Tag Archives: equigal

Pokrenite se, niste drvo!

Ne volite da vežbate, naročito u zatvorenom prostoru? Rešenje je šetnja. Najmanje 30 minuta šetnje tokom najmanje 5 dana u nedelji dokazano ima veoma pozitivan efekat na telo i psihu.

Koje sve koristi imamo od šetnje?

  • Šetanje dokazano smanjuje nivo šećera u krvi i samim tim i rizik od dijabetesa. Smanjuje i rizik od moždanog udara 20-40% i ostalih kardiovaskularnih oboljenja za 30%.
  • Šetanje poboljšava reakciju organizma na insulin, čime pospešuje gubitak viška kilograma, naročito u stomačnoj regiji. Svakodnevne šetnje ubrzavaju metabolizam, sagorevaju dodatne kalorije i, što je naročito bitno za starije osobe, održavaju i poboljšavaju tonus mišića. Ako mislite da vam šetnja neće pomoći da smšate, razmislite da li će vam u istom poduhvatu pomoći ležanje na kauču ispred televizora.
  • Šetanje poboljšava opšte mentalno stanje i sprečava razvoj depresije i drugih psihičkih poremećaja. Istraživanja su dokazala da redovne šetnje mogu uticati na smanjenje osećaja besa i ljutnje. Šetnje u društvu poboljšavaju socijalne interakcije i podižu raspoloženje.

  • Šetnja napolju nas izlaže sunčevim zracima pomoću kojih telo stvara vitamin D i na taj način jača kosti, mišiće i nervni sistem. Prirodno svetlo je još jedan sjajan borac protiv depresije i stresa.
  • Šetnja u prirodi odmara oči. Kada malo proanaliziramo svoj dan, shvatićemo da veći deo vremena provodimo pogleda fiksiranog na dužinu ne veću od jednog metra. Nije potrebno naglašavati kakvu štetu to pravi očima. Izađite napolje, hodajte i gledajte u zelenilo i horizont. Ako radni dan provodite pred kompjuterom, vaše oči će vam naročito biti zahvalne.
  • Jedna studija iz 2014. je dokazala da šetanje pospešuje kreativnost. Tokom hodanja kroz prirodu ili interesantno okruženje, postoji velika verovatnoća da nam ’sinu’ ideje za rešenja koja smo dugo tražili.
  • Hodanje sprečava upalu vena jer poboljšava cirkulaciju. Osobe koje pate od proširenih vena mogu sprečiti dalje napredovanje ovog neprijatnog poremećaja svakodnevnim šetnjama.
  • Kretanje poboljšava varenje i sprečava zatvor. Ko redovno šeta, nema lenja creva jer prilikom hodanja angažuje stomačne mišiće i tako podstiče rad gastrointestinalnog sistema.
  • Redovni šetači su disciplinovani i lakše se organizuju oko svakodnevnih životnih aktivnosti. Ako odredite neko vreme tokom dana za šetnju i pridržavate ga se, moći ćete sličnu rutinu da primenite i na druge aspekte života, naročito ishranu.

Nadamo se da je ovo dovoljno razloga da vas ubedimo da se pokrenete. Možete početi s laganom šetnjom pa ubrzavati tempo i nagib vremenom, kako stičete kondiciju. Iskoristite šetnju da ne razmišljate o svakodnevnim problemima, poslu, o slatkišima i grickalicama, a nakon šetnje možete praktikovati i prijatan tuš i masažu grubom rukavicom koja će dodatno podstaći mikrocirkulaciju. Šetajte sami, u društvu, sa psom, pokrenite i prijatelje i članove porodice, dajte inicijativu. Vreme se prolepšalo, sunce sija, priroda buja, ne dopustite da samo još vaše telo ostane u mraku.

Jednostavni trikovi za ravan stomak

Svi mi želimo ravan i lep stomak, a čak i ako ne vežbamo naporno i nemamo pločice, možemo postići veoma zadovoljavajuće rezultate uz pomoć ovih jednostavnih trikova:

  • Odvojte dovoljno vremena ujutru da ispraznite creva. Ovo je često tabu-tema, a u višečlanim domaćinstvima teško je izdvojiti vreme za privatnost. Ipak, veoma je bitno da istreniramo creva da se prazne svakog jutra i da neko vreme odsedimo na miru na wc-šolji. U slučaju zatvora, za početak možete probati s nekim prirodnim laksativom, ali bitno je i da ishrana bude bogata vlaknima. Kružno masiranje stomaka s desna na levo (u pravcu kako ide debelo crevo) takođe pomaže.
  • Opustite se. Kada smo nervozni, telo reaguje tako što proizvodi više hormona stresa koji utiču na digestivni sistem i izazivaju zatvor. Takođe, preterano lučenje kortizola, hormona stresa, direktno je povezano sa gomilanjem sala u stomačnoj regiji.

  • Nemojte žvakati žvaku jer tako gutate dosta vazduha. Ako baš morate da osvežite dah, uzmite komadić žvake i nemojte žvakati duže od pola minuta.
  • Ispravite leđa. Često smo pogrbljeni i opuštenih trbušnih mišića, što loše utiče ne samo na našu kičmu već i opšti izgled. Uspravno držanje nam automatski dodaje na vitkosti, a delovaćemo i odlučnije. Kad naučimo da držimo stegnute stomačne mišiće, oni će raditi i kad ne vežbamo i postaće jači i čvršći. Ako pokačimo papiriće s kratkim porukama na vidna mesta, lakše ćemo se podsetiti da treba da se ispravimo i tako stvoriti jednu veoma zdravu naviku.

