Tag Archives: bubrezi

Dobar protok zlata vredi

Kada vodovodne cevi popuste i počnu da cure, efekat se ne vidi odmah. One su ukopane u zid i potrebno je vreme da se voda nakupi, nađe put i slije. Slično je i sa našim telom. Naš ’vodovod’, bubrezi i urinarni trakt, radi najbolje što može u postojećim uslovima. Ako mu dajemo šta mu treba, služiće nas dugo i dobro. Ako ga maltretiramo, pojačavamo pritisak, ’cevi’ će naprsnuti i biće potrebno dosta vremena da se problem manifestuje. Kao i voda koja u zidu nađe put pa procuri daleko od napukline, tako se i problemi s bubrezima mogu manifestovati na najmanje očekivane načine.

Većina oboljenja i poremećaja sa bubrezima i urinarnim traktom razvije se bez ikakvih simptoma, da bi, kad se konačno uspostavi dijagnoza, bolest već bila hronična. Tada nisu ugroženi samo bubrezi, već ceo organizam, od kardiovaskularnog sistema do kostiju.

Hronične bolesti bubrega ili hronična bubrežna insuficijencija, kako se još zove, u usponu je u svetu, i danas statistike kažu da svaka deseta osoba ima neku vrstu ove bolesti. Nezdravi način života, loša ishrana, gojaznost, pušenje, preterana upotreba lekova i hemikalija, samo su neki od okidača, a bolest često ostaje skrivena kod osoba koje nemaju redovne sistematske preglede i analize. Najbolji pokazatelj oboljenja je povišeni nivo kreatinina u krvi. Ako se otkrije na vreme, slabljenje funkcija bubrega može da se zaustavi ili uspori. Zapušteno stanje može dovesti do trajnog gubitka bubrežnih funkcija.

Pored povišenog kreatinina u krvi, problemi sa bubrezima manifestuju se i na načine koje je teško povezati s ovim organima. Jedan od čestih simptoma je stalni osećaj umora. Zdravi bubrezi proizvode glikoproteinski hormon eritropoetin koji kontroliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca snabdevaju ceo organizam kiseonikom. Kada ga nema dovoljno, patimo od anemije, i mišići nam se lako umore. Još jedan znak da smo anemični je stalni osećaj hladnoće, iako smo u toplom prostoru.

Anemija utiče i na pluća koja ne uspevaju da dobiju dovoljno kiseonika. Tada se lako zadišemo. Ali zadihanost može biti i posledica nakupljanja viška tečnosti u plućima usled nedovoljnog rada bubrega. Tada nam je teško da spavamo na ravnom, gušimo se i osećamo se oteklo. Pored toga što se tečnost nakuplja u plućima, otiču i ruke, prsti i zglobovi na nogama, toliko da postaje teško da se obujemo. Otok je vidljiv i na licu, a u težim oblicima može biti i bolan na dodir.

I mozak pati kada nema dovoljno kiseonika, pa tada osećamo česte nesvestice, vrtoglavicu i opštu slabost. Teže pamtimo i ne uspevamo da se koncentrišemo na jednostavne zadatke koje smo pre bez problema obavljali.

Usled hiperkalemije, previsokog nivoa kalijuma u krvotoku kog bubrezi ne mogu da prečiste, može doći do poremećaja srčanog ritma, tahikardije, kao i zadihanosti zbog slabijeg rada dijafragme. Hiperkalemija se može pouzdano utvrditi samo laboratorijskim testovima.

Još jedan veoma karakterističan znak da sa bubrezima nešto nije u redu je osećaj svraba. Bubrezi uklanjaju otpadne materije iz krvotoka, a kada rade otežano, onda nam se taj otpad nakuplja u krvi i izaziva osećaj jakog svraba po celom telu.

