Tag Archives: femisan b

Bake su budućnost

Do nedavno se smatralo da su ljudi jedini koji su uspeli da prevare prirodu i produže život i nakon perioda kada više nisu sposobni za reprodukciju. Onda su dugogodišnja istraživanja orka kitova pokazala da i orke imaju bake – ženke koje prolaze kroz menopauzu, prestaju da se pare ali žive još mnogo decenija nakon toga. Skorašnja istraživanja su potvrdila da je ovo izgleda normalna pojava kod kitova zubana, jer su pronađeni slični slučajevi i kod beluga, narvala i pilot-kitova. A pomna posmatranja i analize gorila u čikaškom zoološkom vrtu su dokazala da i gorile prolaze ne samo kroz menopauzu, već i perimenopauzu.

Ipak, istraživanja orki koja su trajala preko četiri decenije su najverodostojnija, i dala su najviše podataka koji su pomogli da se bolje razume ovaj fenomen. Kod orki, porodica je čvrsto povezana, i potomci oba pola jedne ženke ostaju uz majku dok povremeno odlaze da se pare s pripadnicima ostalih jata. Mužjaci žive 30-40 godina u proseku, a ženke prestaju da se pare sa isto toliko godina, ali nastavljaju da žive još dugo: najstarija poznata ’baka’ orki uginula je u 105. godini života. Tokom 43 godine istraživanja i prikupljanja podataka, od ove bake ostalo je čak 525 potomaka.

Još jedna interesantna činjenica je da je smrtnost mladunčadi starijih ženki znatno veća nego kod mlađih. Orke su veoma društvena bića i love i hrane se zajedno. Podela ulova je veoma bitna, i majke koje doje mladunce moraju da unesu 42% više hranljivih materija od ostalih. Mudre ženke orki su nekako uspele da shvate da u nekom trenutku njihova porodica ima mnogo više koristi od njih, kao i da svoje gene mogu dosta efikasnije da ostave ako energiju posvete potomcima svojih mladunaca umesto da nastave da se i same pare. Na ovaj način se smanjuje i rivalstvo, i njeni potomci i potomci njenih potomaka ne moraju da se bore za hranu.

Istraživanja naših predaka pokazala su da se i kod nas odvio sličan scenario. Žena u jednom trenutku mnogo više može da pruži svojoj porodici i plemenu kao baka, da pomogne svojim kćerkama ne samo kod porođaja već i podizanja dece, kao i da utiče na skraćenje perioda dojenja, čime njena kćerka ili snaja brže postaju plodne i spremne na novu trudnoću. Osim toga, baka, pružajući bolju negu unucima, poboljšava njihovo zdravlje i šanse za preživljavanje. I tako baka povećava broj svojih potomaka iako sama nije više plodna i ne rađa. Neka istraživanja su pokazala da je podrška bake u porodici tokom istorije poboljšala stopu preživljavanja potomaka za čak 12%, što nama može zvučati malo, ali evolutivno, tih 12% populacije koje je ostavilo svoje potomke, pa oni svoje, značajno je promenilo istoriju.

Postoji mnogo teorija o bakama, zašto su one bitne i vezane za svoje unuke, naročito one po ženskoj liniji. Baka po majčinoj strani je statistički dosta vezanija za svoje unuke od očeve. Pretpostavke o razlozima za ovu činjenicu idu od toga da je tokom istorije, pre DNK analize, očinstvo bilo nemoguće utvrditi, ali žena je uvek mogla da bude sigurna da je dete njene ćerke njeno unuče, njena krv. Takođe, ako otac napusti porodicu, baka po majčinoj liniji će češće ostati u kontaktu s unucima. Žene su dosta vezanije za svoje rođene majke nego za svekrve, sa kojima je odnos često komplikovan. Ali ima i nekih genetskih naznaka da se po ženskoj liniji ne prenose samo geni već i emocije. U svakom slučaju, od bake nasleđujemo četvrtinu genetskog materijala. Neki naučnici X hromozom, koji se prenosi po ženskoj liniji, nazivaju i sebičnim, jer smatraju da upravo on utiče na ustaljenu praksu da se intuitivno pre pomaže svojim najbližim krvnim srodnicima nego daljim, ili strancima.

Osim što bake povećavaju šanse za preživljavanje i kvalitet života svojih potomaka, dobrobit je obostrana. Unuci pomažu bakama da sačuvaju kako fizičko, tako i mentalno zdravlje i da grade bolje društvene odnose. Statistike kažu da bake koje se redovno angažuju oko svojih unuka ređe pate od depresije i demencije, i žive duže. Ali i tu treba imati meru. Istraživanja su pokazala da starije žene koje svakodnevno čuvaju unuke i preuzimaju veliki deo roditeljskih obaveza više pate od stresa i sklonije su oboljevanju. Zato baka treba da bude baka, a ne mama, i da pruža emotivnu podršku više nego ’logističku’, što je dobro i za unuke jer u takvoj situaciji će sa njom biti prisniji i spremniji da joj se poveravaju, naučiti vrednosti porodičnih veza i bliskosti. Takođe, ima baka i – baka. Nemaju sve žene direktne potomke, ali to ne znači da nemaju šanse i potrebe da se brinu o mladom naraštaju. Ljudsko društvo je složena struktura, i kada ga u celini sagledamo shvatamo da smo svi svima potrebni. A kako učimo dok smo živi, tako, što život više odmiče, shvatamo da naša povezanost s drugima treba da bude pouzdana ali ne i obavezujuća, i da nikoga uz sebe ne možemo zadržati emotivnim ucenama, insistiranjem i uslovljavanjima. I to je jedna od iskrica mudrosti koju bake treba da prenesu svojim unucima, najbolje ličnim primerom.

Imajući sve ovo u vidu, sam dolazak menopauze ne treba teško da nam padne. Da, simptomi jesu neprijatni, ali mentalni sklop, znanje i iskustvo su sada već daleko premašili sebe u odnosu na to kada smo bile dvadesetogodišnjakinje. A tu je i Femisan B da nam maksimalno pomogne da prebrodimo fizičke prepreke. Pa zato idemo dalje nasmejane, spremne na nove avanture, okružene dragim ljudima. Svih uzrasta. Živele bake!

