Tag Archives: equigal

Šećer, prikriveni otrov

Industrijski šećeri, kojima obiluje hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumeva svaki šećer koji se dodaje hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza, ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno nutrijenata za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Pažljivo pročitajte šta šećer radi vašem telu:

  • Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
  • Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
  • Šećer ima isti efekat kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
  • Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.
  • Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema dovoljno energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke.
  • Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
  • Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
  • Prevelike količine voćnog šećera, fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

  • Ako nekontrolisano unosimo šećere, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
  • Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
  • Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
  • Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
  • Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena ph vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda.
  • Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans.
  • I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
  • Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
  • Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
  • Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati.
  • Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
  • Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Treba izbegavati prerađevine i kupovati osnovne namirnice od proverenih proizvođača

Danas smo bombardovani hranom koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga da li smo zdravi, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i zavisni od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Recite ’sajonara’ višku kilograma

Postoje nacije koje imaju veoma mali procenat gojaznih, a na vrhu te liste je Japan. Japanke odlikuje lepa koža i ten, vitko telo i mladolikost. Evo šta možemo naučiti od Japanaca i primeniti na sebi, ukoliko želimo da dođemo do vitke linije:

  • Japanci dosta hodaju i voze bicikl. Ako svaki dan barem deo puta do posla pređemo peške, mnogo ćemo učiniti za svoje telo.
  • Japanci praktikuju borilačke veštine i redovno vežbaju. Istočnjačke veštine treniraju ne samo telo već i um i pomažu nam da se kontrolišemo. Veoma bitno i kad je hrana u pitanju.
  • Japanci piju zeleni čaj. Antioksidanti kojima ova vrsta čaja obiluje ne samo da pomažu kod skidanja kilograma već blagotvorno deluju na čitav organizam.
  • U Japanu su tople kupke tradicija. Ovaj narod obilno koristi darove prirode – tople mineralne izvore. Mineralna voda smanjuje stres, poboljšava san, čisti kožu i jača kosti.

  • Japanci jedu dosta fermentisane hrane – tempeh, miso, kimči, fermentisane umeboši šljive… ova hrana obiluje korisnim bakterijama koje poboljšavaju varenje i iskoristljivost hranljivih materija, kao i održavanje zdrave telesne mase.
  • Umesto kolača Japanci češće posegnu za svežim voćem.
  • Ova ostrvska država obilno koristi darove mora, pa se morska hrana često nalazi na trpezi. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama održava zdrav kardiovaskularni sistem, sprečava upale, visok holesterol i gojaznost.
  • Japanci služe manje porcije i nikada ne pretrpaju tanjir. Vode računa i o dekoraciji i obično obrok ukrase svežim povrćem.
  • Kada kuvaju, Japanci ne prže u dubokom ulju već radije griluju meso i ribu, a često je jedu i sirovu. Na taj način smanjuju kalorijsku vrednost obroka, a pritom zadržavaju hranljive materije.

  • U Japanu se ne jede na ulici. Običaj je da se sedne za sto i obrok pojede polako. Na taj način se omogućava zdravo varenje i sprečava prejedanje.
  • U Japanu se češće jede kod kuće nego u restoranu. To je tradicija koju neguju s pravom, jer jedino kod kuće zaista znamo šta jedemo.
  • Japanci jedu štapićima. Viljuškom hranu možemo da pojedemo mnogo brže i više nego štapićima. Štapići su još jedan ritual koji zahteva strpljenje i ograničava zalogaj.

Ako ne volite suši, ne morate baš da se terate da ga jedete, ali ono što sigurno možete je da smanjite porciju, jedete polako za stolom, uvedete što više ribe u ishranu, izbacite prženu hranu, i počastite se šoljicom zelenog čaja. Pa onda – u šetnju.

I ne zaboravite da popijete Equigal.

Zdrave energetske štanglice

Volite li energetske žitne štanglice? Veoma su ukusne i zgodne za poneti, ali one kupovne obično sadrže velike količine šećera i glukoznog sirupa i nisu nimalo zdrave. Probajte da napravite svoje. Proces je vrlo jednostavan, a ovaj recept možete modifikovati i prilagoditi svojim željama.

