Tag Archives: čokolada

Srce, srdačica, eksplozija, čokoladica

Kad odemo kod kardiologa, teško da će nam na recept prepisati čokoladu, ali baš ova namirnica, u najosnovnijoj varijanti s velikim procentom kakaa i bez šećera, može nam pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove.

Osušena zrna kakaa izvorno sadrže 18% flavonoida, koji se, nažalost, gube u procesu spravljanja čokolade. Zato, što veći procenat kakaa u čokoladi, to bolje za srce. Zašto? Flavonoidi iz kakaa podstiču stvaranje azot monoksida u organizmu, koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Azot monoksid (NO) je molekul koji omogućava da naše ćelije komuniciraju: naših čak 50 biliona (ili, po američki, triliona) ćelija ćaskaju jedne s drugima pomoću signala koji se prenose u celom telu. Osim što pozitivno utiče na srce i krvne sudove, azot monoksid nam poboljšava pamćenje, učestvuje u prenosu informacija između neurona u mozgu, jača imuni sistem, štiti od upala, pomaže san, izoštrava čula, povećava snagu i izdržljivost, pomaže rad creva…

Prilično koristan lik, taj azot monoksid… Tokom poslednjih dvadesetak godina, bio je predmet preko 60.000 kliničkih studija, a 1998. naučnici koji su otkrili njegovu ulogu u prenosu signala ovenčani su Nobelovom nagradom. Interesantno je da je Alfred Nobel, osnivač Nobelove nagrade, pre više od 100 godina koristio nitroglicerin koji mu je prepisivao lekar zbog srčanih problema. Nobel je bio sumnjičav jer je upravo on bio prvi koji je napravio kontrolisani dinamit 1866. godine, na bazi nitroglicerina. Ono što Nobel nije znao je da nitroglicerin otpušta azot monoksid koji relaksira zgrčene krvne sudove, pa se tako poboljšava protok krvi i proizvodnja kiseonika.

Endotelske ćelije, koje sačinjavaju unutrašnju površinu arterija, normalno proizvode azot monoksid, ali kada se u arterijama nataloži plak i dođe do ateroskleroze, smanjuje se i sposobnost proizvodnje ovog korisnog molekula. Iz tog razloga, kardiolozi prepisuju nitroglicerin osobama pod rizikom da dožive srčani ili moždani udar, baš kao nekada Alfredu Nobelu. I tako, za razliku od dinamita, azot monoksid sprečava eksploziju našeg srca.

Ali nitroglicerin nam neće biti potreban ako svakog dana pojedemo po kockicu crne, najcrnje čokolade. Osim što ćemo uživati, flavonoidi iz kakaa će svojom magijom aktivirati azot monoksid, što će rezultirati vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova. Širi krvni sudovi podrazumevaju bolji protok krvi, a samim tim i niži krvni pritisak. Tako će krv lakše doći ne samo do srca, već i do mozga, što stimuliše razvoj novih krvnih sudova i rast nervnih ćelija. U takvoj sredini nema mesta za neurodegenerativna oboljenja, kao što je Alchajmerovo. Ako vam neko krije čokoladu u kući, to sigurno neće biti Alchajmer.

Šalu na stranu, svi znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, a kada je čokolada u pitanju, verovatno nam neće biti teško da se nateramo da redovno uzimamo ovaj ’lek’. Prava crna čokolada, bogata flavonoidima i polifenolima, stimuliše rad jetre i otpuštanje insulina, pa nam pomaže i da se zaštitimo od dijabetesa. Ali, kao i svaki lek, treba je uzimati u malim dozama.

Osim u kakau, azot monoksid možemo dobiti i iz biljaka, kao što su spanać, zelena salata, potočarka, celer, cvekla… Postoji još jedna biljka, čija je lekovitost poznata širom sveta, što je potvrđeno brojnim kliničkim ispitivanjima tokom poslednjih decenija. Srdačica, Herba Leonuri, u našem narodu je poznata kao biljka koja štiti srce, a veoma je cenjena i u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Studije koje su, između ostalog, rađene na Univerzitetima u Singapuru i Japanu, dokazale su da srdačica ima antioksidantivno i kardioprotektivno dejstvo kod ishemije miokarda. Ove in vivo studije su po prvi put dale jasni dokaz da srdačica obezbeđuje sličnu ili bolju antioksidativnu zaštitu od standardnih terapija, uključujući i askorbinsku kiselinu (jednu od komponenti vitamina C). Srdačica, pokazalo se, ima sposobnost da smanji oštećenja nakon infarkta miokarda, naročito u akutnoj fazi.

