarijanska varijanta, a vi možete pustiti mašti na volju napraviti kombinaciju, mesnu ili vegetarijansku, koja vama odgovara. Na ovaj način, i vi i vaši ukućani, naročito deca, rado će pojesti povrće koje inače izbegavaju. U ovo jelo možete staviti bukvalno sve, od brokolija, špargli i karfiola, preko korenastog povrća, mahunarki, do raznog mesa, seckanog ili mlevenog… Samo imajte u vidu koliko dugo neku namirnicu treba dinstati pre nego što sve stavite u rernu, naročito meso.

Kobler je inače tradicionalni engleski kolač koji se sprema od ukuvanog voća preko kog se ređaju kuglice od testa pa zapeku u rerni. Slana verzija koblera se obično pravi od crvenog mesa i divljači s vinom. U našoj, laganoj varijanti koristimo bukovače, slatki krompir – batat, grašak i šargarepu. Knedlice od testa se prave od putera, a naša varijanta je zdravija, sa kokosovim uljem, pogodna i za osobe osetljive na laktozu. Da dodatno poboljšamo kvalitet ovog obroka, pripremamo ga u tradicionalnom livenom tiganju.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 pakovanje bukovača od 250 gr, opranih i iseckanih na kockice
  • 1 šolja graška
  • 1 veća ili 2 manje šargarepe, iseckane na kockice
  • 1 veći batat, iseckan na kockice
  • 3-4 struka mladog belog luka, sitno seckanog
  • 1 manji praziluk ili pola većeg, sitno seckanog
  • vezica peršuna, sitno seckanog
  • začini: 1 kašika celerove soli, biber, granule belog luka
  • 1 puna kašika speltinog brašna

Plus za knedlice:

  • 50 gr kokosovog ulja
  • 2 kašike heljdinog griza
  • 2 kašike heljdinih pahuljica
  • 4 kašike speltinog brašna
  • 1 jaje
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • prstohvat soli

Na malo ulja u šerpi propržiti na kratko mladi beli luk i praziluk, dodati bukovače i dinstati. Bukovače će da puste vodu, dinstati ih dok voda ne uvri. U pola šoljice hladne vode razmutiti kašiku speltinog brašna, sipati preko variva i mešati. Masa će se zgusnuti, dodati 1 šolju hladne vode i mešati da se razbiju sve grudvice. Potom dodati batat, šargarepu, grašak, začine i dinstati još desetak minuta. Varivo treba da bude poluskuvano, i da na dnu bude dovoljno tečnosti koja je poprimila malo gušću strukturu. Skinuti s vatre i dodati seckani peršun. Uključiti rernu na 180 stepeni.

Dok se rerna greje, zamesiti knedlice: u kokosovo ulje dodati griz i pahuljice od heljde, imešati da se dobro sjedine. Potom dodati jaje, umutiti, pa dodati so, prašak za pecivo, kašiku po kašiku speltinog brašna, mešajući testo. Formirati kuglu od testa, po potrebi dodati još brašna dok ne prestane da se lepi. Treba da je kompaktno ali ne previše tvrdo.

Presuti varivo u tučani tiganj pa odozgo ređati kuglice od testa u jednakim razmacima. Peći 20 minuta na 180 stepeni, pa još 20 minuta na 200 stepeni. Izvaditi iz rerne i ostaviti pet minuta da se ’odmori’, po želji narendati kačkavalja odozgo, ali imati u vidu da to povećava kalorijsku vrednost jela.

Spremajte sami sebi obroke jer samo tako znate da su sastojci u njima zaista kvalitetni. Nemojte da vam bude teško, jer to je jedan vid ulaganja u sebe. Ko će vam udovoljiti ako nećete sami sebi. I, naravno, ne zaboravite da popijete Equigal.

Lekovite suze

Plačete li kad seckate luk? Za to postoji jednostavno objašnjenje. I luk, kao i sva živa bića na ovoj planeti, ima za cilj da preživi i zato iz zemlje apsorbuje sumpor i čuva ga za crne dane. Kako bi odbio predatore, služi se luk-avstvom: lakrimatornim faktorom. To je hemijski proces koji izaziva suze. Bilo da ga napadne krtica ili ga mi sečemo u kuhinji, iz luka se, pomoću sumpora, oslobađa enzim koji se pretvara u supstancu komplikovanog imena: sin-propantiol-S-oksid. Ona iritira oko koje se brani suzama kako bi otklonilo nadražaj.

