Tag Archives: equigal

Uzroci neplodnosti – gojaznost

Čest je slučaj parova koji pokušavaju da ostvare potomstvo, ali u tome ne uspevaju, iako su im lekarski nalazi potpuno uredni. Svi osim jednog – imaju višak kilograma. Činjenica je da gojazne žene teže ostaju trudne, a da je kod gojaznih muškaraca smanjen kvalitet i pokretljivost sperme. I razlog je logičan – višak kilograma utiče na rad hormona u organizmu.

Brojne studije dokazale su da većina gojaznih žena pati od policističnih jajnika, koji direktno smanjuju plodnost. Čak i ako zatrudne, one imaju mnogo veći rizik od spontanog pobačaja ili prevremenog porođaja od žena čiji je indeks telesne težine u granicama normale.

Istraživači Univerziteta u Adelejdu zaključili su, nakon opsežnih eksperimenata, da nagomilane masti znatno utiču na jajne ćelije pre oplodnje, kao i da mogu da ih spreče da se razviju u embrione. Višak masti u organizmu utiče na protein u ćelijama čiji je zadatak da jajnim ćelijama obezbede hranljive materije. Gubitak samo pet do deset kilograma znatno povećava mogućnost začeća i zdraviju trudnoću, kada do nje dođe.

Gojaznost i problemi koje ona nosi su uzročno posledični. Disbalans hormona može uticati na dejstvo insulina, usporiti metabolizam i pojačati želju za nezdravom hranom. A sama gojaznost opet izaziva disbalans hormona. Pošto jedan problem hrani drugi, neophodno je saseći ga u korenu. Osobe koje nisu u stanju da same kontrolišu ishranu, potrebno je da posete nutricionistu koji će napraviti individualni plan.

Žene koje uspeju da zatrudne i pored gojaznosti, potrebno je da budu pod redovnim nadzorom ginekologa, jer višak kilograma može dovesti do komplikacija u zdravlju žene i ploda, kao i gestacionog dijabetesa. Balans šećera u krvi je veoma bitan i za majku i za plod. Majka, takođe, dalje prenosi na dete predispozicije za pojavu gojaznosti, šećerne bolesti ili problema sa krvnim sudovima. Zato je najbolje da svako ko planira trudnoću prvo poradi na smanjenju telesne mase.

Čak i osobe koje ne nameravaju da ostvare potomstvo, oba pola, treba da regulišu telesnu masu, jer dugoročna gojaznost može izazvati dijabetes, probleme sa krvnim sudovima, poremećaj hormona, endokrinološke probleme, i brojne druge.

Herba Svet je osmislio formule koje mogu biti od velike pomoći za rešenje ovog problema. Equigal je prirodni preparat koji smanjuje osećaj gladi, reguliše varenje, sprečava zadržavanje viška vode i ubrzava metabolizam. Femisan A je mešavina tinktura 6 biljaka koje balansiraju hormone žene, štite matericu i jajnike, sprečavaju ciste i regulišu ciklus. Alfa Aktiv je prirodni preparat u kapsulama za muškarce koji štiti krvne sudove, poboljšava kvalitet sperme, jača potenciju i plodnost. Uz Herba Svet do zdravog potomstva!

Sve je u satnici

Stara poslovica kaže: Doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju.

Naši stari su odvajkada znali ono što je moderna nauka sada i dokazala. Ako pokušavate da smršate i održite zdravu kilažu, veoma je bitno da obroke planirate u određeno vreme. Naše telo ima svoj biološki časovnik koji moramo poštovati. Vreme naših obroka utiče na metabolizam, sposobnost tela da reguliše telesnu masu, izbori se sa bolestima koje uzrokuje gojaznost, kao i zdrav san. Istraživanja su utvrdila da pravilno raspoređeno vreme obroka može pomoći da dnevno unesemo čak 244 kalorije manje.

Doručak jeste najbitniji obrok jer nam daje energiju da započnemo dan. Ali da bismo doručkovali kako treba, potrebno je da ustanemo rano, najbolje pre 7, i pojedemo ga do 1 sat nakon ustajanja. Za doručak su nam potrebni proteini, na primer jaja, i integralne žitarice koje će dugo održati nivo insulina, što najbolje ume ovas.

Studija čiji su rezultati objavljeni u Američkom žurnalu kliničkog nutricionizma tvrdi da je najveći broj dnevnih kalorija potrebno uneti tokom ručka. Studija je rađena na dve grupe gojaznih ispitanika koji su jeli istu hranu, samo što je jedna grupa najveći obrok uzimala za ručak, a druga za večeru. Nakon 12 nedelja, ispitanici prve grupe izgubili su više kilograma. I to nije sve, oni koji su imali veći ručak a manju večeru, snizili su i nivo šećera u krvi i time smanjili mogućnost pojave dijabetesa. Drugo istraživanje utvrdilo je da su osobe koje su ručale nakon 3 sata popodne izgubile manje kilograma od onih koje su ručale oko 1 sat.

Kada vežbamo, bitno je da pre fizičke aktivnosti unesemo kvalitetne proteine, ali da ne jedemo najmanje 2 sata pre vežbi, kao i da obedujemo 45 minuta nakon vežbanja. Zato je najbolje vežbanje planirati između dva obroka, idealno ujutru između doručka i ručka, ili popodne, između užine i večere.

