Tag Archives: bes

Pobedite bes, pobedite sebe

Život nas od najranijih dana stavlja u situacije koje nismo u stanju da kontrolišemo. Najteži aspekt življenja je upravo u spoznaji da je toliko malo toga pod našom kontrolom. Sopstvenu budućnost možemo planirati, truditi se i raditi na ostvarenju ciljeva, od najsitnijih, svakodnevnih, do onih suštinskih, ali krajnji ishod veoma često ne zavisi od nas – i može biti potpuno suprotan od onog što očekujemo.

Sasvim normalna reakcija u takvim situacijama je bes, i on se javlja bez obzira koliko se mi trudili da ga ugušimo. Kada smo besni, disanje se ubrzava, baš kao i srčani ritam, luče se hormoni stresa, mišići u ramenom pojasu postaju napeti, a u ekstremnim situacijama stegnućemo i pesnice. Ali, koliko god da nismo u stanju da kontrolišemo pojavu besa, ipak imamo moć da kanališemo način na koji ga ispoljavamo.

S pojavom popularne psihologije, postalo je uvreženo mišljenje da sve emocije treba ispoljavati, umesto da ih potiskujemo. I to je donekle tačno, pod uslovom da metod ispoljavanja nije agresivan i destruktivan kako po okolinu, tako i po nas. Česti otvoreni izlivi gneva i besa mogu samo doliti ulje na vatru, dovesti nas u konfliktne situacije sa bliskim ljudima, ali i doprineti kasnijem osećaju kajanja i manjka samopouzdanja. Izlivi besa mogu uticati na naš način razmišljanja, doprineti pesimizmu i socijalnoj izolaciji. Zbog njega možemo snositi posledice i na poslovnom planu, i u porodici. Najgora vrsta besa je ona koja sa sobom nosi fizičko nasilje.

Bes koji nismo u stanju da kontrolišemo može se veoma negativno odraziti i na naše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Tada nam pada imunitet, podložniji smo virusima, srčanim oboljenjima, visokom krvnom pritisku, dijabetesu, a sigurno ćemo patiti i od nesanice. Hronični bes nam crpi mentalnu energiju, onemogućava koncentraciju, pamćenje i izaziva depresiju.

Srećom, postoje tehnike koje nam mogu pomoći ne da savladamo bes, već da ga kontrolišemo i izrazimo na društveno prihvatljiv način, razrešimo konfliktnu situaciju a pritom se i osećamo bolje. To je veština koja se uči, i što je ranije u životu savladamo, to bolje po nas.

Stari Grci su govorili Upoznaj samog sebe! U tom naizgled jednostavnom savetu krije se suština rešenja. Da bismo umeli da bes i ljutnju iskažemo na pravi način, potrebno je da poznajemo sebe i svoja osećanja. Šta je to što nas navodi da se osećamo nesigurno, posramljeno, povređeno i ranjivo? Kako se ponašamo u situacijama kada nas preplave takva osećanja? Da li takve modele ponašanja vučemo iz detinjstva i da li smo u svojoj matičnoj porodici mogli slobodno da ispoljavamo emocije ili smo morali da ih potiskujemo? Često, kada nismo u stanju da ispoljimo emocije, izražavamo ih putem besa koji nam služi kao odbrambeni mehanizam.

Drugi razlog čestih i burnih izliva besa može biti nedostatak sposobnosti pravljenja kompromisa. Ako nismo u stanju da prihvatimo i sagledamo tuđe stanovište i osećanja, teško da ćemo moći da sa nekim postignemo kompromis. I ovde se opet moramo vratiti u detinjstvo: ako smo odrasli u porodici gde se tuđe mišljenje nije uzimalo u obzir već je glavnu reč vodila osoba sa neprikosnovenim autoritetom, najverovatnije ćemo zazirati od kompromisa. Tuđa mišljenja, koja se razlikuju od naših, mogu nam delovati kao atak na sopstveni ego, autoritet i ličnost.

Kako pobediti bes? Analizirajte situacije koje vas dovode do njega i napravite spisak emocija i fizičkih manifestacija koje se u vama bude pre nego što eksplodirate. Šta kod vas obično prethodi besu? I, još važnije, kakav vam je tok misli? Da li okrivljujete druge? Da li zanemarujete pozitivne aspekte u nekoj situaciji i tražite samo one negativne oko kojih pletete okosnicu problema? Da li se u nekoj minornoj negativnoj situaciji prisećate svih mogućih problema i problemčića, iskopavate greške iz prošlosti i generalizujete stvari kako biste što bolje optužili nekoga? Da li jasno kažete drugima šta želite ili očekujete da vam čitaju misli pa ih okrivljujete što im to ne uspeva?

Pored iskrene samoanalize, potrebno je da budemo svesni i situacija koje kod nas obično izazivaju bes, kako bismo mogli da ga predvidimo, i na taj način i kanališemo. Setite nekoliko poslednjih situacija kada niste mogli da se kontrolišete: u koje doba dana su se dogodile? Šta im je prethodilo? Koje osobe su bile prisutne? Kojim aktivnostima ste se bavili? Kada otkrijete okidače svojih izliva besa, moći ćete da nađete načina da ih ili zaobiđete, ili, ako je to nemoguće, da razmotrite alternativne načine na koje možete da reagujete.

Probajte da se mentalno izdignete iznad situacije, kao da posmatrate sebe odozgore. Postavite sebi pitanja sa stanovišta neutralnog posmatrača: da li je ta situacija zaista vredna nerviranja? Da li zbog ovoga treba da mi propadne čitav dan? Da li mogu da reagujem drugačije? Kako mogu da izrazim svoje mišljenje a da ne napravim scenu? Osim besa, koja se sve osećanja nagomilavaju u meni? Šta je pravi razlog moga besa? Kako ću se osećati kada se završi ova scena?

Još jedna dobra tehnika, kada vidimo da smo na ivici da eksplodiramo, je da se fizički udaljimo na neko vreme. Dovoljna je i petominutna šetnja, odlazak do toaleta gde se možemo umiti hladnom vodom, ili ako imamo više vremena, odlazak na trening ili slušanje omiljene muzike. Ovaj ’tajm aut’ možemo iskoristiti da podsetimo sebe da smo svi mi nesavršeni i ranjivi ljudi, i da pokušamo da se stavimo u položaj osobe sa kojom smo u sukobu, da se prisetimo njenih pozitivnih osobina ili situacija iz prošlosti.

Jedna od najbitnijih veština koju ćemo u životu naučiti jeste da izaberemo bitke u kojima ćemo učestvovati i prepoznamo one od kojih treba da se udaljimo. Kada, uz to, umemo i da sebe kritički sagledamo, izanaliziramo, povežemo sopstvene postupke sa osećanjima, onda smo u stanju ne samo da pobedimo bes, već i sebe. A onaj ko je svoj gospodar, ima sva vrata otvorena.