Energetske štanglice

(Mera je šolja od 200 ml, smesa je za 10 štanglica)

U veliki pleh sipati:

  • 1 šolju ovsenih pahuljica
  • ½ šolje sirovog očišćenog semena suncokreta
  • 1 šolju badema

i peći 10 minuta na 180 stepeni.

U međuvremenu u blender staviti

  • ½ šolje sušenih urmi bez koščice
  • ¼ šolje meda
  • ¼ šolje vode

i izmiksati.

U posudu za mešenje sipati

  • ½ šolje ekspandiranih žitarica po želji
  • ½ šolje grožđica i
  • ½ šolje sušenih brusnica

Dodati miks sa urmama i ispečen miks ovsenih pahuljica, suncokreta i badema i sve dobro izmešati.

Smesu sipati ili u pleh ili u korpice. Druga varijanta je zgodna jer onda imamo i ambalažu za nošenje štanglica. Bitno je da se smesa dobro sabije kako bi se zalepila.

Peći na 180 stepeni 20 minuta i ostaviti da se ohladi. Jedna štanglica dnevno daće nam dovoljno vitamina i minerala, podići energiju , i što je najbitnije, održati je tokom dužeg vremenskog perioda i na taj način sprečiti napade gladi.

I ne zaboravite da popijete Equigal!

Kad hrana kvari raspoloženje

Naš digestivni sistem luči 90% serotonina, hormona koji je zaslužan za dobro raspoloženje. Zato se ponekad kaže da je stomak naš ’rezervni’ mozak, kao i da ’razmišljamo stomakom’. Verovatno smo svi svesni koja vrsta hrane prija telu i umu i može da izazove dobro raspoloženje. Lisnato zeleno porvće, orašasti plodovi, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, citrusi, đumbir i kurkuma… Priroda je veoma izdašna prema čoveku, ali na žalost, čovek ne pravi uvek logične i ispravne izbore.

Često, naročito kada smo neraspoloženi i pod stresom, mašimo se upravo za hranu koja će još više da pogorša naše neraspoloženje. Kako je to moguće? Nažalost, čovek je tehnološkim progresom došao do rešenja koja rade protiv njega samog. I stvorio hranu koja može da blokira prirodne procese u organizmu.

Evo nekoliko primera:

  • Dijetetska gazirana pića, poput dijetalne kole, sadrže aspartam, veštački zaslađivač. Istraživanja su dokazala da amino kiselina fenilalanin koja je sastavni deo aspartama, blokira proizvodnju serotonina.
  • Hrana prepuna šećera, uključujući i onu koja se lažno predstavlja kao zdrava – žitne štanglice i musli sa dodatim šećerom, naglo nam podiže energiju a ubrzo potom isto tako naglo i spušta. To izaziva lučenje hormona stresa što rezultira promenama raspoloženja i osećajem umora.
  • Slatkiši prepuni aditiva mogu izazvati hiperaktivnost i poremećaj pažnje, naročito kod dece. Ako vam se jede nešto slatko, napravite sami kolač. Veštačke boje i glukozni sirup kojima obiluju kupovni slatkiši, pored navedenih poremećaja, mogu izazvati i zavisnost od slatkiša.

  • ’Brza hrana’ prepuna hidrogenizovanih masti remeti balans omega 3 masnih kiselina u organizmu. To dalje izaziva neraspoloženje, bezvoljnost, depresiju, čak i agresivno ponašanje.
  • Veštačke masti kao što je margarin sastoje se od čistih trans-masti koje izazivaju isti efekat kao i pomenuta brza hrana. Puter, koji je dugo vremena nepravedno bio na zlom glasu, mnogo je zdraviji od margarina.
  • Slane grickalice kao što je čips, ali i veštačke supice i instant azijske nudle mogu sadržati monosodijum glutaminat, pojačivač ukusa koji može izazvati glavobolje, osećaj opšte slabosti i umor.
  • Konzervisana hrana takođe sadrži monosodijum glutaminat, kao i previše soli koja može izazvati retenziju vode u tkivu i negativno uticati na kardiovaskularni sistem i bubrege, i dati nam osećaj težine, tromosti i umora. Konzerve mogu sadržati bisfenol A, hemikaliju kojom su obložene iznutra, a koja direktno utiče na mozak, regulaciju raspoloženja pa čak i pamćenje.