Brojne studije su dokazale teoriju da bi trebalo da smanjimo doživljaj kad je večera u pitanju. A to potvrđuju i običaji u našim krajevima. Sve dok nismo prigrlili zapadno radno vreme koje nam je nametnulo kasno vraćanje kući s posla, imali smo tradiciju kućnog ručka kog su spremale naše majke i popodnevni odmor. Danas smo prinuđeni da, uglavnom nekvalitetan ručak pojedemo s nogu i tek uveče, kada stignemo kući i opustimo se, imamo vremena da pojedemo pošten obrok. Ranije je gojaznost bila mnogo ređa pojava, naročito među decom, a danas smo svedoci epidemije.

Uveče, kada se naše telo priprema za odmor i san, težak i obilan obrok to može samo da poremeti. Sve što pojedemo nakon 7 sati samo će nas opteretiti, povećati nivo šećera i insulina u krvi i otežati ulazak u san. Kada izbacimo kasnu večeru, omogućavamo telu da dođe u stanje ketoze, što znači da za energiju koristi masti umesto ugljenih hidrata. Takođe, omogućavamo i svom sistemu za varenje da uspostavi ritam i imamo redovnu stolicu.

Jedna studija firme koja proizvodi dijetetske suplemente, na osnovu uzorka od 1000 ispitanika koji su uspešno smršali, utvrdila je idealno vreme za obroke. Po njoj, doručak je najbolje pojesti u 7.11, ručak u 12.38, a večeru u 6.14. Naravno, ne treba da se opterećujemo i gledamo na sat kada ćemo tačno u minut pojesti obrok, ali ova satnica ima smisla, i trebalo bi je koliko-toliko poštovati. Ista studija je pokazala da najveći broj gojaznih osoba koje uporno pokušavaju da smršaju ‘posrne’ posle 8 sati uveče kada sedne pred televizor uz grickalice. To su kalorije koje je telu nemoguće da potroši pre odlaska na spavanje, i one će se nagomilati kao masti. Poremećaj sna utiče i na hormone i remeti signale koje telo šalje mozgu o pospanosti i gladi, što može dovesti do veće i konstantne želje za slatkišima i skrobastom hranom.

Soba u kojoj spavamo treba da je zamračena. Studija rađena na miševima koji su bili izloženi svetlosti tokom noći pokazala je da su se duplo više ugojili od miševa koji spavali u zamračenom prostoru, iako su dobijali istu hranu. Ako zanemarimo potrebe našeg biološkog časovnika da obroke i san dobija u određeno vreme, možemo oboleti od metaboličkog sindroma koji podrazumeva niz zdravstvenih smetnji, poremećaja rada srca, nervnog sistema i regulacije insulina.

Često, zbog previše obaveza i premalo vremena zaboravljamo na sebe, pa nije loše da na vidno mesto sebi postavite ove smernice, najbolje na frižider:

  • Ustati ranije i pojesti na miru doručak koji će se sastojati od kvalitetnih proteina i integralnih žitarica.
  • Pojesti laganu užinu između doručka i ručka, jabuka je idealna.
  • Ručati malo posle podneva, i neka to bude najobilniji obrok, sa dosta povrća i nekim kvalitetnim proteinom, na primer ribom ili piletinom.
  • Popodne pojesti nešto za užinu, naročito ako posle vežbamo – malo orašastih plodova, na primer.
  • Večerati pre 7, i neka to bude najmanji i najlakši obrok tokom dana.
  • Zaboraviti na kombinaciju – gledanje TV-a + grickalice.
  • Odlaziti na spavanje uvek u isto vreme, zamračiti sobu, ne jesti najmanje 3 sata pre odlaska u krevet.

Niko nije savršen, i svako povremeno ’zgreši’. Kada nam se to desi, ne treba da se demorališemo, već samo vratimo na zdravu rutinu. Povremene greške će nas i podsetiti koliko nam ta rutina prija.

Šarenilo na tanjiru za dobro zdravlje

Prilikom pripreme i planiranja obroka, trudite se da vam na tanjiru bude zastupljeno što više boja. Evo zašto:

Crveno – likopen

Maline, jagode, lubenice, paradajz, crvene paprike…

Štiti od karcinoma i uništava slobodne radikale, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa, štiti oči od makularne degeneracije, čuva kožu.

Plavo i ljubičasto – resveratrol

Crno grožđe, kupine, patlidžan, šljive…

Jača pamćenje, smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, štiti ćelije, smanjuje rizik od karcinoma ili usporava njegov napredak, smanjuje upale.

Narandžasto i žuto – karotin

Šargarepa, limun, narandže, mango, dinja…

Čuva kožu od štetnih UV zraka, jača imunitet, čuva oči i vid, deluje antikancerogeno, štiti srce i zglobove.

Belo – jača ceo organizam

Karfiol, banane, beli luk, crni luk, krompir, pečurke…

Deluje antikancerogeno, jača kosti, snižava holesterol, uravnotežava hormone, smanjuje upale, štiti srce.

Zeleno – antioksidansi

Hlorofil iz zelenog lisnatog povrća, brokoli, kivi, tikvice…

Pomaže kod zaceljenja tkiva, pročišćava telo od toksina, štiti želudac i creva pomoću digestivnih enzima, deluje antikancerogeno, jača imunitet.

I još jedno zeleno: Equigal.

Equigal pomaže kod uspostavljanja dobrog varenja, izbacivanja viška vode iz organizma, čišćenja tela od toksina i regulacije telesne težine.