  • Pijte dosta vode. Kada oseti da mu nedostaje tečnosti, telo pravi zalihe vode u tkivu. Ako pritom unosimo i mnogo soli, bićemo otekli i naduti. Dve litre vode dnevno su idealne, a ako smo fizički aktivni ili se preterano znojimo, i više. Najbolje je više od pola uneti u prepodnevnim časovima, a najmanje predveče, kako noću ne bismo morali da ustajemo i idemo do toaleta.
  • Krećite se. Pola sata šetnje dnevno je prijatna i nenametljiva rekreacija koja ubrzava metabolizam i pomaže sagorevanje masti i drenažu. Ako ne radite nikakve vežbe tokom dana, makar šetajte.

  • Jedite sporije. Ako brzo jedemo gutamo dosta vazduha pa dolazi do nadutosti. Kako varenje počinje u ustima, tako je veoma bitno sporo i temeljno žvakanje. Danas često radimo više stvari istovremeno i obično jedemo za radnim stolom, ili makar listamo poruke na mobilnom telefonu. Istrenirajte sebe da kada jedete ne radite ništa drugo. Na taj način pomažete ne samo svom digestivnom sistemu, već se i aktivno opuštate.
  • Unosite probiotike. Dobre bakterije pomažu varenje i održavaju balans u sistemu za varenje. Ako nemamo dovoljno korisnih bakterija, kad počnemo da ih unosimo u početku možemo osetiti kratkotrajnu nadutost. To je normalno jer organizam treba da se adaptira, pa je važno da istrajemo. Jogurt, pravi kefir i fermentisano povrće su odličan izvor korisnih bakterija.

Imamo još jedan trik u rukavu: Equigal. Ova potpuno prirodna formula sprečava nagomilavanje viška vode u organizmu, nadutost i celulit, pomaže rad creva, smanjuje osećaj gladi i na taj način pomaže u smanjenju telesne težine. Equigal je veoma blag i prirodan laksativ koji ’trenira’ creva, odnosno pokreće peristaltiku i pritom ne izaziva zavisnost.

Mudre kombinacije

Da li vam je šnicla i krompir omiljena hrana? A da li ste svesni koliku štetu činite svom organizmu kada pojedete takav obrok? Jedna vrsta hrane vari se duže od druge, i pomoću različitih enzima. Neke se bolje vare u kiselom okruženju, a neke u alkalnom. Ako hranu pogrešno kombinujemo i pojedemo odjednom, organizam ne samo da ne može da je dobro svari i iskoristi nutrijente, već se osećamo umorno, teško i pospano.

Nikako!

Voće se najbrže vari, pa ako ga pojedemo za dezert nakon obilnog obroka, pašće nam kao kamen na želudac. Voće, dakle, treba jesti na ’gladan stomak’, do pola sata pre obroka. Nakon voća, sledeće po brzini varenja je zeleno lisnato povrće, pa neskrobasto povrće, potom skrobasto povrće i testenina, i na kraju proteini.

Nedovoljno ili loše svarena hrana uzrok je mnogih oboljenja i gojaznosti. Najgora kombinacija hrane je protein plus skrob, jer se najteže vari i izaziva nadutost, gasove, gorušicu i pad energije, a na duže staze visok holesterol, dijabetes, oboljenja jetre i debelog creva i povećanje telesne mase. Proteini se najbolje vare u visoko kiseloj sredini, dok se skrob vari u visoko alkalnoj sredini. Kada se jedu zajedno naš digestivni sistem je zbunjen i pravi neutralnu sredinu, koja ne odgovara ni jednoj od ove dve grupe hrane. Hrana se tako nesvarena dugo zadržava u crevima, fermentiše i truli. Fermentacijom se stvaraju šećeri kojima se hrane gljivice, poput kandide, u našem digestivnom traktu i nekontrolisano se množe.

Ni ovo!

Skrob je ugljeni hidrat sa niskim procentom vode, i sadrže ga najviše, na primer, hleb, krompir, grašak, soja, bundeva, leblebije, kukuruz i pasulj. Sva skrobasta hrana spada u ugljene hidrate, ali nisu svi ugljeni hidrati skrobasti. Što veći procenat vode neka hrana sadrži, to se lakše vari, i obrnuto. Kada jedemo skrobastu hranu, njeno varenje počinje već u ustima gde se luči enzim ptialin, zato je treba dobro žvakati, u stomaku se stvaraju alkalni uslovi, da bi se varenje kompletiralo u crevima.

Kada jedemo proteine, kao što su jaja, mlečni proizvodi, meso, živina, riba, u stomaku se luči hidrohlorična kiselina i enzim pepsin, koji prave kiselu sredinu za varenje.

Da!

