Tag Archives: Disan

Napred, u život, punim plućima!

Kada bi vas neko poslao u specijalnu sobu i rekao vam da se u njoj nalaze isparenja 4000 štetnih hemikalija, od toga više od 70 kancerogenih, na primer, cijanid, formaldehid, sumpor, olovo, antifriz, titan dioksid, azbest, radioaktivni polonijum, i da sa plafona pada čađ i sliva se katran, da li biste ušli u nju? Ako bi vas neko prinudno slao u takvu sobu iz dana u dan, tridesetak puta dnevno i više, da li biste ga prijavili policiji za maltretiranje?

Da li ste pušač? Duvanski dim sadrži preko 4000 vrlo štetnih hemikalija, što iz same biljke, što iz aditiva koji se koriste da bi im se popravio ukus ili kontrolisalo sagorevanje, što iz onih koje se koriste prilikom uzgajanja, kako bi se povećali prinosi. Uvlačenjem duvanskog dima, u plućima ostaje 70% štetnih čestica koje se talože u obliku čađi i katrana.

Na duvanu možemo ’zahvaliti’ američkim Indijancima od kojih su ovu biljku uzeli Kolumbovi mornari krajem 15. veka i doneli je u Evropu. Indijanci su ga koristili povremeno, tokom posebnih obreda. Španci su prvi počeli da ga gaje vek kasnije na svojim velikim plantažama u kolonijama. Danas je duvanska industrija jedna od ubedljivo najprofitabilnijih. To je industrija koja bukvalno zarađuje tako što izaziva zavisnost i bolest kod ljudi.

Naša pluća pomoću alveola, sićušnih vrećastih mehurića na zidovima bronhiola, izbacuju iz organizma ugljen-dioksid koji do njih dolazi putem krvi. Na taj način ga izdišemo, a udahom unosimo svež kiseonik koji potom, opet preko krvi, hrani čitav organizam. Kod pušača su alveole stalno opterećene, uvećane ili čak napukle. Tako može nastati hronična opstruktivna bolest pluća, a kada se alveole ekstremno uvećaju može nastati i emfizem, veoma opasan, čak i smrtonosan. Ćelije disajnih puteva pušača se menjaju i postaju podložne karcinomu. Kancerogene ćelije mogu napasti pluća, ali i vrlo jednostavno, preko krvotoka, dospeti i do mozga. Rak pluća, od svih oblika karcinoma, ima najveći smrtni ishod.

Kod prosečne, zdrave osobe, kapacitet pluća je tri do pet litara. Kod pušača je kapacitet pluća upola manji. To znači da naš organizam duplo više pati dok se, na primer, penjemo uz stepenice, trčimo za autobusom, kosimo travu, usisavamo kuću… Kako starimo, plućna funkcija se prirodno smanjuje, a duvanski dim dokazano utiče na njeno još veće i ubrzano opadanje.

Ali duvanski dim ne šteti samo disajnim organima. On utiče i na krvotok, izaziva arterosklerozu i krvne ugruške. Čitav imuni sistem se stavlja u stanje pripravnosti prilikom pušenja svake cigarete. Ma koliko se on trudio da eliminiše otrovne supstance koje na taj način unosimo, u nekom trenutku će zakazati. Pušenje može izazvati rak usana, jezika, glasnih žica, grlića materice, bešike… Pušenje u trudnoći može oštetiti zdravlje bebe ili izazvati pobačaj.

Pušači su skloniji infekcijama, ali nažalost, i oni koji ne puše ali su prinudno izloženi duvanskom dimu jednako pate. Pasivni, sekundarni pušači, po nekim istraživanjima, izloženi su još većem riziku da obole od karcinoma nego primarni pušači. Ako ste nepušač, a boravite često u zadimljenim prostorijama, vaše zdravlje je ozbiljno ugroženo.