Kad nam priroda puni baterije

Postoji hrana koja će nam garantovano sniziti nivo energije, izazvati pospanost i letargiju: prosti ugljeni hidrati, nezdrave masti i rafinisani šećeri, sve ono što se nalazi u ’brzoj hrani’, prerađevinama i slatkišima.  Ali postoji i hrana koja je pravi akumulator za naš motor, ona nam ’puni baterije’ i održava nivo energije tokom dužeg vremenskog perioda. Takva hrana je idealna kada nam je potrebna koncentracija, kada smo izloženi težem fizičkom naporu, ali i kada pokušavamo da se izborimo s viškom kilograma. Jer hrana koja nam daje energiju pomoći će nam i da smršamo tako što će nam držati osećaj sitosti, davati snage da budemo aktivni i sagorimo kalorije, pokrenuti metabolizam i imati sveopšte pozitivan uticaj na telo i psihu.

Šta treba jesti kada nam nedostaje energije?

Đumbir – ovaj moćni koren poboljšava cirkulaciju, pa se kiseonik i hranljive materije lakše prenose do mozga, mišića i ekstremiteta. Pritom i oporavlja mišiće, širi disajne puteve i olakšava disanje.

Sušene urme – samo jedna suva urma daje nam dovoljno glukoze da nas trgne iz mrtvila. Urme su prirodni multivitamin, prepune su korisnih materija, naročito gvožđa koje dodatno podiže energiju.

Semenke bundeve – bogate su proteinima i triptofanom koji podstiče serotonin, hormon sreće, kao i magnezijumom, neophodnim za nervni sistem i normalan rad mišića.

Lisnato zeleno povrće– osim gvožđa, sadrži i antioksidante i vitamin C i tako snižava hormone stresa koji izazivaju umor.

Sveže sezonsko povrće s pijace – sveže ubrano povrće sadrži više hranljivih materija od onog koje dugo stoji bilo u skladištima ili u transportu. Osim toga, naš organizam je navikao na promene godišnjih doba i hranu koju ona donose.

Crna čokolada – ona sa preko 70% kakaa prepuna je flavonoida koji podstiču mikrocirkulaciju kože. Sadrži i kafein koji trenutno podiže energiju.

Citrusi, naročito u kombinaciji s vodom – vitamin C i kalijum, bitan elektrolit, hidriraju organizam i dižu energiju. I sam miris limuna može da nas razbudi.

Bademi – pored proteina i mangana, u bademima ima i riboflavina koji pomaže stvaranje energije. Zdrave masti iz badema drže sitost i održavaju nivo energije.

Banane – prepune zdravih ugljenih hidrata i vlakana, banane se vrlo brzo apsorbuju i odmah podižu energiju. Sadrže i kalijum, elektrolit koji reguliše hidrataciju organizma.

Leblebije – kombinacija dobrih vlakana i proteina u leblebijama stabilizuje nivo šećera u krvi i tako diže energiju koju drži pod kontrolom tokom dužeg perioda. Humus, tradicionalni umak sa bliskog istoka, idealan je uz salate, integralne žitarice i ribu.

Humus

Cvekla – nitrati iz cvekle se prirodno konvertuju u azot oksid, koji učestvuje u procesu otpuštanja kiseonika u mekom tkivu iz crvenih krvnih zrnaca, dakle hrani telo kiseonikom.

Integralni pirinač – za razliku od belog pirinča koji se sastoji od skroba i praznih kalorija, integralni pirinač spada u dobre ugljene hidrate, prepun je korisnih vlakana i mangana koji pomaže da se ugljeni hidrati i proteini pretvore u energiju.

Ovas – ova sjajna žitarica puna je magnezijuma koji je neophodan za normalno funkcionisanje nervnog i mišićnog sistema. Kada nemamo dovoljno magnezijuma, javljaju se grčevi u mišićima. Pored ovoga, ovas stabilizuje nivo šećera u krvi i održava nivo energije tokom dužeg perioda.

Jednako su nam na dohvat ruke korisne namirnice koje nas podižu i hrane, i štetne namirnice koje nam spuštaju energiju i uništavaju nam zdravlje. Da li biste u sat stavili punu ili praznu bateriju? Svakako ne praznu, jer onda sat ne bi radio. Zašto biste onda u svoje telo stavljali prazne kalorije?

Budimo kao reka

Naše telo sastoji se od oko 70% vode. Kako je telo mašina koja se nikada ne gasi, tako se i voda konstantno troši i gubi, najviše preko urina i znoja. Određeni procenat tečnosti u organizmu nam je ne samo potreban, već i neophodan za goli opstanak.

Kada tokom dužeg perioda ne unosimo dovoljno vode, to utiče na naš krvotok, krvni sudovi se sužavaju, krvni pritisak raste i povećava se rizik od srčanog udara. Ćelije organizma trpe, pa njihova dehidratacija može izazvati povećanje holesterola, usporavanje metabolizma, nemogućnost sagorevanja masti, što dalje vodi do gojaznosti i ubrzanog starenja. Pati i međućelijski prostor, pa nedostatak vode povećava kiselost organizma, utiče na upalne procese, na primer izaziva giht, nastanak peska i kamenja u bubregu, krtost kostiju i sveopšti pad imuniteta.

U ekstremnim slučajevima, konstantna dehidratacija može dovesti do karcinoma. Neke studije su dokazale da osobe koje piju dovoljno vode imaju manje šanse da obole od karcinoma bešike i debelog creva.

Rađene su brojne studije koje su dokazale negativan, kako kratkoročni, tako i dugoročni efekat dehidratacije na organizam.

Kada ne pijemo dovoljno vode:

  • umorni smo
  • suva su nam usta
  • osećamo žeđ
  • osećamo konstantnu glad
  • jede nam se slatko
  • imamo glavobolju
  • vrti nam se u glavi
  • nervozni smo
  • ne možemo da se koncentrišemo
  • koža nam je suva i mogu se javiti akne
  • mokraća nam je tamne boje
  • imamo zatvor
  • imamo grčeve u mišićima

Kada ekstremno dehidriramo, ubrzava nam se rad srca i dah, pada krvni pritisak, i na kraju možemo izgubiti svest.

