Tag Archives: dobre bakterije

Naša najvažnija simbioza

Naše mentalno zdravlje, raspoloženje, imunitet, endoktrini sistem, koža, kosa, vitkost, zavisi prevashodno od mikroorganizama koji žive u našim crevima. Zvuči paradoksalno, ali istina je da je to najvažnija zajednica, najkorisnija simbioza u našem životu. Na prvi pogled naš sistem za varenje deluje smešno jednostavno: to je jedna duga ’cev’ u koju ulazi hrana koju pojedemo, da bi na kraju izašlo ono što je nesvareno. Ali u njemu je najbitnije to što se ne vidi golim okom. Svako od nas, u normalnim okolnostima, u crevima ima 300 do 500 različitih vrsta bakterija. Većina njih nam održava zdravlje.

Često, u želji da smršamo i budemo lepši, a naročito ako to činimo naglo i nepromišljeno, ne razmišljamo o našim nevidljivim ’pomagačima’ iz dubine digestivnog trakta. Oskudna ishrana, posebno siromašna dobrim bakterijama, narušiće nam balans u crevima što može ostaviti dugoročne negativne posledice. Jedna od posebno štetnih navika u ishrani je upotreba veštačkih zaslađivača. Studije su pokazale da zamene za šećer mogu izmeniti naš mikrobiom, crevne bakterije, koje su veoma bitne za metabolizam. I tako, u želji da na brzinu smršamo, činimo upravo suprotno – dugoročno narušavamo sopstvene šanse za vitkost.

Danas se zna da je rafinisani šećer veliko zlo i da je jedan od glavnih krivaca za niz oboljenja, uključujući i dijabetes i Alchajmerovu bolest. Ali šećer ima još jednu mračnu stranu: on stimuliše rast kandide, ’loše bakterije’ koja inače živi u određenom, kontrolisanom broju u našim crevima, a kada se kandida nekontrolisano namnoži, uništava nam zaštitni sloj sluznice. Ovu nezgodnu bakteriju, kada se jednom otme kontroli, veoma je teško obuzdati, a jedan od znakova da je imamo previše je velika želja za slatkišima.

Često nismo ni svesni koliko šećera unosimo, jer njega ima u ogromnim količinama u prerađevinama, čak i onim slanim, a pored šećera prerađevine sadrže i emulgatore – dodatke koji poboljšavaju teksturu, ukus i produžuju rok trajanja hrane. Po nekim studijama, emulgatori mogu izazvati upalne procese u crevima i poremetiti crevnu floru.

Ali sigurno najveći neprijatelj mikrobioma su antibiotici. Antibiotik u bukvalnom prevodu znači ’protiv života’. Zaista, kada ih uzimamo, a naročito kada je to bespotrebno i na svoju ruku, uništavamo život u svojim crevima. Antibiotici se koriste kako bi se uništile loše bakterije koje izazivaju oboljenje. Međutim, oni sami po sebi nisu selektivni, pa u tom procesu pobiju sve na svom putu, uključujući i naše dobre i korisne bakterije. Zato antibiotike treba koristiti isključivo i samo kada je to neophodno, striktno po preporuci lekara.

Kada nam je poremećen mikrobiom, naše telo se buni, ali simptomi koje osećamo često se ne povezuju sa stomakom. Poremećena crevna flora može se manifestovati kroz osipe na koži, poput ekcema. Loša ishrana može dovesti do upale creva koja više nisu u stanju da obavljaju svoje funkcije, pa dolazi do ’curenja’ nekih proteina iz creva u organizam koji mogu izazvati alergijske reakcije.

Kako se najveći deo serotonina, hormona koji utiče na naše raspoloženje i zdrav san, proizvodi u digestivnom traktu, poremećen mikrobiom se može manifestovati kroz pojačan osećaj stresa, neraspoloženje i nesanicu. Nesanica je, potom, okidač za niz poremećaja, na primer fibromialgiju koju istraživanja povezuju s poremećajem sna.

Poremećen mikrobiom može izazvati krupne varijacije u našoj telesnoj masi. Možemo naglo smršati, ali se i ugojiti. Telo nije u stanju da apsorbuje neophodne hranljive materije, reguliše nivo šećera u krvi i pravilno skladišti masti. To vodi u insulinsku rezistenciju dok nam apetit neprekidno raste jer telo konstantno traži nutrijente.

