Za jake kosti

Jake i guste kosti pre svega zavise od dva elementa – kalcijuma i vitamina D. Kalcijum ne samo da gradi naše kosti i zube, već utiče i na koagulaciju krvi, normalan rad srca, mišića i nerava. Manjak ovog minerala u organizmu može se manifestovati kroz pojačan PMS, grčeve u mišićima, krte nokte, visok krvni pritisak tokom trudnoće, poremećaj varenja, i – osteoporozu.

Naše kosti i zubi sastoje se od 99% kalcijuma. Kosti su neka vrsta ’spremišta’ kalcijuma koji se otpušta u telu po potrebi. On se gubi putem znoja, urina, perutanjem kože, a tokom i nakon menopauze, usled manjka estrogena kod žena, nivo kalcijuma može drastično opasti.

Da bi se kalcijum pravilno iskoristio, neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin pospešuje apsorpciju kalcijuma u digestivnom sistemu i održavanje normalnog nivoa seruma kalcijuma i fosfata za mineralizaciju kostiju. Osim što je veoma bitan za zdravlje skeletnog i neuro-muskulatornog sistema, vitamin D nam je neophodan i za imunitet i mentalno zdravlje.

Ženama do 50. godine života dnevno treba 1000 mg kalcijuma, a nakon pedesete 1200 mg. Takođe, do pedesete, potrebno je uneti 400-800 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan, a nakon pedesete 800-1000 IJ, ali gornja granica može ići i do 4000 IJ.

Već od ranog detinjstva bitno je obezbediti telu hranu bogatu kalcijumom. Ubedljivo najbolji izvori ovog minerala su: kupus raštan, brokoli, kelj, suve smokve, narandže, sardine, losos, mleko i mlečni proizvodi. Deci se obično daje riblje ulje kako bi se sprečio rahitis, ali kasnije, tokom života, često zanemarujemo kalcijum. To može izazvati ozbiljne probleme, naročito ženama nakon ulaska u menopauzu.

Vitamin D proizvodi samo telo iz ultravioletnih zraka. Zato je izlaganje suncu, naravno umereno i u delu dana kada ne možemo da izgorimo, najbolji izvor ovog vitamina. Dvadesetak minuta dnevno je sasvim dovoljno. U hrani ga ima samo u masnoj ribi – divljoj skuši, lososu i tuni, i u manjim količinama u žumancetu i pečurkama. Neke vrste hrane, kao što je mleko, sok od narandže i žitne pahuljice, industrijski se obogaćuju vitaminom D. Osobe koje se retko izlažu suncu, bilo zato što žive u podneblju gde je sunčeva svetlost oskudna, ili malo borave napolju (na primer bolesnici vezani za krevet), lako mogu imati manjak ovog vitamina u organizmu. Takođe, osobe koje pate od celijakije i poremećaja varenja, koje su na terapiji antiepilepticima i gojazne osobe, pod rizikom su da imaju manjak vitamina D.

Osteoporoza je podmuklo stanje koje se često dijagnostifikuje kada već bude kasno jer nema nikakvih simptoma – dok ne dođe do loma kostiju. Nakon 35. godine života koštana masa opada, a kod žena se taj proces ubrzava nakon menopauze. Nastanak osteoporoze, pored manjka kalcijuma i vitamina D, može ubrzati genetska predispozicija, pripadnost beloj rasi, nekretanje i nedostatak vežbanja, pušenje, hipertireoza, preterano konzumiranje alkohola i kofeina, česta upotreba kortikosteroida, pothranjenost i istorija reumatoidnog artritisa. Takođe, osteoporozi su podložnije žene koje rano izgube menstruaciju zbog niskog nivoa estrogena, ali i muškarci sa niskim nivoom testosterona su pod rizikom. Ženama koje ulaze u menopauzu savetuje se da povremeno urade test merenja gustine kostiju, jer tokom prvih 5 do 10 godina od početka menopauze, gustina kostiju opada 2-4% godišnje.

Osteoporozi prethodi osteopenija, stanje kostiju slabije gustine, ali ne u toj meri da bi se okarakterisalo kao osteoporoza. Kod osteoporoze može doći do loma kostiju i u situacijama kada do toga obično ne bi došlo, prilikom minornih povreda. Osim preloma, na primer u kuku, rebrima i zglobovima, može doći i do ’obrušavanja’, odnosno komresivne frakture kičmenih pršljenova. Osobama sa osteoporozom znatno je narušen kvalitet života, oko 30% pacijenata zahteva stručnu i stalnu negu, a starije osobe sa ovim poremećajem podložnije su upali pluća, trombozi, kao i preranoj smrti.

Šta nam valja činiti da bi se sprečila osteoporoza?

  • Pobrinuti se da imamo adekvatan unos kalcijuma i vitamina D.
  • Brinuti se o zdravlju sistema za varenje i hraniti se zdravo, uz dosta probiotika koji čuvaju zdravlje creva. Osobe sa celijakijom treba da potpuno izbace gluten.
  • Boraviti što više u prirodi i izlagati se umereno suncu.
  • Ostaviti pušenje i unos alkohola svesti na minimum. Jedno pakovanje cigareta dnevno tokom života može uticati na gubitak 5-10% koštane mase.
  • Uvesti redovne vežbe i kretati se što više.
  • Održavati normalnu telesnu težinu.
  • Smanjiti unos kofeina.
  • Izbegavati upotrebu kortikosteroida.
  • Kupati se u vodi bogatoj mineralima (kod nas postoje banje koje su specijalizovane za osteoporozu).
  • Nakon menopauze redovno kontrolisati gustinu kostiju i raditi vežbe snage. I – koristiti Femisan B.