Kliničke studije su dokazale da se unošenjem pola litre vode privremeno ubrzava metabolizam za 24-30%. Unošenjem dve litre vode tokom dana možemo sagoreti 96 kalorija. Ako popijemo čašu vode pola sata pre obroka, smanjićemo osećaj gladi, unećemo manje hrane i tako redukovati količinu kalorija.

Jedna studija pratila je dve grupe ispitanika koji su bili na dijeti za mršavljenje. Prva grupa je pila pola litre vode pre obroka, a druga nije. Nakon 12 nedelja, ispitanici prve grupe su izgubili 44% kilograma više od grupe koja nije pila vodu.

Druga studija pratila je grupu gojaznih žena tokom godinu dana. One koje su povećale dnevni unos vode za 1 litar, izgubile su 2 kile više od ostalih tokom tog perioda.

Još jedan projekat rađen je na deci školskog uzrasta. U školama u kojima su deca podsticana da piju dovoljno vode utvrđeno je da je nakon godinu dana stopa gojaznosti opala za 31%.

Odrasla osoba bi trebalo da dnevno popije dva litra vode. Postoje mišljenja da nam je potrebno i više, odnosno da bi trebalo da pijemo čak i ako nismo žedni, jer u trenutku kada osetimo žeđ, već smo zapravo dehidrirali.

Ko bi trebalo da pije više od 2 litre vode? Osobe koje se više znoje, koje žive u predelima sa toplom i suvom klimom, sportisti ili fizički aktivne osobe i dojilje.

S druge strane, sa vodom ne treba ni preterivati. Ekstremne i na silu unete količine vode mogu razvodniti eletrolite u telu i dovesti čak i do trovanja vodom. Međutim, takve situacije su veoma retke, i povezuju se sa praktikovanjem ekstremnih sportova kao što je maraton. Zato je, prilikom bavljenja ekstremnim sportovima, ili situacija kada se previše znojimo, poželjno vodi dodati i elektrolite. U normalnim okolnostima, dnevno ne bi trebalo unositi više od 4 litara tečnosti, odnosno ne bi trebalo piti više od 1 litre tokom 1 sata. Naši bubrezi mogu da prerade do 28 litara tečnosti tokom jednog dana, ali nisu u stanju da izluče više od 1 litra na sat.

Pa kao što je planinska reka bistra i čista, a bara ustajala, ljigava i ne baš mirisna, tako je i naše telo. Zato budimo kao reka.

Rasta, rasta, rastavić

Rastafarijanci, pripadnici religije potekle s Jamajke tridesetih godina prošlog veka koji veruju da je Car Etiopije, Hajle Selasije, bio inkarnacija Hrista, najprepoznatljiviji su po svojim dredovima. Dredovi, ’ućebani’ dugi pramenovi kose, inspirisani su biblijskom pričom o Samsonu, ili lavovskom grivom, i simbol su nekomformizma i slobode. Verovatno najpoznatiji pripadnik rastafarijanskog pokreta je nadaleko omiljeni muzičar Bob Marli, a rege muzika se sluša širom sveta. Rastafarijanci svoju spiritualnost izražavaju putem raznih, neortodoksnih običaja, između ostalog kroz ’duhovnu upotrebu’ kanabisa, negiranje i oštru kritiku materijalističkog načina života, propagiranje čulnog uživanja, umerenosti u hrani i vegetarijanstvo. Kako se protive svemu što je materijalno, ni njihova religija nije institucionalizovana. Ona je verovanje sa naglaskom na lični, intuitivni doživljaj i život u sadašnjem trenutku.

Bob Marli

Igrom slučaja, naziv ove religije i ime jedne biljke vrlo su slični. Ali sličnost nije samo u imenu. Rastafarijanski dredovi veoma liče na rastavić, biljku koja je jednako slobodarskog duha. Rastavić širi svoje ’dredove’ nesputano po vlažnim livadama, močvarnim predelima, poljima, uz potoke i duž puteva… Osim na rastafarijanski dred, podseća i na konjski rep, pa je još jedan narodni naziv kod nas i konjorep, na engleskom giant horsetail – veliki konjski rep, a čak i naučni, latinski naziv equisetum, ima isto značenje. Rastavić podseća i na minijaturnu jelku: listovi su mu igličasti, okrenuti na gore i – potpuno čudotvorni. On je toliko lekovit da bi se oko njega mogla isplesti čitava religija.

Stari narodi koristili su ga za razne svrhe, a pošto je abrazivan, Indijanci su njime glancali strele, i tokom vekova koristio se za poliranje posuđa od kalaja. Danas znamo da je silicijumska kiselina ta koja je doprinosila da  posuda zasija. I baš je ona ta koja ima izuzetna lekovita svojstva.

Smatra se da je, tokom paleozoika, najstarije ere planete Zemlje, i perioda karbona (perioda kada se taložio kameni ugalj), rastavić bio džinovska biljka, najdominantnija, i da je rastao petnaestak metara u visinu. Danas je ovo višegodišnja biljka koja dostiže do pola metra.

Rastavić sadrži flavonoide, alkaloide, glikozide, vitamin C, karotin, mangan, kalijum, gvožđe, i vrlo korisnu silicijumsku kiselinu.