Dobre bakterije u crevima regulišu naš imunitet, a jedan od najgorih poremećaja koji nam se može desiti usled njihovog disbalansa je autoimuno oboljenje. Brojna su istraživanja koja su dokazala da sistemske bolesti nastaju kada se creva upale. Kada do njih dođe, teško ih je prepoznati i dijagnostifikovati, pa jedna bolest lako vodi u drugu. Lupus, Hašimotovo oboljenje, reumatski artritis, oboljenja su koja se ne mogu izlečiti, već se samo mogu odgovarajućom, doživotnom terapijom držati pod kontrolom.

Danas imamo čitavu poplavu raznoraznih netolerancija na određene vrste hrane koje su direktno povezane s disbalansom dobrih bakterija u digestivnom sistemu. Simptomi su obično otežano varenje, ekstremno nadimanje, dijareja ili zatvor, bol u stomaku, grčevi i mučnina. Ali ona može izazvati i simptome koje je teško povezati s varenjem, na primer bolove u zglobovima ili mišićima, psihičke smetnje, nesanicu, probleme s disanjem ili glavobolju i migrenu. Netolerancija ili intolerancija na hranu nam može značajno narušiti kvalitet života, ali i dovesti do hroničnih stanja.

Sve se ovo lako da sprečiti. Kvalitetna i zdrava ishrana, naročito ona bogata fermentisanom hranom i probioticima, kao što su kiseli kupus, jogurt i kefir, ’nahraniće’ naše nevidljive prijatelje u crevima koji će nam, u znak zahvalnosti, dati ono najvažnije – zdravlje. Zato zaboravite na nagle dijete, izgladnjivanje, ili na suprotno: prejedanje, naročito prerađevinama, masnim testima i slatkišima. Kontrolisana, zdrava ishrana, kvalitetne namirnice u što izvornijem obliku, uneće radost u naša creva. A kada dođe do viška kilograma kojih želimo da se rešimo, najbolje je da im pristupimo promišljeno, taktično i temeljno. Najbolji način da zdravo smršamo je da prigrlimo zdrav način života i da ga zadržimo. Kilogrami će onda sami postepeno nestajati.

U tom procesu nam može pomoći i Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam poboljšati i olakšati varenje, odstraniti gasove, eliminisati zatvor i višak vode koja se zadržava u organizmu. Uz Equigal stomak je ravan, celulit nestaje i kilogrami se kontrolisano gube.

Digestivni Jin i Jang

Kada pomislimo na bakterije, prva reakcija je odbojnost. Ali nisu sve bakterije štetne. Neke rade i u našu korist. Da nije bakterija, naše varenje, imunitet i opšte zdravlje bili bi drastično narušeni. Korisne bakterije treba kako unositi u organizam, tako i hraniti. Zato su nam potrebni probiotici i prebiotici.

Probiotici su kulture bakterija koje blagotvorno deluju na naš sistem za varenje. Oni ne samo pomažu varenje, već i sprečavaju štetne bakterije da se namnože i izazovu disbalans u crevima.

Prebiotici su hranljive materije kojima se dobre bakterije hrane, naročito vlakna, koja se prerađuju u tankom crevu da bi najveći posao odradile u debelom crevu u kom je nastanjena većina korisnih bakterija.

Priroda se postarala da dobre bakterije nastani u našem digestivnom traktu. Tek kada se njihov balans poremeti, zbog loše ishrane, stresa, pada imuniteta i naročito nakon upotrebe antibiotika i kortikosteroida, osećamo ozbiljne posledice. Jedna od njih je i nekontrolisano razmnožavanje kandide, gljivice koja inače prirodno živi u nama i ne šteti nam, sve dok se ne otme kontroli. Kada imamo manjak korisnih bakterija u crevima, Candida albicans može izazvati poremećaj varenja, ali i oboljenja kože, sluzokože, noktiju, organa, omesti vaginalnu floru i floru u ustima. Kandida se hrani šećerima i voli kiselu sredinu. U crevima podstiče stvaranje gasova i grčeva i izaziva proliv. Otrovi koji se pritom ispuštaju i dospevaju u krv znatno opterećuju jetru.