Srdačica, bogata flavonoidima, opušta krvne sudove, umiruje nervni sistem, uravnotežava srčani ritam, snižava i balansira krvni pritisak, ublažava i eliminiše tahikardije, a posebno je korisna nakon infarkta ili virusnih infekcija koje slabe srčani mišić.

Pored srdačice, priroda je bogata mnogim biljkama koje umiruju i štite srce i krvne sudove: rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… I sve one se mogu naći u jednoj bočici: Leocardinu. Leocardin je prirodna formula koja nam može pomoći kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom.

Kada uz doručak popijemo 30 kapi Leocardina rastvorenih u pola čaše vode, i pojedemo kockicu crne čokolade, spremni smo za nove izazove uz mnogo energije, ali staloženog srca i uma. Garantovano bez eksplozije.

Zdravi čokoladni keks

Čokolada se baš ne smatra dijetalnom namirnicom, pre svega zato što ona čokolada na koju prvu pomislimo je sve samo ne čokolada. Čokolade kakve najčešće srećemo po prodavnicama, prepune su šećera i aditiva a imaju vrlo nizak, ako ne i nepostojeći procenat kakaa. Prava čokolada mora imati najmanje 70% kakaa.

Postoji jednostavan način da procenimo da li je čokolada prava: ona koja to nije neće nas zasititi ni nakon 2-3 štangle, imaćemo potrebu da je pojedemo celu. Kvalitetne, prave čokolade možemo pojesti nekoliko kockica i neće nam se tražiti više. To je i najveći razlog zašto takvu čokoladu ne treba izbaciti iz ishrane, čak i kada smo na dijeti sa željom da smršamo. Pored toga što doprinosi osećaju sitosti, čokolada ubrzava metabolizam, odnosno proces sagorevanja masti, podstiče lučenje hormona sreće i umiruje, antioksidanti i dobre masti koje sadrži štite krvne sudove, snižavaju krvni pritisak i podstiču proizvodnju dobrog holesterola. Čokolada ima protivupalni efekat jer sadrži visoke količine magnezijuma, pa je odlična za osobe koje redovno vežbaju jer daje energiju a pomaže obnovu i rast mišićne mase.

Ipak, crna, kvalitetna čokolada ima visoku nutritivnu vrednost pa je treba unositi vrlo kontrolisano – par kockica dnevno, ili jedan keks za koji sledi recept:

Za ovaj super-ukusan i hranljiv keks potrebno je:

(Mera je čaša od 2dl)

  • 1/2 čaše kokosovog šećera
  • 1/3 čaše žutog šećera (koji se može zameniti i medom)
  • 1/2 čaše istopljenog gi putera (koji je zdraviji od običnog putera, ali može se koristiti i običan)
  • prstohvat soli
  • 1 jaje
  • ekstrakt vanile
  • 1 čaša brašna od spelte
  • 1/2 čaše sitnih ovsenih pahuljica
  • 2 pune kašike pravog, nerafinisanog kakaa bez dodatog šećera
  • 1/2 kašičice sode bikarbone
  • 80 grama seckane crne čokolade s najmanje 70% kakaa

Pomešati šećer, so, sodu bikarbonu i dodati istopljeni gi puter pa dobro izmešati varjačom. Dodati jaje, izmešati, pa vanilu, brašno, ovsene pahuljice, dobro sjediniti i na kraju svu seckanu čokoladu. Izmešati dobro varjačom da se spoje svi sastojci. Prekriti posudu folijom i staviti u frižider da odstoji oko pola sata.

Uključiti rernu na 180 stepeni. Kašikom za sladoled vaditi kugle i ređati na pleh obložen papirom. Ostaviti dovoljno veliki razmak jer će se keks raširiti i spljoštiti tokom pečenja. Peći 12-14 minuta, ne više, iako će keks delovati mekano. Čim se malo prohladi, skroz će se stegnuti.

Ostaviti keks da se dobro ohladi, pa ga staviti u hermetički zatvorenu posudu. Nekoliko keksa lepo upakovanih u celofan može biti sjajan poklon.

Jedan keks dnevno će vam dati energiju, umiriti želju za slatkišima i pomoći da bolje vežbate. Hranite se zdravo i umereno, i ne zaboravite da popijete Equigal.