Put do središta pakla i nazad

Zamislite osećaj: iz čista mira kao da ste upali u vreli kotao, progutali žar, kao da vas bode hiljadu vrelih iglica, kao da samo što vam ne proključaju svi unutrašnji organi… I onda se pojavljuju graške znoja, natapaju odeću, cure od temena ka vratu ispod kose, klize niz leđa, i u trenutku sve je na vama mokro. Jedino što želite je da skinete sve sa sebe, otvorite prozor ako je zima, ili frižider ako je leto, uskočite u hladni bazen i popijete ledenu limunadu. Ali sve to se dešava dok ste na poslu, u sred važnog sastanka gde su sve oči uperene u vas. E, to je valung.

Nalet vreline koji ne bira ni mesto ni vreme. Ni noću ne da mira: budi vas iz najdubljeg sna, u trenutku bacate sve sa sebe i iskačete iz bare od znoja koja ostaje za vama na madracu. Skoro polovinu žena koje prolaze kroz menopauzu valunzi redovno bude tokom noći. Godinama hronično neispavane, svejedno moraju da ispunjavaju svakodnevne obaveze.

Valung je zastrašujući kada vam se prvi put dogodi. Srce vam se uzlupa i dah skrati kao da trčite poslednje deonice maratona. I tih desetak minuta koliko traje deluju kao večnost. Treba dosta vremena da shvatite šta vam se dogodilo, a još više da se naviknete na činjenicu da će vam se to sad događati redovno, i tokom više godina, u najrazličitijim životnim situacijama. Oko 75% žena koje prolaze kroz menopauzu imaju redovne valunge.

Kao i kod većine neprijatnih životnih promena, na početku se opiremo i negiramo postojanje problema, da bismo na kraju shvatile da se situacija neće prilagoditi nama, već se mi moramo prilagoditi njoj. Uzimamo veću tašnu i nosimo svuda sa sobom rezervnu majicu, flašicu vode, lepezu… I onda počnemo da zbijamo šale o klimakteričnim ženama, jer sve je lakše kada okrenemo na humor.

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Po karminu.

Menopauza je prirodan proces kroz koji prolazi svaka žena, i u proseku počinje u 51. godini života. Ali dosta ranije može početi perimenopauza, period kada je ciklus još uvek prisutan, mada postaje neredovan, jer nivo estradiola već počinje da opada i ništa više nije kao pre. Perimenopauza može nastupiti oko 45. godine života, ali nažalost, danas se ta granica sve više pomera. I kada shvatimo da se žena na polovini svog životnog veka već može suočiti s dolaskom menopauze, onda je jasno da je neophodno da ovaj drugi deo života dobro promislimo i isplaniramo kako bi bio što kvalitetniji.

Kao što u svakom zlu postoji i nešto dobro, ni valunzi nisu skroz crni. Istraživanja sprovedena na 60.000 žena tokom 10 godina pokazala su da žene koje su imale valunge tokom menopauze, kasnije manje oboljevaju od kardiovaskularnih poremećaja. Izgleda da taj požar u telu na neki način čeliči srce i krvne sudove. S tom činjenicom u vidu, nastavićemo optimistično, shvatiti da su valunzi i svi propratni simptomi menopauze nešto neizbežno, i truditi se da ne idemo kroz ovaj prelazni period glavom kroz zid, već mudro i planski.

Kako možemo sebi pomoći da nas valunzi što manje remete? Prvi korak je prihvatanje. Što se više opiremo, biće nam gore. Drugi je prilagođavanje. Slojevito oblačenje, odeća od prirodnih materijala, komotna i široka. A treći je promena stila života. Zapravo, to je stil života koji bi trebalo uvek da negujemo, ali mladost često ne razmišlja o posledicama. Dok ne shvatimo da nemamo izbora. Veoma je bitno održavanje zdrave telesne težine, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, redovna fizička aktivnost prilagođena našim godinama i potrebama, i eliminacija svih situacija koje bi nam donele bespotrebni stres.

Ulaskom u menopauzu više nego ikad pre shvatamo koliko je bitno vratiti se prirodi. Široka bluza od prirodnog pamuka, što prirodnija hrana bez aditiva, što češći izleti u prirodu, i – lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… savršena kombinacija iz prirode za lakši ulazak u menopauzu. Sve to u idealnoj razmeri i obliku koji se najbolje može iskoristiti: u kapima Femisan B. Osim što će ublažiti valunge, preznojavanje, lupanje srca, nervozu i nesanicu, Femisan B će nam pomoći da u prelaznom periodu prkosimo poremećajima koji tada najviše vrebaju: bolestima srca i krvnih sudova, arteriosklerozi, osteoporozi, dijabetesu…

Kako razlikovati pit bul terijera od klimakterične žene? Ona hoda smireno, vodi psa na povocu i ima bočicu Femisana B u tašni.

Ulog u aktivnu starost

Iako nam je često teško da se nakanimo da vežbamo, sigurno niko od nas ne može da porekne da je vežbanje korisno. Telesne vežbe poboljšavaju cirkulaciju i štite kardiovaskularni sistem, jačaju nam mišiće koji opet drže kičmu pravom, pomažu da izgledamo i osećamo se bolje i podižu samopouzdanje. Zna se i da je vežbanje izuzetno važno i za zdravlje kostiju i da se pomoću njega može sprečiti ili usporiti osteoporoza.

Ovo je posebno bitno za žene koje ulaze u menopauzu, jer hormonalne promene, posebno pad estrogena, tada drastično utiču na prirodan proces izgradnje kostiju. Upravo je estrogen taj koji nam pomaže da u organizmu zadržimo kalcijum koji jača kosti i sprečava lomove. Tokom ulaska u menopauzu, žene u proseku gube 10% koštane mase. Zapravo, već nakon tridesete godine života naša koštana masa polako opada. Ukoliko se loše hranimo, neuredno živimo i imamo istoriju osteoporoze u porodici, gubitak koštane mase u menopauzi može ići čak i do 20% od ukupne mase.

Najkritičniji period za gubitak koštane mase je godinu dana pre i dve godine nakon poslednje menstruacije. Tokom te tri godine posebno je bitno raditi na zaštiti kostiju. To ćemo postići tako što ćemo obogatiti ishranu što prirodnijim unosom vitamina K, kog možemo naći u zrelom siru, fermentisanoj hrani i zelenom lisnatom povrću, kao i vitamina D koji se inače prirodno stvara tokom izlaganja sunčevim zracima, ali kako to nije moguće tokom cele godine, možemo ga dodati i veštačkim putem pomoću suplemenata.