Za razliku od ove dve vrste hrane, neskrobasto povrće se vari podjednako dobro i u kiseloj i u baznoj sredini. Dakle, umesto da uz šniclu pojedete krompir, za prilog je bolje da izaberete nešto od sledećeg: zeleno lisnato povrće – blitva, spanać, sve vrste lisnatih salata, kupus, bok čoj, brokoli, karfiol, špargle, šargarepu, celer, luk – crni i beli, repu, tikvice, krastavac i cveklu.

Da!

Nakon proteinskog obroka treba sačekati četri sata pre nego što pojedemo skrobasti obrok. Nakon skrobastog obroka treba sačekati tri sata pre nego što pojedemo proteinski obrok. Šećer ne treba kombinovati ni sa jednom hranom. Ako baš morate, zasladite čaj ili kafu, ali nemojte jesti ništa uz to. Tokom obroka nemojte piti hladnu vodu. Tečnost treba uneti 15 minuta pre obroka, a ako baš moramo da pijemo za vreme jela, neka to bude nešto toplo i nezašećereno (topao čaj, na primer).

Da, ali nikako posle obroka!

Dakle, ako pravite krompiriće, servirajte ih uz salatu, pa tri sata kasnije pojedite mesni obrok. Ako spremate meso, pored salate, možete ga jesti sa grilovanim povrćem – tikvicama i paprikom, i nakon 4 sata možete pojesti neku testeninu. Pasulj i sočivo spremajte bez mesa. Jaja ili ribu jedite sa spanaćem ili blitvom.  A voće jedite samo za užinu ili doručak. Nije tako komplikovano kao što se na prvi pogled čini. Pritom, možete jesti sve što volite, samo u različito vreme, a da se kilogrami ne lepe. Ako pritom pre obroka popijete Equigal, uspeh je zagarantovan.

Krastavac, i hrana i lek

Krastavac se kod nas masovno gaji i kada je u sezoni veoma je priuštiv. Zato često previđamo njegovu pravu vrednost. Osim što je sjajan elektrolit, prepun je vitamina i minerala, elemenata koji sprečavaju karcinom i blagotvoran je za ceo organizam.

Ovo sjajno povrće sadrži dosta kalijuma a malo natrijuma zbog čega ga ne treba uopšte soliti jer ćemo u suprotnom narušiti balans ovih minerala. Upravo zbog njih on je sjajan dijuretik, veoma koristan bubrežnim i srčanim bolesnicima, osobama koje boluju od artritisa ali i onima na dijeti za mršavljenje. Sjajan je kod PMS-a kada se često nagomilava tečnost u tkivu, kao i za detoks i protiv celulita. Krastavac pomaže varenje, reguliše stolicu, naročito ako se jede s korom (ali neprskan, organski), čisti jetru i balansira nivo insulina u krvi.

Krastavac je najstarije povrće koje su prvi kultivisali Indusi, čak pre oko 3000 godina. Jeli su ga stari Egipćani, Grci, Rimljani, a gajio se i na Balkanu u Srednjem veku. Smatra se da je Kolumbo prvi odneo krastavac na Haiti 1494. godine i da se tako proširio na novi kontinent.

Evo interesantnih činjenica o ovom sjajnom povrću koje će vas inspirisati da ga više koristite:

  • Krastavac je iz iste porodice kao i dinja, lubenica, tikvica i bundeva – Cucurbitaceae.
  • On sadrži više od 95% vode,
  • ali sadrži i iznenađujuće mnogo vitamina: B1, B2, B3, B5, B6, folnu kiselinu, C, K, kao i minerale gvožđe, magnezijum, mangan, jod, fosfor, kalijum i cink. Bogat je i zeaksnatinom, luteinom i polifenolima lignanima – pinoresinolom i lariciresinolom.

  • Pola šolje seckanog krastavca ima samo 8 kalorija, a više od 10% preporučenog dnevnog unosa vitamina K koji je veoma bitan za zdrave kosti.
  • Lignani iz krastavca koje bakterije u našim crevima pretvaraju u enterolignane, vezuju se za receptore estrogena i sprečavaju maligna oboljenja koja izaziva estrogenski poremećaj, kao što su karcinom dojke, jajnika, debelog creva i prostate.
  • Fitohemikalije iz krastavca neutrališu zadah tako što ubijaju bakterije. Stavite kolutić krastavca u usta, pritisnite ga uz nepce i držite 30 sekundi.
  • Ako seckani krastavac stavimo u ključalu vodu, isparenja će imati umirujući efekat. Probajte kada ste pod stresom.
  • Ako vam se magli ogledalo u kupatilu nakon tuširanja, pređite preko njega presečenim krastavcem. Osim što će ogledalo biti bistro, kupatilo će zamirisati.
  • Ako smo preterali s alkoholom, pred spavanje treba pojesti nekoliko kolutova krastavca. Vitamini, minerali i elektroliti u njemu će osvežiti telo i sprečiti jutarnji mamurluk.
  • Krastavac treba da bude sasvim zreo, u suprotnom izaziva nadimanje i teško se vari.

  • Stavite kolutiće krastavca na kapke, i spašće otok. To je zato što krastavac ima moć da snizi temperaturu krvi, a askorbinska i kafeinska kiselina smanjuju zadržavanje vode u tkivu.
  • Ako nam je pala energija a nemamo vremena da dremnemo, jedan krastavac nam je može podići bolje od energetskog napitka.
  • Ako izgorimo na suncu, najbolji način da smirimo kožu jeste da na nju nanesemo izgnječeni krastavac.

