Plantago, naše blago

Ima jedna korovska biljka o koju se svakodnevno spotičemo, kojom smo okruženi, gazimo je, i najčešće je ni ne primećujemo. A nismo ni svesni koliko može da nam pomogne.

Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

Bokvica, Plantago, čuvena je od davnina po svojim lekovitim svojstvima. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska, Plantago major, širokolista.

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija za suzbijanje kašlja, bronihtisa i astme. Pored toga, odlična je za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana, kod nateklih žlezda, desni koje krvare, zubobolje, lečenja kožnih bolesti, opekotina, modrica, promrzlina, akni, rozacee, plikova i žuljeva na tabanima i rukama, hemoroida, menstrualnih odliva, čira, visoke temperature, a ima i veoma blagotvorno dejstvo na stomak. Može se i jesti – sveža, u salati, barena uz ostalo zeleno lisnato povrće, ili se može izmiksati i piti za detoksifikaciju organizma.

Muška bokvica
Ženska bokvica

Ono što je lekovito u listu bokvice su saponini i sluz koji blagotvorno deluju na organe za disanje, ali i stvaraju zaštitni film na ranama i dezinfikuju, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alatonin koji podstiče stvaranje novih ćelija što je bitno za kožna oboljenja i rane, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju, silikatna kiselina koja pomaže u lečenju herpesa kao i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane.

Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sebastian Knajp (Sebastian Kneipp), čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodu:

 ’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Kneipp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Dakle, od sad kada hodamo duž puteva i stazica, na ovu neuglednu biljku nećemo gledati istim očima. Bokvica je istinsko blago, a njena široka primena čini je nezaobilaznim sastojkom u kućnoj apoteci.