Tag Archives: equigal

Kalijum za ravnotežu

Minerali su nam neophodni za normalno funkcionisanje, a jedan od najvažnijih, bez kog nam nema života, je kalijum. Kalijum je elektrolit, glavni međućelijski katjon koji učestvuje u ćelijskim kontrolnim mehanizmima, kao što je prenos mišićnih i nervnih nadražaja i prenos glukoze u ćeliju. On je zaslužan za ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporučena dnevna doza kalijuma je 4700 mg, što se lako može uneti ishranom, a njegova apsorpcija dešava se u tankom crevu.

Kalijum je bitan jer omogućava detoksikaciju organizma, pravilan rad srca, bubrega, funkcionisanje creva i mišića. Ako dosta vežbamo, bavimo se napornim fizičkim radom i previše se znojimo, možemo osetiti umor, vrtoglavicu i lupanje srca. To su znaci da nam treba kalijuma. Ako telo duže vremena lišimo kalijuma, osećaćemo hronični umor, nedostatak energije i česte nesvestice, nesanicu, porašće nam krvni pritisak, imaćemo grčeve u mišićima, aritmiju, peckanje, trnjenje u rukama i nogama, osećaj nadutosti, zatvor i čestu potrebu za mokrenjem zbog poremećaja rada bubrega. U ekstremnim situacijama nedostatak kalijuma može izazvati halucinacije, depresiju i poremećaje psihe.

Pored preteranog znojenja i fizičkog napora, možemo gubiti kalijum kod dijareje, iscrpljujućih dijeta, kod prekomernog unosa alkohola, prilikom upotrebe antibiotika ili kod dijabetesa koji zahteva insulin, zbog manjka folne kiseline i poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, ako koristimo preterano dijuretike ili kod hormonalnog poremećaja koji uzrokuju porast krvnog pritiska. Naravno, još jedan razlog nedostatka kalijuma može biti loša ishrana.

Istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kalijumom može smanjiti rizik od moždanog udara za 20% i značajno sprečiti pojavu niza koronarnih oboljenja. Ovaj mineral možemo uneti putem suplemenata, međutim preterana upotreba može nas odvesti na suprotnu stranu, do hiperkalijemije. Zato je najbolje unositi ga prirodno, putem ishrane.

Ako nam je cilj da smršamo, nikako nije dobro da se iscrpljujemo, već da napravimo mudar plan ishrane koji će nam omogućiti dovoljan unos vitamina i minerala. Da vidimo koje namirnice imaju najviše kalijuma:

Eto zašto je banana dobar izbor prilikom napornog treninga, zašto je u Meksiku popularan gaspačo, hladna paradajz-supa, kada upeče zvezda, ili ajran, hladni jogurt u Turskoj. Naš organizam je pametan i samo je potrebno da ga slušamo.

Dakle, ako želimo vitku liniju, treba da vežbamo, vodimo računa o elektrolitima, mudro se hranimo, a tu je i dodatna pomoć – Equigal.

Vlakna za vitkost

Šta je to što nam reguliše varenje, omogućava redovnu stolicu, izbacuje toksine iz organizma i pomaže regulaciju holesterola i šećera, čuva krvne sudove i creva, a pomaže nam i da smršamo?

Vlakna. Dnevno nam je potrebno 25-30 grama vlakana, a njihove blagodeti višestruko je dokazala nauka. Rađene su brojne studije koje su pokazale da unošenjem dovoljne količine vlakana čuvamo čitav organizam.