Bubrezi mogu uticati na naše čulo ukusa. Uremija – povišeni nivo otpadnih materija u krvi, od kojih je najzastupljenija urea, može nam promeniti ukus hrane, pa nešto što smo veoma voleli ranije sada nam može postati gadno. Obično se pacijenti žale da hrana ima ukus metala. Zbog toga se apetit drastično smanjuje, pa i telesna masa. Uremija utiče i na dah, koji postaje neprijatan bez obzira koliko prali zube i koristili tečnosti za ispiranje.

Kada se problem s bubrezima zahukta i otpadne materije se neprekidno nakupljaju i ostaju u krvotoku, imamo stalan osećaj mučnine i potrebu za povraćanjem. Kao da ništa što pojedemo ne može da nam se zadrži u stomaku. Pored povraćanja, pojačava se potreba za mokrenjem, a boja urina je ili veoma bleda, ili previše tamna, ponekad i krvava, i urin može delovati penasto usled povećanog nivoa proteina. I pored toga što osetimo veliku potrebu za mokrenjem, ono može biti vrlo otežano uz osećaj pritiska u donjem delu stomaka.

Osobe koje pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih poremećaja, pušači i gojazni, kao i osobe starije od 60 godina pod većim su rizikom da obole od poremećaja rada bubrega. Kada stanje ode u ekstrem, rešenje su dijaliza ili transplantacija. Jasno je onda koliko je važna preventiva.

Bubrege možemo očuvati, revitalizovati i brojne probleme s njima eliminisati pomoću lekovitog bilja. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić, samo su neki od darova prirode koji nam mogu olakšati veoma neprijatna stanja. I svi oni su u Nefrovitu. Nefrovit je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja sa diuretičkim dejstvom koji direktno utiče na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu. On smiruje akutne i hronične upale bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Pomaže i kod Ešerihije koli, veoma uporne bakterije koja izaziva neprijatne infekcije. Nefrovit pospešuje eliminaciju peska i sitnijih kamenčića iz bubrega, ali i sprečava njihov nastanak. Nefrovit, za odličan protok u našem ’vodovodu’! 

Kako sami sebi uništavamo bubrege

Pored jetre i mokraćnih kanala, bubrezi su čistači organizma koji pomažu izbacivanje toksina. Kada bi bubrezi prestali s radom na samo dva dana, došlo bi do do zadržavanja metaboličkih toksina u krvi, i nastupila bi uremija. Prvi simptomi uremije su mučnina, svrab, gubitak apetita, gubitak osećaja ukusa za neke vrste hrane, umor, nedostatak koncentracije, i bol i grčevi u nogama. Teži slučajevi uremije mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, anemije, bolesti srca i oštećenja mozga.

Sada je jasno koliko su bubrezi bitni za opšte zdravlje i normalno funkcionisanje organizma. Nažalost, neretko ih sistematski uništavamo lošim navikama i izborima, čega postajemo svesni tek kada ih izgubimo. Jednostavnim promenama životnog stila možemo učiniti mnogo za svoje bubrege.

Evo koje loše navike moramo promeniti:

  • ne pijemo vodu ili je pijemo nedovoljno, što dovodi do nakupljanja toksina u organizmu. Dehidracija može izazvati mnogobrojna oboljenja, a najčešće se prvo manifestuje infekcijama bubrega. Osobe koje su sklone bolestima bubrega i mokraćnih kanala ne smeju dozvoliti da dehidriraju. Dve litre vode je optimalna mera tokom jednog dana, a kada je napolju toplo ili smo izloženi jačem telesnom naporu, potrebno je i više. Unošenjem dovoljne količine čiste vode – ne sokova i gaziranih napitaka – sprečavamo nastanak peska i kamenčića u bubrezima, ali i omogućavamo ispiranje bakterija i na taj način sprečavamo infekciju.
  • trpimo punu bešiku i ne odlazimo na vreme u WC. Zadržavanje urina može povećati rizik od infekcije ili oboljenja bubrega. To se naročito odnosi na trudnice koje su pod većim rizikom.
  • presoljavamo hranu. Telu je potrebna određena količina soli kako bi se održao balans tečnosti, ali mi je unosimo sasvim dovoljno iz voća i povrća. Kada unosimo previše kuhinjske soli, bubrezi reaguju tako što zadržavaju vodu kako bi razblažili elektrolite u krvi radi normalnog funkcionisanja srca. Bubrezi su tada preopterećeni, a ako duže vremena unosimo previše soli, možemo pored bubrega oštetiti i aortu.

