Tag Archives: dijete

Opsesija zdravom ishranom

U potrazi za savršenim telom, mnogo toga nam se obilo o glavu. Opsesivno prejedanje, brojanje kalorija, padanje u nesvest zbog restriktivnih dijeta, anoreksija, bulimija… Današnji poremećaji  ishrane uglavnom nastaju iz duboke želje da se dostigne željeni izgled. A nekada?

Poremećaji ishrane nisu od juče. Još od Antičkog doba, preko Srednjeg veka, postojali su anoreksičari, ali njihov cilj nije bio estetski, već duhovni. Ekstremni postovi praktikovali su se u svim religijama s namerom da se prevaziđe telesno i dostigne stanje najveće duhovnosti, povezanosti s božanskim. Anoreksiju je prvi put opisao Ričard Morton 1689. godine, ali prvi koji je uspostavio kliničku dijagnozu anorexia nervosa bio je Ser Vilijam Gal, lični lekar Kraljice Viktorije. On je 1873. objavio rad s detaljnim opisom poremećaja i mogućim terapijama.

Viktorijansko doba, kada su žene, naročito pripadnice više klase, utegnute u korsete i zatvorene u kuću morale da poštuju veoma striktne moralne i društvene norme, vreme je kada je ženska histerija bila učestala dijagnoza. Gal je, ipak, napomenuo da ’odsustvo apetita usled nervoze’ nije isključivo ženski poremećaj, mada žene češće od njega pate. Gal je anoreksičnim pacijentkinjama prepisivao kininovac, živin hlorid, sirup s jodom i gvožđem i odgovarajuću dijetu. Njegove pacijentkinje su se uglavnom oporavljale, ali bilo je retkih smrtnih ishoda.

Anoreksija je danas jedan od klinički priznatih poremećaja, a tek 1980. godine u kriterijume za dijagnostifikovanje dodat je i estetski aspekat – percepcija sopstvenog fizičkog izgleda. Par decenija ranije, šezdesetih godina prošlog veka, manekenka Lezli Loson, poznatija kao Tvigi (Twiggy; twig – ’grančica’), započela je revoluciju u modnoj industriji. Ženske obline odlaze u istoriju, a u modu ulazi mršavost. Ispijenog izgleda i udova tankih kao grančice, Tvigi je sa naslovnih stranica modnih magazina devojkama slala poruku da probuše kašiku i budu mršave kao ona. I sam pojam ’mršav’, koji je do tad imao negativnu konotaciju jer je asocirao na bolest, promenio je značenje. Mršav jednako je vitak, jednako je poželjan. Zato i ne čudi da u modnoj industriji ima najviše poremećaja u ishrani.

Tvigi

Srećom, anoreksija nije previše učestala, smatra se da od nje pati oko 1% žena. Mnogo učestalija danas je ortoreksija. Ona u nekim zemljama, naročito visoko razvijenim, pogađa čak do 58% populacije, i opet, češće se javlja kod žena. Ortoreksija (Orthorexia nervosa) je poremećaj koji karakteriše opsednutost zdravim načinom ishrane. Osobe koje od nje pate imaju stroga pravila za pripremu obroka, opsesivno broje kalorije, paze da je hrana ’čista’, zdrava, izbacuju većinu namirnica ili grupa namirnica iz ishrane, stalno su zabrinute zbog ispravnosti hrane, provode dosta vremena planirajući obroke i trude se da utiču na okolinu svojim ’zdravim’ stavovima. Pojam ortoreksija je relativno nov, nastao je 1997. godine u SAD kada je Dr. Stiven Bratman primetio da neki od njegovih pacijenata svoj način ishrane posmatraju toliko strogo da to za njih postaje štetno. Sam pojam je skovao delom u šali, kako bi pokušao da opusti svoje pacijente i navede ih da ’olabave’ s dijetama, a nakon teksta objavljenog u jednom časopisu o jogi, ovaj pojam su prihvatili brojni časopisi i ortoreksija se, takoreći, otela kontroli. Sam Bratman je docnije shvatio da je situacija mnogo ozbiljnija nego što je on prvobitno mislio, i da je čak bilo i smrtnih slučajeva zbog stanja kome je, sasvim slučajno, kumovao.

Godine 2004. u Italiji je rađena studija koja je ortoreksiju potvrdila kao kliničku dijagnozu. To je podstaklo Bratmana da malo više istražuje i piše o ovom poremećaju, pa je 2016. objavio kriterijume za dijagnostifikovanje ortoreksije:

  • kompulsivno ponašanje i/ili opsednutost restriktivnim dijetama i ’čišćenjem’ organizma zarad optimalnog zdravlja,
  • preterani strah od bolesti, osećaj nečistoće, uznemirenosti ili stida kada se prekrše samonametnuta pravila ishrane,
  • restrikcije u ishrani se vremenom povećavaju i izbacuje se sve više namirnica ili grupa namirnica. Iako gubitak telesne mase nije sam po sebi cilj, do njega neminovno dolazi.

Ortoreksija kao posledicu ima neuhranjenost, mršavost ili zdravstvene poremećaje, nemogućnost normalnog funkcionisanja u društvu ili na poslu, pogrešno shvatanje sopstvene vrednosti i sagledavanje sopstvenog tela isključivo na osnovu ’zdrave’ ishrane. Dok osobe koje pate od anoreksije to uglavnom kriju, ortoreksičari uporno ubeđuju ljude u svojoj okolini da prihvate njihove ’zdrave’ stavove.

I tako, moderan čovek postaje žrtva sopstvenog paradoksa: u potrazi za zdravljem, upravo narušava sopstveno zdravlje. Ortoreksičar može iskusiti niz zdravstvenih problema, od gubitka menstruacije, preko osteoporoze, endokrinih i kardiovaskularnih problema.

’Sve što je ljudsko, nije mi strano’, reče nekad davno drug Marks. I zaista, ne treba da nam bude stran ni čvarak, ni komad čokolade, ni sladoled, samo s pravom merom. Jer hrana je suviše dobra da u njoj ne bismo uživali, ali kao i sve, može biti naš prijatelj ili najveći neprijatelj.

Hranite se zdravo, uživajte u svakom zalogaju, krećite se što više, i – ne zaboravite da popijete Equigal. Osim što podstiče rad creva i pomaže da izbacimo višak vode iz organizma, tu je i da nam olakša kada ponekad preteramo. Pa nećete valjda brojati kalorije na slavi.