Ako ovakvu hranu konzumiramo tokom dužeg perioda, neminovno ćemo narušiti prirodni balans organizma i postati prehrambeni ’narkomani’. To će kao posledicu imati ne samo fiziološke probleme – gojaznost, dijabetes, edem, kardiovaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega, već i psihičke – nervozu, depresiju, mentalnu tromost, konstantan osećaj umora i razdražljivost.

Neophodno je da radimo na sopstvenoj svesti i razlučimo šta je za nas dobro a šta loše. U svakom slučaju, nikada nećemo pogrešiti kada se mašimo za ono što je prirodno.

Puna škola đaka, niotkuda vrata

Verovatno se svi sećaju ove narodne zagonetke iz osnovne škole. Ako i dalje ne znate rešenje, evo male pomoći: ona je bliska rođaka krastavca, tikve i bundeve. Nama omiljeno letnje voće, a zapravo je povrće. Sadrži 92% vode. U sto grama ima samo 30 kalorija. Smanjuje apetit, osvežava, nadoknađuje elektrolite tokom leta ili prilikom fizičkog napora. Ona čuva naš imuni sistem, čisti bubrege, štiti kožu, oči, kosti, srce i krvotok… i može nam pomoći da smršamo.

Sada ste sigurno pogodili: lubenica. Predak lubenice, koji malo liči na ovu današnju, potiče iz Afrike, a prva kultivisana sorta uzgojena je u Egiptu. Lubenica je prava riznica zdravlja, a tokom vrelih letnjih dana omogućiće nam rehidrataciju i nadoknaditi izgubljene elektrolite.

Evo šta sve može ovaj blagorodni plod:

  • sadrži antioksidanse koji nas štite od slobodnih radikala
  • stimiliše rad bubrega jer deluje kao diuretik
  • čisti organizam i pospešuje izbacivanje toksina, pa na taj način pomaže i smanjenje celulita, čisti kožu i uklanja akne
  • sadrži citrulin koji podstiče libido
  • sadrži vitamine A, C i B6 koji su bitni za kardiovaskularni sistem
  • sadrži vitamin B1 koji pospešuje oslobađanje energije
  • sadrži vitamin E koji je veoma bitan za kožu i vitamin K koji je neophodan za sintezu proteina u organizmu i normalnu koagulaciju
  • bogata je folnom kiselinom, neophodnom za normalno funkcionisanje ćelija, naročito nervnog sistema, kao i stvaranje crvenih krvnih zrnaca
  • sadrži betakarotin i likopen, antioksidanse koji štite od malignih ćelija, jačaju imunitet kože i usporavaju starenje, a naročito su nam potrebni leti kada smo više izloženi suncu
  • sadrži minerale koji regulišu krvni pritisak: magnezijum i kalijum
  • magnezijum, kalijum, bakar, cink, fosfor, mangan, selen, gvožđe, kalcijum, natrijum… svi ovi minerali nalaze se u lubenici.

Iako obično sklanjamo koščice dok je jedemo, čak i ako se desi da ih progutamo, neće se ništa loše desiti, naprotiv: bogate su magnezijumom, fosforom, kalijumom a na dalekom istoku koriste se u tradicionalnoj medicini za čišćenje bubrega. Čaj od koščica pomaže kod uklanjanja kamena u bubrezima. U Africi se od mlevenih koščica pravi hleb. Čak je i kora jestiva.

Ako želimo da smršamo, slobodno možemo uraditi jednodnevni detoks lubenicom – jesti je tokom celog dana umesto uobičajenih obroka. Ili je možemo držati u rezervi kada nam se prijede nešto slatko. Sladoled ili čokoladu možemo zameniti kriškom lubenice. Ona će nas zasititi, osvežiti i smanjiti apetit.

Lubenica je pravi prirodni čistač organizma, baš kao i Equigal. Equigal je prirodni preparat koji pomaže izbacivanje toksina, pospešuje rad jetre, podstiče izbacivanje viška vode iz organizma, pokreće creva, smanjuje osećaj gladi… Lubenica i Equigal idealni su saveznici u smanjenju telesne težine i održavanju vitke linije.