Bitno je da znamo da napravimo razliku između dve vrste:

  • Nerastvoriva vlakna: pšenica i druge žitarice u integralnom obliku, osim ovsa i ječma, pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kupusnjače, tikvice, bundevine semenke, luk, paradajz, grožđe…
  • Rastvorljiva vlakna: mahunarke (pasulj, sočivo, leblebija, grašak, boranija), ovas i ovsene mekinje, ječam, laneno seme, šargarepa, krastavac, celer, bobičasto voće, citrusi, jabuke, kruške, psilijum…

Nerastvoriva vlakna igraju bitnu ulogu u procesu varenja i izbacivanju štetnih materija, omogućavaju zdravu i laku stolicu, a njihov nedostatak uzrokuje zatvor i gomilanje toksina. Ali još bitnija su ona rastvoriva: ona upijaju vodu u crevima, omekšavaju sadržaj i na taj način olakšavaju njegov prolazak kroz digestivni sistem. Stvaraju i povoljnu sredinu za razvoj korisnih bakterija koje su neophodne za varenje. Na taj način sprečavaju oboljenja creva i nastanak hemoroida. Rastvoriva vlakna ubrzavaju izbacivanje masnoća iz organizma i imaju funkciju u regulaciji holesterola pa nam na taj način čuvaju krvne sudove i regulišu pritisak. I ne samo to. Ona usporavaju apsorpciju šećera i tako pomažu u kontroli nivoa glukoze u krvi i sprečavanju dijabetesa.

Dobro varenje znači i dobru i zdravu kožu, pa se unosom dovoljne količine vlakana mogu izbeći upale, osipi i akne. Rađene su i studije koje su sugerisale da vlakna čuvaju ne samo digestivni sistem već i reproduktivni kod žena – čak sprečavaju karcinom materice i jajnika.

Hrana bogata vlaknima ima nisku kalorijsku vrednost, daje nam osećaj sitosti i sprečava napade gladi jer održava stabilan nivo insulina. Zato, ako želimo da smršamo, treba da se postaramo da unosimo dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća. Hranu treba jesti u izvornom obliku, kad god je moguće sa ljuskom. A ako preteramo, organizam će nam javiti: nadimanje, gasovi i proliv najčešća su neželjena pojava. Zato, kao i u svemu, i u unosu vlakana treba imati meru.

Kako pojačati unos vlakana? Stavite kašiku ovsenih mekinja u jutarnju kašu, ili isprobajte neke od naših recepata za zdrave štanglice ili krekere:

http://herbaroom.com/zdrave-energetske-stanglice/

http://herbaroom.com/zdravi-krekeri/

Izbacite proizvode od belog brašna, zamenite ih integralnim, pojedite jabuku kad god se setite, dodajte kuvana zrna pasulja ili leblebija u salatu…

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zašto su kardio vežbe važne?

I pre svega – šta su kardio vežbe? To su vežbe koje ubrzavaju rad srca. Prilikom ove vrste vežbi angažujemo mišiće tokom određenog vremenskog perioda kako bismo rad srca ubrzali i održali na nivou od najmanje 50% od njegovog maksimalnog kapaciteta. Ako želimo da održavamo kondiciju i opšte zdravlje, preporuke stručnjaka za sportsku medicinu su ili 30 minuta vežbi umerenog intenziteta pet puta nedeljno, ili intenzivan kardio trening od 20 minuta, tri puta nedeljno. Ako želimo da smršamo, ona je potrebno više od toga, 60-90 minuta najmanje tri puta nedeljno.

Kako kardio vežbe utiču na organizam?

  • Kardio vežbe dovode kiseonik u ćelije koje potom sagorevaju energiju dugo vremena nakon treninga.
  • Kardio vežbe čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova.
  • One nam šire pluća i poboljšavanju njihov kapacitet.
  • One pokreću i ubrzavaju metabolizam, pomažu nam da održimo ili dođemo do zdrave kilaže.
  • Mišići tada bolje koriste glukozu, pa nam kardio pomaže da sprečimo ili kontrolišemo dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
  • Ove vežbe imaju moć da pospeše dobar hormonalni balans u telu.
  • Pospešivanjem lučenja ’hormona sreće’, kardio vežbe nam pomažu i da očuvamo mentalno zdravlje, izborimo se sa depresijom i stresom, kao i da bolje spavamo.
  • Ako radimo intenzivne vežbe snage, kardio nam može pomoći da se nakon njih brže oporavimo i pomognemo mišićnom tkivu da se regeneriše.
  • Kardio i vežbe snage nam pomažu da održimo zdravu gustinu kostiju i sprečimo osteoporozu.
  • One doprinose opštem zdravlju i pomažu telu da ojača imunitet.
  • I, svakako, pomažu nam da izgledamo bolje, pa samim tim i da imamo više samopouzdanja.