I za kraj, recept za zdrave kosti: u blender staviti po jedan list raštana (potražite ga na pijaci), kelja i blitve. Dodati 1 cvetić brokolija. Staviti 1 celu oljuštenu narandžu i šaku bobičastog voća, najbolje borovnice i aronije. Dodati kašiku nekog dobrog ulja, maslinovog, ulja od avokada ili koščica grožđa. Sipati malo vode. Dobro izmiksati i piti, najbolje svako jutro pre doručka.

Recite ’sajonara’ višku kilograma

Postoje nacije koje imaju veoma mali procenat gojaznih, a na vrhu te liste je Japan. Japanke odlikuje lepa koža i ten, vitko telo i mladolikost. Evo šta možemo naučiti od Japanaca i primeniti na sebi, ukoliko želimo da dođemo do vitke linije:

  • Japanci dosta hodaju i voze bicikl. Ako svaki dan barem deo puta do posla pređemo peške, mnogo ćemo učiniti za svoje telo.
  • Japanci praktikuju borilačke veštine i redovno vežbaju. Istočnjačke veštine treniraju ne samo telo već i um i pomažu nam da se kontrolišemo. Veoma bitno i kad je hrana u pitanju.
  • Japanci piju zeleni čaj. Antioksidanti kojima ova vrsta čaja obiluje ne samo da pomažu kod skidanja kilograma već blagotvorno deluju na čitav organizam.
  • U Japanu su tople kupke tradicija. Ovaj narod obilno koristi darove prirode – tople mineralne izvore. Mineralna voda smanjuje stres, poboljšava san, čisti kožu i jača kosti.

  • Japanci jedu dosta fermentisane hrane – tempeh, miso, kimči, fermentisane umeboši šljive… ova hrana obiluje korisnim bakterijama koje poboljšavaju varenje i iskoristljivost hranljivih materija, kao i održavanje zdrave telesne mase.
  • Umesto kolača Japanci češće posegnu za svežim voćem.
  • Ova ostrvska država obilno koristi darove mora, pa se morska hrana često nalazi na trpezi. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama održava zdrav kardiovaskularni sistem, sprečava upale, visok holesterol i gojaznost.
  • Japanci služe manje porcije i nikada ne pretrpaju tanjir. Vode računa i o dekoraciji i obično obrok ukrase svežim povrćem.
  • Kada kuvaju, Japanci ne prže u dubokom ulju već radije griluju meso i ribu, a često je jedu i sirovu. Na taj način smanjuju kalorijsku vrednost obroka, a pritom zadržavaju hranljive materije.

  • U Japanu se ne jede na ulici. Običaj je da se sedne za sto i obrok pojede polako. Na taj način se omogućava zdravo varenje i sprečava prejedanje.
  • U Japanu se češće jede kod kuće nego u restoranu. To je tradicija koju neguju s pravom, jer jedino kod kuće zaista znamo šta jedemo.
  • Japanci jedu štapićima. Viljuškom hranu možemo da pojedemo mnogo brže i više nego štapićima. Štapići su još jedan ritual koji zahteva strpljenje i ograničava zalogaj.

Ako ne volite suši, ne morate baš da se terate da ga jedete, ali ono što sigurno možete je da smanjite porciju, jedete polako za stolom, uvedete što više ribe u ishranu, izbacite prženu hranu, i počastite se šoljicom zelenog čaja. Pa onda – u šetnju.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Znani i manje znani simptomi menopauze

Estrogen je hormon koji u našem telu čini čuda i utiče na celokupni organizam, uključujući i mozak. On je dominantan tokom folikularne, prve faze ženskog ciklusa, a najviše ga ima pred ovulaciju. Kada ne dođe do oplodnje jajne ćelije, on opada. I tada osetimo kako nam se menja raspoloženje i opada nivo energije.

U menopauzi nivo estrogena drastično opada, i njegov pad prati niz simptoma. Ove simptome možemo iskusiti čak i ako imamo redovnu menstruaciju – tokom perimenopauze, koja može trajati više godina. Mnoge žene pate i ne povezuju tegobe koje imaju s početkom menopauze jer još uvek imaju normalan ciklus.

Verovatno svi znaju koji su uobičajeni simptomi koji prate menopauzu:

  • neredovne menstruacije
  • valunzi
  • preznojavanje
  • nesanica
  • promene raspoloženja
  • dobijanje na kilaži
  • proređena kosa i suva koža
  • opadanje tonusa kože i opuštanje grudi
  • vaginalna suvoća

Uobičajeno je da se menstruacija skrati, povremeno izostane ili da se skrati sam ciklus. To je normalno, jer već od 30. godine života jajnici proizvode manje estrogena i progesterona čime se smanjuje i plodnost. Sredinom četrdesete već se primećuju promene u ciklusu a, u proseku, do 51. godine života jajnici prestaju da proizvode jajašca i menstruacija se gubi.

Ali život nije enciklopedija i ne funkcioniše uvek po pravilima. Svaka žena menopauzu doživljava drugačije, pa pored već navedenih, uobičajenih simptoma, mogu se javiti i oni koje je teško povezati s ’prelaznim periodom’.