Ali ovo nisu ’prave’ suze, već refleksne, izazvane spoljnim faktorima – kada nam, na primer, prašina uđe u oko. Pored vode i soli, suze sadrže i lizozome, antibakterijske enzime koji štite oko od infekcije i imaju sposobnost da unište 90% bakterija u vrlo kratkom roku. Osim refleksnih postoje i bazalne suze, koje nam svakodnevno ’podmazuju’ oko i omogućavaju normalan vid. A tu su i emotivne suze. One poteku kada nam je svega dosta.

Smatra se da su emotivne suze nastale tokom procesa evolucije, kako se čovek integrisao u zajednicu koja mu je pružala zaštitu. Suzama je bilo moguće pokazati drugima sopstvenu ranjivost, izazvati saosećanje, i tako ojačati opšti osećaj zajedništva. Danas znamo da nam jedno pošteno plakanje može doneti osećaj emotivnog olakšanja, a iza njega stoji i naučno objašnjenje.

Pored toga što je jedna dobra partija plakanja katarzična i otklanja nagomilanu napetost, u samim suzama krije se odgovor zašto je to tako. Kada hipotalamus registruje tugu i napetost, on preko neurotransmitera šalje signal endoktrinom sistemu da aktivira proizvodnju suza posebnog sastava, koji se razlikuje od refleksnih suza. U sastav emotivnih suza ulazi protein prolaktin, koji inače kontroliše i lučenje majčinog mleka. Pored njega, tu su i adrenokortikotropski hormoni koji ukazuju na povećani nivo stresa. I još jedna, vrlo bitna supstanca koja je sastavni deo suza je leu-enkefalin, endorfin koji ima moć da umanji osećaj bola i poboljša raspoloženje. Leu-enkefalin je prirodni ubica bola, a neka istraživanja su pokazala da putem plača telo može da se oslobodi toksina koji mu ometaju normalno funkcionisanje, posebno kortizola, hormona stresa.

I dok nam jedno pošteno plakanje može pomoći da se emotivno i fizički osetimo bolje, suzbijanje plača može imati suprotni efekat. Bilo da nismo u stanju da pustimo suze zato što je to trenutno nemoguće ili društveno neprihvatljivo, ili zato što ne možemo da se iskreno povežemo sa sopstvenim emocijama, to može doneti veći osećaj tuge, depresije, pa čak i uticati na razvoj psihosomatskih oboljenja.

Jedni lakše zaplaču od drugih, a postoji i razlika među polovima. Muškarci ne plaču manje zato što su jači, već zato što hormon testosteron inhibira plač, dok je kod žena u većoj koncentraciji zastupljen prolaktin koji stimuliše emotivno pražnjenje pomoću suza. Zato će muškarac češće emotivnu blokadu rešiti pesnicama, a žena suzama. Kod nekih naroda, naročito na severu, plakanje je manje društveno prihvatljivo, za razliku, na primer, od mediteranske regije.

Bebe plaču između 1 i 3 sata dnevno, a osim što se pomoću suza oslobađaju od tenzije, plač koriste da bi komunicirale. Majke često pomoću vrste plača mogu da procene da li je beba gladna, umorna, usamljena ili joj treba prepovijanje. U Japanu postoje klubovi za plakanje: članovi se okupljaju i gledaju tužne filmove ili čitaju potresnu literaturu i zajedno puštaju katarzične suze.

Posle tuče vedrije je nebo, reče Njegoš. Zato dajte oduška tuči i oluji, nemojte je držati u sebi. Sasvim je izvesno da će potom nastupiti vedrina i optimizam. A kada je mnogo toga na duši, kada niste u stanju da se izborite sa stresnim situacijama, kada od brige ne možete da sklopite oka, ne uspevate da se koncentrišete i pamtite, kada se osećate isceđeno kao limun… tu je Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koje svojim antioksidativnim dejstvom podiže otpornost organizma, poboljšava dotok kiseonika u ćelije, i tako vraća vedrinu i normalizuje san. Optima Forma je vedro nebo nakon tuče.

Pileći kroketi

Donosimo vam još jedan interesantan recept za osobe na dijeti ili zdravom režimu ishrane. Glavni sastojak je obareno pileće belo meso, tako da uz ove ukusne pileće krokete automatski imate i bujon za supu. A pošto su kroketi veoma lepi na oko, odlični su i za decu, koju možete uključiti i u zabavan proces pripreme. Kroketi mogu da stoje više dana u frižideru, odlični su i za poneti na putovanje.