Ali ono što je najbitnije je da vežbamo. Vežbe će nam pomoći ne samo da održimo zdravlje kostiju, već i da smanjimo nivo stresa i osećaja uznemirenosti koji su prilikom ulaska u menopauzu naročito izraženi. Naše telo je jedna složena mašinerija, pa stres izaziva pojačano lučenje kortizola, koji može negativno uticati na ćelije unutar kostiju. Kortizol, takođe, utiče i na poremećaje u ishrani, može podstaći prejedanje i samim tim gojaznost, koja je posebno opasna u menopauzi.

Tako, redovnim i pravilnim vežbanjem utičemo na niz faktora koji nam mogu pomoći ne samo da lakše prebrodimo menopauzu, već i da sačuvamo kosti i obezbedimo sebi kvalitetnu starost. Ali šta je to u vežbanju što je toliko blagotvorno za kosti? Nedavna istraživanja su otkrila da se radi o još jednom hormonu koji se luči prilikom vežbanja: irisin je hormon koji je povezan s proteinom sklerostinom, i oba igraju važnu ulogu u redovnoj obnovi koštanih ćelija. Naše koštane ćelije su prilično dugovečne, ali se ipak povremeno obnavljaju. Irisin i sklerostin šalju signal našem organizmu kada da započne sa razgradnjom starih ćelija i stvaranjem novih. I taj proces se ubrzava i pospešuje kada vežbamo.

Pored toga što nam jača kosti, irisin je povezan i sa regulisanjem nivoa masnog tkiva u organizmu i očuvanjem moždane aktivnosti, pa nam vežbanje i ’prizivanje’ ovog hormona zato pomaže i da održimo zdravu kilažu i da budemo što visprenije i bistrije u dubokoj starosti. Nova istraživanja irisina tek slede, i nadamo se da će se pomoću njega otkriti nove vrste terapija koje će pomoći da se spreči i preokrene tok osteoporoze, a do tada – moramo ga stvoriti u znoju lica svog.

Pored vežbanja koje, kao što vidimo, ima niz blagotvornih dejstava po naš organizam, ženama u menopauzi može pomoći i lekovito bilje. Ono će smanjiti ili ukloniti valunge, nervozu, lupanje srca, povećati nivo energije, kako fizičke, tako i mentalne. Zato, kada krene menopauza, treba prizvati sve saveznike u pomoć: kvalitetno se hraniti, vežbati, raditi na smirenosti i otklanjanju stresa, i – redovno koristiti Femisan B kapi. Ulazak u menopauzu je prirodan proces u životu svake žene, a kako ćemo je podneti i doživeti – zavisi od nas. Pa hajde da se pobrinemo da jednog dana budemo živahne bake koje će svoje penzionerske dane provoditi u planinarenju, putovanju i aktivnom druženju!

Prirodni balanseri

Danas smo, više nego ikada, zainteresovani za sopstvenu ishranu i njen kvalitet. I pored toga što mnogo vremena posvećujemo hrani, uglavnom je nemoguće da znamo čime se zapravo hranimo, osim ako nemamo dobrog rođaka na selu sa organskom bašticom. Nažalost, čak ni taj naš rođak nije u stanju da odgaji savršeno, zagađenjem netaknuto voće i povrće. Jedna od najintrigantnijih tema današnjice su sigurno i fitoestrogeni. Kruže priče o njihovoj štetnosti, pa često i na sam njihov pomen zamišljamo velikog bauka koji će nam ugroziti zdravlje. Bauk zapravo i postoji, ali ga nije stvorila priroda, već čovek.

Pre svega, treba da napravimo razliku između fitoestrogena koji se prirodno nalaze u hrani, i ksenoestrogena za koje smo sami krivi. Ksenoestrogeni su sintetičke hemikalije prisutne u našoj životnoj sredini koje remete normalnu aktivnost estrogena i mogu uticati na poremećaj endoktrinog sistema. Oni mogu biti prisutni posredno, u hemikalijama koje dospevaju u zemljište i vodotokove kao otpad kroz kanalizaciju, ili direktno, namerno, u sredstvima za higijenu, hrani, a najčešće kroz plastiku, farbe i lakove koji, na primer, sadrže veoma prisutan bisfenol-A, ili nonilfenol prisutan u ambalaži za hranu. U poslednje vreme brojna testiranja u prirodi su dokazala prisustvo sintetičkih estrogena koji potiču iz oralnih kontraceptiva, a dospevaju u vodotokove preko kanalizacije. Tom vodom se potom navodnjavaju njive gde se gaje usevi za ljudsku i stočnu ishranu.

Planeta Zemlja je složen ekosistem koji funkcioniše na principu razmene materije. Sve što u njega ubacimo, naći će načina da nam se vrati. I sve čemu narušimo balans, obiće nam se o glavu. Priroda je lepo izbalansirala elemente i preko hrane bi trebalo da dobijemo sve hranljive materije koje su nam potrebne. Tako postoje i brojne namirnice i plodovi koje sadrže fitoestrogene u tragovima, kojma se ljudi milenijumima hrane, i koje su samo mogle da im pomognu. Obično kada čujemo reč ’fitoestrogeni’ prvo pomislimo na soju. Ali spisak plodova koji ih sadrže je poduži, i uključuje i namirnice koje su nam često na trpezi.

Ali da se prvo pozabavimo ovim prirodnim fitoestrogenima i odgonetnemo – šta su oni, zapravo? Sama reč je starogrčkog porekla, fito (phyto) je biljka, estrus (estrus) je libido, seksualna želja, a gen (gene) znači stvarati. Kada sve to spojimo, značenje nam je jasno. Postoji hipoteza da biljke koriste fitoestrogene kao prirodnu odbranu, odnosno način kontrole populacije biljojeda, tako što utiču na plodnost ženki. Fitoestrogeni su prvi put u nauci primećeni 1926. godine, ali njihov efekat je tada bio nepoznat. Međutim, ono što je u narodu mnogo, mnogo pre toga bilo poznato je da postoje biljke i plodovi koji mogu uticati na plodnost, a naročito biti od pomoći u periodu kada žena gubi plodnost – u menopauzi.

