Hruskave pečene leblebije

Kada pomislimo na grickalice, obično nam prvo pada na pamet kesica čipsa ili sitnog peciva iz samoposluge. Ovakve ‘zanimacije’ su jedan od najvećih krivaca današnjeg doba za gojaznost, a naročito celulit. Industrijske grickalice sadrže veoma visok procenat soli i nezdravih ulja, a osim velikog broja kalorija, ne daju nam nikakav nutritivni kvalitet.

Grickalice imaju svoju pozitivnu stranu, one nas mogu opustiti, pomoći nam da relaksiramo stegnutu vilicu i donji deo vrata, a dobre su i za razvoj vilice i zuba i dobru prokrvljenost.

Kako bi bilo kada bi se iskombinovao dobar ukus i hruskavost industrijskih grickalica i zdrava, visokokvalitetna namirnica, i da li je to uopšte moguće? Moguće je. Oni stariji pamte ’semenkare’ u kojima su se prodavale pečene budevine semenke, suncokret, i – leblebije. Leblebija je, nažalost, kod nas zapostavljena, što je prava šteta jer je riznica minerala i vitamina, a pritom je prepuna vlakana koji održavaju dobro varenje i pomažu da ostanemo vitki.

Leblebija je osnovni sastojak humusa, orijentalnog umaka i namaza za koji recept možete naći ovde: Humus. Ali možete je upotrebiti i samu. Tokom 2010. godine izvedena je dvanaestonedeljna studija koja je uključivala 42 ispitanika. Rezultati su pokazali da su osobe koje su uvrstile leblebiju u ishranu znatno smanjile unos hrane a da su pritom imali veći osećaj sitosti. Činjenicu da leblebija dugo drži sitost potvrdile su i brojne studije nakon ove. Pored osećaja sitosti, leblebija ima moć da balansira nivo šećera u krvi, snizi loš holesterol i smanji rizik od srčanih oboljenja, smanji upale zahvaljujući holinu, koji dodatno i poboljšava san, jača mišiće i povoljno utiče na moždane funkcije. Leblebije sadrže istu količinu kalcijuma kao mleko ili jogurt, kao i visokokvalitetan protein, folnu kiselinu, mangan, gvožđe, bakar, magnezijum i molibden.

To je sigurno dovoljno razloga da sipate leblebiju u pleh, pospete omiljenim začinima i ispečete ih u rerni. Evo kako:

Ako koristite konzervisanu leblebiju, dovoljno je da je samo ocedite, stavite na papirni ubrus i upijete višak vode, i potom preručite u činiju u koju ćete dodati kvalitetnog maslinovog ulja i začine po želji. Ako imate sušenu leblebiju, potrebno je da je uveče potopite u dosta vode i ostavite preko noći, pa nastavite dalje kao sa konzervisanom. Nije potrebno kuvati.

Od začina možete dodati malo morske soli, granule belog luka, ruzmarin, biber, ljutu papriku – ako volite ljuto ili vasabi začin u prahu… Kombinacije su beskrajne.

Začinjenu leblebiju presuti u pleh obložen papirom, staviti u već zagrejanu rernu na 200 stepeni, i peći 35-40 minuta, dok lepo ne porumene. Presuti u činiju i zabava može da počne!

Osim što nam pečena leblebija može pomoći da održimo zdravu kilažu, odlična je i za decu jer pospešuje rast kostiju i zuba, razvoj mišića, pamćenje i učenje, dakle daje fizičku i mentalnu snagu.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Ispunjenim životom protiv anksioznosti

‘’Ostavi smrti ništa više od sagorelog zamka’’.

Nikos Kazancakis, Grk Zorba

’’Što više živite neproživljen život, to je veća zebnja od smrti u vama. Što više ne uspevate da u potpunosti iskusite život, to ćete se više plašiti smrti.’’

Irvin Jalom

Briga za budućnost je normalna pojava, to je naš način da prihvatimo neizvesnost koju ona nosi i sprečimo razočaranje. O tome je već bilo reči ovde . Ali šta se dešava kada briga pređe granice normalnog, i preraste u anksioznost?

Anksioznost je stanje konstantne zebnje, strepnje i straha, neopravdani osećaj da nas očekuje neprijatan događaj, loš ishod ili katastrofa. U iščekivanju da se desi nešto loše i opasno, prevladava i osećaj da nećemo biti u stanju da se zaštitimo i da će posledice imati fatalni ili dugoročni negativan efekat. Anksiozna osoba nije u stanju da kontroliše svoja osećanja i strah, a obično se ovo stanje javlja nakon nekog traumatičnog iskustva koje služi kao okidač. Otac psihoanalize, Sigmund Frojd, prepoznaje važnost anksioznosti i tvrdi da je ona kritična komponenta neuroze. Po egzistencijalističkoj psihoterapiji, zasnovanoj na egzistencijalizmu, grani filosofije, koju su prvi klinički primenjivali čuveni Oto Rank, Karl Jaspers i u Americi Viktor Frankl, a na koju se oslanja i čuveni američki psihoterapeut i pisac Irvin Jalom, u osnovi svih ljudskih dilema i problema stoji strah od smrti i potraga za smislom i slobodom.

Anksioznost se manifestuje kroz niz simptoma, kako fizičkih tako i mentalnih. Od telesnih simptoma mogu se osetiti vrtoglavica, osećaj stezanja u grudima, lupanje srca, plitko disanje, tenzija u potiljačnom delu glave i vratu, mučnina, problemi s varenjem, nesanica, pojačano znojenje. Na mentalnom nivou možemo iskusiti poteškoće u koncentraciji i pamćenju, osećaj ’neizdrža’ i nestrpljenja, izbegavanje da se suočimo i posvetimo svakodnevnim obavezama i poslu, opsedajuće misli, osećaj klaustrofobije, jaku zabrinutost i potrebu za potvrđivanjem. Osnov za zabrinutost se može naći u nizu izmišljenih problema, od svakodnevnih, na primer da nećemo imati dovoljno novca da podmirimo životne potrebe, da odradimo posao koji nam je poveren, da ćemo oboleti od neizlečivi bolesti, do brige na globalnom nivou, straha od rata, opšte katastrofe i kraha.

Osobi koja oseća konstantnu strepnju nije lako, i nalaženje duševnog mira za nju je nemoguća misija. Ali verovatno je jednako teško i njenoj okolini koja često oseća zbunjenost, zabrinutost i strah jer ne zna kako da joj pomogne.