Od sastojaka je potrebno:

  • 1 kuvano pileće belo meso
  • 1 veća ili 2 manje šargarepe, kuvane, iz supe
  • 2 jaja
  • vezica seckanog svežeg peršuna
  • 1 kašika heljdinog griza
  • 1 kašika heljdinog brašna
  • začini: prstohvat soli, biber, granule belog luka, po želji malo tucane ljute sudžuk paprike
  • susam za posipanje

Obareno belo meso odvojiti od koske i izmrviti. Šargarepu izgnječiti viljuškom. Sve sastojke osim jaja pomešati u većoj činiji. Ulupati jaja zasebno, preliti preko svega i dobro izmešati.

Uključiti rernu na 200 stepeni, prekriti pleh papirom za pečenje. Postaviti modlicu za kolače na pleh, napuniti je smesom, sabiti, pa odvojiti od modlice. Na kraju krokete posuti susamom i pritisnuti prstom da se semenje dobro zalepi.

Peći na 200 stepeni 15-20 minuta, dok blago ne porumene. Ukusni su i topli i hladni, a idealan su dodatak salati. Ako želite da smršate, za vas pravi obrok – ručak ili večera, je bogata salata od povrća sa proteinskim dodatkom kao što su ovi pileći kroketi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Dame biraju?

Kada pomislimo na trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako nasumično?

Gregor Mendel

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!

Kokos keksići

Kokos je izuzetna i veoma iskoristljiva biljka, a sam plod ima široku primenu, od ishrane do industrije. Kokosovo meso koje mi najčešće koristimo u obliku rendanog kokosa ili kokosovog brašna ima moć da snizi loš a poveća dobar holesterol, lako se vari, održava nivo insulina u krvi tokom dužeg perioda pa je dobar i za dijabetičare, a iz istog razloga je odličan kod dijeta za mršavljenje. Kokosovo ulje štiti kožu i tkivo od oštećenja i pruža prirodnu zaštitu od UV zraka. Sadrži laurinsku kiselinu, zdravu masnoću za koju su klinička istraživanja pokazala da uništava više od 93% ćelija raka debelog creva. Laurinska kiselina je bitan sastojak majčinog mleka zahvaljujući kojoj beba dobija imunitet i može da se bori sa mikrobima.

Kokosovo ulje može sprečiti mnoga oboljenja i poremećaje, uključujući i dijabetes, osteoporozu i oboljenja srca, pa je sjajno i za žene koje ulaze u menopauzu. Blagotvorno deluje i na žuč i ceo sistem za varenje i pomaže kod Hronove bolesti.

Već svi znamo da treba što više izbegavati prženu hranu, ali ako je već pržimo, najbolje je da to radimo na kokosovom ulju. Ono odlično podnosi visoke temperature i od svih ulja i masti ima najnižu koncentraciju toksičnih aldehida prilikom zagrevanja. Kokosovo ulje možemo koristiti i za pripremu kolača umesto putera, a možemo ga i namazati na sebe jer je sjajno za negu kože i kose.

Evo predloga za jednostavne keksiće od samo 5 sastojaka. Preukusni su, a veoma pogodni za osobe osetljive na gluten, laktozu i za vegane.

Od materijala je potrebno:

  • 100 grama kokosovog brašna
  • 50 grama bademovog brašna (može se zameniti suncokretovim brašnom ili kokosovim proteinom)
  • 3 pune kašike kokosovog ulja
  • 3 kašike meda
  • celi sirovi badem ili kockice crne čokolade

Dobro sjediniti kokosovo brašno s uljem, dodati bademovo brašno pa med, sve dobro izmešati u kompaktnu smesu. Uključiti rernu na 180 stepeni i veliki pleh obložiti papirom. Kašičicom vaditi smesu, stavljati na papir, utisnuti badem i oblikovati ivice. Ako želimo da stavljamo kockice čokolade, treba da ih skroz prekrijemo smesom.

Peći 12-14 minuta (dok ne porumeni), pa izvaditi iz rerne i ostaviti da se ohladi. Keksići su ukusni i veoma zasitni, odlični su za osobe sa insulinskom rezistencijom ili osobe koje žele da skinu višak kilograma jer drže sitost i održavaju nivo šećera u krvi tokom dužeg perioda.