Osim soje, koja vrsta hrane još sadrži fitoestrogene? Iznenadićete se: laneno seme, susam, grčko seme, ovas, ječam, pasulj, sočivo, slatki krompir, pirinač, jabuke, šargarepe, nar, pšenične klice, pirinčane mekinje, kafa, koren sladića, nana, žen-šen, pivo, dudinje, komorač, anis…

Ono što nauka nije mogla da definiše, ali se u narodu već više hiljada godina zna, jeste da fitoestrogeni, oni prirodni koje unesemo preko namirnica i lekovitog bilja, imaju veoma povoljan uticaj na cirkulaciju, srce i krvne sudove, metabolizam, centralni nervni sistem, a kod žena, naročito kada ulaze u menopauzu, mogu znatno olakšati neprijatne simptome. Posmatranja žena širom sveta su to i dokazala: žene koje žive na dalekom Istoku i redovno konzumiraju soju, tofu sir i ostale proizvode od sojinog zrna, skoro da neprimetno ulaze u menopauzu. Danas se ženama često prilikom ulaska u menopauzu prepisuje sintetički estrogen. Fitoestrogeni su prirodna alternativa, i dokazano mogu smanjiti valunge i preznojavanje, ali i smanjiti rizik od osteoporoze i raka dojke. Fitoestrogeni mogu pomoći i ženama tokom reproduktivnog perioda jer mogu izbalansirati hormone i sprečiti neprijatne pojave u drugoj polovini ciklusa kao što su promene raspoloženja, energije i pojava akni.

Kako fitoestrogeni deluju u telu žene? Interesantno je da je njihovo dejstvo dvostruko: slabo estrogensko i izraženo antiestrogensko. Biljne materije se vezuju za estrogenski receptor i izazivaju estrogensku reakciju, koja je oko 1000 puta manja od reakcije koju izaziva pravi estrogen. Kada se estrogenski receptori zasite, fitoestrogeni sprečavaju prirodni estrogen da se veže za svoje receptore, pa je u reproduktivnoj fazi života (od prve menstruacije do menopauze), njihov terapeutski efekat antiestrogenski.  On se naročito pozitivno ispoljava kod poremećaja izazvanih hormonalnim disbalansom, kao što su endometrioza i miomi na materici.

Fitoestrogeni, dakle mogu biti naši saveznici. Nažalost, posledice negativnog uticaja čoveka na prirodu često nas navode da zaziremo od fitoestrogena. Ali naš neprijatelj nije soja, ovas ili šargarepa – naš neprijatelj je čovek koji modifikuje seme kako bi povećao proizvodnju i omasovio useve, čovek kome je na prvom mestu profit, a ne opšta dobrobit.

Fitoestrogeni su naši prirodni balanseri. I upravo je balans prava reč: u životu treba sve raditi s balansom. Bilo kakvo preterivanje, od individualnog, preteranog unosa jedne te iste namirnice, do globalnog uticaja na prirodu i njenog nasilnog menjanja, nije dobro.

Fitoestrogeni su u veoma blagom obliku prisutni i u lekovitom bilju: virak, hajdučka trava, rusomača… sve su to trave koje su se vekovima koristile kako bi se zalečile rane i izlečili razni poremećaji. I u njima se nalaze u pravom obliku, u pravoj količini koja nam može pomoći a neće štetiti.

Lekovito bilje ubrano na planinskim poljima, daleko od naselja i civilizacije, ulazi i u sastav preparata koji su namenjeni ženama: Femisan A – za žene u reproduktivnom periodu, i Femisan B – za žene koje ulaze u menopauzu. Postoje fitoestrogeni, i… fitoestrogeni. U Femisanima su definitivno oni pravi, naši prirodni balanseri.

Čuvajte se, ide žena u menopauzi!

Kada kažemo ’menopauza’, obično prvo pomislimo na njene fizičke manifestacije, valunge, preznojavanje, lupanje srca… Sledeća asocijacija je žena koja lako plane pa je ne treba mnogo začikavati. Ali postoji još jedan propratni simptom menopauze, već od samog starta, od trenutka kada ona promoli glavu kroz vrata i kaže ’Stižem!’. Već perimenopauza radi na tome da nam sroza samopouzdanje.

Nije ni čudo, žena pod atakom klimaksa ima osećaj kao da nije u sopstvenom telu. Čudne stvari joj se dešavaju, i prvi refleks u toj situaciji je da se opire. Ali promena je tu, ma koliko se mi opirale. Estrogen pada, kosa nam se proređuje, koža postaje suvlja, teško nam je da zaspimo i održimo kvalitetan san, bole nas zglobovi, i ’tamo dole’ smo drugačije i suvlje a to može lakše dovesti do neprijatnih urinarnih i vaginalnih infekcija, libido opada, nešto nam se dešava s pamćenjem, pođemo po nešto pa zaboravimo, ne uspevamo da se koncetrišemo… pa malo li je?!

Slična konfuzija izazvana krupnim hormonalnim promenama dešava nam se u pubertetu. Ali tada smo mladi i nismo mnogo svesni šta nam se dešava, pa se iz problema iščupamo lakše. Takođe, pubertetlijama se tolerišu ispadi i ludovanja, dok se od ’žena u godinama’ očekuje staloženost i ozbiljnost. A mi – vulkan pred eksplodiranjem. Pored valunga, tresu nas nemir, strahovi, brige… Stalno imamo onaj osećaj da ne možemo ovako dalje. Imamo potrebu da se nekome požalimo, ali se plašimo da će nas manje ceniti. I kada se pogledamo u ogledalo, ne vidimo više ono što smo pre videle. Telo se menja, talože se ’sarmice’ oko stomaka, stara odeća nam više ne stoji. I kako onda zadržati samopouzdanje?

Tek kada krene menopauza, shvatamo koliko smo toga uzimale zdravo za gotovo. Brinule smo se toliko dugo zbog sitnih telesnih nesavršenosti, a zapravo smo bile savršene. Stalno smo želele nešto da menjamo na svom telu, a sada bismo sve dale da budemo takve kakve smo bile. I to je dobra škola, koja treba da nas nauči da kažemo ’Dosta!’ Dosta nezadovoljstava, neprihvatanja, guranja sebe u kalup. Dosta fokusa na telesno, na spoljašnje. Dosta želje da sam neko drugi, da se nekome dopadnem.

