Tag Archives: Devi melem

Naši prirodni amortizeri

Tokom života na stopalima u proseku 4 puta obiđemo Zemljinu kuglu. Naš najbitniji oslonac sastoji se od 26 kostiju, 33 zgloba i preko 100 ligamenata, tetiva i mišića. U stopalima se nalazi oko 400.000 nervnih završetaka, više nego u bilo kom drugom delu tela. Tu je i oko 250.000 znojnih žlezda. Kada saberemo sve te činjenice, shvatamo da bi stopalima trebalo da pružimo veću negu nego licu.

Postoji još jedan deo anatomije stopala, čijeg postojanja nismo ni svesni, sve dok ga ne izgubimo. To su jastučići od masnog tkiva, prirodni ulošci ispod kože tabana, koji ublažavaju udarac prilikom kretanja. Zahvaljujući njima možemo da savladamo neravne površine, bolje se balansiramo i propinjemo. Kako starimo, koža gubi elastičnost a ovaj prirodni ’tapacirung’ se tanji i polako gubi već nakon 65. godine života.

Jastučići od masnog tkiva oblažu deo stopala ispod palca, najširi deo stopala ispod kostiju donožja, kao i ispod pete. Osim što apsorbuju šok prilikom hodanja, masni jastučići štite i pripoj fascije tabana na donjoj strani petne kosti. Ovaj plantarni (tabanski) ligament čuva luk svoda pri pokretima stopala i apsorbuje udarce prilikom hodanja. Posebno je bitan prilikom trčanja kada stopalo trpi silu koja je dva do tri puta veća od naše telesne težine.

Tokom mlađih dana možemo, usled pogrešnog i preterano agresivnog treninga, osetiti oštar bol u predelu pete koji ukazuje na plantarni fascitis, upalu pripoja tabanske fascije. Međutim, kako starimo i polako gubimo masne obloge na tabanu, može doći do plantarnog fascitisa prilikom svakodnevnog kretanja. Bol je obično intenzivniji ujutru zbog čega su prvi koraci nakon ustajanja iz kreveta posebno teški. Lokalizovan je najčešće oko i ispod pete, ali može se protezati sve do korena prstiju. Sličan je osećaj i kod petnog trna, kalkaneuma na donjoj strani pete, koji nastaje usled neadekvatnog pritiska na petu prilikom kretanja.

U starosti dolaze na naplatu i nepromišljene navike iz mladosti: često nošenje visokih potpetica, potpuno ravne, uske i neadekvatne obuće, brže će dovesti ne samo do gubljenja masnih jastučića na stopalima, već i do nastanka deformiteta kostiju stopala poput čukljeva. Gojaznost i dijabetes dodatno utiču na stopala i manifestuju se spuštenim svodom i dijabetskim stopalom, degeneracijom mekih tkiva i kostiju izazvanih šećernom bolešću. Dijabetsko stopalo manifestuje se pojavom rana i čireva, posebno sklonih infekcijama.

Propadanje masnih jastučića na stopalima neizostavno utiče i na kožu stopala. Osim što koža gubi masnoću i gipkost, sada trpi i veći pritisak i trenje pa je sklonija je pucanju, nastanku žuljeva, kurjeg oka, nokti postaju tvrđi i skloniji urastanju, a češće su i gljivične infekcije jer se, usled deformiteta, nečistoće lakše nakupljaju ispod nokta. Crvenilo, plikovi, koža koja se ljušti i svrab, naročito između prstiju, ukazuju na atletsko stopalo, gljivičnu infekciju kojoj su skloni sportisti, ali i starije osobe. Pete treba da negujemo tokom čitavog života, a naročito u zrelim godinama kada lakše pucaju i sklonije su formiranju naslaga i žuljeva.

Kada je zdravlje u pitanju, uvek je preventiva najbolji lek. Pre svega, potrebno je da budemo informisani i da osluškujemo kakve nam poruke šalje naše telo. Najbolji način da minimalizujemo posledice usled propadanja masnog tkiva na tabanima je da izaberemo adekvatnu, anatomsku obuću. Kad god imamo priliku da odemo na more, dobro je da šetamo bosi po pesku i u plićaku. Osim što je ovakva šetnja odlična vežba, voda u plićaku pružiće našim stopalima idealnu masažu, dok će ih minerali nahraniti. I, na kraju, potrebno je da uvedemo obaveznu dnevnu negu kože stopala: detaljno pranje sprečiće gljivične infekcije, a adekvatna krema omekšati kožu, sprečiti nastanak tvrdih naslaga, pucanje i žuljeve. Nokte treba seći ravno, pomoću grickalice kako bi se sprečilo urastanje. Pedikir nam može pomoći da se rešimo žuljeva, ali s njim ne treba preterivati, jer zadebljala koža na tabanima ipak predstavlja neku vrstu zaštite prilikom hodanja pa je ne treba suviše skidati.