Pre svega, bitno je umeti prepoznati anksioznost. Ona se može manifesovati kroz:

  • fobije, na primer klaustrofobiju – strah od zatvorenog prostora, strah od gužve, od saobraćaja;
  • opsesivno-kompulsivne radnje, posebne rituale koji umanjuju strah u verovanju da imaju zaštitničko dejstvo;
  • psihosomatske poremećaje, stomačne probleme, glavobolje, visok pritisak, lupanje srca…
  • strah od bolesti i smrti;
  • napade panke;
  • poremećaje u seksualnosti, erektilnu disfunkciju ili nedostatak libida.

A sve te manifestacije su mehanizmi odbrane, način da se anksiozna osoba odbrani ili zaštiti od izmišljenog katastrofalnog budućeg ishoda. Nažalost, najčešće načini pomoću kojih se anksiozna osoba bori protiv ovog poremećaja, još više dolivaju ulje na vatru. Na primer, preterana analiza kao način mentalne kontrole, koja je čest mehanizam odbrane, samo pojačava opsesiju i tenziju. Izbegavanje suočavanja s problemom može navesti osobu da ne izlazi iz kuće, da se ne vozi gradskim prevozom ili da ne ulazi u lift. Borbu protiv anksioznosti prate fizički mehanizmi, stezanje mišića, što izaziva bol i dovodi do umora i iscrpljenosti.

Strašan je osećaj kada nikada niste u stanju da se opustite. Anksioznost često vodi u depresiju jer nam konstantno ’prežvakavanje’ prošlih događaja u glavi i briga o budućnosti ne dopuštaju da uživamo u sadašnjem trenutku. To je začarani krug iz kog je teško izvući se sam. Danas je sve više osoba koje pate od anksioznosti. Osim brzog i stresnog načina života, tome doprinosi i loša hrana, preterana konzumacija stimulativnih napitaka, kafe, kola, energetskih pića i manjak fizičke aktivnosti. U borbi protiv anksioznosti bitno je poboljšati ishranu, uključiti što više namirnica bogatih B vitaminima, i omogućiti telu da proizvode više hormona sreće – serotonina i dopamina. To možemo postići redovnim bavljenjem sportom, šetnjama u prirodi, redovnim izlaganjem suncu u vreme kada nije prejako, druženjem s ljudima koji nam prijaju i bavljenjem prijatnim hobijima.

Još jedan od načina da se izborimo sa stalnom zebnjom, napadima panike i fobijama jeste da ih priznamo i prihvatimo. Ako se stalno trudimo da ih kontrolišemo, one će kontrolisati nas. Zato je bitno da opustimo uzde i olabavimo kontrolu. U tome nam mogu pomoći meditativne aktivnosti, pravilno disanje, bavljenje jogom ili jednostavnim aktivnostima kao što je slaganje pazl slagalica ili ručni radovi.

Ako želimo da pomognemo osobi koja pati od anksioznosti, bitno je da imamo strpljenja, da izdvojimo vreme da je saslušamo i da nikako ne banalizujemo njene probleme. Ponekad je dovoljno i samo prisustvo, bez ikakvog uplitanja. Takođe, kao posmatrač, moramo da umemo i da zaštitimo sebe, i da se na kratko udaljimo i posvetimo sebi kada prepoznamo da stres prelazi i na nas. U svakom trenutku je dobro potražiti savet i pomoć stručnjaka, a tako možemo sprečiti da anksioznost preraste u veći psihički poremećaj.

’’Čvrsto verujem, i kao čovek koji će i sam umreti jednog dana u bliskoj budućnosti, ali i kao psihijatar koji je proveo decenije baveći se anksioznošću izazvanom strahom od smrti, da nam suočavanje sa smrću omogućava ne da otvorimo Pandorinu kutiju, već da ponovo uđemo u život na bogatiji i saosećajniji način.’’ Irvin Jalom

Najveći neprijatelj anksioznosti je bogat život ispunjen događajima i iskustvima. Zato sazidajte svoj zamak onako kako vi želite, i ne ostavite smrti ništa više od spaljenih temelja, baš kao Grk Zorba.

’’Za dvadeset godina više ćeš biti razočaran zbog stvari koje nisi uradio, nego zbog onih koje si uradio. Zato odbaci konope. Otplovi iz sigurne luke. Zahvati jedrima pasatne vetrove. Istražuj. Sanjaj. Otkrivaj.’’ Mark Tven

Vaga, tesne farmerke, i…

Telesne masti su nam neophodne jer nam, između ostalog, štite organe. Normalni procenat masti za žene je 25 do 31%, za muškarce 18-22%. pa čak i malo preko gornje ili ispod donje granice je u redu dok god smo zdravi i nemamo nikakvih rizika po zdravlje. Iako mnogi zdravu težinu odmah povezuju s izgledom, ona je mnogo više od estetike, ona nas čuva od oboljenja.

Koji su to još faktori, pored tesnih farmerki i vage, koji nam sugerišu da bi trebalo da smršamo?

  • Ako iznenada počnemo da hrčemo dok spavamo. Gojaznost može da izazove apneu, stanje koje nam prekida disanje i ometa san. Ovaj scenario je posebno moguć ako nam se salo taloži na vratu i tako pritiska disajne puteve.
  • Ako smo tromi i teško nam je da se bavimo sportom. Fizička aktivnost je neophodna svima, a ako nas telesna težina sprečava da vežbamo, tim pre treba da se više potrudimo da budemo što aktivniji.
  • Višak kilograma znači da smo skloniji upalama, pa možemo osećati bol na pritisak, kao kada imamo modricu. Ako povremeno osećamo bolove svuda po telu a nemamo nikakav drugi zdravstveni problem, to može biti znak da je vreme da povedemo računa o ishrani i smršamo.
  • Ako stalno osećamo da smo umorni i imamo manjak enerije, krivac opet može biti upala. Kada smo gojazni, čak i uobičajene aktivnosti kao što je nabavka u samoposluzi ili hodanje, mogu biti iscrpljujuće.