  • Kao što smo već napomenuli, estrogen utiče i na moždane funkcije, a samim tim i na psihu. Zato nije neuobičajeno da se tokom perimenopauze osete simptomi depresije, anksioznosti i učestalog neraspoloženja, nedostatak samopouzdanja, pa čak i da dođe do napada panike. Sve ovo može značajno ugroziti kvalitet života žene, poslovni i privatni.
  • Tokom ovog perioda česte su promene raspoloženja, žena se lako iznervira i ima osećaj da joj je dosta svega i svih. Zamislite jedan konstanti PMS – tako se može osećati žena u perimenopauzi. Koliko je ovo naporno po nju i njenu okolinu nije ni potrebno naglašavati.
  • Kako često može imati problem sa spavanjem, žena u perimenopauzi će verovatno osećati konstantan i hroničan umor. Često se umor pripisuje stresu na poslu, nagomilanim obavezama, problemima sa decom, a veoma retko povezuje sa perimenopauzom koja je zapravo glavni okidač.
  • Još jedan od prikrivenih simptoma može biti i bol u zglobovima koji nastaje zbog smanjenja hormona. Bol prilikom pokreta će najčešće sprečiti ženu da redovno vežba, i kreće se, iako je fizička aktivnost baš ono što joj je potrebno, što će opet dovesti do povećanja kilaže.
  • Kako estrogen održava tonus male karlice i bešike, kada njegov nivo počne da opada u perimenopauzi, bešika može oslabiti. Tada imamo potrebu da noću ustajemo i idemo do toaleta, a dešava se i da nam malo mokraće ’pobegne’ kada se nakašljemo ili napnemo.

Ako iskusite neki od ovih simptoma, ili čak i sve, a ne razumete zašto vam se dešavaju, lako možete pomisliti da sa vama nešto ozbiljno nije u redu i izgubiti samopouzdanje. Od okoline obično ne možete očekivati mnogo pomoći, osim ako imate prijateljice koje prolaze kroz slične situacije. U porodici lako možete naići na nerazumevanje i vaše ponašanje može biti etiketirano kao neljubazno i asocijalno. Zato treba da budete sami sebi najbolji prijatelj.

Osluškujte svoj organizam i budite informisane. Idite redovno na preglede, a kada posumnjate da stojite na pragu perimenopauze, prošetajte jedno jutro do laboratorije i, pored krvne slike, uradite sledeće analize: estrogen, progesteron, testosteron, FSH i LH. Kako se obično u isto vreme poremete i tiroidni hormoni, dodajte i njih na spisak za analizu: TSH, T3, T4, fT4. Proverite rad srca i krvnih sudova, kao i stanje kostiju jer ste u menopauzi podložnije osteoporozi. I bez obzira kako se umorno osećale – vežbajte! Ako ne možete da se organizujete da odete na vežbe, uvedite redovne šetnje.

Herbasvet je osmislio dva preparata za pomoć ženama, na bazi lekovitog bilja: Femisan A je najbolji saveznik žena do menopauze, a Femisan B u menopauzi. Međutim, ova dva preparata mogu se i kombinovati u prelaznom periodu. Na taj način mogu se izbeći neredovne menstruacije i poremećaji reproduktivnog sistema, ali i ublažiti neprijatni simptomi menopauze. Femisan B prirodno smiruje, smanjuje valunge i pomaže ulazak u san.

Mesečna tabu tema

Iako se danas u našem delu sveta smatra da je menstruacija nešto potpuno normalno i čak se i industrija angažovala da ženama što više olakša ovaj period pomoću kvalitetnih uložaka i tampona, čini se da je mesečno krvarenje i dalje nešto što bi žene radije sakrile. Ovih dana je svetom prohujala vest da je dvanaestogodišnja devojčica u Indiji izvršila samoubistvo jer je učitelj osramotio kad joj je naredio da napusti čas pošto je na stolici ostavila krvavu fleku.

Takvi slučajevi deo su višemilenijumskog nasleđa koje je do nedavno istrajavalo i u najrazvijenijim delovima sveta. Sve do 19. veka, zapadna medicina nije se mnogo bavila istraživanjem ženskog mesečnog ciklusa, pa se ovulacija uopšte nije ni povezivala s menstruacijom. Verovalo se da žene krvare da bi ’ohladile’ svoju emotivnu, histeričnu prirodu. U Britaniji se u 19. veku verovalo da žena ne bi trebalo da pravi puter i usoljava šunku tokom menstruacije jer će da ih pokvari. Čak i dvadesetih godina prošlog veka, bečki naučnik mađarskog porekla, Bela Šik, verovao je da žene tokom menstruacije ispuštaju kroz kožu i putem krvi ’menotoksine’, otrovne supstance koje uništavaju biljke, kvare vino i turšiju i ne dozvoljavaju testu da naraste. Ovu teoriju je ponovo pokrenuo britanski lekar Rid 1974. godine.

Tokom proteklih vekova postojale su razne teorije o menstrualnoj krvi, a neke su zagovarale i njena blagotvorna svojstva. Plinije nam je ostavio zapise o verovanjima starih Rimljana koji su je koristili kao đubrivo za polja, pa čak i za lečenje gihta, upala pljuvačnih žlezda, crevnih parazita i glavobolje. Rimljani su bili ubeđeni da ova krv može zaustaviti oluje, gromove i grad, ali i ubiti pčele, izazvati besnilo kod pasa, zamagliti ogledala i otupeti mačeve. U srednjovekovnoj Evropi verovalo se da menstrualna krv leči kugu, što saznajemo iz zapisa opatice Hildegard von Bingen. Istovremeno, postojalo je i potpuno suprotno verovanje – da je moguće zaraziti se kugom tokom odnosa sa ženom u menstruaciji, kao i da seks tada može dovesti do ’korozije’ penisa.

Praistorijska Venera – sa završetkom matrijarhata potiskuju se mitovi o ženskoj moći a potenciraju oni o ‘nečistoj’ prirodi.