Kardio vežbe, očigledno, dosta utiču na poboljšanje kvaliteta života. Oni koji ih redovno praktikuju znaju da ne mogu bez njih, jer dobar kardio trening podstiče otpuštanje hormona sreće i 24 sata nakon vežbanja. Moglo bi se reći da je trening najbolja ’droga’ na koju možemo da se navučemo.

Ipak, mnogi zaziru od kardio treninga jer veruju da nisu za tako nešto sposobni. Kada se kaže kardio, odmah pomisle na maraton i odustanu i pre nego što počnu. Kardio ne mora podrazumevati dugotrajno trčanje na traci u teretani. On može biti zabavan i prilagođen nama. Samo je potrebno da otkrijemo šta volimo.

Probajte sledeće opcije:

  • vožnja bicikla 20-40 minuta
  • preskakanje konopca – idealno kada se kombinuje s vežbama snage
  • boks – sve više vežbaonica nudi opciju korišćenja bokserske vreće
  • plivanje ili vežbanje u vodi
  • veslanje
  • penjanje uz stepenice
  • brza šetnja po šumi ili pored reke
  • ples

Ako tokom kardio treninga možete bez problema da pričate, to je znak da trening nije dovoljno intenzivan. Ipak, ne treba da preterate i da se previše zadišete. Dobar znak je kada se znojite. Napravite svoj plan i postepeno pojačavajte intenzitet. Vi sebe najbolje poznajete.

Posle vežbi obavezno uradite istezanje. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Šećer, prikriveni otrov

Industrijski šećeri, kojima obiluje hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumeva svaki šećer koji se dodaje hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza, ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno nutrijenata za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Pažljivo pročitajte šta šećer radi vašem telu:

  • Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
  • Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
  • Šećer ima isti efekat kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
  • Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.
  • Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema dovoljno energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke.
  • Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
  • Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
  • Prevelike količine voćnog šećera, fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

  • Ako nekontrolisano unosimo šećere, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
  • Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
  • Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
  • Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
  • Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena ph vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda.
  • Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans.
  • I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
  • Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
  • Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
  • Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati.
  • Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
  • Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Treba izbegavati prerađevine i kupovati osnovne namirnice od proverenih proizvođača

Danas smo bombardovani hranom koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga da li smo zdravi, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i zavisni od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Recite ’sajonara’ višku kilograma

Postoje nacije koje imaju veoma mali procenat gojaznih, a na vrhu te liste je Japan. Japanke odlikuje lepa koža i ten, vitko telo i mladolikost. Evo šta možemo naučiti od Japanaca i primeniti na sebi, ukoliko želimo da dođemo do vitke linije:

  • Japanci dosta hodaju i voze bicikl. Ako svaki dan barem deo puta do posla pređemo peške, mnogo ćemo učiniti za svoje telo.
  • Japanci praktikuju borilačke veštine i redovno vežbaju. Istočnjačke veštine treniraju ne samo telo već i um i pomažu nam da se kontrolišemo. Veoma bitno i kad je hrana u pitanju.
  • Japanci piju zeleni čaj. Antioksidanti kojima ova vrsta čaja obiluje ne samo da pomažu kod skidanja kilograma već blagotvorno deluju na čitav organizam.
  • U Japanu su tople kupke tradicija. Ovaj narod obilno koristi darove prirode – tople mineralne izvore. Mineralna voda smanjuje stres, poboljšava san, čisti kožu i jača kosti.

