Tag Archives: atletsko stopalo

Sitnica sa krupnim posledicama

Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto nezi stopala treba posvetiti veliku pažnju.

Trichophyton mentagropyites

Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium ili onihomikoza, gljivična infekcija nokta, napada više od 10% populacije. Kod mlađih je češća kod sportista, jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su zadebljanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Stariji ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.

Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu javiti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se, ljuspa, odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.

Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivična infekcija nokta može se proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im  skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih: gangrenu. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa.

Izreka ’Bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivičnih infekcija noktiju. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:

  • nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom
  • često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama
  • obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina
  • ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu
  • na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše
  • redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta
  • na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.

Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Ali ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu stopala. Prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti infekcije, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za stopala. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju poremećaje kože, dok eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca sprečavaju razvoj bakterija i gljivica.

Čajevac, smrt za gljivice

Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. I ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu.

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!

Za stopala bez podstanara

Stopala su naš oslonac u životu, naš vodič, naše prevozno sredstvo. Često se o gumama svog automobila više brinemo nego o sopstvenim stopalima. Nemar nas može skupo koštati.

Ako primetite na stopalima i nožnim noktima sledeće promene, važno je da odmah reagujete:

  • koža stopala i između prstiju je suva i perutava
  • stopala svrbe
  • koža puca i javljaju se plikovi, ili čak krvare
  • nokat je zadebljao
  • nokat je promenio boju
  • nokat je krt, lista se i lako puca
  • iz nokta dopire neprijatan miris
  • nokat deluje dislocirano, odvojeno.

Gljivična oboljenja nogu su veoma uporna i vraćaju se čak i kad mislimo da smo se izlečili. Evo koja su dva najčešća gljivična oboljenja stopala:

Tinea pedis, atletsko stopalo izazivaju gljivice dermatofite kojima pogoduje vlažna i topla sredina, na primer vlažne čarape i patike. Česta je kod sportista, a veoma lako se prenosi od stopala do stopala na javnim površinama kao što su tuševi i svlačionice u teretanama. Manifestuje se suvom kožom koja počne da se peruta, naročito između prstiju i na tabanima, a u kasnijoj fazi koža se ljušti, stvaraju se plikovi i otvaraju se ranice koje su veoma neprijatne, svrbe i peku. Promene mogu zahvatiti i nokte i izazvati dodatne komplikacije.

Tinea unguium, onihomikoza je gljivično oboljenje noktiju, koje može ali i ne mora biti povezano s atletskim stopalom. Pored istih gljivica, izaziva je i kandida i neke vrste plesni. Na površini nokta se mogu javiti male fleke, a najčešće nokti postaju zadebljani, oker-žute boje. U odmakloj fazi počinju da se mrve i otpadaju. I ovde su veoma ugroženi sportisti kojima se savetuje pojačana higijena nogu, ali onihomikoza se javlja i kod starijih ljudi sa lošom perifernom cirkulacijom.

Gljivice vole vlagu i toplotu, a haraju na javnim površinama. Ako često idete u teretanu ili bilo koju sportsku ustanovu u kojoj koristite zajedničku svlačionicu ili često koristite javni bazen, bitno je da ne hodate bosi. Treba imati u vidu da je i dobar imunitet jedan od faktora koji nas štiti od nepoželjnih gljivica, kao i da neko može biti prenosnik a da ne oboli. Zato nikada ne treba koristiti tuđu obuću.

Preventiva je najbolji lek, pa osim što ćete nositi papuče ili japanke u svlačionicama i zajedničkim tuševima, vodite računa o higijeni nogu. Često menjajte čarape, perite patike, dezinfikujte ih, i negujte kožu stopala. Patike možete povremeno dezinfikovati tako što ćete u flašicu sa pumpicom sipati malo vode i dodati 5-6 kapi ulja od čajevca, pa dobro isprskati obuću iznuta i ostaviti na promaji. Patike ne držite stalno u najlon kesi, čim stignete kući izvadite ih iz sportske torbe i dozvolite im da se provetre.

Nakon svakog tuširanja preporučuje se upotreba Devi melema za pete. Osim što neguje stopala i sprečava pucanje kože, ovaj melem sadrži i eterična ulja čajevca, žalfije i karanfilića koji su sjajna prevencija i pomoć u lečenju gljivičnih infekcija, a sprečavaju i neugodni miris nogu. Uz dobru higijenu i Devi melem za pete, sprečićemo pojavu ’podstanara’ na stopalima.