Čuda se dešavaju kada prestanemo da se opiremo. Onda prestajemo i da tražimo krivce za svoje neraspoloženje, strahove i sumnje. Krivac ne postoji. Tu smo gde smo. Možemo to da prihvatimo ili da patimo. Pomoć neće doći s neba, moraćemo da je pružimo same sebi.

Drugi korak transformacije je da prestanemo da se poredimo – sa drugima ali i sa sobom iz ranijih dana. Da prestanemo da pokušavamo da se uvučemo u stare farmerke. Njih ćemo pokloniti nekome koga ćemo usrećiti, a mi ćemo potražiti garderobu koja nam pristaje: lagane pantalone koje su nam taman u struku i ne stežu nas nigde, široke bluzice od prirodnih materijala u kojima ćemo lakše istrpeti nalet valunga, udobne cipele u kojima ćemo moći dugo da hodamo, jer hodanje prija, opušta i rasterećuje um.

Treći korak je da počnemo da cenimo svoje životno iskustvo i mudrost koja dolazi godinama. Možda smo ranije imale glatkiju kožu i vitak struk, ali sada definitivno imamo više znanja i svesti. Ali često nismo ni svesne koliko smo svesne. Zato možemo pomoć potražiti u drevnim veštinama: joga ili ći gong će nam pomoći da se fokusiramo, dopremo do svoje suštine i pronađemo tu toliko potrebnu staloženost.

Četvrti korak je u spoznaji da niko ne može toliko da me voli koliko mogu da volim samu sebe. I zato ću dati sebi najbolje: dobru i kvalitetnu hranu koju ću sama sebi spremiti – jer volim sebe. Redovne preglede – jer volim sebe i vodim računa o svom zdravlju. Redovnu fizičku aktivnost – jer volim sebe i svesna sam da su vežbe dobre za mene. Dobre knjige, filmove i društvo pozitivnih ljudi – jer volim sebe i svoj um hranim samo najboljim. Što više boravka u prirodi – jer volim sebe i znam da moja priroda žudi za prirodom.

Menopauza je teška i neprijatna. To je činjenica. Ali još teža je ako je same sebi otežamo. Druga, jednako istinita činjenica je da možemo da budemo fenomenalne i u menopauzi. Kao i u svemu, uspeh dolazi tek kada se potrudimo. Niko drugi to ne može odraditi umesto nas. Osim možda Femisana B. On nam može pomoći da neprijatne simptome menopauze svedemo na minimum. I uz njega ćemo lakše načiniti sve bitne korake da dođemo do balansa.

Hranom do balansa i u zrelim godinama

Menopauza je bitan stepenik u životu svake žene, i ne baš mnogo prijatan. Kada nagrnu naporni simptomi često nismo ni svesne da to iz nas govori menopauza, tek kada sa određene vremenske distance analiziramo situacije i naše reakcije, shvatimo šta se zapravo dogodilo. Menopauza i hormonalne promene koje je prate utiču na celokupni sistem, i psihu i telo, a često ih nesvesno i same pogoršavamo neadekvatnim stilom života. Jedna od vrlo bitnih stavki na koju u menopauzi treba obratiti veliku pažnju je ishrana.

Neadekvatnom i nezdravom ishranom možemo drastično povećati neprijatne simptome koji će nam ne samo učiniti nesnosnim taj prelazni period, već mogu i uticati na naše kasnije zdravlje i definisati našu starost. Ono što vreba iza ugla, i što treba da sprečimo po svaku cenu, su porozne kosti, loša mišićna masa, kardiovaskularni problemi, usporen metabolizam, sklonost ka gojenju, anemija…

Nedavna istraživanja pokazala su da je idealan tip ishrane za žene koje ulaze u menopauzu, ali i nakon nje, mediteranski. Mediteranski način ishrane podrazumeva velike količine povrća i voća, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja, a manje količine crvenog mesa. Studija koja je rađena na uzorku od preko 100 žena koje su prošle menopauzu, potvrdila je da ovakva ishrana značajno utiče na očuvanje ili poboljšanje gustine kostiju i veću mišićnu masu, bez obzira na fizičku aktivnost ili hormonalnu terapiju.

Jedan od najvećih rizika s kojim se žene nakon menopauze suočavaju je osteoporoza. Česti prelomi kostiju, a naročito osetljivost kičmenih pršljenova, može ekstremno smanjiti kvalitet života, ali i biti okidač za mnogobrojne druge poremećaje u zrelom i starijem dobu. U ovom slučaju, najbolji lek je zaista preventiva, pa akcenat na početku menopauze treba staviti upravo na jačanje koštane mase.

Pored mediteranske ishrane, kvalitet kostiju nam može poboljšati i mediteransko sunce. Redovno i umereno izlaganje suncu pomaže stvaranje vitamina D koji je neophodan za zdravlje kostiju. Naravno, suncu se možemo izlagati gde god ga ima dovoljno, ali boravak na moru ima i dodatnu prednost: plivanje i šetnje. Morska voda dodatno mineralizuje kosti, a plivanje je idealan sport koji pomaže da izgradimo i poboljšamo mišićnu masu uz skoro nepostojeće šanse da se povredimo.

Žene u menopauzi su posebno sklone gomilanju viška kilograma jer se metabolizam usporava a i prirodno se manje krećemo nego kad smo bile mlađe. Zato je mediteranska ishrana i što češći boravak na moru idealan način da očuvamo zdravu telesnu masu, idealan nivo holesterola i triglicerida i tako sačuvamo srce i krvne sudove.