  • Japanci jedu dosta fermentisane hrane – tempeh, miso, kimči, fermentisane umeboši šljive… ova hrana obiluje korisnim bakterijama koje poboljšavaju varenje i iskoristljivost hranljivih materija, kao i održavanje zdrave telesne mase.
  • Umesto kolača Japanci češće posegnu za svežim voćem.
  • Ova ostrvska država obilno koristi darove mora, pa se morska hrana često nalazi na trpezi. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama održava zdrav kardiovaskularni sistem, sprečava upale, visok holesterol i gojaznost.
  • Japanci služe manje porcije i nikada ne pretrpaju tanjir. Vode računa i o dekoraciji i obično obrok ukrase svežim povrćem.
  • Kada kuvaju, Japanci ne prže u dubokom ulju već radije griluju meso i ribu, a često je jedu i sirovu. Na taj način smanjuju kalorijsku vrednost obroka, a pritom zadržavaju hranljive materije.

  • U Japanu se ne jede na ulici. Običaj je da se sedne za sto i obrok pojede polako. Na taj način se omogućava zdravo varenje i sprečava prejedanje.
  • U Japanu se češće jede kod kuće nego u restoranu. To je tradicija koju neguju s pravom, jer jedino kod kuće zaista znamo šta jedemo.
  • Japanci jedu štapićima. Viljuškom hranu možemo da pojedemo mnogo brže i više nego štapićima. Štapići su još jedan ritual koji zahteva strpljenje i ograničava zalogaj.

Ako ne volite suši, ne morate baš da se terate da ga jedete, ali ono što sigurno možete je da smanjite porciju, jedete polako za stolom, uvedete što više ribe u ishranu, izbacite prženu hranu, i počastite se šoljicom zelenog čaja. Pa onda – u šetnju.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zdrave energetske štanglice

Volite li energetske žitne štanglice? Veoma su ukusne i zgodne za poneti, ali one kupovne obično sadrže velike količine šećera i glukoznog sirupa i nisu nimalo zdrave. Probajte da napravite svoje. Proces je vrlo jednostavan, a ovaj recept možete modifikovati i prilagoditi svojim željama.

Energetske štanglice

(Mera je šolja od 200 ml, smesa je za 10 štanglica)

U veliki pleh sipati:

  • 1 šolju ovsenih pahuljica
  • ½ šolje sirovog očišćenog semena suncokreta
  • 1 šolju badema

i peći 10 minuta na 180 stepeni.

U međuvremenu u blender staviti

  • ½ šolje sušenih urmi bez koščice
  • ¼ šolje meda
  • ¼ šolje vode

i izmiksati.

U posudu za mešenje sipati

  • ½ šolje ekspandiranih žitarica po želji
  • ½ šolje grožđica i
  • ½ šolje sušenih brusnica

Dodati miks sa urmama i ispečen miks ovsenih pahuljica, suncokreta i badema i sve dobro izmešati.

Smesu sipati ili u pleh ili u korpice. Druga varijanta je zgodna jer onda imamo i ambalažu za nošenje štanglica. Bitno je da se smesa dobro sabije kako bi se zalepila.

Peći na 180 stepeni 20 minuta i ostaviti da se ohladi. Jedna štanglica dnevno daće nam dovoljno vitamina i minerala, podići energiju , i što je najbitnije, održati je tokom dužeg vremenskog perioda i na taj način sprečiti napade gladi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad hrana kvari raspoloženje

Naš digestivni sistem luči 90% serotonina, hormona koji je zaslužan za dobro raspoloženje. Zato se ponekad kaže da je stomak naš ’rezervni’ mozak, kao i da ’razmišljamo stomakom’. Verovatno smo svi svesni koja vrsta hrane prija telu i umu i može da izazove dobro raspoloženje. Lisnato zeleno porvće, orašasti plodovi, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, citrusi, đumbir i kurkuma… Priroda je veoma izdašna prema čoveku, ali na žalost, čovek ne pravi uvek logične i ispravne izbore.

Često, naročito kada smo neraspoloženi i pod stresom, mašimo se upravo za hranu koja će još više da pogorša naše neraspoloženje. Kako je to moguće? Nažalost, čovek je tehnološkim progresom došao do rešenja koja rade protiv njega samog. I stvorio hranu koja može da blokira prirodne procese u organizmu.