Strastveni pušač se lako prepoznaje: ima žute nokte, odeća mu se snažno oseća na duvan, ruke su mu nervozne, a odaje ga i karakterističan, pušački kašalj. Cigarete su zapravo naš robovlasnik: one nam diktiraju u koji restoran ćemo ići, u kom krugu ljudi ćemo se kretati, posećivaćemo društvene ili kulturne skupove na kojima ćemo imati priliku da ’zapalimo’, a izbegavaćemo one gde je to nemoguće. Prijatelji nepušači će dobro razmisliti pre nego što nas pozovu u goste. A ako imamo decu, treba da budemo svesni da im svojim cigaretama povećavamo mogućnost da obole od astme.

Pušenje je štetno, i to je činjenica. Bez obzira što je, možda, vaš deda koji je živeo na planini, doživeo devedesetu a pritom ceo život pušio dve pakle dnevno. Danas smo okruženi otrovima, da li je potrebno da ih svesno i namerno unosimo u sebe?

Disan je prirodni eliksir na bazi osam lekovitih biljaka, obogaćen medom i vitaminom C. Jedna kafena kašičica dva puta dnevno ubrzaće revitalizaciju sluzokože disajnih puteva, smiriti kašalj i ojačati imunitet. Osim što lekovito bilje smanjuje fizičku zavisnost od cigareta, matičnjak ima umirujuće dejstvo i olakšava prestanak pušenja. Uz Disan se možete osloboditi nezdrave navike i povratiti zdravlje svojih pluća. I steći veći krug prijatelja. I ostvariti bolje rezultate u sportu. I imati čistiju kuću. I lepši ten, kosu i nokte. I uštedeti novca za letovanje. I… da ne nabrajamo dalje, sve već znate. Samo treba da donesete odluku.

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!

Anđeo čuvar

Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge.

Londonska kuga, gravura

Kuga je Kinom harala 1330-tih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova, nakon duge plovidbe preko Crnog mora, prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.

Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve ’ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju’.

Detalj murala ‘Trijumf smrti’ nepoznatog umetnika iz 1448. godine, iz palate Abatelis u Palermu opisuje sve užase kuge na Siciliji.

Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.

Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.

Čarls II, kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660. do 1685. Buve mora da su obožavale njegovu periku.

A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu?

Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.

Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u fitofarmaciji. A koje dejstvo ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’ zaista radio posao.

Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao lekovita i jestiva biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer ’ima moć da nadahne’. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost.

Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.

Austrijanci anđeliku tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema.

U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini.

Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta.

Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i eliminiše nadutost. Kumarini imaju i blago sedativno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san.

Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje, leče laringitis, bronhitis i upalu pluća.

Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.

Anđelika je sastavni deo dva Herba Svet preparata: u Disanu dolaze do izražaja njene ekspektorantne sposobnosti, pa je ovaj eliksir sjajan za osobe sa tegobama kod disajnih puteva ali i pušača koji žele da ostave duvan, a u Equigalu, stručno osmišljenoj tinkturi na bazi pet biljaka, pomaže kod čišćenja organizma, nadutosti i lošeg varenja.

Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog nenormalnog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.

Ko je slobodan, razuzdan i ne može se kupiti?

Maslačak. Živi svuda, njegovo seme nosi vetar, ne da se pripitomiti, potpuno je svoj, i nema ga u prodavnici. Ali ga zato ima svuda oko nas. Gazimo ga, beremo, duvamo u njegov prezreli cvet i gledamo kako seme lebdi u vazduhu. S proleća je prvi koji se zažuti i razbije zimsku monotoniju. Kad nečega imamo u izobilju obično nismo ni svesni njegove vrednosti. Da li znamo koliko je maslačak blagotvoran?

Stari narodi su toga bili veoma svesni, pa zapisi o maslačku datiraju još iz desetog veka u rukopisima arapskih lekara. Taraxacum officinale Weber, biljka iz porodice glavočika, jestiva je cela, veoma zdrava i lekovita. Maslačak sadrži vitamine K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Od davnina se koristi za stomačne probleme, a brojna istraživanja su dokazala njegovo pozitivno dejstvo na urinarni trakt, žuč i jetru.