Neka afrička plemena i dalje veruju da je menstrualna krv afrodizijak i da ima magična svojstva. Na drugoj strani sveta, u Nepalu, postojala je tradicija zatvaranja žena u posebne kolibe tokom menstruacije, što je zabranjeno tek 2005. godine. U Indiji se i dalje smatra da su žene tokom ciklusa nečiste. Ortodoksni Jevreji dan-danas veruju da žena tokom menstruacije pukim dodirom može uprljati muškarca, ali i sve predmete u kući. Naša crkva je dugo zabranjivala ženama ulazak u crkvu tokom menstruacije, ili je odvajala posebna mesta za njih, između ostalog i iz praktičnih razloga, jer žene nisu imale adekvatne uloške pa su ostavljale krvave fleke iza sebe. Islam je još i najblaži – on  propoveda da žena tokom menstruacije ne treba da izgovara određene molitve, ali ima i još jedno veoma interesantno pravilo: da muškarcu nije dozvoljeno da se razvede od žene dok joj traje menstruacija.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da su se odvajkada ženama tokom menstruacije pripisivale nadljudske moći, što je, moguće je, rađalo strah u muškom delu populacije i proizvelo razne teorije o ’nečistoći’ u svrhu samoodbrane. Antropolog Meri Daglas navodi da je, tokom istorije, sve što je povezano s krvlju – rat, ritualno puštanje krvi, lov, ritualno žrtvovanje i mučenje, bio isključivo ’muški posao’. Menstrualno krvarenje je bio jedini slučaj vezan isključivo za žene i time potpuno ’nedoličan’ u mačo-svetu, pa je bilo neophodno cenzorisati ga, nazvati ga nečistim i neprihvatljivim. Otud i verovanja da je žena tokom menstruacije nečista pa čak i opasna po muškarca i prirodu.

Iako je ženska emancipacija u punom zamahu, danas još uvek živimo u svetu u kom dominira muška vizija. Proučavanje prošlosti, tabua i rituala vezanih za menstruaciju može nam pomoći da shvatimo da tu nema ničeg neprikladnog i nečistog, naprotiv, menstruacija je deo ciklusa koji ima najveću moguću, ’božansku’ moć – moć da stvori život. U tom smislu, žena i jeste super-heroj. Doduše, ne može da zaustavi gromove i munje i opustoši polja, ali može mnogo više od toga: da donese na svet novo ljudsko biće.

I zato kada dobijete menstruaciju, budite svesne svoje moći. Neka vas svaki menstrualni grč i bol podseti na to koliko ste jake i šta sve možete. Jedan srednjovekovni recept za obilne menstruacije kaže da treba uhvatiti žabu, spaliti je u ćupu i nositi njen pepeo u vrećici kod donjeg stomaka. Iako nam to danas deluje smešno, verovatno je imalo ’placebo efekat’. Danas ne morate da lovite i spaljujete žabe, dovoljno je da uzmete Femisan A.

Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji reguliše neredovne menstruacije, ublažava bolove, simptome PMS-a, smanjuje obilno menstrualno krvarenje, ukratko – pomaže ženama da budu zdrave i moćne uz što manje neprijatnih simptoma. A pospešuje i još jednu moć – moć plodnosti.

Zdrave energetske štanglice

Volite li energetske žitne štanglice? Veoma su ukusne i zgodne za poneti, ali one kupovne obično sadrže velike količine šećera i glukoznog sirupa i nisu nimalo zdrave. Probajte da napravite svoje. Proces je vrlo jednostavan, a ovaj recept možete modifikovati i prilagoditi svojim željama.

Energetske štanglice

(Mera je šolja od 200 ml, smesa je za 10 štanglica)

U veliki pleh sipati:

  • 1 šolju ovsenih pahuljica
  • ½ šolje sirovog očišćenog semena suncokreta
  • 1 šolju badema

i peći 10 minuta na 180 stepeni.

U međuvremenu u blender staviti

  • ½ šolje sušenih urmi bez koščice
  • ¼ šolje meda
  • ¼ šolje vode

i izmiksati.

U posudu za mešenje sipati

  • ½ šolje ekspandiranih žitarica po želji
  • ½ šolje grožđica i
  • ½ šolje sušenih brusnica

Dodati miks sa urmama i ispečen miks ovsenih pahuljica, suncokreta i badema i sve dobro izmešati.

Smesu sipati ili u pleh ili u korpice. Druga varijanta je zgodna jer onda imamo i ambalažu za nošenje štanglica. Bitno je da se smesa dobro sabije kako bi se zalepila.

Peći na 180 stepeni 20 minuta i ostaviti da se ohladi. Jedna štanglica dnevno daće nam dovoljno vitamina i minerala, podići energiju , i što je najbitnije, održati je tokom dužeg vremenskog perioda i na taj način sprečiti napade gladi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad hrana kvari raspoloženje

Naš digestivni sistem luči 90% serotonina, hormona koji je zaslužan za dobro raspoloženje. Zato se ponekad kaže da je stomak naš ’rezervni’ mozak, kao i da ’razmišljamo stomakom’. Verovatno smo svi svesni koja vrsta hrane prija telu i umu i može da izazove dobro raspoloženje. Lisnato zeleno porvće, orašasti plodovi, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, citrusi, đumbir i kurkuma… Priroda je veoma izdašna prema čoveku, ali na žalost, čovek ne pravi uvek logične i ispravne izbore.

Često, naročito kada smo neraspoloženi i pod stresom, mašimo se upravo za hranu koja će još više da pogorša naše neraspoloženje. Kako je to moguće? Nažalost, čovek je tehnološkim progresom došao do rešenja koja rade protiv njega samog. I stvorio hranu koja može da blokira prirodne procese u organizmu.

Evo nekoliko primera:

  • Dijetetska gazirana pića, poput dijetalne kole, sadrže aspartam, veštački zaslađivač. Istraživanja su dokazala da amino kiselina fenilalanin koja je sastavni deo aspartama, blokira proizvodnju serotonina.
  • Hrana prepuna šećera, uključujući i onu koja se lažno predstavlja kao zdrava – žitne štanglice i musli sa dodatim šećerom, naglo nam podiže energiju a ubrzo potom isto tako naglo i spušta. To izaziva lučenje hormona stresa što rezultira promenama raspoloženja i osećajem umora.
  • Slatkiši prepuni aditiva mogu izazvati hiperaktivnost i poremećaj pažnje, naročito kod dece. Ako vam se jede nešto slatko, napravite sami kolač. Veštačke boje i glukozni sirup kojima obiluju kupovni slatkiši, pored navedenih poremećaja, mogu izazvati i zavisnost od slatkiša.