Evo nekoliko primera:

  • Dijetetska gazirana pića, poput dijetalne kole, sadrže aspartam, veštački zaslađivač. Istraživanja su dokazala da amino kiselina fenilalanin koja je sastavni deo aspartama, blokira proizvodnju serotonina.
  • Hrana prepuna šećera, uključujući i onu koja se lažno predstavlja kao zdrava – žitne štanglice i musli sa dodatim šećerom, naglo nam podiže energiju a ubrzo potom isto tako naglo i spušta. To izaziva lučenje hormona stresa što rezultira promenama raspoloženja i osećajem umora.
  • Slatkiši prepuni aditiva mogu izazvati hiperaktivnost i poremećaj pažnje, naročito kod dece. Ako vam se jede nešto slatko, napravite sami kolač. Veštačke boje i glukozni sirup kojima obiluju kupovni slatkiši, pored navedenih poremećaja, mogu izazvati i zavisnost od slatkiša.

  • ’Brza hrana’ prepuna hidrogenizovanih masti remeti balans omega 3 masnih kiselina u organizmu. To dalje izaziva neraspoloženje, bezvoljnost, depresiju, čak i agresivno ponašanje.
  • Veštačke masti kao što je margarin sastoje se od čistih trans-masti koje izazivaju isti efekat kao i pomenuta brza hrana. Puter, koji je dugo vremena nepravedno bio na zlom glasu, mnogo je zdraviji od margarina.
  • Slane grickalice kao što je čips, ali i veštačke supice i instant azijske nudle mogu sadržati monosodijum glutaminat, pojačivač ukusa koji može izazvati glavobolje, osećaj opšte slabosti i umor.
  • Konzervisana hrana takođe sadrži monosodijum glutaminat, kao i previše soli koja može izazvati retenziju vode u tkivu i negativno uticati na kardiovaskularni sistem i bubrege, i dati nam osećaj težine, tromosti i umora. Konzerve mogu sadržati bisfenol A, hemikaliju kojom su obložene iznutra, a koja direktno utiče na mozak, regulaciju raspoloženja pa čak i pamćenje.

Ako ovakvu hranu konzumiramo tokom dužeg perioda, neminovno ćemo narušiti prirodni balans organizma i postati prehrambeni ’narkomani’. To će kao posledicu imati ne samo fiziološke probleme – gojaznost, dijabetes, edem, kardiovaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega, već i psihičke – nervozu, depresiju, mentalnu tromost, konstantan osećaj umora i razdražljivost.

Neophodno je da radimo na sopstvenoj svesti i razlučimo šta je za nas dobro a šta loše. U svakom slučaju, nikada nećemo pogrešiti kada se mašimo za ono što je prirodno.

Puna škola đaka, niotkuda vrata

Verovatno se svi sećaju ove narodne zagonetke iz osnovne škole. Ako i dalje ne znate rešenje, evo male pomoći: ona je bliska rođaka krastavca, tikve i bundeve. Nama omiljeno letnje voće, a zapravo je povrće. Sadrži 92% vode. U sto grama ima samo 30 kalorija. Smanjuje apetit, osvežava, nadoknađuje elektrolite tokom leta ili prilikom fizičkog napora. Ona čuva naš imuni sistem, čisti bubrege, štiti kožu, oči, kosti, srce i krvotok… i može nam pomoći da smršamo.

Sada ste sigurno pogodili: lubenica. Predak lubenice, koji malo liči na ovu današnju, potiče iz Afrike, a prva kultivisana sorta uzgojena je u Egiptu. Lubenica je prava riznica zdravlja, a tokom vrelih letnjih dana omogućiće nam rehidrataciju i nadoknaditi izgubljene elektrolite.