Hranite se zdravo, mršavite postepeno i nemojte se izgladnjivati. A ako ste rešili da prigrlite zdraviji način života, u tom procesu vam može pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji olakšava varenje, sprečava opstipaciju i gasove, eliminiše višak vode iz organizma, pomaže u uklanjanju celulita, čisti jetru i žuč, smanjuje osećaj gladi.

Proleće, prijatelj vitkosti

Počeću dogodine, počeću od ponedeljka, počeću na proleće… Kad je dijeta u pitanju, ovo poslednje ima smisla. Proleće je idealno vreme da se počne sa zdravim režimom ishrane i skine višak kilograma. Ne samo zato što uskoro treba da uđemo u bikini, već zato što se sve kockice slažu. Evo zašto:

  • Pijaca je prepuna i šarena. Nakon oskudne zime, proleće nam donosi mnoštvo plodova i boja. Rotkvice, mladi luk, razne vrste zelene salate, mlada šargarepa, jagode, trešnje… Možemo ih jesti koliko želimo a da ne preteramo s kalorijama. Pritom telu dajemo injekciju vitamina i minerala.

  • Lepše vreme je idealno za izlete i šetnje u prirodi kojih smo se uželeli, pa čak i ako bacimo koji ražnjić na roštilj, potrošićemo lako te kalorije jer smo aktivniji. Pritom, kada je napolju toplo, telo se trudi da se rashladi, pa se više znojimo i sagorevamo više energije.
  • Šareniš na trpezi, zelena priroda i plavo nebo dovoljni su da nam se poboljša raspoloženje. Zimi lako zapadamo u depresiju koju najčešće ’lečimo’ utešnom hranom. S dolaskom proleća postajemo pozitivniji, zadovoljniji, pa i manje grickamo.
  • Na osnovu nekih istraživanja, ljudi na jesen unose 86 kalorija više nego na proleće. Kako se temperatura povećava, tako sve manje imamo potrebu za hranom. Zato i postoje zimska, ‘teška’ jela koja nam, kad je najhladnije, pomažu da se borimo protiv hladnoće, i letnja, ’laka’ jela koja nam pomažu da se nosimo s visokim temperaturama. Naše telesne funkcije, uključujući i varenje, proizvode energiju i podižu telesnu temperaturu. Kada je napolju toplo, prirodno imamo potrebu da manje jedemo i spustimo temperaturu tela.

  • Jedan od razloga za dobro raspoloženje je Sunce. Na proleće su dani dugi, duže smo izloženi sunčevim zracima koji pritom nisu suviše jaki i agresivni, pa proizvodimo više vitamina D. Istraživanja su dokazala čvrstu vezu između nedostatka vitamina D, insulinske rezistencije i gojaznosti: gojazni često pate od manjka ovog vitamina. Zato uhvatite dan, i pustite Sunce da vas ogreje.
  • S toplim vremenom povezana je i potreba da unosimo više tečnosti. Sada nam više ne prijaju topli, jaki, napici, topla čokolada ili alkohol, već telu više gode lagani napici, limunade, hladni zeleni čaj, ili najbolje – voda. Struk sveže nane, narendan đumbir, isceđen limun i litar vode idelan su napitak za toplo vreme, a pritom i odličan detoks. Samo izbacite šećer i na dobitku ste, bez mnogo muke.

Pored svih ovih pogodnosti koje s proleća prirodno dolaze, tu je još jedan, uvek prisutan prijatelj vitkosti: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji je idealan za ’prolećno čišćenje organizma’. Equigal pomaže jetri da izbaci toksine, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje, smanjuje nadutost i oticanje usled viška vode, pa tako prirodno otklanja celulit i pomaže nam da se oslobodimo viška kilograma.

Ako već duže vreme planirate da počnete, ne čekajte ponedeljak, sledeću godinu ili sutra, već iskoristite proleće. Vreme je na vašoj strani, baš kao i Equigal. Vreme je za zdravu dijetu.

Zdravi musli-kolačići

Kada putujete i treba da ponesete nešto zdravo za doručak, možete pripremiti ove jednostavne kolačiće. Uz šolju jogurta ili kefira idealne su za doručak, a pritom će sprečiti čestu neželjenu pojavu na putovanjima: zatvor. Ovi kolačići sadrže ovsene pahuljice i ovsene mekinje, prepune dobrih vlakana, bananu i kikiriki puter, riznice vitamina i minerala, a zaslađene su samo medom i suvim voćem.

