Tag Archives: equigal

’Čokoladni krem’ od dunja

Dunje su još jedan simbol jeseni, njihov miris nas neizostavno vraća u detinjstvo i seoske kuće gde nas gledaju vrha neke vitrine ili ormara, ali osim što je dekorativna i mirisna, dunja je veoma zdravo voće. Dunja sadrži dosta dijetetskih vlakana, tanina i pektina, prepuna je vitamina C, provitamina A, vitamina B1 i B2 i niacina. Tu je i ’vitamin B17’, odnosno amigdalin koji štiti ćelije od karcinoma. Sadrži i korisne minerale: gvožđe, kalcijum, kalijum, bakar, magnezijum, natrijum…

Dunja nas štiti od infekcija, pomaže varenje, čuva pluća i leči kašalj, a vrlo je efikasna kod anemije. Ovde vam predstavljamo jedan jednostavni recept koji je namenjen za podizanje energije i jačanje krvi. Idealan je za osobe sa manjkom gvožđa. Kada želimo da smršamo, vrlo lako padamo u zamku da ne unosimo dovoljno gvožđa. Još ako naporno vežbamo, gvožđe nam je neophodno kako bismo ćelije snabdeli dovoljnom količinom kiseonika. Ovaj krem od dunja će nam dati dovoljno energije i gvožđa, a sadrži malo kalorija. Što je najvažnije, uopšte ne sadrži ‘prazne’ kalorije.

Od sastojka je potrebno:

  • 3 lepe, zdrave dunje
  • 15 urmi bez koščica
  • 1 šolja oraha
  • sok od pola limuna
  • 3 u vrh pune kašike kvalitetnog kakaa, najbolje organskog, bez dodatog šećera.

Dunje oprati, iseći na četvrtine (ostaviti koru) i izvaditi samo srce sa koščicama. Seckati na kockice i odmah stavljati u vodu. Orahe i urme iseckati.

Ocediti dunje, staviti u plitku šerpu sa vrlo malo vode na dnu. Staviti na ringlu da provri, smanjiti vatru na najslabije i poklopiti. Dinstati dunje dok se ne raspadnu. Povremeno promešati i dodavati po vrlo malo vode, po potrebi. Na pola dinstanja dodati seckane urme.

Kada dunje skroz omekšaju, izgnječiti ih grubo presom za pire krompir. Dodati limunov sok. Polako umešati kakao u smesu, pa dodati seckane orahe i sjediniti.

Ovom smesom možemo puniti papirne korpice (prethodno ih posuti kakao prahom, da se smesa ne zalepi), možemo je sipati u manje dezertne posude, ili je jednostavno presuti u teglu i čuvati u frižideru.

Jedan zalogaj – kašičica je dovoljna da nam podigne energiju, a malokrvnim osobama jedna kašičica na dan definitivno jača krv. Dunje, urme, orasi i kakao prepuni su gvožđa.

Trudite se da u svoju ishranu unesete kvalitetnu hranu, bogatu korisnim sastojcima. I ne zaboravite da popijete Equigal.

Hormoni za vitkost

Osim genetike, stresa, ishrane, količine i vrste unetih kalorija i njihove potrošnje, postoje i drugi faktori koji utiču na našu telesnu masu. Zapravo, moglo bi se reći da oni vode glavnu reč. Telom vlada hemija, i svaki put kada se elementi unutar njega poremete osećamo posledice. Naš organizam je pod diktaturom hormona koji izdaju instrukcije telu da li da čuva masnoće ili da ih sagoreva. Oni su tu od pamtiveka, i našem pretku su pomogli da preživi i opstane. Danas, kada se ne suočavamo sa problemima koje je taj isti naš predak imao, ovi hormoni mogu lako ‘steći pogrešan utisak’ i izdati telu pogrešne komande.

Da vidimo ko u nama vodi glavnu reč.