Pošto krastavac savršeno osvežava i rehidrira, nije ni čudo što je veoma zastupljen u ishrani u toplom Mediteranskom pojasu. Kada upeče zvezda, setite se da napravite caciki salatu.

Caciki salata

  • 2 manja ili 1 veći krastavac
  • 1 izgnječeni čen belog luka
  • 200 ml običnog jogurta
  • seckana sveža nana, biber

Krastavac sitno iseckati ili izrendati na krupnije rende, ostaviti da malo odstoji i pusti vodu. Potom dobro ocediti – tu vodu možemo popiti ili staviti u limunadu, odličan je elektrolit. Staviti oceđeni krastavac u činiju, dodati jogurt, beli luk, sitno seckanu nanu i biber i dobro izmešati. Držati poklopljeno u frižideru.

A tu je i sjajan napitak za detoks: kolutiće krastavca stavite u bokal, dodajte sveže vode, nacedite limun, narendajte komad svežeg đumbira i dodajte listiće sveže nane. Sve malo izgnječite varjačom i pijte ovo umesto jednog obroka. Jetra će vam biti zahvalna!

Pa ako imate želju da skinete koji kilogram, nema potrebe da se izgladnjujete – jedite krastavca kad god osetite glad. I ne zaboravite da popijete Equigal.

Jagodica dijetica

Ova nežna a moćna voćka, kakvu danas poznajemo i kupujemo na pijaci, potiče iz Evrope, tačnije iz Bretanje u Francuskoj gde je prvi put, sredinom 18. veka, odgojena ukrštanjem dve divlje vrste donete iz severne i južne Amerike. Naučni naziv joj je fragaria ananassa, za razliku od šumske jagode, fragaria vesca. Ova potonja pominje se u starorimskim spisima kao lek, smatralo se, s pravom, da uklanja upale, infekcije, kamen u bubregu, giht imnoge druge bolesti. U 14. veku uzgajana je u kraljevskim vrtovima Šarla V u Francuskoj, a gajila se i u 16. veku u Engleskoj tokom vladavine Henrija VIII. Interesantno je da je En Bolin, druga žena ovog kralja, inače omražena u narodu, na vratu imala beleg u obliku jagode, zbog čega su mnogi tvrdili da je veštica.

Sa druge strane Atlantika jagodu su negovali čileanski Indijanci, koji su izgnječene plodove mešali sa kukuruznim brašnom i tako pravili hleb. Kada su stigli španski osvajači, ovaj ’recept’ su preradili u kolačiće s jagodama koji je vekovima docnije evoluirao u danas poznati ’strawberry shortcake’, što je i ime čuvene junakinje crtanog filma, kod nas poznatije kao Jagodica Bobica.

Jagoda je tokom vekova često bila predmet verovanja i mitova. U bavarskoj se još uvek u proleće kače korpice s jagodama kravama na rogove kako bi se odobrovoljili dobri duhovi i povećali prinos mleka. Trudnice su nekada nosile lišće jagode u džepu kako bi smanjile porođajne bolove. Smatralo se da jagoda može da prizove ljubav, pojača plodnost, pa je bila simbol Venere, boginje ljubavi, pre svega zbog boje i oblika srca.

Verovali ili ne, sa naučne tačke gledišta, jagoda i nije plod, to je razrasla cvetna loza a plodovi su one male zelenkaste tačkice i to su zapravo male orašice. Zato se misli da je jagoda  jedino voće koje svoje seme nosi spolja, a ne u sredini ploda. U njenom razmnožavanju u prirodi najveću ulogu imaju ptice, koje je rasejavaju svojim izmetom, i na taj način joj omoguće i savršeno đubrivo. Semenu nije potrebno da bude pokriveno zemljom da bi proklijalo, već više reaguje na svetlost i toplotu sunca.

Porcija od 100 grama jagoda sadrži 65% dnevne potrebe vitamina C, vitamine A, E, K, B1, B2, B3, B5, B6, B9 (folnu kiselinu), 153 mg kalijuma, 0,39 mg – 17% dnevne potrebe mangana, folate, aminokiseline, holin, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar i selen. Jagode po sastavu čini 91% vode, 7,7% ugljenih hidrata, imaju samo 0,3% masti, oko 7 grama šećera i ’teške su’ oko 30 kalorija po porciji.

Samo 8 jagoda ima više C vitamina nego pomorandža. Vitamin C je neophodan za imunitet, opšte funkcionisanje organizma, naročito za zdravlje i lepotu kože jer je neophodan za proizvodnju kolagena, a elagična kiselina iz jagoda štiti kolagen i ćelije i tako sprečava nastanak bora. Folna kiselina koju sadrže jagode bitna je za metabolizam amino kiselina i dobru krvnu sliku. Ova divna voćka dokazano smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, a njena dobra vlakna štite i kardiovaskularni i digestivni sistem.

Osobe koje pate od hroničnih upala (na primer zbog artritisa, naročito reumatoidnog, upale desni, iritabilnog creva…) mogu imati velike koristi od jagoda koje inhibiraju enzim koji izaziva upalne reakcije. Niska kaloričnost i nizak glikemijski indeks jagoda čini ih idealnim i za dijabetičare, kao i za sprečavanje razvoja ove podmukle bolesti.