Zdravi krekeri

Donosimo vam recept za zdravu grickalicu, krekere koje vrlo brzo i jednostavno možete napraviti sami i jesti ih kod kuće, na primer kao dodatak uz salatu ili čorbicu, ili poneti na put, u kancelariju, na izlet…

Za ove krekere potrebno vam je:

  • 450 g već skuvanih leblebija*
  • 1 šolja običnih ovsenih pahuljica
  • 2 čena belog luka ili kašičica granula od belog luka
  • 1 kašičica soli
  • sok od pola limuna
  • oko 70 ml hladno ceđenog, kvalitetnog maslinovog ulja
  • po želji za posipanje: susam, kim, seme lana, suncokreta… a može i bez.

*o tome kako se kuvaju leblebije pisali smo ovde:  http://herbaroom.com/zdravi-namaz/ ali ako se žurite, možete jednostavno koristiti i one iz konzerve.

Uključite rernu na 180 stepeni. Sve sastojke stavite u procesor ili jači blender i izmiksajte dok ne dobijete glatku, gustu smesu.

Smesu preručite na papir za pečenje koji ste prethodno stavili na veliki pleh od rerne.

Pažljivo, varjačom ili spatulom poravnajte smesu preko cele površine pleha. Zasecite smesu na kvadratiće ili pravougaonike, tako u plehu. Po želji pospite semenkama i stavite u već zagrejanu rernu.

Pecite na 180 stepeni, po mogućnosti uključite ventilator, oko 45 minuta, odnosno dok lepo ne porumene. Ostavite da se ohlade pa odvojte krekere po zasečenim brazdama.

Leblebije su veoma zdrave, prepune cinka, a isto kao i ovas, bogate su dobrim vlaknima koja pomažu varenje i održavaju zdrav nivo insulina u krvi. Ako vodite računa o kilaži, par ovih krekera dnevno će vam pomoći da izbegnete napade gladi. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Talasoterapija

Po Darvinu, naši daleki preci živeli su u vodi. Pre nego što se rodimo, provodimo 9 meseci u amniotičkoj tečnosti u majčinom stomaku. Čak 71% naše planete prekriveno vodom a dve trećine našeg tela čini voda.

Stari Grci su veličali kupanje u morskoj vodi i redovno koristili bazene i tople kupke, a Hipokrat nam je u nasleđe ostavio pojam ’talasoterapije’ – lečenja morskom vodom. Ali bilo da nam je dostupna morska ili obična, slatka voda, plivanje je svakako jedan od najkorisnijih i najblagotvornijih sportova kojim se možemo baviti.

Voda je skoro 800 puta gušća od vazduha pa su nam u njoj mišići izloženi stalnom otporu, a u takvoj sredini skoro da je isključena mogućnost povrede. Zbog otpora, vežbanje u vodi je i do 44% efikasnije nego vežbanje na suvom. Umesto da vežbate na nezgrapnim mašinama u teretani, vežbajte mnogo jeftinije i bezbednije, bez ikakvih rekvizita – u vodi.

Zašto je plivanje dobro? Čak i ako znamo, nije loše podsetiti se:

  • Plivanjem se možemo baviti i kad nismo u stanju da praktikujemo druge sportove. Na primer ako se oporavljamo od neke povrede, imamo problem s kičmom, artritis, dijabetes, tokom trudnoće, u poznoj starosti… Prilikom plivanja nosimo samo 10% sopstvene težine.
  • Plivanje je sveobuhvatan fitnes program: ono uključuje aerobne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti koje aktiviraju čitavo telo. Ono poboljšava koordinaciju i balans, povećava fleksibilnost tela, opušta, a predstavlja i sjajan vid terapije kod nekih povreda i stanja.