  • pijemo previše alkohola. Alkohol je diuretik i utiče na bržu dehidraciju organizma. Pored toga, alkohol povišava krvni pritisak i tako direktno opterećuje bubrege. Više od dva alkoholna pića na dan može izazvati i infekcije bubrega i njihovo trajno oštećenje.
  • pijemo previše kafe. Svi napici koji sadrže dosta kafeina opterećuju bubrege. Kafein je stimulant, pojačava krvotok i pritisak krvi u bubrezima. Takođe je i diuretik, i može uticati na naglo izbacivanje tečnosti iz organizma nakon kog sledi dehidracija. Nije dobro piti više od dve kafe na dan, a uz kafu treba obavezno popiti i čašu vode.

  • previše lekova protiv bolova negativno utiče na funkcije bubrega. Neki analgetici su čak i zabranjeni jer je utvrđeno da izazivaju nefropatiju. Osobe koje pate od hroničnog bola i često uzimaju analgetike, neretko završe s bubrežnom insuficijencijom a da toga postanu svesne tek kad bude suviše kasno.
  • previše proteina. Visoko proteinska ishrana može opteretiti bubrege i onemogućiti izbacivanje toksina. Previše mesa povećava rizik od nastanka kamena u bubregu. Proteini životinjskog porekla stvaraju kiselu sredinu u organizmu, a pošto telu više prija bazna sredina, ono izvlači kalcijum i ostale mineralne soli iz kostiju kako bi neutralisalo kiselost. Taj višak kalcijuma se potom pretvara u kalcijum oksalat u bubrezima, odnosno kamen.
  • jedemo GMO hranu. Genetski modifikovana hrana negativno utiče na funkcije bubrega i jetre, što je dokazano eksperimentima na pacovima. S obzirom da je GMO hrana prisutna relativno kratko vreme, još nije poznato kakve sve posledice može ostaviti. Zato je najbolje potpuno je izbegavati.

  • koristimo veštačke zaslađivače. Šećer svakako treba umereno koristiti, ali ako umesto njega koristimo zaslađivače, svom telu nanosimo još više štete. Ako popijemo dva napitka sa veštačkim zaslađivačem na dan, bubrezi ubrzano propadaju.
  • pijemo gazirane napitke. Gazirana i energetska pića direktno utiču na nastanak kamena u bubrezima. Ako pijemo dve ili više čaše kole dnevno, povećavamo rizik od nastanka hroničnog oboljenja bubrega.

Pored vode, bubrezi vole limun i druge citruse, bobičasto voće, brusnice, lubenice i dinje, kivi, kajsije i suve šljive.  Preko njih dobijaju dovoljno kalijuma koji pomaže čišćenje bubrega. Brusnice su naročito dobre jer sadrže kinin koji se u jetri pretvara u hipuričnu kiselinu. Ona pomaže u otklanjanju viška mokraćne kiseline iz bubrega. Brusnice uništavaju i bakterije i spečavaju infekcije. Još jedna namirnica koja je dobar prijatelj bubrega je ječam. Dobar detoks za bubrege je ječmena voda: ječam se uveče potopi u vodu, koja se ujutru popije i pomaže da se bubrezi očiste od toksina.

A tu su i lekovite biljke: koren maslačka, čestoslavica, zlatnica, list breze, rastavić, vrbovica, koren koprive, rastavić, dragoljub… One utiču na pravilnu preraspodelu tečnosti u organizmu, pomažu izbacivanje viška tečnosti, smiruju upale bubrega, bešike, mokraćnih kanala i prostate, pomažu izbacivanje peska i sprečavaju nastanak kamena, a imaju moć i da unište uporne bakterije, poput Ešerihije. Osim što se mogu naći u prirodi, ima ih i u dva stručno osmišljena proizvoda Herba Sveta: Nefrovitu i Hipoprostatu. Sada je pravi trenutak da preispitamo svoje navike i sačuvamo bubrege. Jer, treba da nam traju do kraja života.