Od ove smese dobićete dva velika pleha kolačića koji mogu dugo da stoje i na vrućini. A čak i ako ne putujete, sjajni su da ih imate kod kuće, na poslu, u školi…

Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2dl)

  • 1 zrela banana
  • ½ čaše kikiriki putera
  • ½ čaše meda
  • ½ čaše ovsenih pahuljica
  • ½ čaše ovsenih mekinja
  • ½ čaše speltinog integralnog brašna
  • 2 kašičice cejlonskog cimeta
  • štapić vanile ili kašičica ekstrakta
  • na vrh kašičice sode bikarbone
  • ½ čaše sušene brusnice
  • ½ čaše sušene borovnice

Uključite rernu na 180 stepeni. U činiju za mešenje sipajte sve suve sastojke. Dodajte gnječenu bananu, izmešajte, pa dodajte kikiriki puter i med i sve dobro sjedinite. Na kraju ide suvo voće. Izmešajte dobro smesu viljuškom da se svi sastojci sjedine u kompaktnu masu.

Dva velika pleha od rerne obložite papirom za pečenje, pa kašikom vadite smesu i spuštajte na papir, vodite računa da je oblikujete što pravilnije. Ostavljajte oko 5cm razmaka između. U zagrejanu rernu stavite plehove (ako pečete oba istovremeno, uključite ventilator), i pecite 14-15 minuta, dok blago ne porumene. Izvadite plehove iz rerne i ne dirajte kolačiće dok se ne ohlade.

Ako ujutru žurite na posao i ne stižete da doručkujete, ovakva dva kolačića su mnogo bolji izbor od belog peciva iz pekare. Ne preskačite doručak, hranite se zdravo i planirajte obroke. I ne zaboravite Equigal!

Zdrave energetske kuglice

Kada naporno radite ili vežbate, potrebna vam je energija. Najbolja je ona koja dolazi iz suvog voća i orašastih plodova, a ako se opredelite za za urme, suve šljive i ovsene mekinje, imaćete dodatnu korist u obliku sjajne probave. Suve šljive, urme i kakao su prepuni gvožđa i drugih korisnih minerala, pa će, osim energije, omogućiti i bolji protok kiseonika jer će ojačati krv.

Jedna kuglica može biti i sjajna užina koju lako možete poneti sa sobom. Ona je dovoljna da vam izbalansira nivo šećera u krvi i spreči napad gladi. Uvek je bolje ono što pripremimo sami od kupovnog, a za ove kuglice vam ne treba mnogo vremena i truda, vrlo se jednostavno prave.

Od materijala je potrebno:

(mera je čaša od 2 dl)

  • 1 čaša sušenih urmi bez koščica
  • 1 čaša suvih šljiva bez koščica
  • 1 čaša zamrznutih višanja bez koščica
  • 1 čaša mlevenih oraha
  • 1 čaša ovsenih mekinja
  • 3 kašike kvalitetnog kakaa
  • opciono za valjanje još mlevenih oraha pomešanih sa žutim šećerom, ili samo kakao

Sve sastojke sipati u multipraktik i dobro samleti i sjediniti. Masu presuti na silikonsku podlogu, ili jednostavno u običnu plastičnu kesicu za zamrzivač, oblikovati u kobasicu i staviti u frižider da odstoji sat vremena. Pripremiti papirne korpice i činijcu ili šoljicu sa mlevenim orasima pomešanim sa žutim šećerom, ili samo kakao. Smesu izvaditi iz frižidera, iseći nožem na jednake kolutiće, svaki oblikovati u kuglicu, uvaljati i staviti u korpicu. Tako napravljene kuglice staviti u plastičnu ili staklenu činiju s poklopcem i čuvati u frižideru.

Hranite se zdravo i izbalansirano, pripremajte sami svoju hranu i budite umereni. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Koliko goriva, toliko energije

Gojaznost je rastući problem u svetu, i borba s viškom kalorija tako žestoka da možemo lako otići u drugu krajnost – da ih ne unosimo dovoljno. Svi znamo da nisu sve kalorije iste, pa čak i kad smo siti i presiti, može se desiti da se hranimo samo ’praznim’ kalorijama. Uz svakodnevni stres i rastrzanost zbog mnoštva obaveza, često jedemo ’s nogu’ i ne vodimo računa o kvalitetu ishrane. Ali čak i kad naša pažnja nije na hrani, telo vodi evidenciju. I zato, kada ne unosimo dovoljno kalorija, telo će naći načina da se pobuni.