Pored telesnih blagodeti, mediteranska ishrana će nam sačuvati i mentalno zdravlje. Kroz menopauzu ćemo proći uz manje depresije, promene raspoloženja, nervoze, lupanja srca i valunga. Pa šta je onda bitno da se nađe na trpezi žene koja ulazi u menopauzu? Uz sledeće grupe namirnica nećete pogrešiti:

  • Pre svega, pijte što više vode. Pad estrogena tokom menopauze izaziva sušenje kože i opštu dehidrataciju, koja može biti okidač i kardiovaskularnih problema, a i izazvati glavobolje.
  • Hrana bogata kalcijumom, kao što su zeleno lisnato povrće i zdravi mlečni proizvodi, najbolje jogurt i kefir, nahraniće naše kosti.
  • Još jedan prijatelj kostiju, vitamin D, osim što se prirodno generiše kada se izlažemo suncu, može se naći i u ’masnoj’ ribi kao što je tunjevina, losos, skuša, sardina. Ima ga i u goveđoj džigerici i žumancetu.
  • Kada tanjir napunimo laganim povrćem, ili kada pojedemo voćku za užinu umesto industrijskih kolača i keksa, pomažemo telu da održi zdravu telesnu težinu i sprečavamo gojaznost, a pritom obezbeđujemo dovoljne količine hranljivih materija. Uvek radije birajte patlidžan, tikvice, blitvu nego pržen krompir ili beli hleb.

  • Hrana bogata gvožđem, kao što su urme, ovsene pahuljice, jaja, spanać, blitva, sprečiće anemiju, naročito u perimenopauzi kada su moguće obilnije menstruacije.
  • Laneno i čia seme bogati su omega-3 masnim kiselinama koje nam štite arterije. Pospite njima kefir, ovsenu kašu ili salatu.
  • Nerafinisano, devičansko maslinovo ulje smanjuje upale, pokreće metabolizam, štiti kardiovaskularni sistem, vlaži kožu i održava vaginalnu vlažnost. Maslinovo ulje ima sposobnost da spreči ili ublaži alergije, čak su neke studije pokazale da deluje kao antihistaminik.
  • Bitan je i način pripreme hrane: uvek se pre odlučite da je obarite, blanširate, prodinstate ili grilujete nego da je pržite. Prženje ne samo da uništava korisne sastojke hrane, već značajno podiže njenu kalorijsku vrednost, što je siguran put ka gojaznosti.

Pored zdrave, prirodne hrane, u menopauzi nam dosta može pomoći i lekovito bilje. Bela imela, matičnjak, hajdučka trava, neven, valerijana… sve su to biljke koje mogu pomoći da se što lakše prebrodi menopauza i eliminišu neprijatni simptomi, kao što su preosetljivost nervnog sistema, uznemirenost, lupanje srca, promene raspoloženja, preznojavanje, valunzi. I sve one mogu se naći na jednom mestu – u Femisanu B.

Femisan B je najbolja, a potpuno prirodna formula za žene. Dodajte ga uz svoj mediteranski obrok, i obavezno ga ponesite na more!

Za jake kosti

Jake i guste kosti pre svega zavise od dva elementa – kalcijuma i vitamina D. Kalcijum ne samo da gradi naše kosti i zube, već utiče i na koagulaciju krvi, normalan rad srca, mišića i nerava. Manjak ovog minerala u organizmu može se manifestovati kroz pojačan PMS, grčeve u mišićima, krte nokte, visok krvni pritisak tokom trudnoće, poremećaj varenja, i – osteoporozu.

Naše kosti i zubi sastoje se od 99% kalcijuma. Kosti su neka vrsta ’spremišta’ kalcijuma koji se otpušta u telu po potrebi. On se gubi putem znoja, urina, perutanjem kože, a tokom i nakon menopauze, usled manjka estrogena kod žena, nivo kalcijuma može drastično opasti.

Da bi se kalcijum pravilno iskoristio, neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin pospešuje apsorpciju kalcijuma u digestivnom sistemu i održavanje normalnog nivoa seruma kalcijuma i fosfata za mineralizaciju kostiju. Osim što je veoma bitan za zdravlje skeletnog i neuro-muskulatornog sistema, vitamin D nam je neophodan i za imunitet i mentalno zdravlje.

Ženama do 50. godine života dnevno treba 1000 mg kalcijuma, a nakon pedesete 1200 mg. Takođe, do pedesete, potrebno je uneti 400-800 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D na dan, a nakon pedesete 800-1000 IJ, ali gornja granica može ići i do 4000 IJ.

Već od ranog detinjstva bitno je obezbediti telu hranu bogatu kalcijumom. Ubedljivo najbolji izvori ovog minerala su: kupus raštan, brokoli, kelj, suve smokve, narandže, sardine, losos, mleko i mlečni proizvodi. Deci se obično daje riblje ulje kako bi se sprečio rahitis, ali kasnije, tokom života, često zanemarujemo kalcijum. To može izazvati ozbiljne probleme, naročito ženama nakon ulaska u menopauzu.

Vitamin D proizvodi samo telo iz ultravioletnih zraka. Zato je izlaganje suncu, naravno umereno i u delu dana kada ne možemo da izgorimo, najbolji izvor ovog vitamina. Dvadesetak minuta dnevno je sasvim dovoljno. U hrani ga ima samo u masnoj ribi – divljoj skuši, lososu i tuni, i u manjim količinama u žumancetu i pečurkama. Neke vrste hrane, kao što je mleko, sok od narandže i žitne pahuljice, industrijski se obogaćuju vitaminom D. Osobe koje se retko izlažu suncu, bilo zato što žive u podneblju gde je sunčeva svetlost oskudna, ili malo borave napolju (na primer bolesnici vezani za krevet), lako mogu imati manjak ovog vitamina u organizmu. Takođe, osobe koje pate od celijakije i poremećaja varenja, koje su na terapiji antiepilepticima i gojazne osobe, pod rizikom su da imaju manjak vitamina D.

Osteoporoza je podmuklo stanje koje se često dijagnostifikuje kada već bude kasno jer nema nikakvih simptoma – dok ne dođe do loma kostiju. Nakon 35. godine života koštana masa opada, a kod žena se taj proces ubrzava nakon menopauze. Nastanak osteoporoze, pored manjka kalcijuma i vitamina D, može ubrzati genetska predispozicija, pripadnost beloj rasi, nekretanje i nedostatak vežbanja, pušenje, hipertireoza, preterano konzumiranje alkohola i kofeina, česta upotreba kortikosteroida, pothranjenost i istorija reumatoidnog artritisa. Takođe, osteoporozi su podložnije žene koje rano izgube menstruaciju zbog niskog nivoa estrogena, ali i muškarci sa niskim nivoom testosterona su pod rizikom. Ženama koje ulaze u menopauzu savetuje se da povremeno urade test merenja gustine kostiju, jer tokom prvih 5 do 10 godina od početka menopauze, gustina kostiju opada 2-4% godišnje.