  • Plivanje nas uči da pravilno dišemo i telo tada mnogo efikasnije koristi kiseonik. Svaki udah je dublji nego kad nismo u vodi, a prilikom izdaha izbacujemo više ugljen-dioksida. Istraživanja su pokazala da plivači i prilikom mirovanja dosta bolje dišu i iskorišćavaju vazduh nego trkači, što ima mnoge pogodnosti, po srce, krvni pritisak, a i mentalno zdravlje. Sposobnost boljeg iskorišćavanja kiseonika povećava snagu i telesnu izdržljivost i kad smo van vode. Ali i poboljšava kapacitet pluća.
  • Plivanje opušta. Kada redovno plivamo, telo luči endorfin, hormon sreće, a sam boravak u vodi ima poseban efekat na psihu. Pokreti koje pravimo prilikom plivanja nam pomažu da suzbijemo nametljive negativne misli i uđemo u neku vrstu meditativnog stanja. Otpor koji voda pruža nam ne dopušta da pravimo nagle pokrete, pa smo prinuđeni da usporimo i prilagodimo ritam. Na taj način, učimo se strpljenju.
  • Osim što opušta, plivanje poboljšava kvalitet sna. Istraživanja su pokazala da redovni plivači ređe imaju poteškoća da zaspe, ređe pate od nesanice i preranog buđenja.
  • Dok prilikom intenzivnog vežbanja u teretani ili prirodi možemo da se pregrejemo i dobijemo toplotni udar, u vodi je to nemoguće zbog konstantnog efekta hlađenja. Naravno, treba da pazimo da ne plivamo po jakom suncu napolju jer možemo da izgorimo a da toga ne budemo ni svesni.
  • Plivanje aktivira i razvija sve mišiće, i one koji su inače inertni, bolje nego ijedan drugi sport. Kako se naše telo konstantno trudi da održi balans na površini, aktiviraju se i mišići leđa i stomaka koji su veoma bitni jer drže kičmu, i na taj način nam popravljaju držanje. Pritom naši zglobovi nisu izloženi nikakvom stresu, kao što je, na primer, slučaj kod trčanja.

  • Istraživanja su dokazala da su osobe koje redovno plivaju biološki 20 godina mlađe – kod njih su krvni pritisak, nivo holesterola, stanje kardiovaskularnog sistema, centralnog nervnog sistema, kognitivne funkcije, mišićna masa i opšta krvna slika u mnogo boljem stanju nego kod vršnjaka koji ne plivaju.
  • Prilikom plivanja poboljšava se cirkulacija u čitavom organizmu, uključujući i mozak, pa se smatra da redovni plivači imaju poboljšane moždane funkcije. Ako redovno plivate, možete postati pametniji! Studentima plivanje može pomoći da lakše savladaju gradivo.
  • Plivanje nam pomaže da smršamo i sprečava dijabetes. Pomoću njega sagorevamo kalorije, lakše održavamo zdravu kilažu, održavamo zdrav nivo šećera u krvi i držimo holesterol pod kontrolom. Ovaj sport dokazano snižava loš holesterol i jača srce. Pola sata prsnog plivanja sagoreva oko 350 kalorija.

Plivanje u bazenu je odlično, ali plivanje u moru ima dodatne koristi. Morska voda sadrži mineralnu so koja pročišćava i leči. Natrijum hlorid, koji čini veći deo morske vode, čisti i hidrira kožu, sprečava akne i otvara pore. Morska voda dezinfikuje rane i posekotine. Blagotvorno deluje na upalne procese. Pomaže kod proširenih vena. Leči depresiju. Pročišćava sinuse i disajne puteve. Leči kožu glave, sprečava perut i jača kosu. Minerali iz morske vode jačaju kosti, nokte, mišiće i tetive. Jod pomaže rad štitaste žlezde. Magnezijum opušta mišiće, smanjuje stres i poboljšava san. Morska voda je blagotvorna kod astme, bronhitisa, artritisa, svih upalnih i bolnih stanja. Blagi masažni efekat vode poboljšava cirkulaciju u celom organizmu, pospešuje drenažu i izbacivanje toksina. Od plivanja u moru istinski postajemo lepši i zdraviji.