  • Ako konstantno osećamo glad, i nakon što smo se tek najeli, to može biti znak da imamo insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2, što se češće dešava kod gojaznih osoba. Pored osećaja gladi, možemo osećati i simptome kao što su zamagljen vid, peckanje ili utrnulost ruku ili stopala, jaka žeđ i učestalo mokrenje. Vremenom, gojaznost može samo pogoršati stanje, a gubitak viška kilograma može preokrenuti situaciju u našu korist.
  • Ako su nam skočili holesterol i trigliceridi, to je znak da treba da poradimo na ishrani i fizičkoj aktivnosti. To je mnogo jednostavniji način da preokrenemo stanje nego da pijemo tablete i nastavimo sa starim načinom života koji će dovesti do novih komplikacija
  • Povremeno treba da uzmemo krojački metar i izmerimo struk. Normalan obim za muškarce je do 102 cm a za žene do 88 cm. Sve preko toga znači da postoji rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska.
  • Višak sala proizvodi estrogen, a višak estrogena povezuje se sa rizikom od raka dojke. Tu su i druge vrste hormona koje mogu izazvati rast tumora, naročito ako u porodici već imamo slučajeve karcinoma. Održavanje zdrave kilaže može nam pomoći da smanjimo rizik da obolimo od bolesti za koje imamo genetske predispozicije.

  • Ako počnemo da osećamo bol u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima, to može biti upozorenje da ih previše opterećujemo viškom kilograma. Preveliko opterećenje haba tkivo i hrskavicu zgloba i dovodi do njegovog bržeg propadanja. Nasuprot tome, fizička aktivnost pomaže da se hrskavica obnavlja i bolje podmazuje.
  • Ako redovno dobijamo na kilaži svake godine, a odavno smo prestali da rastemo, vreme je da se uozbiljimo. Kada se period rasta završi, potrebno je da održavamo sličnu kilažu tokom celog života. Telo se vremenom menja, i to je normalno, ali kilogrami ne treba mnogo da variraju.

Vitkost nije samo melem za oči, ona je i naš čuvar zdravlja i naš ulog za dugovečnost. Mnogi poremećaji mogu se sprečiti pa nekad i izlečiti samo zdravim načinom života. Svakako, to je mnogo bolje nego gutanje tableta i čekanje da se pojave nova oboljenja.

Hranite se zdravo, vežbajte i krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Sinhronost ili mit

Francuski antropolog Klod Levi-Stros čija je analiza mitova Severne i Južne Amerike izazvala revoluciju u zapadnjačkom shvatanju ’primitivnih društava’, uneo je u nauku romantično tumačenje civilizacije  ’plemenitih divljaka’, njihove bogate kulture i povezanosti s prirodom, za razliku od moderne i sterilne zapadne monokulture. Smatrao je da se um ’divljaka’ ni malo ne razlikuje po strukturi od uma ’civilizovanog čoveka’, i da su ljudske osobine univerzalne, a naizgled fantastične i proizvoljne narodne priče i bajke veoma slične kod najrazličitijih i najudaljenijih kultura.

Osim što je prodrmao učmala zapadna shvatanja civilizacija koje su drugačije i samo zato etiketirane kao primitivne, Levi-Stros je promenio i pogled na srodstvo i poziciju žena u ne-zapadnim kulturama. Po njemu, srodstvo je zasnovano na rodbinskim vezama dve porodice koje se formiraju kada se žena iz jedne uda za muškarca iz druge društvene grupe. I upravo je jedno od njegovih zapažanja vezano za žene veoma interesantno: u mitovima i legendama starosedelaca Severne i Južne Amerike, naglašena je briga muškaraca da, ako menstruacije žena jedne grupe ili porodice nisu savršeno usklađene, u kosmosu bi mogao da nastane disbalans i haos. Jedna etnografska studija pominje Indijance plemena Jurok iz severoistočne Kalifornije, kod kojih sve žene koje nisu trudne, dobijaju menstruaciju u isto vreme.

Slična zapažanja postoje i kod australijskih domorodaca i plemena afričke pustinje Kalahari, dakle na potpuno suprotnim stranama planete među kulturama koje nikako nisu mogle doći u dodir jedne s drugima. Sedamdesetih godina prošlog veka, američki psiholog Marta MekKlintok istražuje odnos između ponašanja i reproduktivne endokrinologije i imunologije. Dok je radila na koledžu Velezli, istraživala je menstrualnu sinhronizaciju kod studentkinja u studentskom domu. Zaključak je bio da žene koje žive zajedno ili koje su prijateljice, imaju usklađene cikluse. Ovu vrstu usaglašenosti, kaže ona, izazivaju su dva suprotna feromona: jedan koji skraćuje i drugi koji produžava ciklus.

Po njoj, ova pojava je nazvana Efekat MekKlintok. Ova teorija je dosta osporavana, da bi na kraju 2013. bio donet konačan naučni stav da menstrualna sinhronizacija najverovatnije ne postoji. Ali kakav god naučni stav bio, žene koje dosta vremena provode zajedno znaju da im se ciklusi često preklapaju. Ono što nauka ne osporava je da je ova pojava uočena kod nekih životinjskih vrsta, pacova, hrčaka, šimpanzi i tamarina. S obzirom da je menstrualna sinhronizacija toliko čvrsto utkana u mitove i legende starih naroda širom sveta, teško je da se kategorički odbaci. Umesto toga, njene korene možemo potražiti u prirodi i činjenici da se ženski menstrualni ciklus poklapa sa lunarnim ciklusom. A kako Mesec ima moć da podiže i spušta mora i okeane, nije teško poverovati da može da utiče i na početak ciklusa kod žena. I to su Indijanci plemena Jurok dobro primetili: usklađenost ciklusa žena iz jedne grupe ili porodice i kosmički sklad čvrsto su povezani.

Ali zašto je ovo teško utvrditi ili dokazati kod modernih žena? Pre svega, koliko često smo danas izložene prirodi? Biće da smo više izložene svetlosti kompjuterskih i televizijskih ekrana nego svetlosti Meseca. I kada je poslednji put neka od nas imala taj luksuz da vidi savršeno zvezdano nebo, bez ’svetlosnog zagađenja’ gradskih ili ruralnih oblasti? Nije ni čudo da, ne samo da nam ciklusi nisu usaglašeni, već i većina žena pati od poremećaja ciklusa i hormonalnog disbalansa.