Evo šta sve može ovaj blagorodni plod:

  • sadrži antioksidanse koji nas štite od slobodnih radikala
  • stimiliše rad bubrega jer deluje kao diuretik
  • čisti organizam i pospešuje izbacivanje toksina, pa na taj način pomaže i smanjenje celulita, čisti kožu i uklanja akne
  • sadrži citrulin koji podstiče libido
  • sadrži vitamine A, C i B6 koji su bitni za kardiovaskularni sistem
  • sadrži vitamin B1 koji pospešuje oslobađanje energije
  • sadrži vitamin E koji je veoma bitan za kožu i vitamin K koji je neophodan za sintezu proteina u organizmu i normalnu koagulaciju
  • bogata je folnom kiselinom, neophodnom za normalno funkcionisanje ćelija, naročito nervnog sistema, kao i stvaranje crvenih krvnih zrnaca
  • sadrži betakarotin i likopen, antioksidanse koji štite od malignih ćelija, jačaju imunitet kože i usporavaju starenje, a naročito su nam potrebni leti kada smo više izloženi suncu
  • sadrži minerale koji regulišu krvni pritisak: magnezijum i kalijum
  • magnezijum, kalijum, bakar, cink, fosfor, mangan, selen, gvožđe, kalcijum, natrijum… svi ovi minerali nalaze se u lubenici.

Iako obično sklanjamo koščice dok je jedemo, čak i ako se desi da ih progutamo, neće se ništa loše desiti, naprotiv: bogate su magnezijumom, fosforom, kalijumom a na dalekom istoku koriste se u tradicionalnoj medicini za čišćenje bubrega. Čaj od koščica pomaže kod uklanjanja kamena u bubrezima. U Africi se od mlevenih koščica pravi hleb. Čak je i kora jestiva.

Ako želimo da smršamo, slobodno možemo uraditi jednodnevni detoks lubenicom – jesti je tokom celog dana umesto uobičajenih obroka. Ili je možemo držati u rezervi kada nam se prijede nešto slatko. Sladoled ili čokoladu možemo zameniti kriškom lubenice. Ona će nas zasititi, osvežiti i smanjiti apetit.

Lubenica je pravi prirodni čistač organizma, baš kao i Equigal. Equigal je prirodni preparat koji pomaže izbacivanje toksina, pospešuje rad jetre, podstiče izbacivanje viška vode iz organizma, pokreće creva, smanjuje osećaj gladi… Lubenica i Equigal idealni su saveznici u smanjenju telesne težine i održavanju vitke linije.

Zdravi krekeri

Donosimo vam recept za zdravu grickalicu, krekere koje vrlo brzo i jednostavno možete napraviti sami i jesti ih kod kuće, na primer kao dodatak uz salatu ili čorbicu, ili poneti na put, u kancelariju, na izlet…

Za ove krekere potrebno vam je:

  • 450 g već skuvanih leblebija*
  • 1 šolja običnih ovsenih pahuljica
  • 2 čena belog luka ili kašičica granula od belog luka
  • 1 kašičica soli
  • sok od pola limuna
  • oko 70 ml hladno ceđenog, kvalitetnog maslinovog ulja
  • po želji za posipanje: susam, kim, seme lana, suncokreta… a može i bez.

*o tome kako se kuvaju leblebije pisali smo ovde:  http://herbaroom.com/zdravi-namaz/ ali ako se žurite, možete jednostavno koristiti i one iz konzerve.

Uključite rernu na 180 stepeni. Sve sastojke stavite u procesor ili jači blender i izmiksajte dok ne dobijete glatku, gustu smesu.

Smesu preručite na papir za pečenje koji ste prethodno stavili na veliki pleh od rerne.

Pažljivo, varjačom ili spatulom poravnajte smesu preko cele površine pleha. Zasecite smesu na kvadratiće ili pravougaonike, tako u plehu. Po želji pospite semenkama i stavite u već zagrejanu rernu.

Pecite na 180 stepeni, po mogućnosti uključite ventilator, oko 45 minuta, odnosno dok lepo ne porumene. Ostavite da se ohlade pa odvojte krekere po zasečenim brazdama.