Evo nekoliko saveta ako planirate da počnete s plivanjem:

  • Izaberite stil koji vam odgovara. Nije loše uzeti nekoliko časova plivanja kako bismo bili sigurni da koristimo ispravnu tehniku.
  • Izaberite pravo mesto – dobar bazen, bezbedno jezero ili, najbolje – more.
  • Iako to ne osećamo, prilikom plivanja se znojimo i možemo lako da dehidriramo. Imajte uvek pri ruci flašicu s vodom.
  • Ako niste u formi, krenite postepeno i lagano pojačavajte trening.
  • Ne forsirajte. Ako osetite bol, probajte da razumete šta ga izaziva pa promenite tehniku. Stegnite trbušne mišiće i ne ugibajte leđa.
  • Ako ne volite da plivate, izaberite vežbe u vodi. Mnogi bazeni nude fitnes programe u plitkom ili dubokom bazenu koji su sjajna rekreacija. Na moru jednostavno hodanje kroz plićak ima vrlo blagotvoran efekat.
  • Ako želite da pojačate efekat plivanja na gluteuse, plivajte s perajima. Ona će vam dodatno učvrstiti i leđne mišiće.
  • Ako se pitate na koji sport da upišete dete, budite sigurni da je plivanje najbolji izbor. Osim što će mu pomoći da se pravilno i skladno razvije, izbeći će probleme s leđima, pogrbljenost, a istovremeno će se naučiti strpljenju i na najbolji način izbaciti višak energije.

Verujemo da smo vam dali dovoljno razloga da potražite najbliži bazen. Neka miris hlora postane vaš novi parfem. Ili, još bolje, miris mora! I zapamtite: telo postiže ono u šta veruje um.

Izdahnite višak kilograma

Svi mi znamo kako je lako ugojiti se, a teško smršati. A da li ste se zapitali kuda odlazi salo kada smršamo? I zašto je vežbanje toliko bitno ako želimo da povratimo zdravu kilažu?

Iznenadićete se, ali nauka je dokazala: salo se gubi preko daha. Mi ga bukvalno izdišemo. Tim naučnika iz Sidneja sproveo je istraživanje koje je dokazalo da se naše masti ne pretvaraju u toplotu ili energiju, već ih gubimo dok dišemo.

Kada se gojimo, višak ugljenih hidrata i proteina koje unesemo u organizam pretvaraju se u trigliceride, koji se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika, a talože se u lipidnim organelama ćelija masti. Kada želimo da smršamo, mi treba da metabolišemo trigliceride, što znači da zapravo treba da otpustimo ugljenik iz ćeliija masti.

Rezultati australijskog istraživanja su sledeći: da bismo smršali 10 kilograma, treba da udahnemo 29 kg kiseonika i izdahnemo 28 kg ugljen dioksida i izlučimo 11 kg tečnosti. Kada se preračuna proporcija mase u tih 10 kg sala koja postoji u obliku ugljen dioksida i tečnosti, ispada da mi gubimo kilograme najviše preko pluća: 8,4 kg preko ugljen dioksida koga izdahnemo i 1,6 kg preko tečnosti koje izlučimo, bilo putem urina, znoja, ili drugih telesnih tečnosti.

Naravno, ako se forsiramo da samo brzo dišemo, nećemo daleko odmaći. Zapravo tako ćemo samo da hiperventiliramo i na kraju izgubimo svest. Jednostavno moramo pratiti sopstveni metabolički ritam i biti uporni i strpljivi.

Eto još jednog dokaza da ništa ne možemo postići ako se pošteno ne zadišemo i oznojimo. Dok vežbamo, kada osetimo da nam ponestaje dah i da nam se niz lice slivaju graške znoja, upravo to je trenutak kada neželjene masne naslage počinju da se gube.

Salo koje se taloži oko struka nije samo estetski problem. Ono je veoma opasno po zdravlje jer okružuje vitalne organe. Ali određena količina masti telu je neophodna, naročito ženama u reproduktivnom periodu. Zato ni sa čim ne treba preterivati, naročito ne s mršavljenjem. A zdravom ishranom i redovnim vežbanjem to ćemo postići na najbolji mogući način.

Eto još jedne motivacije da se bacite na vežbanje. I kada je najteže, samo se setite da je baš tad najefektnije. A u čitavom tom procesu može da vam pomogne Equigal.