Sledeći put kada ste napolju i primetite da vas Mesec prati, ne bežite od njega već mu okrenite lice i dozvolite da vas okupa srebrom. Možda nećete odmah osetiti, ali činjenica je da svetlost Meseca i Sunca u nama okida proizvodnju hormona, pre svega melatonina i serotonina, neophodnih za normalno funkcionisanje, hormonalni sklad, energiju i dobar san.

Pored Meseca, za naš skladan mesečni ciklus brine se i Femisan A. On je taj koji prezaposlenim urbanim ženama pomaže da se vrate prirodi. Lekovito bilje sa najčistijih padina, stručno prerađeno i upakovano tako da ga brzo i lako može upotrebiti i najzaposlenija žena, pomaže kod neredovnih, jakih ili bolnih ciklusa, cista na jajnicima, endometrioze, PCOS, ranica na grliću materice, PMS-a, mioma i neplodnosti. Uz Femisan A, okupane Mesečevim zracima, do kosmičkog sklada!

Briga i zebnja, naši naporni pratioci

Zid ruši vlaga, a čoveka briga. Narodna poslovica.

Bogati, siromašni, zdravi, bolesni, beloputi, tamnoputi, koliko god bili različiti, u jednom smo svi jednaki: budućnost nam je svima neizvesna. Svako od nas živi s teretom da nikada zasigurno ne zna šta nosi sledeći trenutak, i da li će ga uopšte doživeti. Naš podsvesni mehanizam da se odbranimo od neizvesnosti i da se postaramo da budući događaji imaju pozitivan ishod je briga. Ako već ne možemo da predvidimo budućnost, možemo da je po hiljadu puta ’prežvaćemo’ u svojoj glavi i zamislimo sve moguće i nemoguće scenarije. Najveći apsurd je da se većina stvari oko kojih brinemo nikada ni ne dogodi. Ali svaki put kada se brinemo i ništa loše se ne desi, u našem umu se podsvesno pravi veza između brige i sprečavanja nesrećnog sleda događaja.

Briga je naš način da podsvesno sprečimo razočaranje. Tu je i element sujeverja koji nas navodi da pomislimo da ako prestanemo da brinemo, možemo prizvati nesreću. Briga ima i socijalni element: često pokazujemo da nam je do nekoga stalo tako što brinemo. Međutim, iracionalna i preterana briga onemogućava nam da se pravilno skoncentrišemo na realnost i bistro razmišljamo. I tako, staranje da budući događaji budu dobri može upravo izazvati suprotan efekat.

Jedno je sigurno: preterana briga izaziva stres koji ostavlja negativnog traga kako na naše mentalno, tako i fizičko zdravlje. Napetost, nesanica, umor, neraspoloženje, nervoza, nemogućnost koncentracije, samo su neke od posledica konstantne strepnje. Osobe koje su ’hronično zabrinute’ obično su izložene domino efektu kada jedna nerealna briga okine čitav niz anksioznosti koji vodi u strah i paniku. Hronična zabrinutost može uticati na naš apetit, životne navike, međuljudske odnose i posao. Obično su osobe koje brinu više od proseka i sklonije da olakšanje traže u nezdravim navikama, kao što su pušenje, prejedanje, alkohol ili droga. Preterana briga može negativno uticati i na nama bliske osobe, naročito na decu.

Stres u našem telu automatski aktivira alarm da smo u opasnosti, takozvanu reakciju ’borba-beg’. U telu se luče hormoni koji ubrzavaju disanje, srčani ritam, izazivaju napetost mišića – dakle isti efekti kao kada smo stvarno u opasnosti i pripremamo se na borbu ili beg. Ova reakcija je prirodna i u realnim opasnim situacijama pomaže nam da preživimo. Ali kada realna opasnost ne postoji, već se reakcija okida zbog izmišljene, nestvarne situacije, naročito kada se to dešava često, onda govorimo o hroničnom stresu koji je veoma štetan. Negativni stres može dovesti do anksioznosti, osećanja konstantne strepnje i zebnje, depresije, sindroma sagorevanja, osećaja nesigurnosti i neadekvatnosti, nedostatka koncentracije za osnovne životne radnje i poslove, osećaja besa prema drugima ali i prema sebi i ekstremnih napada panike. Za razliku od naših predaka koji su imali prirodne mehanizme da smanje nivo stresa nakon što ih pojuri vuk ili medved, mi ni ne stižemo da uživamo u izlasku ili zalasku sunca, šetnji po šumi, zvezdanom nebu ili šumu potoka.

Istraživanja pokazuju da se muškarci više brinu zbog situacija na poslu koje ne mogu da kontrolišu, dok se žene više brinu zbog porodice i partnerskih odnosa. Ipak, nije sve tako crno. Postoji i pozitivna strana brige: ona nam može pomoći da bolje sagledamo prioritete, da imamo analitički pristup problemu (naravno, ukoliko on zaista postoji), a najveća prednost brige je kad je u pitanju naše zdravlje. Zdrava zabrinutost će nas navesti da češće odemo na preglede, da se zdravije hranimo i više krećemo.

Jedan od najgorih načina da umirimo nečiju zebnju je da kažemo ’Ne brini!’. Takav komentar može samo da stvori otpor i ljutnju, sasvim opravdano, jer nismo pokazali dovoljno saosećanja. Prilikom umirivanja zabrinute ili ljute osobe najbitnije je da prvo pokažemo empatiju. ’Vidim da mnogo brineš, verujem da ti je mnogo teško. Plašim se da ćeš se razboleti od brige. Kolika je mogućnost da će se desiti najgore? Da li je moguće da se uopšte neće ni dogoditi?’ – ovo su neke konstantacije i pitanja koja možemo postaviti osobama koje su nam bliske a vidimo da previše brinu. A možemo ih postaviti i sebi. Samoanaliza je uvek prvi korak u rešavanju problema.

Nikada ne znamo šta nosi dan, šta nosi noć. Ali u tome i jeste lepota življenja. Da je sve izvesno i jasno, život bi u potpunosti izgubio draž. Kada malo analiziramo prošlost, možemo lako uočiti da se život stara da nam podari svega u jednakoj meri, kao i da su nam neki događaji koje smo u prvom trenutku shvatili tragično, doneli veliki pozitivan preokret. Život zna i kad mi ne znamo.