  • ’Brza hrana’ prepuna hidrogenizovanih masti remeti balans omega 3 masnih kiselina u organizmu. To dalje izaziva neraspoloženje, bezvoljnost, depresiju, čak i agresivno ponašanje.
  • Veštačke masti kao što je margarin sastoje se od čistih trans-masti koje izazivaju isti efekat kao i pomenuta brza hrana. Puter, koji je dugo vremena nepravedno bio na zlom glasu, mnogo je zdraviji od margarina.
  • Slane grickalice kao što je čips, ali i veštačke supice i instant azijske nudle mogu sadržati monosodijum glutaminat, pojačivač ukusa koji može izazvati glavobolje, osećaj opšte slabosti i umor.
  • Konzervisana hrana takođe sadrži monosodijum glutaminat, kao i previše soli koja može izazvati retenziju vode u tkivu i negativno uticati na kardiovaskularni sistem i bubrege, i dati nam osećaj težine, tromosti i umora. Konzerve mogu sadržati bisfenol A, hemikaliju kojom su obložene iznutra, a koja direktno utiče na mozak, regulaciju raspoloženja pa čak i pamćenje.

Ako ovakvu hranu konzumiramo tokom dužeg perioda, neminovno ćemo narušiti prirodni balans organizma i postati prehrambeni ’narkomani’. To će kao posledicu imati ne samo fiziološke probleme – gojaznost, dijabetes, edem, kardiovaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega, već i psihičke – nervozu, depresiju, mentalnu tromost, konstantan osećaj umora i razdražljivost.

Neophodno je da radimo na sopstvenoj svesti i razlučimo šta je za nas dobro a šta loše. U svakom slučaju, nikada nećemo pogrešiti kada se mašimo za ono što je prirodno.

Kad prevelika želja guši ostvarenje

Svako doba tokom istorije nosi svoje specifične epidemije, a sa sigurnošću možemo tvrditi da je jedna od najvećih epidemija našeg doba nemogućnost začeća. Ako uporno radite na bebi i svakog meseca se iznova razočarate, znajte da niste jedina. Brojne su žene koje se osećaju kao da su u začaranom krugu, i imaju osećaj da prevelika želja za bebom na neki volšeban način guši mogućnost da im se želja ostvari.

Evo nekoliko saveta koji bi mogli biti od koristi dok željno iščekujete bebu:

  • Bitno je da znate da je svaka žena priča za sebe. To što je vaša drugarica zatrudnela onog trenutka kad je rešila da ima bebu (ili možda nije ni rešila), ne znači da ćete i vi.
  • Činjenica da vam treba više vremena da zatrudnite ne znači automatski da sa vama nešto nije u redu. Svakako treba redovno da odlazite na preglede, ali ne treba da dopustite da budete opsednuti željom da zatrudnite do te mere da ste konstantno pod stresom.
  • Upravo je stres razlog što većina žena koja nema nikakav fiziološki problem ne može da zatrudni. Kada želja preraste u opsesiju i u potpunosti vlada svim aspektima vašeg života, ona ima kontra efekat – blokira vas. Zaboravite na kalendare, aplikacije, testove, opustite se i uživajte u životu. Ne dozvolite da seks poprimi oblik poslovnog sastanka.
  • Ako ste koristili kontracepciju, vašem telu treba vremena ’da se uhoda’. Opet, svaka žena je priča za sebe, ali normalno je da prođu meseci dok se ne vratite na prirodan ciklus.
  • Idealan menstrualni ciklus je na 28 dana, međutim sve između 21 do 35 je normalno. Isto tako, ovulacija se može desiti 14. dana, a može i 20. Naše telo nije kompjuter, ono radi u sopstvenom i samo njemu logičnom ritmu.

  • Testovi na trudnoću nisu 100% pouzdani. Ako, na primer, uradite test odmah nakon začeća, on može pokazati negativan rezultat. Test radi tako što detektuje beta HCG, humani horionski gonadotropin, a koji se ne mora obavezno pojaviti tokom prve dve nedelje trudnoće.
  • Saslušajte tuđe savete ali pre svega poslušajte svoje telo. Komšinica sa drugog sprata ne može bolje poznavati vaše telo od vas.
  • Dajte svom telu najbolje uslove. Hranite se zdravo, pijte dovoljno vode, vežbajte, provodite vreme u prirodi… telo će vam biti zahvalno.
  • Isto dopustite i svom umu: povremeno se osamite i oslušnite tišinu, družite se s ljudima koji vam prijaju, čitajte kvalitetnu literaturu, isključite tračeve, nasilje i isprazne programe na TV-u, otputujte negde za vikend, zaboravite na posao na kraju radnog vremena… Preokupiran um šalje telu signal da luči hormone stresa.

A tu je i pomoć iz prirode. Femisan A kapi i kapsule potpuno su prirodan preparat koji štiti reproduktivni sistem žene, doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, normalnoj sintezi DNK i proteina i ima ulogu u procesu deobe ćelija. Femisan A uspostavlja prirodni balans bez neželjenih dejstava.

Korak u svet odraslih

U životu svake devojčice postoji prelomni trenutak nakon kog život više nije isti, trenutak koji označava kraj detinjstva – prva menstruacija. Pored fiziološke važnosti menarhe, kako se stručno naziva prva menstruacija, ona nosi i psihološki pečat koji na svaku devojčicu ostavlja poseban trag. To je mešavina osećanja, s jedne strane ponosa što nastupa novo doba, doba veće zrelosti, s druge podsvesna setna spoznaja da se stvari nepovratno menjaju, ali i doza izvesnog straha od krvarenja i bola.