Kortizol je hormon stresa. Nekada je našem pretku pomagao da u sekundi odreaguje na situacije koje su mu mogle ozbiljno ugroziti život. Danas smo retko u situaciji da na nas reži čopor gladnih zveri ili da nismo u stanju da se sakrijemo od elementarne nepogode. Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde kako bi sprečile da nivo šećera u krvi padne ispod normale. I zato, kada smo pod stresom, koji, doduše, ne može da se meri s onim kog je doživljavao naš predak, mi tražimo utehu u slatkišima. Na taj način dajemo telu dovoljno snage da se suoči sa izazovima. Problem je što nam kortizol, kako bi nam uštedeo energiju, usporava metabolizam. A svi znamo kuda to vodi – višku kilograma. Naročito pošto su danas zveri sa kojima se suočavamo obično ‘u fraku’, pa nema potrebe da pretrčimo kilometre bežeći od njih i na taj način potrošimo višak kalorija.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Našim ćelijama je neophodna glukoza kao izvor energije. Nakon obroka, nivo glukoze raste, na šta pankreas dobija signal da treba da otpusti određenu količinu insulina pomoću kog će glukoza dospeti do ćelija. Osim što obezbeđuje neophodnu energiju, insulin skladišti masti. Ako nam je insulin visok, telo će nam praviti ’sarmice’ oko struka.

Naša štitasta žlezda proizvodi tiroidne hormone, T3 i T4 kako bi podstakla lipolizu – razgradnju masti. Štitnjača je glavni pogon našeg metabolizma koji nam održava čitav sistem. Ako imamo nizak nivo tiroidnih hormona, naš metabolizam se usporava. To automatski povlači višak kilograma, ali i osećaj umora i bezvoljnosti. Organizam nije u stanju da se normalno drenira, pa se tečnost nakuplja u tkivu zbog čega se osećamo oteklo. Hipotireozu je najbolje sprečiti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, a kada do nje dođe, neophodna nam je pomoć lekara.

Kada završimo s obrokom, potrebno je dvadesetak minuta da osetimo sitost. Za taj osećaj zadužen je leptin. Njega luče ćelije masti koje mozgu šalju signal da smo siti. Leptin kontroliše metabolizam i signalizira ćelijama da li da masti sagorevaju, ili ih sačuvaju za crne dane. Ako nam je nivo leptina nizak, osećaćemo konstantnu glad, a naše telo će sav višak koji pojedemo sačuvati u obliku masnih naslaga. Nivo leptina je povezan sa snom, pa ako često patimo od nesanice ili se namerno lišavamo sna, nećemo ga imati dovoljno. Zato se i kaže da je dobar san neophodan za lepotu.

Reproduktivni hormoni treba našem telu da signaliziraju kada da štede energiju koja je potrebna za razvoj ploda i normalnu trudnoću. Žene inače imaju veći procenat masti u telu od muškaraca baš iz tog razloga. Previše estrogena u odnosu na progesteron izaziva insulinsku rezistenciju koja navodi telo da štedi masti.  Višak estrogena izaziva veći osećaj gladi i želju za određenim vrstama hrane, najčešće slatkišima i testom. On može uticati i na rad štitaste žlezde i usporiti ga. Testosteron utiče na kontrolu šećera i rast mišića. Kako nivo testosterona opada s godinama, i kod muškaraca i kod žena, tako smo sve podložniji gojenju i opada nam mišićna masa. Sama gojaznost utiče direktno na smanjenje nivoa testosterona.

Kako da omogućimo dobar balans hormona u organizmu? Jednostavno, zdravim životom. Neophodni su nam:

  • zdrava ishrana, bogata vitaminima i mineralima
  • redovni obroci
  • dobra hidratacija
  • fizička aktivnost
  • eliminacija stresa
  • dobar imunitet
  • dobar san.

Svi znamo da nas danas tempo života često sprečava da u potpunosti vodimo računa o sebi i sve više odvaja od naše istinske prirode. Zato su tu preparati za povratak prirodi. Equigal će nam pomoći da uspostavimo balans, izbacimo toksine, skinemo višak kilograma i normalizujemo varenje. Optima Forma će nam omogućiti zdrav san, i tako normalizovati nivo leptina. A Femisan A će uravnotežiti reproduktivne hormone žena, dok je Alfa Aktiv tu za muškarce.

Kuglof s bundevom

Iskoristite plodove jeseni i napravite ovaj izdašni i zdravi kolač s bundevom.