Kad bešika remeti san

San je osnovna potreba, i ako ga nemamo dovoljno, ili nije kvalitetan, nećemo biti u stanju da normalno funkcionišemo tokom dana, pašće nam imunitet i bićemo podložniji bolestima. Jedan od uzroka razbijenog sna može biti i potreba da noću često ustajemo i odlazimo do toaleta.

Bitno je da prepoznamo da li je baš bešika ta koja nas budi ili su to neki spoljni faktori. Ako se tokom noći probudimo, na primer zato što komšija pušta glasnu muziku ili je napolju nevreme i grmljavina, pa shvatimo da imamo potrebu da odemo do toaleta, nema mnogo razloga za brigu. Međutim, ako je upravo bešika ta koja nas probudi iz dubokog sna, i to se dešava veoma često, iz noći u noć, možda više puta tokom jedne noći, onda bi trebalo da potražimo stručnu pomoć i uradimo kontrolne preglede.

Ponekad smo sami krivi što preopteretimo bešiku pred spavanje, a ponekad je uzrok mnogo dublji i ozbiljniji. Evo koji mogu biti razlozi česte potrebe da noću mokrimo:

  • Pijemo pred spavanje napitke koji sadrže kofein ili alkohol. Oba su poznati diuretici, i ne bi ih trebalo unositi najmanje četiri sata pre odlaska u krevet.
  • Pijemo suviše vode kasno uveče. Veoma je bitno piti dovoljno vode tokom dana, naročito u letnjim mesecima. Ali najbolje je rasporediti tečnost više tokom jutra i ranog popodneva, a manje kasnije tokom dana i večeri.

  • Otiču nam ekstremiteti. Ako smo skloni edemu – oticanju nogu i ruku, to znači da nam se voda nakuplja u tkivu, i potom se tokom noći, dok smo u horizontali, naglo izdrenira.
  • Smanjen nam je vazopresin – antidiuretični hormon. Ovaj hormon stimuliše resorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje finalnog urina. Kako starimo, već od 40. godine života, imamo ga sve manje, pa je i normalno da moramo češće da posećujemo toalet, naročito kada pređemo šezdesetu.
  • Imamo urinarnu infekciju. Infekcije mokraćnog sistema otežavaju mokrenje, izazivaju osećaj peckanja i tankog mlaza mokraće. Iako češće pogađaju žene koje imaju kraću uretru pa bakterije lakše napadnu bešiku, ni muškarci nisu pošteđeni, i tada imaju osećaj da moraju često da mokre.
  • Imamo seksualno prenosivu bolest. Hlamidija nas može često terati u toalet. Još jedan znak postojanja seksualno prenosive bolesti je peckanje prilikom mokrenja.
  • Imamo dijabetes ili početak dijabetesa. Kod dijabetesa, telo se brani od viška šećera tako što pojačano stvara urin. Takođe, dijabetičari stalno osećaju žeđ pa i piju više tečnosti.
  • Imamo uvećanu matericu ili jajnike. Ciste, polipi, miomi ili tumori na reproduktivnim organima mogu pritiskati bešiku i davati nam osećaj da imamo potrebu da mokrimo.
  • Zid karlice nam je oslabio. Ženama tokom godina i kao posledica porođaja, slabe mišići i ligamenti koji čine potporu u karlici i drže bešiku i matericu. To može dovesti do prolapsa bešike, kada se ona nađe u takvom položaju u kom je konstantno pritisnuta.
  • Imamo problem s prostatom. Kod muškaraca prostata se konstantno uvećava, i sa godinama počinje da pritiska uretru, što otežava mokrenje i stvara osećaj konstantne potrebe za mokrenjem.

Na prva dva razloga možemo lako sami uticati. Ali ostali zahtevaju malo više pažnje, ili čak ozbiljno lečenje. Svakako je bitno reagovati na vreme i sprečiti nastanak još većeg problema. Tu nam dosta može pomoći i priroda u stručno osmišljenim preparatima Herba Sveta:

Nefrovit nam može pomoći da se izborimo s infekcijama mokraćnih puteva, upala bešike i bubrega, peska i kamena u bubrezima i bešici.

Hipoprostat pomaže muškarcima kod akutne i hronične infekcije prostate, uvećanja i adenoma prostate.