Dobre i loše bakterije u digestivnom traktu

Kako se osećamo kada nam se kandida prekomerno nazmnoži u crevima? Letargični smo, umorni, ošamućeni, depresivni, boli nas glava, bole nas mišići, nismo u stanju da se koncentrišemo, nadimamo se, imamo zatvor ili proliv, grčeve u crevima, i mnogo nam se jede slatko. Kao da nas je zaposeo neki vanzemaljac koji je isključio naše dugme za slobodnu volju i diktira nam šta da radimo. I onda posežemo za slatkišima, a kandida uživa i baškari se, jer je šećer njena omiljena hrana i pomaže joj da se još više množi.

Kandida

Ako ne reagujemo i ne rešimo odmah problem, naš imunitet će sve više stradati. Kandida će nas zatrpati toksičnim supstancama, virusi će nas sve više napadati, i vrlo je verovatno da ćemo dobiti neko od autoimunih oboljenja. Otvoren je i put alergijskim reakcijama pa ćemo postati preosetljivi na mnogo toga što smo pre bez problema tolerisali.

Kandida se može tretirati lekovima, međutim ako joj ne oduzmemo ono čime se hrani, vratiće se. Zato je neophodno potpuno izbaciti skrob i šećere tokom dužeg vremenskog perioda, najmanje par meseci. Ali najbolje je da uopšte ne dopustimo da nam se ovakav disbalans desi. To možemo postići tako što ćemo negovati svoje dobre, korisne bakterije. Koja hrana je bogata probioticima i prebioticima?

  • Jogurt i kefir. U slučaju kandidijaze se ne preporučuju nikakvi šećeri, pa ni laktoza koje ima u mleku i mlečnim proizvodima. Međutim, pošto se kefir pravi pomoću kefirne gljive koja se hrani laktozom, on je bezbedan i kod prekomerno razmnožene kandide. Bitno je uzimati kefir koji sami napravimo od kefirne gljive, ne industrijski. Takođe, najbolje je kupovati običan jogurt, onaj kome nisu dodati šećeri i pojačivači ukusa.
  • Fermentisana hrana. Kiseli kupus, kimči (prirodno ukiseljeno povrće), miso (pasta koja se koristi u istočnjačkoj kuhinji, od fermentisane soje), umeboši šljive.
Kimči, prirodno ukiseljeno povrće
  • Alge. Spirulina i hlorela su mikroalge koje hrane dobre bakterije u crevima, ali i daju energiju.
  • Kombuha. Čaj fermentisan pomoću ove gljive bori se ne samo protiv kandide, već i ešerihije koli.
  • Beli luk. Sjajan izvor prebiotika, a pritom i prirodni antibiotik.
  • List maslačka. Osim što ima dobra vlakna, prepun je vitamina i minerala i prirodni čistač organizma.
  • Banane. Obiluju vlaknima, naročito pre nego što skroz sazre, i bogate su kalijumom.
  • Praziluk. Sadrži čak 16% inulinskih vlakana, kao i flavonoide koje štite telo od oksidativnog stresa.

  • Ovas. Sadrži veliku količinu beta-glukana koji hrani dobre bakterije, snižava loš holesterol i reguliše nivo insulina.
  • Jabuke. Pektinska vlakna povećavaju buturate, masne kiseline koje hrane dobre bakterije i uništavaju loše.
  • Kakao. Sjajan izvor flavonoida sa jakim prebiotskim dejstvom.
  • Laneno seme. Sadrži do 40% rastvorivih vlakana, kao i antioksidante koji se bore protiv kancerogenih ćelija.

Šta još, pored unošenja ovih namirnica, možemo učiniti da očuvamo dobar balans korisnih bakterija?

  • Više kretanja,
  • manje stresa,
  • dovoljno sna i
  • najbitnije: kontrolisana telesna težina. Višak kilograma povezan je sa prekomernom konzumacijom skrobaste i slatke hrane koja remeti balans bakterija.

Tu je još jedan prirodni asistent: Equigal. Kombinacija lekovitog bilja u ovom prirodnom preparatu povoljno deluje na digestivni sistem, olakšava varenje, pokreće peristaltiku, čisti jetru, i pomaže nam da regulišemo telesnu težinu.