Kalorija je osnovna jedinica energije, tačnije, to je količina energije potrebna da se temperatura jednog grama vode podigne za 1 stepen Celzijusa. Ako u auto ne sipamo dovoljno benzina, nećemo moći ni da ga upalimo a kamoli vozimo. Isto tako, ako u telo ne unesemo dovoljno kalorija koje će da proprate nivo fizičke i mentalne aktivnosti, nećemo moći da funkcionišemo.

Kako da znamo da telu nismo obezbedili dovoljno energije? Ako osmotrimo signale koje nam ono šalje, biće nam jasno:

  • Jedan od signala da nemamo dovoljno energije je stalni osećaj hladnoće. Za to postoji naučno objašnjenje: manjak kalorija uzrokuje rast hormona T3 kog proizvodi štitasta zlezda, a koji je zadužen za termoregulaciju tela.
  • Ako se stalno osećamo iznureno i bez energije, to je jedan od signala da ne jedemo adekvatno. Naši stari su s pravom govorili da snaga na usta ulazi. Ali ne pomoću grickalica, slatkiša i peciva, već pomoću kvalitetne hrane.

  • Neadekvatna i nedovoljna ishrana uzrokuje poremećaj sistema za varenje i zatvor. To je znak da treba da povećamo unos vlakana, zdravih masti i proteina, kao i dobrih bakterija: integralnih žitarica, kvalitetnog maslinovog ulja, lososa, avokada, jaja, piletine, kefira i jogurta.
  • Izgladnjivanje izaziva nervozu, pa ako lako i bez većeg razloga prasnemo, biće da ne dajemo telu dovoljno glukoze. Kad nam padne nivo šećera u krvi, mozak šalje signal telu da otpušta hormone, između ostalih i adrenalin. Telo tada shvata da je nastupila kriza i tako i reaguje. Ne dozvolite da do krize dođe, jedite manje obroke više puta tokom dana. Umesto čokoladice pojedite jabuku ili nekoliko badema, jer slatkiši i bela testa za trenutak podignu nivo glukoze, da bi ga odmah naglo spustili.
  • Manjak energije utiče i na mozak, pa nismo u stanju da se koncentrišemo, učimo, radimo… Opet iz istog razloga – hipoglikemije, manjka glukoze u krvi. Zato je važno da ujutru kvalitetno doručkujemo i damo mozgu energije. To je posebno važno za đake i studente.
  • Nije svaki osećaj gladi prava glad, ali ako smo konstantno gladni i žudimo za nekom konkretnom vrstom hrane, to može biti znak da ne unosimo dovoljno kvalitetnih kalorija. Telo nam signalizira da obratimo pažnju šta jedemo, i da izbacimo hranu punu skroba i belog šećera.
  • Još jedan znak da treba da poradimo na ishrani je osećaj umora tokom dana, praćen čestom nesanicom tokom noći. Ako telu uskratimo jednu od osnovnih potreba – hranu, kretanje ili san, sve funkcije će se poremetiti i naše zdravlje će biti ugroženo. To je pravo ’vrzino kolo’ u koje kada jednom uđemo, teško nam je da ga napustimo. Loša ishrana izaziva nesanicu, nesanica dalje remeti ishranu, sve izaziva nedostatak energije i kao posledica toga, nedovoljno se krećemo.

  • Balansirana ishrana našem telu donosi sve potrebne vitamine i minerale. Kada nedovoljno jedemo, ne unosimo nutrijente. Suplementi nisu adekvatna zamena za izbalansiranu ishranu, jer su vitamini i minerali povezani i potrebni jedni drugima da bi se apsorbovali. Priroda je to sve lepo osmislila, i zato je mnogo bolje da, na primer, pojedemo bananu nego da gutamo pilule.
  • ’Tanka’ ishrana može izazvati glavobolje, baš kao i nedostatak tečnosti i preveliki unos šećera. Tada često posežemo za kafom, koja izaziva još veću dehidrataciju a može dodatno poremetiti san. Kada nas zaboli glava, najbolje je da popijemo veliku čašu vode i pojedemo pomorandžu.
  • Baš kao što pad šećera u krvi izaziva nervozu, ako smo često na lošim, restriktivnim dijetama, možemo izazvati i teže mentalne poremećaje, anksioznost ili anoreksiju. Zato je potrebno da preispitamo svoj odnos prema hrani, osmislimo kvalitetan jelovnik, ali i da prepoznamo kada briga o ishrani preraste u opsesiju. Svako preterivanje je štetno, i može ostaviti dugotrajne posledice koje će se kad-tad odraziti na naše zdravlje.