Da vidimo kakva sve lekovita svojstva ima rastavić:

  • Rastavić je diuretik, podstiče izbacivanje nagomilane tečnosti iz organizma i prečišćava ga. Zato je sjajan kod celulita i naslaga na bokovima.
  • Dijuretsko dejstvo ove biljke pomaže i kod oticanja nogu i edema nastalih usled povreda ili šećerne bolesti.
  • Rastavić štiti mokraćne puteve i čitav urinarni trakt jer sprečava nastanak kamenca. Kod već postojećih kamenčića, u stanju je da ih smanji i pospeši njihovo izbacivanje. Veoma je lekovit kod upale mokraćnih puteva i krvarenja, olakšava bolno mokrenje i sprečava upale bubrega i prostate.
  • On pomaže i kod čira na želucu, zatvora i lenjih creva.
  • Silicijumska kiselina sadrži, pored silicijuma, i kalcijum koji je izuzetno bitan kod preloma kostiju i povreda ligamenata i hrskavica. Dakle, rastavić jača kosti, pomaže kod osteoporoze, bolova u kostima i zglobovima.
  • Silicijumska kiselina, pošto zaceljuje tkiva, korisna je i kod oštećenja pluća i krvnih sudova. Preporučuje se kod tuberkuloze, arteroskleroze i proširenih vena.
  • Rastavić je, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, dobar i kod menstrualnih bolova, pojačanog krvarenja i sekreta.
  • On pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca pa je odličan kod anemije.
  • Ova biljka, odnosno njena silicijumska kiselina, jača kožu, kosu, nokte, dodaje elastičnost kolagenim vlaknima, pomaže kod alopecije i uklanja perut.

I to nije sve. Rastavić je pravi rudnik zlata. U bukvalnom smislu. Kako biljke preko korena izvlače korisne materije iz tla, to čine i s metalima. Ova biljka može da akumulira više zlata od bilo koje druge. Iz jedne tone svežeg rastavića može se izdvojiti oko kilo zlata. Početkom 20. veka nastala je nova grana rudarstva – fitorudarstvo, koje posebnim tehnikama koristi biljke za prikupljanje plemenitih metala.

Rastavić je jedinstven i izuzetan, ali ga treba koristiti oprezno. S njim se ne sme preterivati, i najbolje je koristiti ga u stručno pripremljenim preparatima. Postoje neke vrste rastavića koje su toksične, pa je branje biljke potrebno prepustiti znalcima. Čaj treba piti strogo prema uputstvu. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste. Takođe, pošto je diuretik, uz rastavić uvek treba piti dovoljno vode.

Rastavić je sastavni deo nekoliko preparata Herba Sveta: u Equigalu pomaže drenažu organizma i uklanja celulit. U Hipoprostatu štiti prostatu i olakšava mokrenje. U Nefrovitu štiti čitav urinarni trakt, sprečava infekcije, stravarnje kamenčića i njihovo izbacivanje. U Leokardinu izbacuje višak tečnosti i olakšava rad srca kod srčane insuficijencije.

Ova rastafarijanski slobodna biljka donosi najveće bogatstvo, ono nematerijalno: zdravlje.

Digestivni Jin i Jang

Kada pomislimo na bakterije, prva reakcija je odbojnost. Ali nisu sve bakterije štetne. Neke rade i u našu korist. Da nije bakterija, naše varenje, imunitet i opšte zdravlje bili bi drastično narušeni. Korisne bakterije treba kako unositi u organizam, tako i hraniti. Zato su nam potrebni probiotici i prebiotici.

Probiotici su kulture bakterija koje blagotvorno deluju na naš sistem za varenje. Oni ne samo pomažu varenje, već i sprečavaju štetne bakterije da se namnože i izazovu disbalans u crevima.

Prebiotici su hranljive materije kojima se dobre bakterije hrane, naročito vlakna, koja se prerađuju u tankom crevu da bi najveći posao odradile u debelom crevu u kom je nastanjena većina korisnih bakterija.

Priroda se postarala da dobre bakterije nastani u našem digestivnom traktu. Tek kada se njihov balans poremeti, zbog loše ishrane, stresa, pada imuniteta i naročito nakon upotrebe antibiotika i kortikosteroida, osećamo ozbiljne posledice. Jedna od njih je i nekontrolisano razmnožavanje kandide, gljivice koja inače prirodno živi u nama i ne šteti nam, sve dok se ne otme kontroli. Kada imamo manjak korisnih bakterija u crevima, Candida albicans može izazvati poremećaj varenja, ali i oboljenja kože, sluzokože, noktiju, organa, omesti vaginalnu floru i floru u ustima. Kandida se hrani šećerima i voli kiselu sredinu. U crevima podstiče stvaranje gasova i grčeva i izaziva proliv. Otrovi koji se pritom ispuštaju i dospevaju u krv znatno opterećuju jetru.

Dobre i loše bakterije u digestivnom traktu

Kako se osećamo kada nam se kandida prekomerno nazmnoži u crevima? Letargični smo, umorni, ošamućeni, depresivni, boli nas glava, bole nas mišići, nismo u stanju da se koncentrišemo, nadimamo se, imamo zatvor ili proliv, grčeve u crevima, i mnogo nam se jede slatko. Kao da nas je zaposeo neki vanzemaljac koji je isključio naše dugme za slobodnu volju i diktira nam šta da radimo. I onda posežemo za slatkišima, a kandida uživa i baškari se, jer je šećer njena omiljena hrana i pomaže joj da se još više množi.

Kandida

Ako ne reagujemo i ne rešimo odmah problem, naš imunitet će sve više stradati. Kandida će nas zatrpati toksičnim supstancama, virusi će nas sve više napadati, i vrlo je verovatno da ćemo dobiti neko od autoimunih oboljenja. Otvoren je i put alergijskim reakcijama pa ćemo postati preosetljivi na mnogo toga što smo pre bez problema tolerisali.