Prva menstruacija se obično javlja oko dvanaeste godine života, mada se može desiti i godinu ranije ili 3-4 godine kasnije. Njena pojava zavisi od telesne mase koja treba da bude veća od 48 kg. Inače za normalan menstrualni ciklus kod žena u reproduktivnom periodu veoma je bitna količina masti u organizmu. Žene se po njoj i razlikuju od muškaraca, i preterana mršavost može izazvati poremećaj i izostanak ciklusa. Isto tako, preterana konzumacija nezdrave hrane može dovesti do dečje gojaznosti i preuranjene menstruacije.

Sasvim je normalno da tokom prve dve godine od pojave menarhe menstruacije budu neredovne, ali ipak period između krvarenja ne treba da bude kraći od 21 dan i menstruacija ne bi trebalo da traje duže od 7 dana. U tom slučaju bitno je konsultovati ginekologa. Nakon treće godine, menstruacije bi trebalo da se unormale i da ih bude 12-13 godišnje. Idealna menstruacija dolazi na 28 dana, mada se i 26-32 dana smatra potpuno normalnim. Menstruaciju može da prati blag do umeren bol u donjem delu stomaka, bol i napetost u grudima, PMS, promena raspoloženja, glavobolja… Hormoni rade svoje i ciklus postepeno uključuje i ovulaciju, pa se i tokom ovog perioda, sredinom ciklusa, može osetiti blag bol u donjem delu stomaka.

Pre prve menstruacije kreću i promene koje označavaju početak puberteta: javljaju se stidne dlačice, grudi se menjaju i počinju da rastu, a hormoni utiču na promene raspoloženja, interesovanja i karakterističan ’tinejdžerski bunt’. U ovom periodu nije lako ni devojčicama ni roditeljima, ali ono što je sigurno neophodno je roditeljsko razumevanje i dobra priprema za prvu menstruaciju.

Ako devojčica dobije prvu menstruaciju a da prethodno nije dobila neophodne informacije i savete u vezi sa njom, to može predstavljati veliku mentalnu traumu. Zato je veoma bitna uloga starije ženske osobe koja će je za to pripremiti. Majka, starija sestra, tetka, učiteljica… neko ko je devojčici blizak i u koga ima poverenja treba da je otvoreno i iskreno obavesti o svemu šta može da očekuje i da odgovori na sva njena pitanja, kao i da je obuči kako da koristi menstrualne uloške. Vrlo je važno da se menstruacija devojčici predstavi kao sasvim normalna i prirodna pojava, i znak da je zdrava. Na taj način, ona će je prihvatiti sa svim njenim neprijatnim manifestacijama. Još jedna stvar na koju je devojčicu potrebno pripremiti je moguća trudnoća i kako do nje dolazi. Danas postoji mnogobrojna literatura koja je stručno osmišljena baš u ove svrhe, pa se i pomoću nje devojčica može pripremiti na slikovit način, prilagođen njenom nivou psihičkog razvoja.

Kakvi problemi se mogu javiti u ovom periodu?

  • Umereno bolne menstruacije su normalne, jer potpuni izostanak bola označava i izostanak ovulacije. Dismenoreja, veoma bolna menstruacija tokom koje devojčica ne može da funkcioniše, ide u školu, pa čak ni da hoda, pogađa oko četvrtinu devojčica.
  • Ako menstruacija traje duže od sedam dana i ciklus je kraći od 21 dan, to može dovesti do ozbiljne anemije.
  • Tokom prve dve godine ciklusi mogu biti neredovni, što je sasvim normalno. Neredovna krvarenja su najčešće posledica ciklusa bez ovulacije, i potrebno vremena da se reguliše rad jajnika i usaglasi sa hipofizom. Dobro je posavetovati devojčicu da redovno beleži svoje menstruacije u kalendar. Ako i posle 15. godine života menstruacija ne postane redovna, bitno je konsultovati ginekologa.
  • Pre menstruacije se najčešće oseća blagi bol u grudima, oticanje grudi i stomaka, napetost u donjem delu stomaka, i to je normalna pojava. Ako je bol prejak, obavezno i samo u konsultaciji sa dečjim lekarom, treba primeniti neki lek protiv bolova u stručno preporučenoj dozi.
  • Danas smo svedoci sve češćih pojava promena na grliću, materici i jajnicima od najranijeg doba. Zato je veoma bitno uvesti redovne preglede i slušati savete stručnjaka.

  • Hormoni utiču na pojačano lučenje lojnih žlezda pa može doći do akni i upala kože. I znojne žlezde pojačavaju rad, pa je potrebno posavetovati devojčicu kako da se brine o higijeni i koristi dezodorans.
  • Pubertet je doba kada devojčica postaje svesna svog tela, a u današnje vreme bombardovana je lažnim predstavama kako bi ’idealno’ telo trebalo da izgleda. Važno je predočiti joj da slike manekenki u časopisima nisu realne i da izgladnjivanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, uključujući i izostanak menstruacije i poremećaj hormona.

Postoji i potpuno prirodna pomoć koja se može primenjivati već od prve menstruacije – Femisan A. To je preparat na bazi lekovitog bilja, bez veštačkih hormona i aditiva, koji pomaže devojčicama da menstruacija postane normalna, redovna, smanje se simptomi PMS-a i izbegne dismenoreja. Femisan A može sprečiti i pojavu promena na grliću materice i jajnicima i normalizovati rad hormona, pa samim tim sprečiti i propratne pojave poput akni, ali i mogućnost razvoja nekih ozbiljnijih poremećaja.

Femisan A je prijatelj svake žene, od puberteta do menopauze.