Jagode sadrže korisne kiseline koje povoljno deluju na zube i prirodno ih izbeljuju. Spadaju u 5 voćki koje sadrže najviše antioksidanasa koji nam jačaju imunitet i sprečavaju nastanak karcinoma. I, na kraju, još jedna veoma bitna osobina koja će zanimati sve osobe sa viškom kilograma ili one koji žele da održe vitku liniju: sjajne su za dijetu i sportiste. Tokom Vimbldonskog turnira pojede se oko 27 tona jagoda. Razlog: imaju malo kalorija, lako se vare i ne opterećuju organizam, a sadrže visok procenat vode i dosta kalijuma što ih čini sjajnim elektrolitom.

Brojne su dijete sa jagodama, a dovoljno je i samo da porciju pojedete za užinu, ili da ih dodate u kašu ili smuti. Kada su u sezoni, iskoristite ih maksimalno, a kada nisu, zamrznute će sasvim dobro poslužiti. I ne zaboravite da popijete Equigal!

U restoranu a na dijeti

Taman ste se bacili na dijetu, disciplinovali i privikli, a društvo vas zove u restoran na večeru. Rado biste se družili, ali svesni ste koliki je to mamac, i da ako sad pokleknete, trebaće vam više dana da se vratite na pravi put. Jer nije samo hrana izazovna, već i alkohol, koji je prilično kaloričan. A u društvu sve lako klizi.

Postoje mali trikovi kako da prebrodite ovaj problem, i možete imati i jare i pare.

  • Pre svega, pripremite se. Pre odlaska u restoran pojedite užinu da ne budete suviše gladni kad stignete. Tako ćete moći lakše da se kontrolišete.
  • Ako znate u koji restoran ćete ići, proverite jelovnik preko interneta. Prostudirajte ga i izaberite nekoliko opcija koje vam se uklapaju u dijetu.
  • Ako to ne uspete, uvek se možete odlučiti za neku laganu salatu bez sira sa grilovanom piletinom. Unapred recite konobaru da vam ne donosi krompir ili hleb. U svakom slučaju izbegavajte kombinaciju mesa i skrobastog povrća i testa.
  • Probajte da izbegnete kafansku čorbicu jer obično u nju stavljaju dosta pavlake, ili ako baš morate, naglasite da želite ’tanku’ verziju.
  • Ako su porcije za glavno jelo prevelike, naručite ili pola porcije, ili odmah zamolite konobara da vam pola spakuje za poneti.
  • Prilikom izbora salate, tražite neku sa laganim prelivom, ili zamolite konobara da vam je donese bez preliva i dodajte samo malo maslinovog ulja.
  • Kada naručujete piće, trudite se da izbegnete opciju vina na flašu i konstantnog dolivanja. Naručite sebi jednu čašu i ograničite se na nju. Isto važi i za žestoka pića. Jedno je sasvim dovoljno, i pijte uz to dosta vode. Nikako nemojte piti gazirane i voćne sokove.
  • Ako svi naručuju dezert i vama se ne preskače, gledajte ili da ga podelite s nekim, ili naručite voćnu salatu.
  • I na kraju, nije sramota reći da ste na dijeti i zamoliti prijatelje za podršku. Unapred im objasnite da želite da smršate i da vas ne nude đakonijama.

Ovo poslednje naročito važi ako kod nekoga idete u goste. U našim krajevima, gostoljubivost se najviše iskazuje kroz hranu. Zato unapred najavite domaćinima da ste na ozbiljnoj dijeti i zamolite ih da vas ne teraju da jedete. Poslužite se skromno, pohvalite hranu i domaćicu koja se potrudila.

I obavezno pre večere popijte Equigal.

Zdrava čorbica

Proleće je vreme kada vegetacija krene da buja, pa treba iskoristiti sve blagodeti koje nam nudi. Kopriva je izuzetno zdrava biljka, prepuna gvožđa. Ima je svuda, besplatna je, a od nje se može napraviti sjajna čorbica. Potrudite se da uberete mladu koprivu u prirodi, dalje od naselja i puteva kojima prolaze automobili.

Operite koprivu, prelite je ključalom vodom, procedite i grubo iseckajte. Oljuštite jedan krompir, nekoliko mladih šargarepa i korena peršuna. Na malo ulja nakratko propržite 5-6 seckanih čenova belog luka, dodajte koprivu i povrće, nalijte vodom da sve prekrije. Dodajte kašičicu celerove soli, bibera i sudžuk paprike po ukusu. Kuvajte oko pola sata, dok sve dobro ne omekša. Dobro propasirajte, ako treba dodajte još malo vode kako bi se postigla zadovoljavajuća gustina.

Čorbicu servirajte uz prepečen integralni hleb. Izuzetno je ukusna i kremasta, nisko kalorična i drži sitost. Odlična je i kod malokrvnosti i za opšte jačanje organizma, a idealna za one koji žele da smršaju.