Osteoporozi prethodi osteopenija, stanje kostiju slabije gustine, ali ne u toj meri da bi se okarakterisalo kao osteoporoza. Kod osteoporoze može doći do loma kostiju i u situacijama kada do toga obično ne bi došlo, prilikom minornih povreda. Osim preloma, na primer u kuku, rebrima i zglobovima, može doći i do ’obrušavanja’, odnosno komresivne frakture kičmenih pršljenova. Osobama sa osteoporozom znatno je narušen kvalitet života, oko 30% pacijenata zahteva stručnu i stalnu negu, a starije osobe sa ovim poremećajem podložnije su upali pluća, trombozi, kao i preranoj smrti.

Šta nam valja činiti da bi se sprečila osteoporoza?

  • Pobrinuti se da imamo adekvatan unos kalcijuma i vitamina D.
  • Brinuti se o zdravlju sistema za varenje i hraniti se zdravo, uz dosta probiotika koji čuvaju zdravlje creva. Osobe sa celijakijom treba da potpuno izbace gluten.
  • Boraviti što više u prirodi i izlagati se umereno suncu.
  • Ostaviti pušenje i unos alkohola svesti na minimum. Jedno pakovanje cigareta dnevno tokom života može uticati na gubitak 5-10% koštane mase.
  • Uvesti redovne vežbe i kretati se što više.
  • Održavati normalnu telesnu težinu.
  • Smanjiti unos kofeina.
  • Izbegavati upotrebu kortikosteroida.
  • Kupati se u vodi bogatoj mineralima (kod nas postoje banje koje su specijalizovane za osteoporozu).
  • Nakon menopauze redovno kontrolisati gustinu kostiju i raditi vežbe snage. I – koristiti Femisan B.

I za kraj, recept za zdrave kosti: u blender staviti po jedan list raštana (potražite ga na pijaci), kelja i blitve. Dodati 1 cvetić brokolija. Staviti 1 celu oljuštenu narandžu i šaku bobičastog voća, najbolje borovnice i aronije. Dodati kašiku nekog dobrog ulja, maslinovog, ulja od avokada ili koščica grožđa. Sipati malo vode. Dobro izmiksati i piti, najbolje svako jutro pre doručka.

Znani i manje znani simptomi menopauze

Estrogen je hormon koji u našem telu čini čuda i utiče na celokupni organizam, uključujući i mozak. On je dominantan tokom folikularne, prve faze ženskog ciklusa, a najviše ga ima pred ovulaciju. Kada ne dođe do oplodnje jajne ćelije, on opada. I tada osetimo kako nam se menja raspoloženje i opada nivo energije.

U menopauzi nivo estrogena drastično opada, i njegov pad prati niz simptoma. Ove simptome možemo iskusiti čak i ako imamo redovnu menstruaciju – tokom perimenopauze, koja može trajati više godina. Mnoge žene pate i ne povezuju tegobe koje imaju s početkom menopauze jer još uvek imaju normalan ciklus.

Verovatno svi znaju koji su uobičajeni simptomi koji prate menopauzu:

  • neredovne menstruacije
  • valunzi
  • preznojavanje
  • nesanica
  • promene raspoloženja
  • dobijanje na kilaži
  • proređena kosa i suva koža
  • opadanje tonusa kože i opuštanje grudi
  • vaginalna suvoća

Uobičajeno je da se menstruacija skrati, povremeno izostane ili da se skrati sam ciklus. To je normalno, jer već od 30. godine života jajnici proizvode manje estrogena i progesterona čime se smanjuje i plodnost. Sredinom četrdesete već se primećuju promene u ciklusu a, u proseku, do 51. godine života jajnici prestaju da proizvode jajašca i menstruacija se gubi.

Ali život nije enciklopedija i ne funkcioniše uvek po pravilima. Svaka žena menopauzu doživljava drugačije, pa pored već navedenih, uobičajenih simptoma, mogu se javiti i oni koje je teško povezati s ’prelaznim periodom’.

  • Kao što smo već napomenuli, estrogen utiče i na moždane funkcije, a samim tim i na psihu. Zato nije neuobičajeno da se tokom perimenopauze osete simptomi depresije, anksioznosti i učestalog neraspoloženja, nedostatak samopouzdanja, pa čak i da dođe do napada panike. Sve ovo može značajno ugroziti kvalitet života žene, poslovni i privatni.
  • Tokom ovog perioda česte su promene raspoloženja, žena se lako iznervira i ima osećaj da joj je dosta svega i svih. Zamislite jedan konstanti PMS – tako se može osećati žena u perimenopauzi. Koliko je ovo naporno po nju i njenu okolinu nije ni potrebno naglašavati.
  • Kako često može imati problem sa spavanjem, žena u perimenopauzi će verovatno osećati konstantan i hroničan umor. Često se umor pripisuje stresu na poslu, nagomilanim obavezama, problemima sa decom, a veoma retko povezuje sa perimenopauzom koja je zapravo glavni okidač.
  • Još jedan od prikrivenih simptoma može biti i bol u zglobovima koji nastaje zbog smanjenja hormona. Bol prilikom pokreta će najčešće sprečiti ženu da redovno vežba, i kreće se, iako je fizička aktivnost baš ono što joj je potrebno, što će opet dovesti do povećanja kilaže.
  • Kako estrogen održava tonus male karlice i bešike, kada njegov nivo počne da opada u perimenopauzi, bešika može oslabiti. Tada imamo potrebu da noću ustajemo i idemo do toaleta, a dešava se i da nam malo mokraće ’pobegne’ kada se nakašljemo ili napnemo.

Ako iskusite neki od ovih simptoma, ili čak i sve, a ne razumete zašto vam se dešavaju, lako možete pomisliti da sa vama nešto ozbiljno nije u redu i izgubiti samopouzdanje. Od okoline obično ne možete očekivati mnogo pomoći, osim ako imate prijateljice koje prolaze kroz slične situacije. U porodici lako možete naići na nerazumevanje i vaše ponašanje može biti etiketirano kao neljubazno i asocijalno. Zato treba da budete sami sebi najbolji prijatelj.