Puna škola đaka, niotkuda vrata

Verovatno se svi sećaju ove narodne zagonetke iz osnovne škole. Ako i dalje ne znate rešenje, evo male pomoći: ona je bliska rođaka krastavca, tikve i bundeve. Nama omiljeno letnje voće, a zapravo je povrće. Sadrži 92% vode. U sto grama ima samo 30 kalorija. Smanjuje apetit, osvežava, nadoknađuje elektrolite tokom leta ili prilikom fizičkog napora. Ona čuva naš imuni sistem, čisti bubrege, štiti kožu, oči, kosti, srce i krvotok… i može nam pomoći da smršamo.

Sada ste sigurno pogodili: lubenica. Predak lubenice, koji malo liči na ovu današnju, potiče iz Afrike, a prva kultivisana sorta uzgojena je u Egiptu. Lubenica je prava riznica zdravlja, a tokom vrelih letnjih dana omogućiće nam rehidrataciju i nadoknaditi izgubljene elektrolite.

Evo šta sve može ovaj blagorodni plod:

  • sadrži antioksidanse koji nas štite od slobodnih radikala
  • stimiliše rad bubrega jer deluje kao diuretik
  • čisti organizam i pospešuje izbacivanje toksina, pa na taj način pomaže i smanjenje celulita, čisti kožu i uklanja akne
  • sadrži citrulin koji podstiče libido
  • sadrži vitamine A, C i B6 koji su bitni za kardiovaskularni sistem
  • sadrži vitamin B1 koji pospešuje oslobađanje energije
  • sadrži vitamin E koji je veoma bitan za kožu i vitamin K koji je neophodan za sintezu proteina u organizmu i normalnu koagulaciju
  • bogata je folnom kiselinom, neophodnom za normalno funkcionisanje ćelija, naročito nervnog sistema, kao i stvaranje crvenih krvnih zrnaca
  • sadrži betakarotin i likopen, antioksidanse koji štite od malignih ćelija, jačaju imunitet kože i usporavaju starenje, a naročito su nam potrebni leti kada smo više izloženi suncu
  • sadrži minerale koji regulišu krvni pritisak: magnezijum i kalijum
  • magnezijum, kalijum, bakar, cink, fosfor, mangan, selen, gvožđe, kalcijum, natrijum… svi ovi minerali nalaze se u lubenici.

Iako obično sklanjamo koščice dok je jedemo, čak i ako se desi da ih progutamo, neće se ništa loše desiti, naprotiv: bogate su magnezijumom, fosforom, kalijumom a na dalekom istoku koriste se u tradicionalnoj medicini za čišćenje bubrega. Čaj od koščica pomaže kod uklanjanja kamena u bubrezima. U Africi se od mlevenih koščica pravi hleb. Čak je i kora jestiva.

Ako želimo da smršamo, slobodno možemo uraditi jednodnevni detoks lubenicom – jesti je tokom celog dana umesto uobičajenih obroka. Ili je možemo držati u rezervi kada nam se prijede nešto slatko. Sladoled ili čokoladu možemo zameniti kriškom lubenice. Ona će nas zasititi, osvežiti i smanjiti apetit.

Lubenica je pravi prirodni čistač organizma, baš kao i Equigal. Equigal je prirodni preparat koji pomaže izbacivanje toksina, pospešuje rad jetre, podstiče izbacivanje viška vode iz organizma, pokreće creva, smanjuje osećaj gladi… Lubenica i Equigal idealni su saveznici u smanjenju telesne težine i održavanju vitke linije.

Pilula za slobodu

Kada su pedesetih godina prošlog veka doktori Gregori Pinkus i Džon Rok napravili prvu kontraceptivnu pilulu, nisu ni bili svesni da su time pokrenuli čitavu revoluciju.

Do trenutka kada je pilula postala dostupna, žena nije imala mnogo izbora. Ona nije mogla da se upusti u seksualne odnose bez bojazni da će zatrudneti. U naučnim krugovima, koje su sačinjavali isključivo muškarci, smatralo se da je žena niže biće koja je i u seksualnim odnosima inferiorni partner bez sposobnosti da iskusi zadovoljstvo. Za razliku od muškarca, seks van bračne zajednice bi odmah žigosao ženu kao nemoralnu i razvratnu.

Margaret Sanger sa saradnicama

Osim što nije mogla da planira trudnoću, za ženu tog doba ona bi značila potpuni gubitak ekonomske nezavisnosti. Ako bi zatrudnela, niko više ne bi pristao da je zaposli i ona bi automatski postala finansijski zavisna od muškarca koji joj je napravio dete, a ako bi on odbio da preuzme odgovornost, njen izbor bi se svodio na abortus u nestručnim, nehigijenskim uslovima, ili davanje deteta na usvajanje. Očajne žene pribegavale su raznim metodama, a čedomorstvo je, nažalost, bila ne retka pojava. Ako bi dotični gospodin pristao na brak, ona bi u potpunosti zavisila od njega, što je, jasnim jezikom rečeno, predstavljalo puko ropstvo.

Sredinom prošlog veka žene se sve više bude i traže svoja prava. One su svesne da je najbitniji momenat u slobodi koju žele da steknu mogućnost da same planiraju trudnoću. Jedna od njih, Margaret Sanger, koja je osnovala Američku fondaciju za planiranu trudnoću, gde je savetovala žene kako da što efikasnije planiraju trudnoću i bila mnogo puta hapšena zbog toga, 1950. u Bostonu je srela doktora Gregorija Pinkusa. Pinkus je godinama očajnički tražio projekat kom bi se posvetio i u koji bi uložio svu svoju kreativnu energiju. Kada ga je Margaret Sanger zamolila da napravi kontraceptivnu pilulu, Gregori Pinkus je osetio nalet entuzijazma, ali je istovremeno pred sobom video i niz prepreka: da li je tako nešto uopšte moguće? Kako bi testirao takvu pilulu? Koja farmaceutska kompanija bi pristala da je proizvede? I da je napravi, da li bi pilula mogla da se legalizuje, pored svih silnih zakona koji zabranjuju kontrolu rađanja? Kako bi zaobišao veoma jak uticaj katoličke crkve?