Najveće ubice libida

Vreme u kom živimo donosi nam niz prednosti i naizgled udobnih pogodnosti. Na prvi pogled osećamo se ušuškano i bezbedno, ali ako svoj život raščlanimo na pojedinačne faktore, shvatićemo da nas mnogo toga što smatramo normalnim zapravo polako ubija. Seksualna želja je jedan od pokazatelja zdravlja kod reproduktivno sposobnog muškarca i žene. Da vidimo šta sve na nju utiče.

  • Stres – napada nas sa svakog ćoška i na njegove uzroke možda ne možemo mnogo uticati, ali zato možemo uticati na način na koji ćemo ga kanalisati i eliminisati njegove posledice. Pozitivan stav, boravak u prirodi, bavljenje sportom, jogom, tai čijem, praktikovanje hobija koji nas opuštaju… svako treba da pronađe svoju tehniku.
  • Nedovoljno sna – ako ne odlazite na spavanje na vreme, ili imate poremećaj sna kao što je apnea, možete biti stalno umorni i bezvoljni. Potrudite se da se disciplinujete i odete u krevet pre ponoći, a ako je poremećaj u pitanju, obavezno potražite stručnu pomoć jer vam zdravlje i život mogu biti ugroženi.
  • Alkohol – on ubija mnogo više od libida, i ako ga redovno konzumirajte zapitajte se šta pokušavate na taj način da rešite. Šta god to bilo, alkohol nije rešenje već može samo doliti ulja na vatru. Nije sramota potražiti pomoć.
  • Lekovi: antidepresivi, lekovi za krvni pritisak, kontraceptivne pilule, hemoterapija… svi oni mogu uticati na seksualnu želju. Posavetujte se sa lekarom o alternativama, ili kako da prevaziđete problem.
  • Nedostatak samopouzdanja o sopstvenom izgledu. Ovaj problem pogađa naročito žene. Danas smo sa svih strana bombardovane neralnim zahtevima za ’savršeni’ izgled. Pre svega potrebno je da shvatimo da to nema veze sa nama, već da jednostavno neko pokušava nešto da nam proda. Slike manekenki i glumica su toliko obrađene u fotošopu da ni one same ne prepoznaju sebe. Umesto da dopustite da konzumerizam dominira vašim životom, naučite da volite sebe, sa svim svojim vrlinama i manama.
  • Gojaznost. Ovaj problem ubija libido ne samo zato što su gojazne osobe često svesne svojih fizičkih nedostataka, već i zato što višak kilograma utiče na rad hormona. Gojaznost je ozbiljan problem i može značajno ugroziti zdravlje. Nije šala, potrudite se da smanjite kilažu.
  • Problemi s erekcijom. Erektilna disfunkcija danas pogađa veliki broj muškaraca, i uzroci mogu biti razni, uključujući i sve ovde nabrojane. Poseta urologu nije bauk, konsultujte se sa stručnjakom.
  • Nizak nivo testosterona. I kod muškaraca, kao i kod žena može doći do poremećaja hormona. Opet, mnogo toga može uticati na smanjeni nivo testosterona, nezdrava ishrana prepuna loših masti i ugljenih hidrata, pušenje, alkohol, i opet – obavezno posetite urologa.

  • Depresija. Jedini psihički poremećaj koji se smatra smrtonosnim, jer veliki broj obolelih uspe da okonča sopstveni život. Danas vlada prava epidemija depresije, i ona ubija mnogo više od libida. Ako primetite da imate simptome depresije koji traju duže od dve nedelje, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
  • Menopauza – ulazak u novu fazu života. Njeni simptomi mogu biti neprijatni, od napornih valunga, nervoze, lupanja srca do gubitka seksualne želje. Pored zdravog načina života, bavljenja sportom i dobrom ishranom, i lekovito bilje može mnogo da nam pomogne.
  • Problemi u partnerskim odnosima kao što su loša komunikacija, osećaj izneverenosti, problemi sa poverenjem… Potrebno je vremena i truda da bi se izdgradili partnerski odnosi. Ako nešto ne funkcioniše, nemojte prvo kriviti partnera. Razmislite šta vi možete učiniti da bi se situacija poboljšala. Načinite prvi korak. Ako niste sigurni kako da se ponašate, potražite pomoć stručnjaka.
  • Nedostatak bliskosti s partnerom. Danas smo preopterećeni jurnjavom za karijerom, provodimo previše vremena na poslu, svi redom imamo finansijskih poteškoća… I često smetnemo s uma da, iako nam se nameću kao primarne, sve su to sporedne stvari. Prisetite se šta vam je najvažnije. Delite svoja razmišljanja i probleme s partnerom. Potrudite se da odvojite vremena za kvalitetno druženje.
  • Roditeljstvo. Deca su ukras sveta, ali ko ih ima zna da je roditeljstvo veoma zahtevno, naročito kad još imate i posao od 9 do 5. Idite sa decom što češće u prirodu, prijaće i vama i njima, a potrudite se da organizujete povremeno čuvanje kako biste imali vremena za sebe i partnera.