Kandida se može tretirati lekovima, međutim ako joj ne oduzmemo ono čime se hrani, vratiće se. Zato je neophodno potpuno izbaciti skrob i šećere tokom dužeg vremenskog perioda, najmanje par meseci. Ali najbolje je da uopšte ne dopustimo da nam se ovakav disbalans desi. To možemo postići tako što ćemo negovati svoje dobre, korisne bakterije. Koja hrana je bogata probioticima i prebioticima?

  • Jogurt i kefir. U slučaju kandidijaze se ne preporučuju nikakvi šećeri, pa ni laktoza koje ima u mleku i mlečnim proizvodima. Međutim, pošto se kefir pravi pomoću kefirne gljive koja se hrani laktozom, on je bezbedan i kod prekomerno razmnožene kandide. Bitno je uzimati kefir koji sami napravimo od kefirne gljive, ne industrijski. Takođe, najbolje je kupovati običan jogurt, onaj kome nisu dodati šećeri i pojačivači ukusa.
  • Fermentisana hrana. Kiseli kupus, kimči (prirodno ukiseljeno povrće), miso (pasta koja se koristi u istočnjačkoj kuhinji, od fermentisane soje), umeboši šljive.
Kimči, prirodno ukiseljeno povrće
  • Alge. Spirulina i hlorela su mikroalge koje hrane dobre bakterije u crevima, ali i daju energiju.
  • Kombuha. Čaj fermentisan pomoću ove gljive bori se ne samo protiv kandide, već i ešerihije koli.
  • Beli luk. Sjajan izvor prebiotika, a pritom i prirodni antibiotik.
  • List maslačka. Osim što ima dobra vlakna, prepun je vitamina i minerala i prirodni čistač organizma.
  • Banane. Obiluju vlaknima, naročito pre nego što skroz sazre, i bogate su kalijumom.
  • Praziluk. Sadrži čak 16% inulinskih vlakana, kao i flavonoide koje štite telo od oksidativnog stresa.

  • Ovas. Sadrži veliku količinu beta-glukana koji hrani dobre bakterije, snižava loš holesterol i reguliše nivo insulina.
  • Jabuke. Pektinska vlakna povećavaju buturate, masne kiseline koje hrane dobre bakterije i uništavaju loše.
  • Kakao. Sjajan izvor flavonoida sa jakim prebiotskim dejstvom.
  • Laneno seme. Sadrži do 40% rastvorivih vlakana, kao i antioksidante koji se bore protiv kancerogenih ćelija.

Šta još, pored unošenja ovih namirnica, možemo učiniti da očuvamo dobar balans korisnih bakterija?

  • Više kretanja,
  • manje stresa,
  • dovoljno sna i
  • najbitnije: kontrolisana telesna težina. Višak kilograma povezan je sa prekomernom konzumacijom skrobaste i slatke hrane koja remeti balans bakterija.

Tu je još jedan prirodni asistent: Equigal. Kombinacija lekovitog bilja u ovom prirodnom preparatu povoljno deluje na digestivni sistem, olakšava varenje, pokreće peristaltiku, čisti jetru, i pomaže nam da regulišemo telesnu težinu.

Zašto su jaja super-hrana?

Iako su jaja jedno vreme bila na crnoj listi, naročito žumance, istina je da se mogu svrstati među najzdravije namirnice. Jaja sadrže dobar holesterol i zapravo pomažu u regulaciji holesterola. Da vidimo zašto su još dobra:

  • Jaja jačaju imunitet jer su prepuna selena. Ovaj izuzetno korisni element nas štiti od infekcija i virusa, ali i reguliše hormone štitaste žlezde.
  • Jaja sadrže devet amino kiselina neophodnih telu za normalno funkcionisanje. Bez njih se osećamo umorno, tromo, pada nam imunitet, opada nam kosa a koža je sklona infekcijama.
Poširana jaja imaju najmanje kalorija
  • Već pomenuti dobar holesterol pomaže da se sa zidova arterija ukloni plak, naslage koje uzrokuju arterosklerozu. Na taj način jaja štite naš kardiovaskularni sistem.
  • Jaja su bogata vitaminom D, koji se inače retko sreće u hrani. Zato kad jedemo jaja, naše telo lakše apsorbuje kalcijum, pa su nam kosti i zubi jači.
Prepeličja jaja su posebno zdrava
  • Holin je neurotransmiter koji je neophodan telu, i ako ga nema dovoljno dolazi do neuroloških poremećaja i poteškoća u pamćenju. Jaja su bogata holinom.
  • Žumance sadrži lutein i zeaksantin, liposolubilne karotenoide. Ova dva elementa neophodna su za normalno funkcionisanje očiju i dobar vid. Tako, kad jedemo jaja, štitimo rožnjaču od degeneracije i sprečavamo pojavu katarakte.
  • Jaja sadrže vitamine B2, B5 i B12, koji su neophodni za zdravlje kože, kose, jetre i mozga.
Idealan doručak
  • Amino kiseline iz jaja su bitne za očuvanje mentalnog zdravlja. Zato, kad jedemo jaja, balansiramo nivo serotonina u nervnom sistemu i tako na prirodan način smanjujemo stres.
  • Jaja su odlična za osobe koje pokušavaju da smršaju, jer su puna proteina a imaju malo kalorija. Najbolje je jesti ih za doručak.