Ako želite da smršate, nikako ne treba da se izgladnjujete. Restriktivnom dijetom možda možete skinuti višak kilograma, ali takvo stanje neće dugo trajati. Kilogrami će se brzo vratiti jer je nemoguće večito gladovati. I ne samo to, možemo ozbiljno ugroziti svoj endoktrini sistem i narušiti hormonalni balans. Tajna vitke linije je u stilu života, pa ako želite da smršate, ’zašarenite’ tanjir povrćem i voćem, izbacite nezdravu, brzu hranu, pijte dovoljno vode, krećite se što više i idite u krevet pre ponoći.

U tom procesu može vam pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji olakšava varenje, eliminiše zatvor, nadutost i višak vode u organizmu, smanjuje osećaj gladi, i na taj način nam pomaže da se rešimo viška kilograma i celulita. Equigal nam može pomoći i kada prekomerna težina ili oticanje pogoršava simptome reume, gihta, katara želuca, upale debelog creva, hemoroida, upale žučne kese i ’masne’ jetre. Uz Equigal i ’kvalitetno gorivo’, vaše telo će biti elegantni kabriolet koji će vas dugo voziti po dalekim putevima.

Tvoj stav govori koliko si zdrav

Najveći konflikt u koji tokom života ulazimo nije s drugim ljudima, već sa samim sobom. Bitke koje vodimo u svom umu i psihi, istrajnost ili posustajanje, prilagođavanje ili otpor, određuju naš stav prema životu, sebi i okolini. Kakvim mislima dopuštamo da preuzmu kontrolu nad nama? Na šta usmeravamo energiju? Kako reagujemo kada se suočavamo sa izazovima? Sve te situacije definišu naš stav.

Ako želimo da sebe izgradimo u jaku, samosvesnu i srećnu osobu, neophodno je da sebi pristupimo samokritički i da ’pretresemo’ sve mračne uglove sopstvene svesti. Prođite kroz sledeće stavke i sagledajte iskreno kakav vam je stav:

  • Naš stav određuju iskustva iz prošlosti. Svako od nas morao je proći kroz kako pozitivna tako i traumatična iskustva. To je život i to nas gradi. Pitanje je samo da li dozvoljavamo traumatičnim iskustvima da nam blokiraju sadašnjost, ili prepoznajemo pouku u njima na osnovu koje gradimo sebe kao pozitivniju i bolju ličnost. U najveću zamku padamo kada sebe doživljavamo kao žrtvu.
  • Naš stav određuje sposobnost da se stavimo u tuđ položaj. A to iziskuje napor. Najlakše je sve posmatrati samo sa svoje tačke gledišta, ponašati se kao da smo centar sveta, kao da smo samo mi žrtve. Pre svega, potrebno je da aktiviramo periferni vid – od toga da budemo svesni ljudi oko sebe dok hodamo ulicom, vozimo se autobusom, stojimo u redu u samoposlugi… preko toga da naučimo da pazimo kakve komentare upućujemo drugima jer ne znamo njihovu celu životnu priču, do toga da uspemo da sagledamo problem iz tuđeg ugla. Ne samo da će nam empatija doneti više prijatelja, već će doprineti opštem poboljšanju društva.