Kad majčinstvo nije lako

Na sam pomen reči ’materinstvo’, zamišljamo nešto nežno, lepo i savršeno. Smatra se da se svaka žena koja se porodi odmah zaljubi u svoju bebu, da je srećna i zadovoljna, da se oseća ispunjeno jer je obavila najveću ulogu u svom životu. Ali ima dosta žena koje nakon porođaja proživljavaju niz nimalo lepih ni prijatnih emocija. Ako je pritom u sredini koja za nju nema razumevanja i ne pomaže joj oko bebe, porodilju čeka vrlo težak period i može joj biti neophodna stručna pomoć. A šta se realno dešava ženi nakon što na svet dođe beba?

‘’Drugo stanje‘‘ je prošlo, porođaj je završen, a u telu porodilje je haos. Nivo tečnosti i krvi se naglo promenio, krvni pritisak može biti nestabilan, estrogen i progesteron su drastično niski, a vrlo verovatno i hormoni štitaste žlezde, imunitet je osetljiv i infekcije vrebaju, metabolizam izmenjen… Pored rane koja zarasta ako je primenjena epiziotomija, i materica se polako i uz povremene grčeve vraća u normalu, kao i unutrašnji organi koji su pomereni kako bi se napravilo mesta za bebu. Trbušni mišići koji su tokom trudnoće bili rastegnuti sada su slabi, a po stomaku se vide strije. Kako estrogen pada za 90% u odnosu na nivo pre porođaja, kosa može jače opadati, grudi su osetljive i pojavljuje se kolostrum – prvo mleko. Pored svih tih fizioloških promena, tu je sada i novo biće koje zahteva maminu punu pažnju, uskraćuje joj san i iziskuje jedno veliko prilagođavanje.

Nagli pad estrogena i progesterona izazivaju hemijske procese i u mozgu. Pad hormona štitaste žlezde uzrokuje snažan osećaj umora i tromosti. Posledica toga su velike promene raspoloženja, koje, uz sve fizičke tegobe i neispavanost, mogu dovesti do postporođajne depresije.

Najveći broj žena, čak 90% njih, nakon porođaja ima izražen osećaj tuge, brige i umora, što je u novonastalim okolnostima potpuno razumljivo. To stanje traje nedelju do dve i potom prolazi samo od sebe, a poznato je pod imenom bebi bluz (baby blues). Za razliku od njega, postporođajna depresija je mnogo ozbiljnije stanje koje zahteva stručnu pomoć. Može početi i pre porođaja, ili čak do tri meseca nakon njega, i trajati dosta dugo, i do godinu dana. Ona pogađa oko 15% žena nakon porođaja, a od nje mogu patiti i muškarci: i do 26% očeva može osetiti simptome ovog poremećaja.

Još teži, ali srećom, dosta ređi poremećaj je postnatalna psihoza koji čak zahteva bolničko lečenje, jer majka može potpuno izgubiti kontakt sa stvarnošću, pomišljati na samoubistvo ili čedomorstvo, odbijati hranu i ponašati se potpuno neuračunljivo.

Bitna činjenica, kako za porodilju tako i za njenu okolinu, je da ona nije u stanju da kontroliše svoju postporođajnu depresiju, da to stanje nema veze s njenim godinama, obrazovanjem, ekonomskim statusom, karakterom ili pogledima na svet. Žene sa mentalnim bolestima u porodici joj mogu biti sklonije, a može lakše pogoditi i one koje su tokom trudnoće bile izložene stresnim sitiacijama, koje žive u teškim okolnostima, bez materijalne ili emotivne podrške, ili one kojima se trudnoća desila bez njihove želje i volje.

Kako prepoznati ženu koja prolazi kroz postporođajnu depresiju? Osim naglih promena raspoloženja, tu su i preterani osećaj tuge i emotivnost, briga i opterećenost svakom sitnicom. Ona često plače bez razloga, razdražljiva je, ne može da se koncentriše i donosi odluke. San joj je poremećen, pa ili spava previše ili uopšte ne može da zaspi. Nema interesovanja ni za kakve aktivnosti, čak ni one koje su je ranije veoma zanimale. Oseća velike bolove u telu, u mišićima, ima glavobolju, probleme s varenjem. Ovo stanje često prati i poremećaj u ishrani, pa se ili prejeda ili odbija hranu. Često se povlači i izbegava kontakt, čak i sa članovima najuže porodice, ne uspeva da stvori emocionalnu vezu s bebom i zbog toga oseća grižu savesti, a ponajmanje uspeva da se poveže sama sa sobom: sumnja u sebe i svoju sposobnost da se brine o detetu, plaši se tuđe osude, paranoična je, pa čak razmišlja o tome da povredi sebe ili dete.

Ako se postporođajna depresija ne tretira, može lako da preraste u kliničku depresiju i da ozbiljno naruši odnose u porodici. Pored same majke koja je bespomoćna i nije u stanju da se sama iščupa iz ovog zatvorenog kruga, pati i dete koje i samo može postati depresivno, razdražljivo i imati smetnje u razvoju i govoru kasnije tokom detinjstva. Očevi su ne samo zbunjeni, već i ozbiljno zabrinuti i moraju praviti velike promene u životu, a pritom su i frustrirani zato što su svi njihovi pokušaji da pomognu ženi bezuspešni.

Najbolji pristup ženi koja prolazi kroz postporođajnu depresiju je podrška i traženje stručne pomoći. Uz odgovarajuću terapiju i razgovore s psihoterapeutom, žena će uspeti da eliminiše negativnu sliku o sebi i da se aktivno uključi u proces sopstvenog mentalnog isceljenja.  A kako je hormonalni disbalans jedan od uzroka ovog stanja, veoma je bitno da se što pre ponovo uspostavi balans.

Femisan A, kapi i kapsule, je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja namenjen ženskom reproduktivnom zdravlju. Može se koristiti od 40. dana nakon porođaja. Femisan A uspešno uspostavlja polni hormonalni balans i redovan ciklus, a Femisan A kapsule sa dodatkom zlatne make, čuvenog adaptogena, pomažu telu da se izbori sa virusima i infekcijama, regulišu celokupan hormonalni sistem, podižu imunitet i nivo energije i sprečavaju depresiju.

Optima Forma, još jedan prirodni preparat na biljnoj bazi, sprečava mentalnu i fizičku iscrpljenost, umiruje, omogućava lakši ulazak u san, poboljšava koncentraciju i uspostavlja emotivnu i mentalnu stabilnost.

Uz Femisan A, preko Optima Forme do sjajne energije, izdržljivosti, samopouzdanja i balansa. Za super-mame!