Leblebije su veoma zdrave, prepune cinka, a isto kao i ovas, bogate su dobrim vlaknima koja pomažu varenje i održavaju zdrav nivo insulina u krvi. Ako vodite računa o kilaži, par ovih krekera dnevno će vam pomoći da izbegnete napade gladi. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Talasoterapija

Po Darvinu, naši daleki preci živeli su u vodi. Pre nego što se rodimo, provodimo 9 meseci u amniotičkoj tečnosti u majčinom stomaku. Čak 71% naše planete prekriveno vodom a dve trećine našeg tela čini voda.

Stari Grci su veličali kupanje u morskoj vodi i redovno koristili bazene i tople kupke, a Hipokrat nam je u nasleđe ostavio pojam ’talasoterapije’ – lečenja morskom vodom. Ali bilo da nam je dostupna morska ili obična, slatka voda, plivanje je svakako jedan od najkorisnijih i najblagotvornijih sportova kojim se možemo baviti.

Voda je skoro 800 puta gušća od vazduha pa su nam u njoj mišići izloženi stalnom otporu, a u takvoj sredini skoro da je isključena mogućnost povrede. Zbog otpora, vežbanje u vodi je i do 44% efikasnije nego vežbanje na suvom. Umesto da vežbate na nezgrapnim mašinama u teretani, vežbajte mnogo jeftinije i bezbednije, bez ikakvih rekvizita – u vodi.

Zašto je plivanje dobro? Čak i ako znamo, nije loše podsetiti se:

  • Plivanjem se možemo baviti i kad nismo u stanju da praktikujemo druge sportove. Na primer ako se oporavljamo od neke povrede, imamo problem s kičmom, artritis, dijabetes, tokom trudnoće, u poznoj starosti… Prilikom plivanja nosimo samo 10% sopstvene težine.
  • Plivanje je sveobuhvatan fitnes program: ono uključuje aerobne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti koje aktiviraju čitavo telo. Ono poboljšava koordinaciju i balans, povećava fleksibilnost tela, opušta, a predstavlja i sjajan vid terapije kod nekih povreda i stanja.

  • Plivanje nas uči da pravilno dišemo i telo tada mnogo efikasnije koristi kiseonik. Svaki udah je dublji nego kad nismo u vodi, a prilikom izdaha izbacujemo više ugljen-dioksida. Istraživanja su pokazala da plivači i prilikom mirovanja dosta bolje dišu i iskorišćavaju vazduh nego trkači, što ima mnoge pogodnosti, po srce, krvni pritisak, a i mentalno zdravlje. Sposobnost boljeg iskorišćavanja kiseonika povećava snagu i telesnu izdržljivost i kad smo van vode. Ali i poboljšava kapacitet pluća.
  • Plivanje opušta. Kada redovno plivamo, telo luči endorfin, hormon sreće, a sam boravak u vodi ima poseban efekat na psihu. Pokreti koje pravimo prilikom plivanja nam pomažu da suzbijemo nametljive negativne misli i uđemo u neku vrstu meditativnog stanja. Otpor koji voda pruža nam ne dopušta da pravimo nagle pokrete, pa smo prinuđeni da usporimo i prilagodimo ritam. Na taj način, učimo se strpljenju.
  • Osim što opušta, plivanje poboljšava kvalitet sna. Istraživanja su pokazala da redovni plivači ređe imaju poteškoća da zaspe, ređe pate od nesanice i preranog buđenja.
  • Dok prilikom intenzivnog vežbanja u teretani ili prirodi možemo da se pregrejemo i dobijemo toplotni udar, u vodi je to nemoguće zbog konstantnog efekta hlađenja. Naravno, treba da pazimo da ne plivamo po jakom suncu napolju jer možemo da izgorimo a da toga ne budemo ni svesni.
  • Plivanje aktivira i razvija sve mišiće, i one koji su inače inertni, bolje nego ijedan drugi sport. Kako se naše telo konstantno trudi da održi balans na površini, aktiviraju se i mišići leđa i stomaka koji su veoma bitni jer drže kičmu, i na taj način nam popravljaju držanje. Pritom naši zglobovi nisu izloženi nikakvom stresu, kao što je, na primer, slučaj kod trčanja.