Femisan A jača reproduktivni sistem i imunitet žene, bori se protiv cista i mioma.

Equigal pomaže u eliminaciji tečnosti koja se nakuplja u organizmu i čisti ga.

A tu je i Optima Forma, borac protiv stresa i depresije, koja opušta i olakšava ulazak u san.

Uz preparate Herba Sveta, do mirnog sna!

Nauka fitnesa

Otkako je Džejn Fonda 1982. izbacila svoj prvi video sa aerobnim vežbama, fitnes industrija je postala nezaustavljiva. Ako danas pogledamo raspored bilo koje teretane koja nudi grupne programe, videćemo veoma šarenu ponudu s mnoštvom nepoznatih naziva.

Profesor Izumi Tabata, šef Katedre za sport i zdravlje japanskog univerziteta Ricumeikan, upustio se, devedesetih godina prošlog veka, u opsežno istraživanje kako bi utvrdio na koji način telo koristi energiju, odnosno kako se ATP (adenozin-trifosfat), molekul pomoću kog se stvara energija, sintetiše tokom aerobnih i anaerobnih procesa. Početkom devedesetih, sarađivao je sa trenerom japanskog tima brzih klizača koji su za trening koristili kratke periode maksimalnog sprinta  i još kraće periode odmora. Profesor Tabata je potom uporedio vežbanje umerenog intenziteta u trajanju od sat vremena, kao što su, na primer, lagano trčanje ili vožnja bicikla, i kratko, veoma intenzivno vežbanje u trajanju od 20 sekundi, sa 10 sekundi pauze tokom perioda od četiri minuta. Prateći rad dve grupe koje su vežbale na ova dva različita načina tokom 6 nedelja, Tabata je došao do zaključka da prva grupa, iako je vežbala duže, nije napredovala niti poboljšala svoj performans, dok je druga grupa intenzivnih vežbača znatno napredovala, kao i da su ovi vežbači sagorevali kalorije tokom 12 sati nakon vežbanja.

Zaključak profesora Tabate je da je ključni element efikasnog vežbanja intenzitet, a ne trajanje. I tako se novi oblik vežbanja pojavio među fitnes programima. Danas ‘tabatu’ možete vežbati u nekoj teretani, ali i kod kuće, jer za nju vam nije potrebna velika filosofija i umeće, pošto se radi o osnovnim vežbama koje svi znaju: čučnjevi, sklekovi, skokovi, kombinacije skoka i skleka, trčanje u mestu, zgibovi, podizanje tegića u raznim položajima, trbušnjaci, iskoraci… Samo je bitno raditi intenzivno jednu vežbu tokom 20 sekundi, pa pauzirati 10 sekundi i preći na sledeću. I tako tokom 4 minuta. A onda sve ponoviti, najbolje 8 serija, sa što kraćim pauzama.

Ali šta je najveća prednost tabate, naročito ako je radimo kod kuće? U tome što ćemo se lakše naterati da odvežbamo 4 minuta nego da odemo u teretanu na trening od sat vremena. A kad odvežbamo ta prva 4 minuta, osetićemo potrebu da nastavimo. I tako svaki dan možemo pomerati sopstvene granice. Na Youtube kanalu ima dosta kratkih videa sa vežbama, kao i klipova koji nude samo muziku i opominju nas kad je isteklo 20 sekundi i kad treba da pređemo na sledeću vežbu.

Na šta treba posebno obratiti pažnju? Svakako odvojiti 5 minuta na početku za lagano zagrevanje, i ne raditi ništa što nam ne prija, naročito ako osetimo bol. Ne cimati i voditi računa o kičmi. Nakon samo 4 minuta vežbe osetićemo da nam se poboljšava i raspoloženje. Pa čak i da ne odvežbamo više od ta 4 minuta, bolje i toliko nego ništa. Pogledajte jedan video sa setom laganih vežbi za početnike ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Z4ziWoCuf5g

Vežbajte kod kuće, u dvorištu, parku, sami ili u društvu. A kad to prevaziđete, napravite svoj program ili se pridružite nekom postojećem u komšiluku.

Redovno vežbanje, zdrava ishrana i Equigal, siguran su put do zdravog i vitkog tela.