  • Naš stav pokazuje koliko smo prilagodljivi. Najčešći instinkt kada nastupi promena je da joj se odupiremo, što je pogrešno i može samo izazvati patnju. Nije li Darvin rekao da ne opstaje najjača vrsta, već ona koja uspe da se prilagodi promenama. Ne postoji osoba koja nema ni jedan problem u životu. Zapravo, život bez problema bi bio kao ustajala bara. Problemi i promene nas teraju da rastemo i menjamo se. Ono što je bitno je da im pristupimo otvorenog uma, i svesno učinimo napor da se prilagodimo. Jer, kako kaže zen izreka – u prepreci je put.
  • Naš stav pokazuje koliko smo pasivni i lenji. Koliko puta smo imali sjajne planove i ideje, a nismo ništa učinili da ih ostvarimo? Čekanje i oklevanje ne vode nikuda, samo nam podrivaju samopouzdanje. Neretko, i okolina će nas obeshrabriti, ali šta okolina zna o našim snovima? I kako možemo biti sigurni da su joj namere dobre? Kada imamo velike ideje, veliki san, najbolje je da o njima ne pričamo, već samo radimo na njihovom ostvarenju. Dela, ne reči!
  • Naš stav određuju nerealni ideali. Naročito u današnje vreme kada nam se kroz medije servira nerealna slika o svetu i sreći. Koliko često žudimo za nečim što zapravo ni ne postoji? Umesto da želimo život sa TV ekrana, telo, kosu ili luksuznu vilu iz sapunske opere, treba da realno sagledamo čime raspolažemo. Često ćemo se iznenaditi kada shvatimo da imamo mnogo više nego što smo mislili.
  • Naš stav određuje želja za udobnošću. U današnje vreme pojam sreće izjednačava se s udobnim životom. I upravo tu leži klopka. Udobnost je ta koja nam ne dozvoljava da se promenimo, rastemo, učimo. Tek kada prigrlimo neudobnost, neizvesnost, neprijatnost, možemo dobiti znanje, lepo izvajano telo, lepu kuću, dragoceno iskustvo…

  • Naš stav pokazuje koliko (ne)volimo sebe. Nekad nam je neko napomenuo kako to-i-to ne valja kod nas i mi smo taj komentar prihvatili i stavili u fijoku samopouzdanja. I od tad, kad god smo u situaciji da nešto pozitivno promenimo, ta fijoka se otvori, i negativan, a najverovatnije zloban komentar kaže ’bu!’ i spreči nas da ostvarimo to što želimo. Naše samopouzdanje nikako ne treba da definiše tuđe mišljenje o nama, već isključivo sopstveno. Ljudi će nas stalno komentarisati, i to je neizbežno, a negativne (i najčešće neistinite) komentare dobijaćemo i od nama najbližih osoba. Potrebno je samo da osvestimo činjenicu da smo okruženi nesavršenim ljudima, i da svako na nas na druge projektuje sopstvene nesigurnosti. Tada ćemo moći da im se odupremo.
  • Naš stav reflektuje naš nivo svesti. Zapitajte se, da li sebe vidite onakvog kakav jeste, ili onakvog kakav biste želeli da budete? To se ne odnosi samo na fizički izgled, već i na ponašanje, ophođenje prema drugima, ponašanje u kriznim situacijama. Kakav vam je integritet? Da li svoje životne stavove napuštate onog trenutka kada dođete u situaciju da izvučete neku korist? Da li sopstveni moral prilagođavate situaciji, ili situaciji prilazite s čvrstim moralom? Ako želimo da nas drugi cene, i da cenimo sami sebe, najvažnije je da izgradimo solidan integritet.
  • Naš stav pokazuje koliko smo podatni. Ako nismo u stanju da zauzmemo čvrst stav, već uvek čekamo tuđe odobrenje, nećemo biti u stanju da izgradimo sopstvenu sreću. Ne postoji udžbenik za život, svi mi učimo putem pokušaja i pogreške, i bez greške nema iskustva. A najgora vrsta greške je u strahu da je ne napravimo. Umesto da tražimo podršku u drugima, treba da sami sebi postanemo stožer. Mi smo prva osoba koja treba da nam pruži razumevanje, brigu, negu i ljubav. Mi smo dovoljni sebi. I kada to postanemo, onda ćemo automatski dobiti i tuđe odobravanje i divljenje, iako ga ne tražimo.

Da li ste shvatili koje su vam slabosti? Ako jeste, čestitamo! To je prvi korak u dugom i predivnom procesu građenja sopstvene ličnosti. Ako niste, vratite se na početak. Niste bili iskreni sami sa sobom. I poricanje je jedna od osobina koja određuje naš stav. Samospoznaja nije prijatan proces, i mogu je pratiti neželjeni efekti – nervoza, anksioznost, nesanica, preterana briga, emocionalna nestabilnost… Ali to su sve stanice na prugi života na kojima moramo zastati. Put je dug, a svi želimo da krajnje odredište bude bujna, egzotična destinacija pre nego gola pustinja. Zato, uskočite u voz, živite, patite, sanjajte, delajte, uživajte. I u ručni prtljag stavite Optima Formu. Ona će vam pomoći da ublažite stres, strepnju, iscrpljenost, da poboljšate pamćenje i koncentraciju, i to potpuno prirodno. Jer nije samo važno da dođemo na egzotičnu destinaciju, već da uživamo tokom čitavog putovanja.