Maslačak ima diuretsko dejstvo, podstiče izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

U Kini se koren maslačka vekovima koristi kao lek protiv nekih vrsta karcinoma, a najnovija istraživanja sprovedena 2011. godine na univerzitetu Vindzor u Kanadi dokazala su njegovu sposobnost da selektivno uništi maligne ćelije melanoma, a da pritom ne ošteti zdrave ćelije. Rađene su i studije o karcinomu pankreasa i jetre gde se maslačak pokazao jednako delotvornim. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup koji poboljšava varenje, ublažava kašalj i jača ceo organizam. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj.

Pa ipak nam je maslačak dostupan – možete ga koristiti u preparatima Herba Sveta.

Uzroci neplodnosti – neuredan život: pušenje, alkohol, loša ishrana, neaktivnost

Svaki živ čovek ima svoje poroke, to je sigurno. Niko nije savršen, i upravo te sitne nesavršenosti daju pečat i lepotu našoj ličnosti. Jedna od najbitnijih stvari koju moramo u životu naučiti jeste da sebe stavimo na prvo mesto. Ako radimo ono što je za nas i naše telo najbolje, mi smo ne sebični, već velikodušni. Kada nam je dobro, kada smo u ravnoteži, i fizičkoj i mentalnoj, moći ćemo najviše da damo i drugima.

O štetnosti alkohola, duvana, nekretanja i loše ishrane postoje brojne studije koje jasno ukazuju da ovi ’poroci’ predstavljaju siguran put u bolest. Možete se izgovarati činjenicom da je vaš deda pušio ceo život i doživeo devedesetu, ali moramo biti svesni da su naši dedovi živeli u mnogo čistijem, zdravijem i prirodnijem okruženju. Danas toksini toliko vrebaju sa svih strana da nam zaista nije potrebno da ih još sami sebi dodajemo.

Alkohol, duvan, gojaznost, poremećaji izazvani lošom ishranom kao što su hipertenzija, visok holesterol i šećer u krvi dokazano utiču na plodnost. Kod muškaraca alkohol utiče na smanjenje i pokretljivost spermatozoida, duvan uništava testise, a gojaznost i tromost definitivno utiču na opštu seksualnu aktivnost. Kod žena sve ovo izaziva hormonalni disbalans koji može dovesti do pojave cista, mioma i poremećaja ciklusa. Takođe, jedan od okidača endometrioze je nedostatak fizičke aktivnosti.

Koliko god da se redovno priča i piše o zdravom načinu života, često u svakodnevnoj žurbi i stresu zaboravljamo na sebe i svoje telo. Jedemo s nogu, sedimo u kolima, pa na poslu, pa kod kuće pred televizorom… Kad smo pod stresom posegnemo za cigaretom ili čašicom. I tako ulazimo u kolotečinu iz koje nam je teško da se pomaknemo. Moramo priznati, takav život je udoban. Lako je posle posla prileći i provesti celo veče kod kuće uz TV program. Pokrenuti se, aktivirati i pokazati inicijativu je mnogo teže. Ali šta mislite, ko je zdraviji i srećniji, gepard koji živi u prirodi i svakodnevno pomera svoj rekord u brzini, ili onaj koji živi u zoološkom vrtu u kavezu 3×3 metara?