Baba ganuš

Neobično povrće tamno ljubičaste boje kod nas poznato pod imenom plavi paradajz ili patlidžan, neizostavan je sastojak mediteranske kuhinje i prava riznica vitamin i minerala. Vitamini C, K, B1, B6, tiamin, niacin, minerali kalijum, mangan bakar, antioksidanti, naročito nasunin koji sprečava rast lošeg holesterola, nizak glikemijski indeks i obilje vlakana, razlog su da patlidžan što češće koristimo u ishrani. A njegov pun ukus često može zameniti i meso.

Patlidžan je odličan za dijetu jer 100 grama sadrži samo 25 kalorija, a ima sposobnost da nam izbalansira nivo šećera u krvi i dugo ga drži pod ravnotežom, pa je odličan i za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

Narodi koji žive oko Sredozemnog mora prirodno su vitki i dugovečni, a jedan od razloga je i jelo koje potiče iz Libana ali se rado sprema širom Mediterana i Bliskog istoka. Baba ganuš, pored sjajnog patlidžana, sadrži i tahini, pastu od susama koja je bogata zdravim mastima, linoleinskom, oleinskom kiselinom, gama tokoferolom, kao i proteinom, B vitaminima, magnezijumom, bakrom, fosform, manganom i cinkom. I ona ima moć da izbalansira holesterol i krvni pritisak, kao i da uravnoteži hormone, naročito kod žena koje ulaze u menopauzu, i da spreči osteoporozu. Odlična je i za kožu, podmlađuje i hrani.

Za beli luk već znamo da je prirodni antibiotik i antioksidans, limun je prepun vitamina C i jača imunitet, a maslinovo ulje štiti srce i krvne sudove. Dakle, mnogo je razloga da napravite baba ganuš!

Priprema je veoma jednostavna, a od sastojaka vam je potrebno:

  • 1 veliki ili 2 manja patlidžana
  • oko 60 grama susamove paste, tahinija
  • sok 1 velikog limuna
  • 4-5 čena belog luka
  • 3-4 kašike kvalitetnog maslinovog ulja
  • sveži peršun
  • pola kašičice soli, najbolje himalajske
  • biber
  • sudžuk tucana ljuta paprika, po ukusu
  • malo seckane sveže ili sušene nane

Patlidžan staviti na pleh, izbockati nožem ili viljuškom i peći na 200 stepeni 40 minuta. Kada se ispeče, preseći ga i staviti u cediljku da izađe višak vode. Potom odvojiti meso od kože, izgnječiti ga viljuškom ili sitno iseckati nožem.

U većoj posudi sjediniti tako usitnjen patlidžan, sitno seckan peršun i sve ostale sastojke, dobro izmešati, presuti sve u plitku, širu činiju, i, ako želimo da ga dekorišemo ’po libanski’, napraviti udubljenje u sredini, sipati malo maslinovog ulja i posuti pečenim susamom i tucanom paprikom.

Baba ganuš se tradicionalno jede kao predjelo tako što se zahvata komadima tankog pita-hleba, ali je izvrstan i kao namaz u sendvičima, prilog jelu ili salata.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Prirodno lečenje, a na naučnoj osnovi

Fitoterapija, herbalna, ili botanička medicina podrazumeva upotrebu lekovitog bilja i prirodnih sastojaka s ciljem lečenja ili sprečavanja oboljenja ili poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Herbalna medicina ima holistički pristup zdravlju, ona sagledava sve aspekte mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja pacijenta. Moderna fitoterapija ima osnove u tradicionalnoj medicini, ali je naučno ispitana, laboratorijski i pomoću kliničkih studija, tako da, za razliku od tradicionalne nije čisto empirijska, zasnovana na iskustvu, već na ozbiljnom naučnom istraživanju.

U nekim zemljama, kao što su Kina ili Rusija, fitoterapija je i danas zastupljenija ili ide rame uz rame sa modernom medicinom. Šta više, Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatak da više od 80% stanovništva Azije i Afrike koristi lekovito bilje kao primarnu zdravstvenu zaštitu. Iako se moderna medicina ponekad ograđuje od fitoterapije i preferira sintetičke lekove, ne može se poreći da je nastala upravo na postulatima herbalne medicine.

Arheološki dokazi ukazuju da su se lekovite biljke koristile još u vreme paleolita – starijeg kamenog doba, pre 60.000 godina. Prve zapise o biljnim lekovima ostavili su Sumeri, a mnoge visoko razvijene civilizacije nakon njih imale su posebne medicinske knjige sa popisom bilja i oboljenja koja se njima mogu lečiti. Ebersov papirus koji potiče oko 1550. godine pre naše ere navodi preko 700 lekova, uglavnom biljnog porekla, koji su se koristili u starom Egiptu. Teofrast iz Eresosa u 4. veku pre naše ere piše grčku Istoriju biljaka, od koje su ostali samo fragmenti, ali dovoljni da ukažu na veliku sličnost s egipatskom herbologijom.

Tokom istorije, narod je lekovito bilje koristio na osnovu predanja, ili metodom pokušaja i pogreške. Ta znanja su se prenosila s kolena na koleno, i iako nisu bili svesni šta je to u bilju što može da pomogne da rana brže zaceli, da se smire grčevi u stomaku ili da se umire nervi, pozitivni rezultati su bez sumnje bili prisutni. Danas je moderna medicina uznapredovala i ima rešenja za veliki broj oboljenja. Epidemije koje su nekada kosile čitave gradove danas su istrebljene. Otkrićem vakcina i penicilina znatno je produžen i poboljšan život većine na planeti. Ali ipak, ima još dosta pitanja na koje moderna medicina ne može da da odgovor. Šta više, česta upotreba sintetičkih lekova, na primer nekih lekova protiv bolova, može izazvati još teža i ozbiljnija oboljenja. U svetu gde se živi brzo i za sve se traže instant rešenja, često smo u situaciji da nam medicina leči simptom, a ne pravi uzrok bolesti. I onda bespotrebno patimo, a problemi se nižu…

Upravo zato što smo navikli na instant rešenja, često ne verujemo lekovitom bilju. Jer, ako popijemo brufen, bol će ubrzo nestati. Ali ako popijemo biljni čaj ili tinkturu, efekat neće biti tako brz i snažan. To je zato što kod lekovitog bilja nema instant rešenja. Da bi se pravi efekat postigao, potrebna je uporna i dugotrajna upotreba. A ako treba da biramo između sintetičkog leka koji će nam uništiti jetru i napraviti pravi dar-mar u organizmu, i neškodljive biljne mešavine koja nam može pomoći ako je koristimo duže vremena na pravilan način, a da nam pritom ne poremeti telesni i mentalni balans, šta je bolje?