Od sastojaka je potrebno:

  • 4 jaja
  • 2,5 čaše (od 2dl) speltinog brašna
  • 1/2 čaše ovsenih pahuljica
  • 1/2 čaše ovsenih mekinja
  • 1 čaša kefira ili jogurta
  • 1 čaša šećera, najbolje od kokosa, ili meda
  • 1/2 čaše maslinovog ulja
  • 1 čaša pasirane, pečene bundeve
  • Prašak za pecivo
  • Prstohvat soli
  • 1 kašičica mešavine začina: oraščeta, karanfilića, cimeta i malo crnog bibera (’Quatre Epices’)
  • 1 dodatna kašičica mlevenog cimeta
  • Vanilin štapić ili kašičica ekstrakta
  • 1 čaša grožđica
  • 1 čaša lomljenih oraha
  • Malo putera za podmazivanje kalupa

Uključiti rernu na 180 stepeni. Dobro ulupati jaja mikserom, pa dodavati naizmenično suve i tečne sastojke. Na kraju dodati bundevu, umutiti, pa sipati grožđice i orahe i izmešati varjačom.

Sipati u dobro podmazan kalup za kuglof, staviti u već zagrejanu rernu i peći sat vremena. Ista ova smesa može se peći u običnom plehu (đuveču) ili onom za komisbrot, samo nakon 45 minuta pečenja treba proveriti kolač, da ne zagori, najbolje zabadanjem tankog noža ili drvenog štapića, koji, kad se izvuče, treba da bude gladak, bez nalepljenog testa.

Ovaj kolač je prepun zdravih vlakana koji će vam omogućiti dobru probavu, kao i antioksidanata, vitamina i minerala koji će vam održati nivo energije i sitost. Jedna kriška je dovoljna za bogatu užinu. Uživajte u mirisima jeseni, a vaše telo će uživati u kvalitetnim sastojcima.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Bundeva

Priroda svako godišnje doba obeleži posebnim plodovima, a naše telo, po završetku leta, oseti snažnu potrebu za drugačijom vrstom hrane. Bundeva je simbol jeseni. U Severnoj Americi je veoma bitna jer je i zaštitni znak praznika Halloween, Svih Svetih, poznatijeg kao Noć veštica, koji se obeležava 31. oktobra. Bundeva je i poreklom iz Amerike, smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo. Američki doseljenici su je dobili od Indijanaca, pa je postala simbol još jednog praznika – Dana zahvalnosti.

Noć veštica je paganski praznik sa korenima u drevnoj keltskoj proslavi žetve, Samajn. Kelti su verovali da se tog dana duše mrtvih vraćaju kako bi uništile useve, pa bi druidi na lomačama prinosili žrtve da bi ih umilostivili. Tom prilikom nosili su životinjske glave i kožuhe, i taj običaj danas je prenesen na kostimirane zabave. Za Noć veštica dube se bundeve i od njih se prave lampe, a na trpezi su česti kolači i pite od bundeve. I kod nas je bundeva cenjena, a gaji se naročito u Vojvodini. U Kikindi se krajem septembra odražavaju ’Dani ludaje’ posvećeni tikvama i bundevama.

Cucurbita pepo, bundeva, ne samo da je simbol jeseni i neraskidivi deo mitova i legendi, već je veoma zdrava i lekovita namirnica. Može se jesti u svim oblicima, slana i slatka, od nje se mogu spremati čorbe, prilozi i poslastice. Veoma je zasitna i može nam pomoći da smršamo i održimo vitku liniju. Osim što je njen plod jestiv, semenke su veoma zdrave i lekovite i od njih se pravi kvalitetno ulje.