Bilo da planirate potomstvo, ili samo želite da poboljšate svoje zdravlje, izgled, nivo energije i opšti kvalitet života, neophodno je da se stalno podsećate šta je to što vas može dovesti do cilja. Zapišite ovo na komadiće papira i zakačite na vidno mesto u kući i na radnom mestu:

  • Redovno se krećite. Pronađite sport koji vam odgovara, bilo da je to plivanje, igranje fudbala sa prijateljima u parku, pridružite se pešačkoj turi nekog planinarskog društva ili se jednostavno raspitajte u najbližem fitnes centru o programima koje nude. Ono što je najbitnije jeste da fiksirate termine za vežbe. Zacrtajte da, na primer, svakog ponedeljka, srede i petka u 7 uveče vežbate, i neka vam to bude prioritet. U to vreme nema drugih aktivnosti, gledanja serije, odlaska u šoping, ćaskanja s prijateljima. To je vreme rezervisano isključivo za unapređivanje vašeg tela.
  • Planirajte obroke. Prošetajte do pijace, nakupujte povrća za celu nedelju i danas planirajte obroke za sutra. Ako čekate da žestoko ogladnite, nećete moći da se kontrolišete. Jedite pet malih obroka dnevno, uvek u isto vreme. Količina hrane u tanjiru ne treba da bude veća od raširene šake. Za kuvanje koristite kvalitetna, nerafinisana ulja, izbacite industrijske začine i koristite namirnice u izvornom obliku. Ne znate šta se sve krije u prerađevinama, pa je najbolje da na njih zaboravite. Napravite svoju paštetu, sos, umak… Nemojte jesti hranu samo zato što vam je žao da je bacite. Vaš stomak nije kanta za smeće. Ako vam je i dalje teško da se kontrolišete, potražite pomoć nutricioniste.
  • Izbacite ili svedite na minimum unos alkohola. Jedna čaša vina ili rakijca uz obrok je u redu, ali ne više od toga. Osim što je alkohol sam po sebi štetan, veoma je kaloričan. Takođe, eliminišite u potpunosti gazirana pića i industrijske sokove. Napravite svoj sok, izmiksajte kvalitetno voće i povrće u blenderu. I, što je najbitnije – pijte dosta vode. Ako ne volite vodu, dodajte u nju par kapi soka svežeg limuna ili narandže. Stavite grančicu sveže nane i malo rendanog đumbira. To će vam dodatno pročistiti organizam i pojačati imunitet.
  • Klonite se duvana. Cigarete uništavaju pluća i krvne sudove u celom telu pa i u reproduktivnim organima, narušavaju ten a smetaju i ljudima u vašoj okolini. Duvan je štetan sam po sebi, ali i zbog aditiva koji se dodaju u cigarete. Ako pušite zato što ste nervozni, pronađite alternativu: valerijana, matičnjak, divlji origano, bosiljak… priroda nam je dala dovoljno izbora. Fizička aktivnost će takođe smanjiti nervozu i aktivirati ’hormone sreće’. Ako osećate potrebu da uposlite ruke, uzmite neki ručni rad, bavite se stolarijom, slikanjem, presujte suvo lišće i napravite kolaž, nabavite bojanke za odrasle… Ili jednostavno tu energiju utrošite na pripremanje zdravih obroka.

A evo kako priroda može da vam pomogne:

*Femisan A kapi balansiraju hormone i utiču na generalno reproduktivno zdravlje žene.

*Alfa Aktiv kapsule za muškarce poboljšavaju kvalitet sperme, daju energiju i izdržljivost telu, jačaju srce i libido.

*Optima Forma kapi sprečavaju mentalnu i fizičku iscrpljenost, depresiju, posledice stresa i olakšavaju san.

*Equigal kapi pomažu kod prekomerne težine, čiste organizam od toksina, ublažavaju osećaj gladi i regulišu varenje.

*Disan pomaže pušačima da ostave cigarete, smanjuje želju za duvanom, ublažava pušački kašalj i čisti pluća.

Porazgovarajte iskreno sami sa sobom, definišite svoj problem i krenite u akciju. Na vama je da donesete odluku, a Herba Svet je tu da vas podrži!

Plantago, naše blago

Ima jedna korovska biljka o koju se svakodnevno spotičemo, kojom smo okruženi, gazimo je, i najčešće je ni ne primećujemo. A nismo ni svesni koliko može da nam pomogne.