Još jedan od čestih razloga za nepoverenje prema lekovitom bilju je neadekvatno doziranje. Kao i bilo koji lek, ni onaj na biljnoj osnovi ne treba uzimati bez stručnog saveta. Ako uzmemo nedovoljnu dozu, i efekat će biti nedovoljan. Svaki poremećaj zahteva posebno doziranje, a doza zavisi i od dužine trajanja problema, drugih, prikrivenih poremećaja, životne dobi, nivoa aktivnosti, pola, pa čak i mentalnog sklopa.

Pravi herbalista zna gde bere lekovito bilje, ili od koga će ga nabaviti, kao i na koji način će ga obraditi i pripremiti za upotrebu. Biljke su organskog porekla, i kao takve, kada se uberu, one će truliti. Zato je bitno da se suše na pravi način. Preveliko i predugo izlaganje biljke sunčevoj svetlosti umanjuje njihovo dejstvo. Usitnjene biljke traju kraće od tinktura i kapsula. Herbalista će, takođe, znati da li neku bilju treba da pripremi u obliku tinkture, sirupa, čaja ili kapsule.

Umeće herbalizma je umetnost spajanja različitih biljaka. Kao što slikar meša boje na paleti kako bi dobio najlepše nijanse, tako i herbalista kombinuje biljke kojima tretira jedan poremećaj. Ne postoji samo jedna biljka kojom će tretirati, na primer, ekcem. Kako su oboljenja kompleksna, tako i pristup njima mora biti složen.

Prirodno zdravlje je zdravlje od hiljadu izbora. Retko se dešava da postoji samo jedan aspekt koji može napraviti potpuni pozitivan preokret u zdravlju jedne osobe. Ako žena pati od, na primer, policističnih jajnika, veoma je verovatno da će, pored neredovnih menstruacija, osećati i umor, dobijati na kilaži, kosa će se prorediti a malje se pojačati po telu, na čelu će izbijati akne, doći će do poremećaja sna, glavobolje, promena raspoloženja, slabog libida i steriliteta. Dakle, celo telo pati. I celo telo zahteva pažnju. Zato je holistički pristup problemu od ključne važnosti.

Moderna medicina često samo potiskuje simptome, i nakon kratke terapije oseća se veliko poboljšanje da bi se poremećaj vratio čim se prestane s uzimanjem leka. Kortikosteroidne kreme, agresivni laksativi, veštački hormoni ne samo da neće rešiti problem, već mogu u potpunosti izbaciti telo iz balansa. Za isceljenje je potrebno vreme, i kada je lekovito bilje u pitanju, treba mu dati najmanje šest meseci, naročito kada su u pitanju hronična oboljenja. Takođe, tokom perioda uzimanja biljne terapije mogu se osetiti usponi i padovi, mogu se osetiti i reakcije organizma, a može doći i do velikog poboljšanja nakon čega većina odmah prekida s terapijom. I tu je najveća greška: baš kada se oseti poboljšanje, treba nastaviti s terapijom još neko vreme, ili, još bolje, konsultovati se sa stručnjakom o dozi. Kod hroničnih oboljenja, nakon što se stanje stabilizuje, potrebno je još duže vreme uzimati preventivnu dozu kako se poremećaj ne bi vratio.

Kao i sve na ovom svetu, ni fitoterapija nije savršena. Neke osobe na biljnu terapiju reaguju bolje, a neke ne vide efekat. Ali ono što je sigurno je da lekovito bilje može da pomogne većini osoba u većini slučajeva. Uspeh zavisi od stručnosti herbaliste, kvaliteta biljnog leka, kao i upornosti korisnika. A za herbalistu nema veće nagrade nego kad vidi da je nekome pomogao.

Pucanje od smeha

Kada ste se poslednji put zacenili od smeha? Kada se skupi staro društvo pa krenu smešne anegdote, vicevi, utrkivanje ko će duhovitije… a reakcije su od kikota do držanja za stomak od urnebesnog smeha. Stara izreka kaže da je smeh najbolji lek, što nije daleko od istine. Osim što hrani i leči dušu, smeh ima pozitivan uticaj i na telo. Ne samo da je nauka to dokazala, već postoji i posebna grana koja se bavi izučavanjem smeha – gelotologija.

Prosečan čovek se, navodno, smeje šest minuta dnevno. Šteta, jer nasmejani ljudi žive i do pet godina duže. Indijski doktor Madan Kataria, vođen takvim razmišljanjem, rešio je da sredinom devedesetih godina prošlog veka organizuje posebne vežbe, u početku uglavnom za starije osobe, koje su kasnije dobile ime ’joga smeha’ ili hasjajoga. Cilj nije bio naći smešne teme, već se jednostavno i samo smejati. Naš um zapravo nije svestan da ga zavaravamo, dok god se jednostavno smejemo, u telu se odvija sve ono što se događa i kada se smejemo s razlogom, i da bi se osetio pozitivan efekat, potrebno je samo istrajati 20 minuta.

A šta se dešava u telu kada se smejemo?

  • Onog trenutka kada se zasmejemo, počinje lučenje hormona sreće. Endorfini su toliko moćni da nam mogu smanjiti osećaj bola i pomeriti prag izdržljivosti.
  • Krv počinje da cirkuliše jače, povećava se količina kiseonika u krvi, što prija našim krvnim sudovima, srcu i mozgu. Samim tim snižava nam se nivo stresa i krvni pritisak, smanjuje mogućnost srčanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja.
  • Smeh troši kalorije. Ako se nasmejemo 50 puta, to je kao da smo 15 minuta radili intenzivne kardio vežbe. Ako nas stomak zaboli od smeha, to je zato što smo dobro izvežbali trbušnjake.
  • Smeh našem simpatičkom nervnom sistemu šalje signale da se primiri. Na taj način opušta nam se celo telo, uključujući i mišiće vilice gde obično osećamo najveću napetost, i taj opuštajući efekat traje 45 minuta.