Pa da vidimo zašto je bundeva zdrava:

  • Prepuna je vitamina i minerala: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, folna kiselina, niacin, kalcijum, fosfor, kalijum i gvožđe
  • Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina, naročito omega 3 i 6 koje nam daju energiju, štite reproduktivni i centralni nervni sistem
  • Sadrži beta karotin, antioksidant koji čuva organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala, sprečava razvoj tumora i jača imunitet, ali i hrani kožu i sprečava melanom
  • Veoma je dobra za varenje, prepuna je dobrih vlakana koji pospešuju rad creva, sprečavaju upale, karcinom debelog creva i hemoroide
  • Ima protivupalni efekat i pomaže kod artritisa, reume i gihta, ali i kod upala i bolesti kože – psorijaze i ekcema
  • Karotin koji joj daje narandžastu boju, štiti oči, naročito mrežnjaču i sprečava kataraktu
  • Bundevino ulje dovodi do smanjenja holesterola u krvi, štiti krvne sudove, sprečava i ublažava proširene vene. Kod proširenih vena preporučuju se obloge od rendane bundeve
  • Ulje takođe štiti urinarni sistem, sprečava upale bešike i pojavu kamena u bubrezima, a semenke štite prostatu. Bundeva je diuretik, pomaže nam da izbacimo višak vode iz organizma
  • Seme bundeve je odličan lek protiv dečjih parazita – glista i pantljičare
  • Ima malo kalorija a zasićuje – 100 grama bundeve ima samo 30 kalorija, pa održava ravnomeran nivo insulina u krvi, i odlična je u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa
  • Sok bundeve je dobar kod upale jajnika i olakšava tegobe u menopauzi. Bundeva uravnotežava hormone a kod muškaraca seme bundeve poboljšava kvalitet sperme.

Zato, pravac na pijacu, odaberite neki lep komad bundeve, i ako nemate mnogo ideja i vremena da se njome bavite, jednostavno je stavite u rernu i ispecite. Zamenite večeru komadom pečene bundeve i uživajte u njenom ukusu, kao i u osećaju da ste uradili nešto dobro za svoje telo.

I ne zaboravite Equigal!

Kalijum za ravnotežu

Minerali su nam neophodni za normalno funkcionisanje, a jedan od najvažnijih, bez kog nam nema života, je kalijum. Kalijum je elektrolit, glavni međućelijski katjon koji učestvuje u ćelijskim kontrolnim mehanizmima, kao što je prenos mišićnih i nervnih nadražaja i prenos glukoze u ćeliju. On je zaslužan za ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporučena dnevna doza kalijuma je 4700 mg, što se lako može uneti ishranom, a njegova apsorpcija dešava se u tankom crevu.

Kalijum je bitan jer omogućava detoksikaciju organizma, pravilan rad srca, bubrega, funkcionisanje creva i mišića. Ako dosta vežbamo, bavimo se napornim fizičkim radom i previše se znojimo, možemo osetiti umor, vrtoglavicu i lupanje srca. To su znaci da nam treba kalijuma. Ako telo duže vremena lišimo kalijuma, osećaćemo hronični umor, nedostatak energije i česte nesvestice, nesanicu, porašće nam krvni pritisak, imaćemo grčeve u mišićima, aritmiju, peckanje, trnjenje u rukama i nogama, osećaj nadutosti, zatvor i čestu potrebu za mokrenjem zbog poremećaja rada bubrega. U ekstremnim situacijama nedostatak kalijuma može izazvati halucinacije, depresiju i poremećaje psihe.

Pored preteranog znojenja i fizičkog napora, možemo gubiti kalijum kod dijareje, iscrpljujućih dijeta, kod prekomernog unosa alkohola, prilikom upotrebe antibiotika ili kod dijabetesa koji zahteva insulin, zbog manjka folne kiseline i poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, ako koristimo preterano dijuretike ili kod hormonalnog poremećaja koji uzrokuju porast krvnog pritiska. Naravno, još jedan razlog nedostatka kalijuma može biti loša ishrana.

Istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kalijumom može smanjiti rizik od moždanog udara za 20% i značajno sprečiti pojavu niza koronarnih oboljenja. Ovaj mineral možemo uneti putem suplemenata, međutim preterana upotreba može nas odvesti na suprotnu stranu, do hiperkalijemije. Zato je najbolje unositi ga prirodno, putem ishrane.

Ako nam je cilj da smršamo, nikako nije dobro da se iscrpljujemo, već da napravimo mudar plan ishrane koji će nam omogućiti dovoljan unos vitamina i minerala. Da vidimo koje namirnice imaju najviše kalijuma:

Eto zašto je banana dobar izbor prilikom napornog treninga, zašto je u Meksiku popularan gaspačo, hladna paradajz-supa, kada upeče zvezda, ili ajran, hladni jogurt u Turskoj. Naš organizam je pametan i samo je potrebno da ga slušamo.