  • Proteini u jajima utiču na apetit. Jaja su na vrhu liste namirnica koje dugo drže osećaj sitosti.
  • Pošto sadrže riboflavin, jaja su odličan izvor energije i pomažu u sagorevanju kalorija. Zato treba da ih jedu sportisti i svako ko želi da poveća mišićnu masu, kao i osobe koje su izložene većem mentalnom naporu, na primer studenti.

Najbolje je kupovati jaja od prirodno gajenih kokošaka, pa se potrudite da nađete pouzdanog dobavljača. Isplatiće se.

 

Kako ubrzati metabolizam?

Ako vam je cilj da skinete višak kilograma, veoma je bitno da ubrzate metabolizam, odnosno vreme tokom kog naš organizam sagoreva energiju. Kako to učiniti? Spremili smo vam pregršt saveta:

  • Potrudite se da uvek budete dobro naspavani, jer nedostatak sna stimuliše hormone koji pojačavaju apetit i menjaju aktivnost insulina.
  • Zaljutite hranu. Ljuti začini kao što su papričice, ren, vasabi, đumbir, biber, pokreću naš metabolizam nekoliko sati nakon jela. Osim što nam pomažu da dođemo do željene figure, ljuti začini podstiču lučenje endorfina, hormona sreće.

  • Pijte zeleni čaj. Osim što jača imunitet, štiti srce i sadrži antioksidante, zeleni čaj ubrzava metabolizam.
  • Proterajte stres iz života. Stres je štetan po kardiovaskularni sistem i usporava metabolizam. Radite vežbe disanja, družite se, idite u prirodu, slušajte muziku, vežbajte jogu…
  • Pijte dovoljno vode. Ako pijemo dovoljno vode, možemo ubrzati metabolizam i za 30%. Dobra hidriranost će nam i smanjiti apetit i sprečiti nas da se prejedemo tokom obroka.

  • Jedite jabuke. Jabuke su sjajan izvor minerala i vitamina, hidriraju, prepune su dobrih vlakana koja podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam.
  • Napravite plan vežbanja i strogo ga se držite. Koristite svaku priliku za kretanje. Penjite se stepenicama, pešačite do prodavnice, dok stojite za kuhinjskim pultom radite nogama, marširajte ili izvedite mini varijantu svog omiljenog plesa…
  • Radite vežbe snage. Mišići su ti koji ubrzavaju metabolizam. Oko 30% kalorija koje sagorimo zavise od mišićne mase.

  • Jedite supe i čorbe. Ako ručak počnete na starinski način, supom, možete smanjiti glavni obrok jer će vas supa već zasititi. Supa smanjuje apetit i pomaže u sagorevanju masti. Pravite sami svoju supu i izbegavajte industrijske začine.
  • Unosite dovoljno omega-3 masnih kiselina. One igraju veliku ulogu u sagorevanju masti. Losos, tuna, ili perlice ribljeg ulja, orašasti plodovi i laneno seme, pomoći će našem telu da uravnoteži nivo šećera u krvi.
  • Izbacite proste ugljene hidrate i zamenite ih složenim. Belo testo, beli pirinač, šećer, najveći su neprijatelji metabolizma. Telu treba više vremena i energije da svari integralne žitarice, i na taj način ubrzava metabolizam.

  • Jedite mahunarke. One su prepune vlakana i proteina koji dugo drže sitost. Pritom su prepune vitamina i minerala.
  • Izbacite rafinisana ulja iz kuhinje. Koristite dobra, prirodna ulja kao što je maslinovo, ulje avokada, koščica grožđa, ili pronađite u radnjama zdrave hrane hladno ceđeno suncokretovo ulje. Za razliku od industrijskog, ovo ulje zaista miriše na suncokret.
  • Jedite jaja. Jaja su sjajan izvor proteina, a niskokalorična su. Jedno bareno jaje na integralnom tostu daće vam energije i držati sitost.

  • Uvedite brokoli u ishranu. Osim što je prepun kalcijuma i vitamina C i K, sadrži folate, dobra vlakna i antioksidante koji će vam očistiti telo od toksina.
  • Koristite citruse. Limun, narandže, mandarine, grejp, pomažu u sagorevanju masti i ubrzavaju metabolizam. Osim što su prebogati vitaminom C, imaju i moć da regulišu nivo insulina.
  • Jedite lubenice kad su u sezoni. Lubenice sjajno hidriraju organizam, daju mu neophodne elektrolite i sadrže likopen koji štiti srce.

 

Kako prirodnim putem izbalansirati hormone?

Živimo u dobu kada je sasvim normalno da nam je hrana zatrovana antibioticima, steroidima, konzervansima… Sredstva za higijenu su prepuna parabena i hemikalija koje utiču na hormonalni balans. Zatrpani smo toksičnom plastikom. U takvom okruženju teško je ostati zdrav. Srećom, takođe smo svedoci sve većeg rasta opšte svesti o važnosti povratka prirodi.

Kako da zaštitimo zdravlje? Postoje namirnice koje su ne samo zdrave, prepune antioksidanasa koji nas štite od bolesti i bogate mineralima i vitaminima, već imaju i moć da nam izbalansiraju hormone. Umesto da se trujemo prerađevinama i brzom hranom, potrebno je da se što više okrenemo ovim sjajnim izvorima zdravlja:

  • LANENO SEME. Zahvaljujući lignanima, fitoestrogenima, laneno seme nas štiti od više vrsta karcinoma, naročito raka dojke, prostate i debelog creva. Takođe, prepuno je esencijalnih masnih kiselina koje regulišu nivo holesterola u krvi.
  • KUPUSNJAČE – karfiol, brokoli, kelj, kupus, sadrže izocijanate, fitonutrijente koji smiruju metabolizam estrogena i tako sprečavaju rast tumora.
  • ZELENI ČAJ. Više studija potvrdilo je da zeleni čaj ubrzava metabolizam. Na taj način pomaže nam u regulaciji telesne težine. Višak kilograma može lako izazvati poremećaj hormona.
  • MASLINOVO ULJE. Ali ono hladno ceđeno, ekstra devičansko. Vredi dati više novca na ovakvo ulje i koristiti ga u salatama. Mononezasićene kiseline iz ovog ulja podstiču rad hormona leptina koji reguliše nivo insulina. Leptin kontroliše apetit pa je sjajan za dijete.