A evo kako priroda može da pomogne: Femisan A dovodi hormone žene u balans i na taj način održava zdravlje reproduktivnih organa. Alfa Aktiv jača srce i krvne sudove muškarca, povećava izdržljivost i imunitet, otklanja depresiju, erektilnu disfunkciju, povećava nivo testosterona. Femisan B je pomoć ženama koje ulaze u menopauzu i otklanja sve neprijatne simptome, ali i smanjuje rizik od nastanka oboljenja koja su karakteristična za ovu fazu života. Optima Forma olakšava ulazak u san, prirodno smiruje, otklanja posledice stresa, povećava mentalnu i fizičku izdržljivost. Equigal pomaže kod mršavljenja, čisti jetru, poboljšava varenje i otklanja višak vode iz organizma.

Zdrava večera

Večera treba da bude lagana ali da sadrži dovoljno proteina i dobrih ugljenih hidrata, onih bez skroba. Hleb, peciva i testeninu koju pojedemo uveče, telo neće stići da energetski iskoristi, pa će nam se taložiti u obliku sala. Zato su zeleno lisnato povrće i tikvice u kombinaciji sa nekim laganim mesom ili jajima idealna kombinacija. Evo jednog predloga za zanimljivu, vrlo zdravu i iznenađujuće ukusnu večeru.

Posebnom ‘ljuštilicom’ koja povrće seče na rezance možemo praviti špagete od tikvice koje su sjajnog ukusa i odlična zamena za testeninu.

Potrebno je po osobi:

  • 1 tikvica
  • 1 veza blitve
  • malo maslinovog ulja
  • kašičica pesta sa bosiljkom (ili putera od suncokreta, oraha, badema…)
  • nekoliko sušenih paradajza u ulju
  • nekoliko sušenih crnih maslina
  • 1 jaje (ovde je korišćeno guščije, ali kokošije je sasvim dobra varijanta)
  • malo soli i tucane sudžuk-paprike
  • kašičica prepečenog susama za posipanje

Tikvicu i blitvu oprati. Listove blitve složiti jedno na drugo pa iseckati popreko na rezance. Stabljike skloniti (možemo ih upotrebiti za nešto drugo).

Tikvicu iseckati na rezance pomoću posebnog nožića za ljušćenje (ima ga po samoposlugama), ili jednostavno običnim nožićem za ljušćenje odvajati tračice. Tako raditi sve dok ne stignemo do dela sa semenkama, on nam više ne treba.

Provriti pola litre vode u lončiću i povrće na kratko blanširati pa sipati u cediljku da se ocedi.

U međuvremenu jaje ispržiti, skuvati, poširati – po želji.

Oceđene tračice blitve i tikvice staviti u tanjir, sipati malo maslinovog ulja i promešati. Dodati malo pesta i pažljivo promešati, da se lepo rasporedi. Dodati seckani sušeni paradajz, masline i začiniti. Odozgo staviti jaje. Posuti prepečenim susamom.

Užitak je garantovan, kao i sitost. Večeru je najbolje pojesti pre 7 sati uveče. I ne zaboravite da popijete Equigal pre jela.

Anđeo čuvar

Godina 1665. London. Narod živi u krajnje nehigijenskim uslovima dok pacovi krstare ulicama. Iako je Srednji vek završen, njegovo mračnjaštvo i dalje istrajava u obliku velike pošasti: crne smrti, kuge.

Londonska kuga, gravura

Kuga je Kinom harala 1330-tih godina, a u Evropu je stigla oktobra 1347. kada je 12 đenovljanskih brodova, nakon duge plovidbe preko Crnog mora, prispelo u Mesinu na Siciliji. Stanovništvo je pohitalo u luku da dočeka moreplovce, i tu ih je zatekla scena od koje se ledila krv u žilama: većina mornara bila je mrtva, a oni malobrojni preživeli bili su na putu da im se pridruže. Tresla ih je groznica, telo su im probadali užasni bolovi, a šta god bi pojeli ili popili nije dugo ostajalo u stomaku. Kožu su im prekrivali crni čirevi iz kojih su cureli krv i gnoj. I baš po tim crnim čirevima bolest je dobila ime: crna smrt.

Iako su gradske vlasti odmah naredile da brodovi isplove i udalje se od luke, već je bilo kasno. Tokom narednih pet godina od ove bolesti stradalo je preko 20 miliona Evropljana i populacija se smanjila za čak trećinu. Kuga je kosila ljude neverovatnom brzinom, pa je Bokačo pisao kako su njene žrtve ’ručale s prijateljima i večerale sa svojim precima u raju’.

Detalj murala ‘Trijumf smrti’ nepoznatog umetnika iz 1448. godine, iz palate Abatelis u Palermu opisuje sve užase kuge na Siciliji.

Tokom velike epidemije u Engleskoj 1665. i populacija Londona je doživela istu sudbinu. Naredne godine pojavila se još jedna pošast – veliki požar, koji je imao i svoju dobru stranu: pobio je veliki broj pacova i buva, za koje se kasnije saznalo da su glavni prenosioci virusa.

Ali i pre požara pojavio se tračak nade: jednom monahu u snu se javlja Arhangel Mihajlo i upire prstom na biljku koja ima moć da izleči ovu surovu bolest. Biljka se pokazuje kao delotvorna, i postaje deo kraljevske recepture Čarlsa II. Receptura je dobila ime ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’. Na hiljade očajnih stanovnika Londona prilježno je primenjuje dva puta dnevno. Možda bi ova receptura i iskorenila kugu da se sam izvor zaraze nije konstantno vraćao – pacovi i buve.