  • Kada se redovno smejemo, naš imuni sistem može bolje da odreaguje u stresnim situacijama i spreči oboljenja, od prehlade do onih kompleksnijih.
  • Smeh povećava broj T ćelija u telu, čija je uloga da se bore protiv virusa, kancerogenih ćelija i štetnih antitela.
  • I najblaži smešak povećava broj B ćelija u organizmu, koje se bore protiv infekcija i stabilizuju nivo imunoglobulina A, G i M (IgA, IgG i IgM).
  • Smeh pozitivno utiče i na mozak, poboljšava kognitivne funkcije i pamćenje i pomaže nam da budemo kreativniji.
  • Smeh sa prijateljima, poznanicima i porodicom pojačava osećaj pripadnosti zajednici što sprečava pojavu mentalnih oboljenja, a prestavlja i jedan od najefikasnijih načina za rešavanje konflikta. ’Smeh je najkraća razdaljina između dve osobe’, rekao je Viktor Borge, pijanista poznat po humoru kog je unosio u svoja izvođenja.

U našem narodu postoji još jedna izreka vezana za smeh – ’Udri brigu na veselje’. I ona je istinita, jer smeh dokazano ima moć da pomeri perspektivu. Ako na problem gledamo sa vedrije strane, lakše ćemo ga rešiti i prevazići. Ako se mrštimo nad problemom, zatrpaćemo ga dodatnim problemima. Smeh nam može pomoći da eliminišemo inhibicije, spustimo gard, da se osećamo slobodnije u kontaktu s drugima, iskažemo duboke emocije i budemo spontaniji.

Osim što nas od smeha može zaboleti stomak, ovaj ’lek’ nema neželjenih efekata. Deca se dnevno smeju i do 300 puta, za razliku od odraslih, koji se u proseku nasmeju samo 17 puta na dan. Zato je idealan način da unesemo više smeha u naš život, da što više vremena provodimo s decom. Ako treba da puknemo, neka to ne bude po šavovima, ili po nervima, najbolje je da puknemo od smeha.

Devi melem i alergija na sunce, jedno iskustvo

U celosti vam prenosimo iskustvo naše korisnice Devi melema za regeneraciju, koji joj je rešio problem alergije na sunce:

DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE (Moje iskustvo)

Kompanija Herba svet, u velikom asortimanu proizvoda koje proizvodi, nesumnjivo ima i proizvod pod imenom DEVI melem za regeneraciju kože, čije su blagodeti osetili možda mnogi, namenjen za problem koje tretira. Ono što bih ja želela da istaknem i naglasim a i preporučim jeste nešto što na proizvodu ne stoji ali naravno polazim od toga da je sve individualno i da se kod svakoga manifestuje drugačije.

DEVI melem sam koristila iz razloga koji nije tema ovog teksta, ne znajući još uvek da će mi pomoći oko problema, zbog kog mi se svako letovanje pretvori u “noćnu moru”…a to je alergija na sunce!

Da se jednom rečenicom vratim, zašto sam do sada koristila DEVI melem. Naime zbog jedne povrede lica od pre godinu dana i dve hirurške intervencije na maksilofacijalnoj hirurgiji, stvoren mi je ožiljak, koji u stvari i nije ožiljak već “mrtvo tkivo” koje u iščekivanju i pripremi za treću intervenciju (najvererovatnije da će biti samo estetska), treba omekšati taj deo, što više, stvoriti što elastičniju kožu, tkivo, kako bi i sama intervencija bila lakša i uspešnija. U tu svrhu sam koristila DEVI melem, jer u svom sastavu IMA NAJVEĆI SKUP RAZLIČITIH ULJA NA JEDNOM MESTU, poznato je da za omekšavanje kože i tkiva je potrebna masaža uljima!

Ali da se vratim zašto je DEVI melem – otkrovenje za mene!

Naime, godinama unazad imam alergiju na sunce, koja mi stvara veliki problem svake godine na letovanju i naravno upropasti isto. Sklona sam inače alergijama, prolećna na polen i jesenja na ambroziju ali se manifestuje samo na disajne organe, uz pomoć lekova poput, presinga, flonidana i dr. držim pod kontrolom. Ali alergija na sunce koja se manifestuje tako što dobijam osip po koži, veoma bolne crvene tačke, plikove… sve to užasno, svrbi, pecka i naravno bolno je…nije to obično crvenilo ili kako ljudi kažu “Izgoreo” na plaži…To je nešto što dobijem, bez obzira da li se izlažem suncu, sa nepripremljenom kožom ili već sa potamnelom kožom, jednostavno se desi, makar i na kraju letovanja. Nekada u većem obimu nekada u manjem. Da ne kažem da sam svojevremeno i u hitnoj pomoći završala ne nekim letovanjima a gotovo kod svakog drugog kod lekara.  Pošto godinama mi je to problem, naravno koristim gore navedene lekove (pressing, flonidan…) ali i pored toga isto. Tako “oštećenu” kožu uglavnom na grudima, ramenima tretiram mastima koje mi lekar prepiše i uz terapiju ono što je meni najteže, nekoliko dana ne izlazim na sunce, dok se sve ne povuče….

Foto: Snežana Števanov

Ove godine, sve isto, na grudima mi se naravno pojavila alergija, osip, crvene bolne tačke… i dok sam masirala “ožiljak na bradi” DEVI melemom sam namazala i delove prekrivene alergijom… I da ne preterujem ali sam gotovo odmah osetila da nestaje peckanje, svrab i bol… Naprosto nisam mogla da verujem ali i to je u tom momentu bilo dovoljno. Uveče, posle nekoliko sati, sam ponovila još jednom i bukvalno sam videla kako se smanjuje osip, da ne kažem da nestaje… do UJUTRU GA NIJE BILO! Naprosto nešto u šta nisam mogla da verujem, ujutru sam ponovo bila na plaži, naravno vodeći računa o tim delovima tela, ne izlažući ih mnogo suncu!

Ne bih da zvučim kao iz reklama, niti da izgleda da DEVI melem funkcioniše kao na reklami iako se bavim javnim poslom, marketingom… ovo je nešto što je zaista meni lično pomoglo, rešilo problem koji imam godinama i normalno je da treba da to objavim!

Naravno, opet kažem sve je individualno, kod svakog verovatno kao i sve, deluje drugačije. Moj problem, izazvan alergijom na sunce, je REŠIO DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Snežana Števanov, Producent