Ne držite bubreg u loju

Bubrezi su čistači organizma. Zahvaljujući njima, višak vode i sve nečistoće u telu izvlače se iz sistema i izbacuju kroz mokraću. Na taj način u telu se održava balans elemenata, naročito soli, kalijuma i kiselosti. Bubrezi igraju ulogu i u održavanju normalnog krvnog pritiska i opšteg zdravlja kardiovaskularnog sistema, u sintezi vitamina D koji nam je bitan za kosti, i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Možemo biti potpuno nesvesni činjenice da nam bubrezi ne rade kako treba. Simptomi često mogu izostati ili biti neprimetni, pa bubrezi mogu izgubiti čak 90% svoje funkcije a da ne osetimo nikakvu promenu. U Srbiji je čak 5400 osoba na dijalizi. Dijaliza zamenjuje samo 10% funkcije bubrega, i ne uspeva da reši ostale probleme koje izaziva propadanje ovog organa, poput anemije i kardiovaskularnih oboljenja. Zato je veoma bitno da se svaki problem sa radom bubrega otkrije na vreme.

Koji su simptomi otkazivanja rada bubrega?

  • Lupanje srca – kada bubrezi ne rade kako treba, gomila se kalijum u organizmu što može izazvati lupanje srca.
  • Smanjeno mokrenje – tečnost se zadržava u tkivu, umesto da se drenira i sliva u bešiku, pa ređe odlazimo u toalet. U tom slučaju bitno je obratiti i pažnju na boju mokraće. Ako inače pijemo dovoljno vode a mokraća je veoma tamna, to je znak da sa bubrezima nešto nije u redu. Ako analiza urina ukaže na pojavu belančevina, to je još jedan nemili dokaz.
  • Oticanje – Bubrezi dreniraju telo. Ako im je rad poremećen, tečnost će se nagomilavati u tkivu što za posledicu ima edeme – oticanje.
  • Manjak apetita, mučnina, zbrkane misli – kako se štetne materije nagomilavaju u organizmu i nemaju mogućnosti da se kanališu, tako ceo sistem počinje da pati, uključujući i organe za varenje i mozak.
  • Visok krvni pritisak – rad bubrega je izuzetno bitan za regulaciju krvnog pritiska u telu. Unutar samog organa, ako je oštećen, krvotok će biti preopterećen, krv će prejako pumpati i oštetiti zidove krvnih sudova.
  • Pospanost i umor – bubrezi, između ostalog, utiču na nivo hemoglobina. Ako ne mogu da rade kako treba, to može izazvati anemiju, što uzrokuje osetni pad energije.

Najveći neprijatelji bubrega su visok šećer u krvi i visok pritisak. Zato su izuzetno bitni redovni sistematski pregledi kod kardiologa i endokrinologa, kao i redovna kontrola kreatinina i glukoze u krvi. U suprotnom, ako zapustimo ova dva zdravstvena aspekta, može doći do bubrežne insuficijencije – trajnog oštećenja bubrega. Još jedan neprijatelj bubrega, koji je često udružen sa pomenuta dva poremećaja, jeste gojaznost. Umerena i zdrava ishrana i unošenje dovoljnih količina čiste i kvalitetne vode, uz redovno vežbanje treba da nam postane stil života, ne samo zarad zdravlja bubrega već i opšte dobrobiti.

Zato nemojte držati svoj bubreg u loju, već ga obilno zalijte čistom vodom. A tu je i Nefrovit, prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji obezbeđuje bolju razmenu materija, eliminaciju mokraćne kiseline i drugih toksina i štetnih metabolita iz organizma. Nefrovit čuva bubrege, deluje kod infekcija i upala, olakšava mokrenje, pomaže kod peska i kamena i pospešuje drenažu organizma.