Čarls II, kralj Engleske, Škotske i Irske od 1660. do 1685. Buve mora da su obožavale njegovu periku.

A koja je to biljka na koju je arhanđeo ukazao monahu?

Po njemu je i dobila ime – Angelica archangelica, kod nas poznata kao anđelika, kravojac, zubača, šiviz, divlja pirevina, koren svetog Duha… U engleskom je poznata i kao divlji celer, zbog vrlo sličnog mirisa.

Anđelika je u potpunosti zaslužila svoje sveto ime. Cela je jestiva i koristi se kako u kulinarstvu, tako i u fitofarmaciji. A koje dejstvo ima ova biljka koje je, eventualno, moglo uticati na lečenje kuge? Anđelika je antiseptik, spazmolitik, ima protivupalno i diuretičko dejstvo: dakle deluje na viruse, grčeve, upale i čisti organizam od toksina. Pa vrlo je moguće da je ’Izuzetan recept njegovog Veličanstva protiv kuge’ zaista radio posao.

Ova biljka nije bila obožavana samo u srednjovekovnoj Engleskoj. Još od 10. veka gajila se kao lekovita i jestiva biljka, a od 12. veka nalazi posebno mesto u životu naroda Sami koji i danas živi u Laponiji, gde su nekada pesnike krunisali vencima od anđelike, jer ’ima moć da nadahne’. Laponci su je žvakali sirovu, verujući da će im doneti dugovečnost.

Ta tradicija je postojala i van Laponije. Poslednje što je u istoriji zapisano je da je 1974. u Marseju umrla Anibal Kamu u 121. godini života, i da se baš svakodnevnom žvakanju korena anđelike pripisuje razlog njene dugovečnosti.

Austrijanci anđeliku tradicionalno koriste kao lek za stomačne probleme, a rasprostranjena je i njena vekovna upotreba kod prehlada, infekcija, bolesti disajnih puteva i poremećaja nervnog sistema.

U izuzetnu moć ove biljke verovali su i sibirski Eskimi, koji su koren anđelike uvek nosili sa sobom kao zaštitu od polarnih medveda. Deo je i vudu rituala i sastojak flanelske modžo torbice ispunjene amajlijama za koju se veruje da štiti kuću od zlih čini.

Ispostavilo se da narodna verovanja i sujeverja nisu bez osnove: kada je rađen eksperiment sa 50 biljaka i 25 vrsta bakterija, kako bi se utvrdilo koja ima najveća antibakterijska svojstva, pokazalo se da je anđelika najefikasnija i da suzbija svih testiranih 25 vrsta.

Anđelika sadrži kiseline, smole, fitosterole i angelicin, kiselinu koja je nazvana baš po njoj. Njena eterična ulja i ekstrakti imaju izuzetno visoke količine kumarina. Kumarin je inače na zlom glasu jer je otrovan i koristi se kao mišomor, ali vrsta kumarina iz anđelike nije otrovna, naprotiv, veoma je lekovita i ima izuzetna blagotvorna dejstva: deluje umirujuće, smiruje grčeve, pokreće dobro varenje i lučenje želudačnih sokova, deluje povoljno na pankreas i eliminiše nadutost. Kumarini imaju i blago sedativno dejstvo, pa je osušeno lišće anđelike dobro staviti u jastuk za dobar san.

Anđelika je sjajna za oporavak bolesnih, starih i anoreksičnih, daje snagu, jača mišiće, čisti krv i eliminiše toksine iz organizma. Ona je sjajan stimulans, mnogo bolji od kafe i energetskih napitaka jer daje energiju bez negativnih efekata, nesanice i razdražljivosti. Kod starijih ljudi je naročito efikasna, jača memoriju i izoštrava sluh i vid. Njene tinkture pomažu iskašljavanje, leče laringitis, bronhitis i upalu pluća.

Ova dvogodišnja biljka voli šumske proplanke, vlažne čestare, iskrčene livade… Najdelotvornija je u drugoj godini života, kada cveta pa rađa plod jedini put u životu i potom uvene. Veoma je dekorativna, njeni grozdovi sitnih, belih cvetića podsećaju na anđeosku krunu ili oreol. Ipak, zbog postojanja veoma sličnih a otrovnih biljaka, ne preporučuje se da anđeliku beremo sami, već to prepustimo znalcima.

Anđelika je sastavni deo dva Herba Svet preparata: u Disanu dolaze do izražaja njene ekspektorantne sposobnosti, pa je ovaj eliksir sjajan za osobe sa tegobama kod disajnih puteva ali i pušača koji žele da ostave duvan, a u Equigalu, stručno osmišljenoj tinkturi na bazi pet biljaka, pomaže kod čišćenja organizma, nadutosti i lošeg varenja.

Srećom, kuga je odavno iskorenjena, ali danas imamo moderne pošasti koje su nastale kao rezultat savremenog načina života: gojaznost, poremećaje varenja usled raznih alergija i netolerancija na hranu, bolesti disajnih puteva zbog velikog zagađenja, nervozu zbog nenormalnog tempa življenja, kao i poremećaje u ishrani poput bulimije i anoreksije. I kod tih pošasti anđelika može mnogo da nam pomogne, pa je i dalje naš anđeo čuvar.