Poljubac ispod imele

U svom čuvenom delu Naturalis Historia, Plinije Stariji, okoreli Rimljanin i kao takav prirodni neprijatelj Kelta, odaje poštu galskim druidima. Ovi varvari, grubi, kosmati divljaci, kako su ih Rimljani etiketirali, imali su posebne moći i znanja koja su se prenosila s kolena na koleno. Čuveni Aspiriniks koga su oživeli Gošini i Underzo, tvorci stripa i filma o Asteriksu i Obeliksu, ako ne bere trave po šumi, kuva čarobni napitak, do čije recepture gramzivi Rimljani nikako ne uspevaju da dođu. Kelti za sobom nisu ostavili gotovo nikakvog pisanog traga, i o njima, paradoksalno, možemo najviše saznati iz zapisa onih koji su se svojski potrudili da ih unište.

Dobar deo naših gena je keltski. Pre nego što su Rimljani dospeli na Balkan, Kelti su uveliko, milenijumima naseljavali ova područja i ubirali plodove prirode. Današnje beogradsko naselje Karaburma nekada je bilo keltsko, a na mestu gde je sada pijaca, stajala je velika nekropola. Lutali su Kelti po priobalju Dunava, obožavali su visoko drveće, naročito hrast, koji zauzima glavno mesto i u slovenskoj mitologiji. A na visokom, jakom drveću neretko su nailazili na ključni sastojak za pripremu svog ’čarobnog napitka’ – imelu.

I upravo zbog imele im je Plinije Stariji skinuo kapu. U njoj Kelti nisu videli beznačajnu, parazitsku biljku, kako na prvi pogled deluje, već biljku velikih moći i mogućnosti. Imela je postala osnov njihovih mitova, rituala, predanja i što je najbitnije – medicine. Koliko su druidi bili moćni govori i činjenica da su Rimljani shvatili da ako žele da podjarme ove varvare, moraju da se prvo reše druida. U prvom veku naše ere Tiberije pokreće masovnu egzekuciju druida u Galiji, a Klaudije ih zakonom zabranjuje. Oni Kelti koji su prihvatili Hrišćanstvo, protkali su ga paganskim nitima, dali su mu svoj pečat, a predanja nastavili da prenose na nove generacije.

Zašto je imela toliko posebna? I šta je to što su druidi shvatili u ta davna vremena kada nije bilo hemijskih analiza, laboratorija i mikroskopa?

Pre svega, način na koji se razmnožava: da bi imela živela, neophodno je da ptica pojede zrelu bobicu, tako što će kljunom istisnuti meku opnu, a potom kljun sa lepljivim semenom  obrisati o koru drveta. Kada se lepljivi sadržaj osuši i stvrdne, seme se čvrsto zakači za drvo i proklija, otimajući od svog domaćina hranljive materije i vodu. Kelti su verovali da imela, osim nutrijenata, od drveta preuzima i njegov duh, i na taj način ostaje zelena i tokom zime, kada je veći deo vegetacije uspavan.

Ovaj modus vivendi imele, sposobnost da crpi energiju svogdomaćina, sagledaćemo u novom svetlu kada saznamo da ta izuzetna biljka ima moć da uništi ćelije tumora. Ovu činjenicu je priznala i moderna medicina, pa neke klinike koriste imelu za lečenje karcinoma jer je naučno dokazano da sprečava rast krvnih sudova malignog tkiva. Treba imati u vidu da su plodovi imele za čoveka veoma otrovni, pa se ova biljka može koristiti samo ako se stručno preradi.

Pored suzbijanja malignih ćelija, imela ima moć da:

  • reguliše krvni pritisak i sprečava aritmiju
  • sprečava vrtoglavicu i grčeve
  • reguliše hormone
  • poboljšava metabolizam
  • sprečava dijabetes
  • pospešuje rad limfnog sistema
  • otklanja valunge i razdražljivost
  • deluje na žlezde sa unutrašnjim lučenjem

Nervoza, lupanje srca, promene raspoloženja, nesanica, razdražljivost, valunzi, simptomi su koje prepoznaje svaka žena koja ulazi u menopauzu. I kao što su nekada davno činili druidi, Herba Svet danas ima svoj čarobni napitak – Femisan B. Bela imela je jedna od 5 biljaka koje su sastavni deo ovog preparata.

Za kraj, da ne zaboravimo čuveni običaj koji se praktikuje širom sveta za Božić: ako žena stoji ispod imele, muškarac ima pravo da je poljubi. A da ne popije šamar. Jer je baš tad krenuo valung i skroz je nervozna…