Idealnu negu za stopala pruža nam Devi melem za pete. Sadrži samo prirodne i visoko kvalitetne sastojke: ulje semenki grožđa, avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže, pčelinji vosak, kakao puter. U sastav ulaze i eterična ulja ruzmarina, lavande, žalfije, karanfilića i čajevca. Koža ga lako upija, a zahvaljujući kakao puteru vlaga se zadržava duboko u koži. Kombinacija prirodnih ulja sprečava isušivanje, pucanje ali i regeneriše i hrani kožu. Pored toga, ulja čajevca, žalfije i karanfilića ne samo da eliminišu neprijanti miris nogu, već sprečavaju gljivične infekcije svojim antifungalnim dejstvom.

Uz Devi melem za pete ispunite statistiku: pređite tokom života razdaljinu koja je ekvivalentna četvorostrukom obimu Zemljine kugle. A sledeći put kada birate kremu za lice, setite se i svojih stopala. Jer, iako su skrivena i često neprimetna, ona su ta koja nas nose kroz život.

Devi melem i alergija na sunce, jedno iskustvo

U celosti vam prenosimo iskustvo naše korisnice Devi melema za regeneraciju, koji joj je rešio problem alergije na sunce:

DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE (Moje iskustvo)

Kompanija Herba svet, u velikom asortimanu proizvoda koje proizvodi, nesumnjivo ima i proizvod pod imenom DEVI melem za regeneraciju kože, čije su blagodeti osetili možda mnogi, namenjen za problem koje tretira. Ono što bih ja želela da istaknem i naglasim a i preporučim jeste nešto što na proizvodu ne stoji ali naravno polazim od toga da je sve individualno i da se kod svakoga manifestuje drugačije.

DEVI melem sam koristila iz razloga koji nije tema ovog teksta, ne znajući još uvek da će mi pomoći oko problema, zbog kog mi se svako letovanje pretvori u “noćnu moru”…a to je alergija na sunce!

Da se jednom rečenicom vratim, zašto sam do sada koristila DEVI melem. Naime zbog jedne povrede lica od pre godinu dana i dve hirurške intervencije na maksilofacijalnoj hirurgiji, stvoren mi je ožiljak, koji u stvari i nije ožiljak već “mrtvo tkivo” koje u iščekivanju i pripremi za treću intervenciju (najvererovatnije da će biti samo estetska), treba omekšati taj deo, što više, stvoriti što elastičniju kožu, tkivo, kako bi i sama intervencija bila lakša i uspešnija. U tu svrhu sam koristila DEVI melem, jer u svom sastavu IMA NAJVEĆI SKUP RAZLIČITIH ULJA NA JEDNOM MESTU, poznato je da za omekšavanje kože i tkiva je potrebna masaža uljima!

Ali da se vratim zašto je DEVI melem – otkrovenje za mene!

Naime, godinama unazad imam alergiju na sunce, koja mi stvara veliki problem svake godine na letovanju i naravno upropasti isto. Sklona sam inače alergijama, prolećna na polen i jesenja na ambroziju ali se manifestuje samo na disajne organe, uz pomoć lekova poput, presinga, flonidana i dr. držim pod kontrolom. Ali alergija na sunce koja se manifestuje tako što dobijam osip po koži, veoma bolne crvene tačke, plikove… sve to užasno, svrbi, pecka i naravno bolno je…nije to obično crvenilo ili kako ljudi kažu “Izgoreo” na plaži…To je nešto što dobijem, bez obzira da li se izlažem suncu, sa nepripremljenom kožom ili već sa potamnelom kožom, jednostavno se desi, makar i na kraju letovanja. Nekada u većem obimu nekada u manjem. Da ne kažem da sam svojevremeno i u hitnoj pomoći završala ne nekim letovanjima a gotovo kod svakog drugog kod lekara.  Pošto godinama mi je to problem, naravno koristim gore navedene lekove (pressing, flonidan…) ali i pored toga isto. Tako “oštećenu” kožu uglavnom na grudima, ramenima tretiram mastima koje mi lekar prepiše i uz terapiju ono što je meni najteže, nekoliko dana ne izlazim na sunce, dok se sve ne povuče….