Dakle, ako želimo vitku liniju, treba da vežbamo, vodimo računa o elektrolitima, mudro se hranimo, a tu je i dodatna pomoć – Equigal.

Vlakna za vitkost

Šta je to što nam reguliše varenje, omogućava redovnu stolicu, izbacuje toksine iz organizma i pomaže regulaciju holesterola i šećera, čuva krvne sudove i creva, a pomaže nam i da smršamo?

Vlakna. Dnevno nam je potrebno 25-30 grama vlakana, a njihove blagodeti višestruko je dokazala nauka. Rađene su brojne studije koje su pokazale da unošenjem dovoljne količine vlakana čuvamo čitav organizam.

Bitno je da znamo da napravimo razliku između dve vrste:

  • Nerastvoriva vlakna: pšenica i druge žitarice u integralnom obliku, osim ovsa i ječma, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kupusnjače, tikvice, bundevine semenke, luk, paradajz, grožđe…
  • Rastvorljiva vlakna: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), ovas i ovsene mekinje, ječam, laneno seme, šargarepa, krastavac, celer, bobičasto voće, citrusi, jabuke, kruške, psilijum…

Nerastvoriva vlakna igraju bitnu ulogu u procesu varenja i izbacivanju štetnih materija, omogućavaju zdravu i laku stolicu, a njihov nedostatak uzrokuje zatvor i gomilanje toksina. Ali još bitnija su ona rastvoriva: ona upijaju vodu u crevima, omekšavaju sadržaj i na taj način olakšavaju njegov prolazak kroz digestivni sistem. Stvaraju i povoljnu sredinu za razvoj korisnih bakterija koje su neophodne za varenje. Na taj način sprečavaju oboljenja creva i nastanak hemoroida. Rastvoriva vlakna ubrzavaju izbacivanje masnoća iz organizma i imaju funkciju u regulaciji holesterola pa nam na taj način čuvaju krvne sudove i regulišu pritisak. I ne samo to. Ona usporavaju apsorpciju šećera i tako pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi i sprečavanju dijabetesa.

Dobro varenje znači i dobru i zdravu kožu, pa se unosom dovoljne količine vlakana mogu izbeći upale, osipi i akne. Rađene su i studije koje su sugerisale da vlakna čuvaju ne samo digestivni sistem već i reproduktivni kod žena – čak sprečavaju karcinom materice i jajnika.

Hrana bogata vlaknima ima nisku kalorijsku vrednost, daje nam osećaj sitosti i sprečava napade gladi jer održava stabilan nivo insulina. Zato, ako želimo da smršamo, treba da se postaramo da unosimo dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća. Hranu treba jesti u izvornom obliku, kad god je moguće sa ljuskom. A ako preteramo, organizam će nam javiti: nadimanje, gasovi i proliv najčešća su neželjena pojava. Zato, kao i u svemu, i u unosu vlakana treba imati meru.

Kako pojačati unos vlakana? Stavite kašiku ovsenih mekinja u jutarnju kašu, ili isprobajte neke od naših recepata za zdrave štanglice ili krekere:

http://herbaroom.com/zdrave-energetske-stanglice/

http://herbaroom.com/zdravi-krekeri/

Izbacite proizvode od belog brašna, zamenite ih integralnim, pojedite jabuku kad god se setite, dodajte kuvana zrna pasulja ili leblebija u salatu…

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zašto su kardio vežbe važne?

I pre svega – šta su kardio vežbe? To su vežbe koje ubrzavaju rad srca. Prilikom ove vrste vežbi angažujemo mišiće tokom određenog vremenskog perioda kako bismo rad srca ubrzali i održali na nivou od najmanje 50% od njegovog maksimalnog kapaciteta. Ako želimo da održavamo kondiciju i opšte zdravlje, preporuke stručnjaka za sportsku medicinu su ili 30 minuta vežbi umerenog intenziteta pet puta nedeljno, ili intenzivan kardio trening od 20 minuta, tri puta nedeljno. Ako želimo da smršamo, ona je potrebno više od toga, 60-90 minuta najmanje tri puta nedeljno.

