Pasulj, protein, Pitagora

Biblijska legenda kaže da je anđeo koji čuva kapije Raja podario Setu zrno pasulja koje je ovaj stavio u usta preminulog Adama. Iz njega je niklo ’drvo života’, i po nekim jevanđeljima, preživelo je čak i Potop, da bi potom bilo posečeno kako bi se napravio most do Hrama i krst. Motiv čarobnog drveta koje niče iz zrna pasulja mnogo kasnije se ponovo našao u priči o Džeku i čarobnom pasulju, a u međuvremenu, čudesno zrno je protkalo istoriju, mitove pa čak i filosofiju, po svim meridijanima.

Jedna od poznatijih asocijacija, kada se pomene pasulj, je Pitagora. Ovaj antički matematičar i otac filosofije bio je strastveno opasuljen. Neki kažu da je mrzeo pasulj, međutim, istina je da ga je se klonio iz vrlo opravdanog razloga. Pitagora je bio pod velikim uticajem mistike Feničana sa Krita, ali i starog Egipta. Egipćanima je pasulj bio simbol postanka, za šta su potvrdu nalazili u njegovom falusnom obliku. Smatrali su da bi, jedući pasulj, onemogućili svojim precima da ostvare reinkarnaciju. Zato ova mahunarka nije bila na jelovniku egipatskih sveštenika, koji su je prinosili bogovima.

Samos, Pitagorino rodno mesto

Pitagora je rođen na Samosu a obrazovanje je stekao od najboljih: Ferekida, Talesa i Anaksimadra, ali i na Bliskom istoku gde je boravio kao sveštenik u hramu u Diospolisu. Okružen egipatskim običajima i verovanjima težio je čistoti i savršenstvu, i, između ostalog, odbijao je da jede pasulj. Egipatska religija je pečat ostavila na Pitagorino učenje o seobi duše – metempsihozi: duša je besmrtna, a nakon smrti ulazi u novo telo, i taj proces se ponavlja sve do potpunog pročišćenja.

Pitagora

Iz zapisa Porfirija znamo da je Pitagora na rodnom Samosu, a potom i u Krotonu u Kalabriji osnovao školu pod nazivom ’Polukrug’ čiji su polaznici morali da se obavežu na asketski stil života koji je podrazumevao ishranu bez mesa i odricanje od lične imovine. U toj školi, ili bratstvu kako se negde naziva, vodile su se debate od javnog značaja. I tu opet dolazimo do pasulja: u Pitagorino vreme, prilikom izbora i glasanja koristio se pasulj. Beli pasulj je značio ’za’, a crni ’protiv’. Ta činjenica baca novo svetlo na Pitagorino upozorenje svojim učenicima da se klone ’pasulja’, odnosno, metaforički, političkih razmirica i intriga.

Pitagora nije bio zagovornik demokratije, što mu je na kraju i došlo glave. Stanovnici susednih kolonija, među kojima je bio i jedan bivši, odbačeni i ogorčeni pripadnik pitagorejskog bratstva, napali su zbog toga Pitagorejce, a sam konačni ishod je malo nejasan. Ima nekoliko verzija priče, ali najinteresantnija je ona po kojoj Pitagora beži, dolazi do polja pasulja, i ne želeći da pogazi svoja uverenja i zakorači u usev da bi spasao živu glavu, hrabro prihvata sudbinu i pada od ruke neprijatelja. Principijelnost do samog kraja.

Nije samo Pitagora verovao u da se u zrnu pasulja krije čitav mikrokosmos. Rusi, Skandinavci, Kelti, samo su neki od naroda koji su vekovima stavljali zrno pasulja u hleb prilikom paganskih proslava koje su dolaskom hrišćanstva preinačene u Božić. Na Siciliji se i dalje pasulj stavlja u poseban kolač koji se peče za svadbe i sahrane. Poput naše česnice, kolač se potom lomi, a ’srećni dobitnik’ komada u kom je pasulj smatra se počasnim gostom.

Pasulj i mahunarke bili su glavna hrana gladijatora, a svako ko je služio vojsku sigurno se seća vojničkog pasulja. To nije slučajno. Pasulj je bogat amino kiselinama koje su neophodne za gradnju proteina, a ima malo kalorija i zasićenih masti. Sadrži visok procenat folne kiseline, odnosno vitamina B9, neophodne za normalno funkcionisanje nervnog sistema, rast i razvoj, kao i nastanak crvenih krvnih zrnaca i novih ćelija. Bez folne kiseline nema normalne trudnoće i razvoja ploda. Pored toga, pasulj je bogat cinkom, gvožđem, magnezijumom, a obiluje i vlaknima neophodnim za normalno funkcionisanje sistema za varenje.

Pasulj nam može pomoći da sprečimo mnoga oboljenja, čak i karcinom, jer je bogat polifenolima, antioksidantima koja se bore protiv uticaja slobodnih radikala. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno konzumiraju pasulj manje oboljevaju od srčanog i moždanog udara i drugih kardiovaskularnih oboljenja. Pasulj snižava holesterol, a magnezijum kog sadrži neophodan je za normalno funkcionisanje srčanog mišića.

Pasulj nam može pomoći i da smršamo i održimo normalnu telesnu masu. Visok procenat vlakana stabilizuje nivo glukoze, sprečava dijabetes, pomaže normalno funkcionisanje pankreasa koji proizvodi insulin, sprečava pojavu masnoće u jetri i daje nam osećaj sitosti. Vlakna iz pasulja sprečavaju napade gladi, ali i čiste creva, sprečavaju zatvor i stvaraju pozitivnu sredinu za razvoj dobrih bakterija.

Svi dobro znamo za ’negativnu posledicu’ konzumiranja pasulja, koja nas opet vraća Pitagorejcima: jedna zabavna anegdota kaže da su Pitagorejci verovali da čovek gubi deo duše svaki put kada ispušta gasove. Danas znamo da to, naravno, nije istina, ali ono što je sigurno i dokazano je da svako ko uključi pasulj u svoju redovnu ishranu gubi višak kilograma, povišen holesterol, šećer u krvi i tako nedvosmisleno sebi produžava život.

Hranite se zdravo, krećite što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!