Foto: Snežana Števanov

Ove godine, sve isto, na grudima mi se naravno pojavila alergija, osip, crvene bolne tačke… i dok sam masirala “ožiljak na bradi” DEVI melemom sam namazala i delove prekrivene alergijom… I da ne preterujem ali sam gotovo odmah osetila da nestaje peckanje, svrab i bol… Naprosto nisam mogla da verujem ali i to je u tom momentu bilo dovoljno. Uveče, posle nekoliko sati, sam ponovila još jednom i bukvalno sam videla kako se smanjuje osip, da ne kažem da nestaje… do UJUTRU GA NIJE BILO! Naprosto nešto u šta nisam mogla da verujem, ujutru sam ponovo bila na plaži, naravno vodeći računa o tim delovima tela, ne izlažući ih mnogo suncu!

Ne bih da zvučim kao iz reklama, niti da izgleda da DEVI melem funkcioniše kao na reklami iako se bavim javnim poslom, marketingom… ovo je nešto što je zaista meni lično pomoglo, rešilo problem koji imam godinama i normalno je da treba da to objavim!

Naravno, opet kažem sve je individualno, kod svakog verovatno kao i sve, deluje drugačije. Moj problem, izazvan alergijom na sunce, je REŠIO DEVI MELEM ZA REGENERACIJU KOŽE!

Snežana Števanov, Producent

Biljka u kojoj se ogleda mesečina

Lepa princeza Eelemani morala je jednog dana da krene na put i ostavi za sobom svog dragana, svoj narod Bundjalung i divlje obale istočne Australije. Put je bio dug i naporan, kroz nepoznate krajeve, i Eelemani nije bila sigurna da će kasnije umeti da nađe put nazad, ka kući. Zato se obratila Bogu Zemlje i planeta, a on je čuo i posejao u vlažnu i plodnu zemlju semenje, duž celog  puta kojim je princeza prolazila. Iz njih je nicalo drveće belog stabla i sočnog lišća, koje je svojom lepotom zasenjivalo svo okolno rastinje, a noću se u njemu ogledala mesečina kao najjasniji putokaz. Usput su Eelemani štitile ptice, ohrabrujući je svojom zvonkom pesmom i radujući se bujnom bilju.

Princezi je ova biljka, melaleuka, pomogla da se vrati kući, a njenom narodu vekovima potom da prebrodi mnoge bolesti. Sočno lišće bi cedili i dobijeno ulje privijali na rane, udisali blagotvorna isparenja i tako lečili kašalj i prehladu, zaceljivali ujede insekata… I danas, mesto gde biljka raste u izobilju na jeziku Aboridžina zove se Bungawalbyn, što znači ’mesto isceljenja’. Kada je kapetak Džejms Kuk stigao u Australiju, posmatrao je kako domoroci od melaleuke pripremaju lekovit čaj, i biljku je nazvao čajevac.

Melaleuca alternifolia je u raznim evropskim laboratorijama potom dokazala svoju lekovitost: naučnici su se uverili da ima sposobnost da ubija viruse, bakterije i gljivice. Ulje čajevca postalo je neizbežni sastojak svakog domaćinstva, ne samo u Australiji već i širom sveta, a australijski vojnici nosili su ga i na front tokom II svetskog rata. Kada se pedesetih godina prošlog veka omasovila upotreba antibiotika, ova biljka je pala u zaborav. Međutim, nešto što je prirodno a tako efikasno ne može dugo biti u senci.

Ulje čajevca ima karakterističan, jak miris, a sadrži terpinen koji je veoma snažan fungicid, i ima moć da spreči rast preko deset vrsta gljivica i bakterija, uključujući i stafilokoke, ešerihiju, klebsielu i kandidu. Zato je čajevac veoma delotvoran kod oboljenja kože, kao što su akne, herpes, upale usne duplje, gljivične infekcije nokta, atletsko stopalo, perut, a kao što su znali i stari Aboridžini, odličan je kod ujeda insekata. Neke studije su čak dokazale da ima moć da ubija kancerogene ćelije kože.

Čajevac se može koristiti i u domaćinstvu, za čišćenje i dezinfekciju, za teranje moljaca i uklanjanje buđi. Njime se može osvežiti veš i održavati higijena obuće.

Čajevac je najbolji prijatelj stopala. Osim što uklanja neprijatne mirise, ovo blagotvorno ulje sprečava razvoj bakterija i gljivica i odlično je u borbi protiv virusnih bradavica. Ublažiće znojenje nogu, sprečiti i ukloniti gljivice oko noktiju, a posebno je korisno sportistima i planinarima koji mnogo vremena provode u oznojenoj obući.

Ulje čajevca nezaobilazni je sastojak dva Devi melema: za pete i virusne bradavice.

Devi melem za pete, osim što neguje hrapavu i ispucalu kožu peta, sprečava razvoj gljivica i neugodni miris nogu. Devi melem za virusne bradavice isušuje bradavice i uklanja ih bezbolno i trajno.

Uz mudrost i iskustvo starih naroda, prirodu i Devi meleme do zdravih nogu!