Kako kardio vežbe utiču na organizam?

  • Kardio vežbe dovode kiseonik u ćelije koje potom sagorevaju energiju dugo vremena nakon treninga.
  • Kardio vežbe čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova.
  • One nam šire pluća i poboljšavanju njihov kapacitet.
  • One pokreću i ubrzavaju metabolizam, pomažu nam da održimo ili dođemo do zdrave kilaže.
  • Mišići tada bolje koriste glukozu, pa nam kardio pomaže da sprečimo ili kontrolišemo dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
  • Ove vežbe imaju moć da pospeše dobar hormonalni balans u telu.
  • Pospešivanjem lučenja ’hormona sreće’, kardio vežbe nam pomažu i da očuvamo mentalno zdravlje, izborimo se sa depresijom i stresom, kao i da bolje spavamo.
  • Ako radimo intenzivne vežbe snage, kardio nam može pomoći da se nakon njih brže oporavimo i pomognemo mišićnom tkivu da se regeneriše.
  • Kardio i vežbe snage nam pomažu da održimo zdravu gustinu kostiju i sprečimo osteoporozu.
  • One doprinose opštem zdravlju i pomažu telu da ojača imunitet.
  • I, svakako, pomažu nam da izgledamo bolje, pa samim tim i da imamo više samopouzdanja.

Kardio vežbe, očigledno, dosta utiču na poboljšanje kvaliteta života. Oni koji ih redovno praktikuju znaju da ne mogu bez njih, jer dobar kardio trening podstiče otpuštanje hormona sreće i 24 sata nakon vežbanja. Moglo bi se reći da je trening najbolja ’droga’ na koju možemo da se navučemo.

Ipak, mnogi zaziru od kardio treninga jer veruju da nisu za tako nešto sposobni. Kada se kaže kardio, odmah pomisle na maraton i odustanu i pre nego što počnu. Kardio ne mora podrazumevati dugotrajno trčanje na traci u teretani. On može biti zabavan i prilagođen nama. Samo je potrebno da otkrijemo šta volimo.

Probajte sledeće opcije:

  • vožnja bicikla 20-40 minuta
  • preskakanje konopca – idealno kada se kombinuje s vežbama snage
  • boks – sve više vežbaonica nudi opciju korišćenja bokserske vreće
  • plivanje ili vežbanje u vodi
  • veslanje
  • penjanje uz stepenice
  • brza šetnja po šumi ili pored reke
  • ples

Ako tokom kardio treninga možete bez problema da pričate, to je znak da trening nije dovoljno intenzivan. Ipak, ne treba da preterate i da se previše zadišete. Dobar znak je kada se znojite. Napravite svoj plan i postepeno pojačavajte intenzitet. Vi sebe najbolje poznajete.

Posle vežbi obavezno uradite istezanje. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Šećer, prikriveni otrov

Industrijski šećeri, kojima obiluje hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumeva svaki šećer koji se dodaje hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza, ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno nutrijenata za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Pažljivo pročitajte šta šećer radi vašem telu:

  • Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
  • Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
  • Šećer ima isti efekat kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
  • Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.
  • Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema dovoljno energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke.
  • Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
  • Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
  • Prevelike količine voćnog šećera, fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

  • Ako nekontrolisano unosimo šećere, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
  • Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
  • Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
  • Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
  • Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena ph vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda.
  • Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans.
  • I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
  • Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
  • Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
  • Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati.
  • Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
  • Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Treba izbegavati prerađevine i kupovati osnovne namirnice od proverenih proizvođača

Danas smo bombardovani hranom koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga da li smo zdravi, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i zavisni od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Recite ’sajonara’ višku kilograma

Postoje nacije koje imaju veoma mali procenat gojaznih, a na vrhu te liste je Japan. Japanke odlikuje lepa koža i ten, vitko telo i mladolikost. Evo šta možemo naučiti od Japanaca i primeniti na sebi, ukoliko želimo da dođemo do vitke linije:

  • Japanci dosta hodaju i voze bicikl. Ako svaki dan barem deo puta do posla pređemo peške, mnogo ćemo učiniti za svoje telo.
  • Japanci praktikuju borilačke veštine i redovno vežbaju. Istočnjačke veštine treniraju ne samo telo već i um i pomažu nam da se kontrolišemo. Veoma bitno i kad je hrana u pitanju.
  • Japanci piju zeleni čaj. Antioksidanti kojima ova vrsta čaja obiluje ne samo da pomažu kod skidanja kilograma već blagotvorno deluju na čitav organizam.
  • U Japanu su tople kupke tradicija. Ovaj narod obilno koristi darove prirode – tople mineralne izvore. Mineralna voda smanjuje stres, poboljšava san, čisti kožu i jača kosti.

  • Japanci jedu dosta fermentisane hrane – tempeh, miso, kimči, fermentisane umeboši šljive… ova hrana obiluje korisnim bakterijama koje poboljšavaju varenje i iskoristljivost hranljivih materija, kao i održavanje zdrave telesne mase.
  • Umesto kolača Japanci češće posegnu za svežim voćem.
  • Ova ostrvska država obilno koristi darove mora, pa se morska hrana često nalazi na trpezi. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama održava zdrav kardiovaskularni sistem, sprečava upale, visok holesterol i gojaznost.
  • Japanci služe manje porcije i nikada ne pretrpaju tanjir. Vode računa i o dekoraciji i obično obrok ukrase svežim povrćem.
  • Kada kuvaju, Japanci ne prže u dubokom ulju već radije griluju meso i ribu, a često je jedu i sirovu. Na taj način smanjuju kalorijsku vrednost obroka, a pritom zadržavaju hranljive materije.

  • U Japanu se ne jede na ulici. Običaj je da se sedne za sto i obrok pojede polako. Na taj način se omogućava zdravo varenje i sprečava prejedanje.
  • U Japanu se češće jede kod kuće nego u restoranu. To je tradicija koju neguju s pravom, jer jedino kod kuće zaista znamo šta jedemo.
  • Japanci jedu štapićima. Viljuškom hranu možemo da pojedemo mnogo brže i više nego štapićima. Štapići su još jedan ritual koji zahteva strpljenje i ograničava zalogaj.

Ako ne volite suši, ne morate baš da se terate da ga jedete, ali ono što sigurno možete je da smanjite porciju, jedete polako za stolom, uvedete što više ribe u ishranu, izbacite prženu hranu, i počastite se šoljicom zelenog čaja. Pa onda – u šetnju.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zdrave energetske štanglice

Volite li energetske žitne štanglice? Veoma su ukusne i zgodne za poneti, ali one kupovne obično sadrže velike količine šećera i glukoznog sirupa i nisu nimalo zdrave. Probajte da napravite svoje. Proces je vrlo jednostavan, a ovaj recept možete modifikovati i prilagoditi svojim željama.

Energetske štanglice

(Mera je šolja od 200 ml, smesa je za 10 štanglica)

U veliki pleh sipati:

  • 1 šolju ovsenih pahuljica
  • ½ šolje sirovog očišćenog semena suncokreta
  • 1 šolju badema

i peći 10 minuta na 180 stepeni.

U međuvremenu u blender staviti

  • ½ šolje sušenih urmi bez koščice
  • ¼ šolje meda
  • ¼ šolje vode

i izmiksati.

U posudu za mešenje sipati

  • ½ šolje ekspandiranih žitarica po želji
  • ½ šolje grožđica i
  • ½ šolje sušenih brusnica

Dodati miks sa urmama i ispečen miks ovsenih pahuljica, suncokreta i badema i sve dobro izmešati.

Smesu sipati ili u pleh ili u korpice. Druga varijanta je zgodna jer onda imamo i ambalažu za nošenje štanglica. Bitno je da se smesa dobro sabije kako bi se zalepila.

Peći na 180 stepeni 20 minuta i ostaviti da se ohladi. Jedna štanglica dnevno daće nam dovoljno vitamina i minerala, podići energiju , i što je najbitnije, održati je tokom dužeg vremenskog perioda i na taj način sprečiti napade gladi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!