  • CRVENO VINO. Ali u količini od 2-3 čaše nedeljno. Polifenoli, antioksidanti iz crvenog vina čuvaju srce, sprečavaju upale i razvoj nekih vrsta karcinoma.
  • AVOKADO. Beta-sitosterol iz avokada snižava nivo holesterola u krvi i balansira nivo kortizola, hormona stresa.
  • JABUKE. Ali organske, neprskane. Kvercetin je antioksidantni flavonoid i prirodni antihistamin, što znači da nas štiti od alergija. Kvercetin ima i fitoestrogena svojstva. Jabuke će nam pomoći da duže ostanemo mladi, da sprečimo osteoporozu, srčana oboljenja, moždani udar, dijabetes i karcinom.
  • ČIA SEME. Ova žitarica bez glutena koja se nedavno pojavila i u našim krajevima, prebogata je omega 3 masnim kiselinama, zapravo smatra se namirnicom sa najvećim nivoom ovih korisnih materija, kao i najvećim izvorom vlakana. Čia stabilizuje nivo šećera u krvi, snižava krvni pritisak i reguliše metabolizam. Zato je sjajna za dijete.

  • ORAŠASTI PLODOVI. Većina orašastih plodova ima visok nivo beta-sitosterola, kao i avokado. Pored njega, prepuni su proteina, vlakana, minerala i vitamina. Badem ima sposobnost da uspori apsorpciju ugljenih hidrata i zato je dragocen za dijabetičare. Orasi sadrže melatonin, hormon koji nam pomaže da bolje spavamo.
  • SURUTKA. Izuzetno niske kalorijske vrednosti, ova namirnica nam pomaže da izgubimo neželjene kilograme, jača nam imunitet, čisti jetru od toksina, oporavlja mišiće nakon napora, a triptofan iz surutke podiže nivo serotonina i smanjuje stres.
  • BOROVNICE. Ovo bobičasto voće snižava nivo šećera u krvi i stabilizuje insulin pomoću antocijanina koji direktno utiču na pankreas.

  • CIMET. Izuzetno zdrav začin koji ima moć da kontroliše nivo insulina u krvi, tako što podstiče ćelije u mišićima i jetri da reaguju na insulin. Bitno je napomenuti da je cejlonski cimet taj koji ima posebna svojstva, pa treba obratiti pažnju prilikom kupovine da ne uzmemo indonežanski koji je najčešće u ponudi.
  • OVSENE MEKINJE. Za razliku od pšeničnih, ovsene mekinje sadrže rastvoriva vlakna, ali i hranljive materije: vitamin E, cink, selen, bakar, gvožđe, mangan i magnezijum. Sve ovo čini ih idealnom namirnicom za balansiranje nivoa šećera u krvi i smanjenje holesterola. Dobra vlakna pomažu varenje i apsorpciju korisnih materija iz hrane, i štite debelo crevo.
  • HELJDA. Heljda je odlična zamena za žitarice kod osoba koje su osetljive na gluten. Ima visok nivo proteina a nizak glikemijski indeks, pa pomaže organizmu da sporo otpušta insulin, za razliku od skrobastih žitarica. Heljda sprečava upale, alergije i sjajno čisti organizam.

  • KEFIR. Ali onaj koji napravimo sami od kefirne gljive, jer kupovni kefir često nije pravi, već napitak s ukusom kefira. Ova namirnica ima brojna blagotvorna svojstva a mogu je koristiti i osobe osetljive na laktozu, jer se kefirna gljiva upravo njom hrani. Kefir je sjajan za varenje, detoksifikaciju organizma, kod dijeta, a dokazano je da je snažan borac protiv karcinoma.
  • NAR. Ova voćka ima protivupalno dejstvo i snažan je antioksidant koji štiti od raka dojke, kože i debelog creva. Nar ima prirodne sastojke koji utiču na estradiol, hormon za koji je poznato da može izazvati rak dojke.
  • KURKUMA. Još jedan snažan začin koji je izuzetno moćan stabilizator hormona. Takođe ima moć da spreči ili smanji upalne procese u organizmu, ublaži bol i otok.
  • ĐUMBIR. Ovaj koren specifičnog mirisa i ukusa najbolji je lek protiv mučnine, kako kod putovanja ili trudnoće, tako i kod hemoterapije. Đumbir ima velika anti-oksidantna svojstva, i odličan je borac protiv infekcija, virusa i bakterija.

Pored hrane, i lekovito bilje nam može pomoći da izbalansiramo hormone. Stručno odabran skup biljaka u preparatima Femisan A i B, uspešno regulišu hormone žene. Formula u preparatu Equigal pomaže kod balansiranja nivoa insulina jer smanjuje apetit, ubrzava metabolizam i oslobađa organizam od toksina. Alfa Aktiv je preparat namenjen muškarcima koji utiče na nivo testosterona.

Uz zdravu ishranu i Herba Svet proizvode do savršenog balansa!