Gregori Pinkus

Ali naučno-kreativni poriv u Pinkusu je pobedio, i on je postajao sve više opsednut ’bubicom’ koju mu je Margaret Sanger ubacila, naročito pošto je oblast u kojoj se najbolje snalazio bila upravo razmnožavanje sisara. Sanger je pored bubice ’ubacila’ i stimulativnih 50.000 dolara. Pinkus je počeo da eksperimentiše i shvatio da bi ključni sastojak kontraceptivne pilule morao biti hormon progesteron. U svom istraživanju oslanjao se na otkriće profesora Karla Đerasija koji je prvi sintetisao norentindron, prvi sintetički progestin, koji je zaustavljao ovulaciju kod zečeva i pacova. Ali sad je to valjalo testirati na ženama, što je značilo da je morao da okupi stručni tim. Bio mu je potreban lekar koji radi baš sa ženama i koji može da ih ubedi da je eksperiment bezbedan. I tad je naišao na Džona Roka.

Džon Rok

Džon Rok je bio ginekolog sa odličnom reputacijom, i kod kolega i kod pacijentkinja. Svakodnevno se susretao sa mnogobrojnim ženskim problemima: od prekobrojnih trudnoća koje su ih potpuno iscrpljivale, do neplodnosti. Rok je bio jedan od retkih doktora koji je, prilikom lečenja neplodnosti, insistirao da se testira i muškarac. Takođe, vodio je i savetovalište za žene gde im je objašnjavao na koji način mogu da izbegnu neželjene trudnoće.

Roku su dolazile očajne žene koje bi ga preklinjale da im obavi histerektomiju jer više nisu mogle da podnesu trudnoće i porođaje. Jedna od njih bila je i L.A, tridesetdvogodišnja majka 11 dece. Udala se sa 18 godina, i od tad su bili retki trenuci kada nije bila trudna ili dojila decu, a poslednjih pet porođaja obavljeno je carskim rezom. Žena je patila od veoma bolnih i obilnih menstruacija. Rok je pristao na histerektomiju. To je bio samo jedan od mnogih slučajeva koji je naveo ovog doktora da pristane na Pinkusov eksperiment, i da prevaziđe čak i svoja katolička ubeđenja.

Rok je privoleo 80 očajnih, ali hrabrih žena da pristanu na eksperiment koji je podrazumevao upotrebu progesterona i estrogena, i iskreno rekao ženama da apsolutno nije siguran u ishod eksperimenta. Počeo je sa primenom 50 mg progesterona i 5 mg estrogena, i postepeno povećavao dozu da bi došao do 300 i 30 mg ovih hormona. Kada su Rok i Pinkus na kraju prve serije terapija videli da se ništa drastično loše nije dogodilo, to ih je ohrabrilo, naročito kada je 13 žena iz testirane grupe ostalo u drugom stanju nakon što su prestale da primaju hormone.

Kontraceptivna pilula kakvu imamo danas

Pošto su žene koje su u kontinuitetu uzimale hormone počele da dobijaju simptome lažne trudnoće, Rok i Pinkus su shvatili da je rešenje za to da mesečno prave petodnevne pauze. Na taj način bi se hormoni stabilizovali a one dobile menstruaciju. Tokom vremena, doktori su modifikovali i testirali pilulu da bi na kraju došli do idealne formule. Testove su radili i na ženama na psihijatrijskim klinikama i u sirotinjskim četvrtima Portorika i Haitija. Čak su je testirali i na muškarcima.

A onda je usledila druga vrsta borbe. Borba sa katoličkom crkvom, Agencijom za hranu i lekove SAD koja je trebalo da pilulu odobri, i potraga za farmaceutskom kompanijom koja bi pristala da je proizvodi i plasira. Jer ovo je prvi put da je napravljen ‘lek’ za osobe koje nisu bolesne.

Da li biste vodili više računa kada biste vi bili taj koji može da zatrudni? Poster u Engleskoj koji ohrabruje osobe oba pola, bez obzira na bračno stanje, da dođu na savetovanje o planiranju porodice.

Pilulu Enovid je proizvela farmaceutska kuća G.D. Searle and Company, a Agencija je odobrila 1960. godine, ali samo za udate žene. Tek 1972. godine Vrhovni sud je doneo presudu da pilulu mogu da koriste sve žene, bez obzira na bračno stanje. U Evropi je pilulu plasirala nemačka farmaceutska kuća Šering, a zakon je nalagao da žene moraju biti udate i čak imati pismenu saglasnost muža da bi je koristile, sve do 1968. godine. U Japanu su žene uspele da se izbore da koriste pilulu tek 1999.

Prvobitna pilula doživela je brojne izmene pošto se uvidelo da je povećavala rizik od tromboze, a ni ova koju imamo danas nije savršena. Pilula može uticati na smanjenje libida, učestale vaginalne gljivične infekcije, promene raspoloženja, gubitak vitamina B, sklonost upalama, ali i pored svega toga, ženama je donela nemerljivu prednost – slobodu izbora.

Danas imamo još jedan preparat koji ženama nudi slobodu izbora – slobodu da postanu majke. Femisan A je potpuno prirodni preparat koji jača reproduktivni sistem i plodnost žene, stimuliše ovulaciju, sprečava i eliminiše ciste i miome, uredovljuje menstruaciju, eliminiše simptome PMS-a, sve to tako što deluje na koren problema – uspostavlja hormonalni balans. Femisan A može sprečiti i ublažiti negativne efekte kontraceptivne pilule.