Po mitologiji, nastala je od devojke koja je stajala uz put i čekala… toliko dugo da je pustila koren i pretvorila se u biljku krajputašicu. Kasnije je u Hrišćanstvu postala simbol staze koja vodi do Hrista. Stari Rimljani su je privijali na rane, a američki Indijanci koristili kod ujeda zmija i insekata. Plinije je pominje kao lek za čireve, stari Sasi su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, Asteci su je redovno jeli, Galen je zapisao da list ove biljke hladi upaljeno tkivo i izvlači gnoj, kod Kineza se koristi preko 2000 godina, a u našem narodu od pamtiveka.

Bokvica, Plantago, čuvena je od davnina po svojim lekovitim svojstvima. Postoje dva lekovita varijeteta ove biljke, muška, Plantago lanceolata sa dugačkim listovima, i ženska, Plantago major, širokolista.

Jedna od najčešćih upotreba bokvice je za lečenje disajnih organa. Bokvica i med su dobitna kombinacija za suzbijanje kašlja, bronihtisa i astme. Pored toga, odlična je za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana, kod nateklih žlezda, desni koje krvare, zubobolje, lečenja kožnih bolesti, opekotina, modrica, promrzlina, akni, rozacee, plikova i žuljeva na tabanima i rukama, hemoroida, menstrualnih odliva, čira, visoke temperature, a ima i veoma blagotvorno dejstvo na stomak. Može se i jesti – sveža, u salati, barena uz ostalo zeleno lisnato povrće, ili se može izmiksati i piti za detoksifikaciju organizma.

Muška bokvica
Ženska bokvica

Ono što je lekovito u listu bokvice su saponini i sluz koji blagotvorno deluju na organe za disanje, ali i stvaraju zaštitni film na ranama i dezinfikuju, tanini koji pomažu da se toksini izbace iz tkiva, alatonin koji podstiče stvaranje novih ćelija što je bitno za kožna oboljenja i rane, glikozidi i antibiotici koji sprečavaju infekciju, silikatna kiselina koja pomaže u lečenju herpesa kao i kalijumova so koja pomaže u obnavljanju tkiva. Među herbalistima, bokvica je cenjena jer je jedna od retkih biljaka koja ima sposobnost da izvuče trn, prljavštinu, gnoj i infekciju iz rane.

Osim što leči plućne tegobe, bokvica je odlična i za pušače koji žele da ostave duvan, jer smanjuje potrebu za cigaretama, a istovremeno leči pušački kašalj.

Sebastian Knajp (Sebastian Kneipp), čuveni bavarski sveštenik i herbalista, opisao je krajem 19. veka kako se bokvica koristi u narodu:

 ’Kada bi se seljaci u polju posekli tokom rada, potražili bi list bokvice i snažno ga stiskali sve dok iz tog tvrdoglavog lista ne krene nekoliko kapi. Ovaj sok bi stavili ili direktno na ranu, ili bi nakvasili njime komad platna i stavili ga preko rane. Ako list nije moguće iscediti,onda ga treba istrljati dok ne postane vlažan i mekan, pa ga previti preko rane.’ Na pitanje da li postoji opasnost od tetanusa, Kneipp je odgovorio da bokvica sprečava komplikacije. ’Ova biljka sastavlja raširenu ranu kao zlatne niti, i kao što se rđa ne hvata na zlato, tako se ni nečistoće ni mušice neće hvatati na bokvicu.’

Knajp je bio veliki zagovornik primene bokvice spolja i iznutra. Propovedao je kako je najbolje biljku skupljati u proleće, gnječiti je i piti njen sok kao lek za brojne tegobe i izbacivanje otrova iz tela, ili piti čaj od sušenog lista protiv sluzi u plućima.

Dakle, od sad kada hodamo duž puteva i stazica, na ovu neuglednu biljku nećemo gledati istim očima. Bokvica je istinsko blago, a njena široka primena čini je nezaobilaznim sastojkom u kućnoj apoteci.