  • Istraživanja su dokazala da su osobe koje redovno plivaju biološki 20 godina mlađe – kod njih su krvni pritisak, nivo holesterola, stanje kardiovaskularnog sistema, centralnog nervnog sistema, kognitivne funkcije, mišićna masa i opšta krvna slika u mnogo boljem stanju nego kod vršnjaka koji ne plivaju.
  • Prilikom plivanja poboljšava se cirkulacija u čitavom organizmu, uključujući i mozak, pa se smatra da redovni plivači imaju poboljšane moždane funkcije. Ako redovno plivate, možete postati pametniji! Studentima plivanje može pomoći da lakše savladaju gradivo.
  • Plivanje nam pomaže da smršamo i sprečava dijabetes. Pomoću njega sagorevamo kalorije, lakše održavamo zdravu kilažu, održavamo zdrav nivo šećera u krvi i držimo holesterol pod kontrolom. Ovaj sport dokazano snižava loš holesterol i jača srce. Pola sata prsnog plivanja sagoreva oko 350 kalorija.

Plivanje u bazenu je odlično, ali plivanje u moru ima dodatne koristi. Morska voda sadrži mineralnu so koja pročišćava i leči. Natrijum hlorid, koji čini veći deo morske vode, čisti i hidrira kožu, sprečava akne i otvara pore. Morska voda dezinfikuje rane i posekotine. Blagotvorno deluje na upalne procese. Pomaže kod proširenih vena. Leči depresiju. Pročišćava sinuse i disajne puteve. Leči kožu glave, sprečava perut i jača kosu. Minerali iz morske vode jačaju kosti, nokte, mišiće i tetive. Jod pomaže rad štitaste žlezde. Magnezijum opušta mišiće, smanjuje stres i poboljšava san. Morska voda je blagotvorna kod astme, bronhitisa, artritisa, svih upalnih i bolnih stanja. Blagi masažni efekat vode poboljšava cirkulaciju u celom organizmu, pospešuje drenažu i izbacivanje toksina. Od plivanja u moru istinski postajemo lepši i zdraviji.

Evo nekoliko saveta ako planirate da počnete s plivanjem:

  • Izaberite stil koji vam odgovara. Nije loše uzeti nekoliko časova plivanja kako bismo bili sigurni da koristimo ispravnu tehniku.
  • Izaberite pravo mesto – dobar bazen, bezbedno jezero ili, najbolje – more.
  • Iako to ne osećamo, prilikom plivanja se znojimo i možemo lako da dehidriramo. Imajte uvek pri ruci flašicu s vodom.
  • Ako niste u formi, krenite postepeno i lagano pojačavajte trening.
  • Ne forsirajte. Ako osetite bol, probajte da razumete šta ga izaziva pa promenite tehniku. Stegnite trbušne mišiće i ne ugibajte leđa.
  • Ako ne volite da plivate, izaberite vežbe u vodi. Mnogi bazeni nude fitnes programe u plitkom ili dubokom bazenu koji su sjajna rekreacija. Na moru jednostavno hodanje kroz plićak ima vrlo blagotvoran efekat.
  • Ako želite da pojačate efekat plivanja na gluteuse, plivajte s perajima. Ona će vam dodatno učvrstiti i leđne mišiće.
  • Ako se pitate na koji sport da upišete dete, budite sigurni da je plivanje najbolji izbor. Osim što će mu pomoći da se pravilno i skladno razvije, izbeći će probleme s leđima, pogrbljenost, a istovremeno će se naučiti strpljenju i na najbolji način izbaciti višak energije.

Verujemo da smo vam dali dovoljno razloga da potražite najbliži bazen. Neka miris hlora postane vaš novi parfem. Ili, još bolje, miris mora! I zapamtite: telo postiže ono u šta veruje um.