Osluškujte svoj organizam i budite informisane. Idite redovno na preglede, a kada posumnjate da stojite na pragu perimenopauze, prošetajte jedno jutro do laboratorije i, pored krvne slike, uradite sledeće analize: estrogen, progesteron, testosteron, FSH i LH. Kako se obično u isto vreme poremete i tiroidni hormoni, dodajte i njih na spisak za analizu: TSH, T3, T4, fT4. Proverite rad srca i krvnih sudova, kao i stanje kostiju jer ste u menopauzi podložnije osteoporozi. I bez obzira kako se umorno osećale – vežbajte! Ako ne možete da se organizujete da odete na vežbe, uvedite redovne šetnje.

Herbasvet je osmislio dva preparata za pomoć ženama, na bazi lekovitog bilja: Femisan A je najbolji saveznik žena do menopauze, a Femisan B u menopauzi. Međutim, ova dva preparata mogu se i kombinovati u prelaznom periodu. Na taj način mogu se izbeći neredovne menstruacije i poremećaji reproduktivnog sistema, ali i ublažiti neprijatni simptomi menopauze. Femisan B prirodno smiruje, smanjuje valunge i pomaže ulazak u san.

Biljka za optimizam

Melissa officinalis, melisa, matičnjak, limun trava… Ima je svuda oko nas i njena primena je veoma široka. A što je najvažnije, ova divna, mirisna biljka može nam vratiti veru u život.

Na jugu Evrope i severu Afrike poznat je više od dva milenijuma. Matičnjak raste uz ograde, po šumarcima i uz naselja, često ga ima u blizini pčelinjaka jer pčele vole njegove aromatične cvetiće kojih ima tokom celog leta. Po njima je i dobio ime.

Arapi su ga prvi koristili kao lek i od njega pravili čaj protiv napetosti. U srednjem veku je bio naročito popularan, a opatice karmelićanke osmislile su čuvenu recepturu za takozvanu karmelićansku vodicu koja, navodno, donosi dugovečnost, otklanja depresiju, lupanje srca, strah, zamor i nesvesticu. Sastojala se od alkohola, cvetova matičnjaka, limunove kore i korena anđelike, a naknadno bi joj se dodavao korijander, orašče, cimet i karanfilić.

Moris Mesege, Francuski herbalista i pionir herbalizma u severnoj Americi, poznat po krilatici ’Leči pacijenta a ne bolest’, gajio je posebnu naklonost prema matičnjaku. Melissu officinalis nazvao je kraljicom stimulativnih biljaka i glorifikovao njen širok spektar dejstava.

Osim što je lekovit, matičnjak je veoma prijatnog mirisa koji podseća na citruse, pa je popularan i u parfemskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu. Mediteranska kuhinja ne bi bila to što jeste bez ove biljke, koja se stavlja u variva, sveže seckana u salate, peciva i napitke, a  njen svež, limunkasti ukus daje svemu poseban šmek.

Šta sve može matičnjak? Podaci koji su se prenosili s kolena na koleno, a koje je dokazala i moderna nauka, kažu da matičnjak:

  • ublažava stres, napetost, uznemirenost, depresiju i nesanicu
  • ublažava lupanje srca i uznemirenost u menopauzi
  • pojačava koncentraciju, kreativnost i lakše rešavanje složenih kognitivnih problema
  • bogat je antioksidantima, štiti ćelije od oštećenja usled oksidacije
  • pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti i demencije, poboljšava pamćenje i koncentraciju
  • ublažava grčeve i poremećaje digestivnog trakta i menstrualne bolove
  • smiruje upale, herpese, smanjuje otoke
  • ima antivirusna svojstva, ubrzava ozdravljenje i deluje preventivno
  • sprečava i zaustavlja bakterijske infekcije, uključujući i kandidu
  • neke studije su pokazale da efikasno uništava ćelije glioblastoma multiforme, vrste tumora na mozgu
  • smanjuje glavobolje i osećaj tenzije u glavi
  • smanjuje simptome dijabetesa i poboljšava glukoznu toleranciju
  • fenolni alkaloidi matičnjaka mogu sprečiti sintezu lošeg holesterola i smanjiti nivo triglicerida u krvi
  • smanjuje visoku temperaturu i pomaže kod prehlade i gripa
  • pomaže kod hipertireoze
  • čisti telo od toksina
  • pomaže osobama izloženim jačim mentalnim naporima, studentima ili intelektualcima
  • hidrira kožu, ublažava ekcem, akne i manje povrede.

Iako praktično nema neželjenih dejstava, ne treba ga koristiti u kombinaciji sa sintetičkim lekovima za smirenje bez konsultacije lekara. Ne treba da ga koriste ni trudnice i dojilje.

A ako ga imamo pri ruci, matičnjak možemo svež staviti u čaj ili limunadu, dodati ga paprikašu ili čorbici, ili jednostavno zavezati snop, okačiti ga naopako i osušiti kako bi nam dugo mirisao u kući. Usput možemo štrpnuti i koju grančicu i dodati u jelo.

Postoji i lakši način – u preparatima Herba Sveta. Matičnjak u Femisanu B ublažava tegobe koje nosi menopauza, nervozu, razdražljivost, lupanje srca, dok u Optima Formi umiruje, ublažava posledice stresa i daje mentalnu snagu. Matičnjak olakšava ulazak u san a pritom ne omamljuje. U Leocardinu ova biljka smiruje rad srca i sprečava tahikardiju. U Disanu sprečava infekcije disajnih puteva i olakšava disanje i iskašljavanje.

Uz matičnjak i proizvode Herbasveta do – la vie en rose – života u ružičastom!

Kad menopauza prerano zakuca na vrata

Iako većina žena može očekivati ulazak u menopauzu posle 47. godine života, kod nekih ovaj prelaz dolazi prerano – pre četrdesete. Postoje i retki, ekstremni slučajevi ulaska u menopauzu u ranoj mladosti, pa čak i u tinejdžerskom dobu.

Tokom menopauze jajnici gube funkciju i smanjuje se i prestaje lučenje estrogena i progesterona, prestaje menstrualno krvarenje i dolazi do niza propratnih pojava, poput valunga, suve kože i sluzokože, razdražljivosti, rasejanosti a ponekad i depresije. U menopauzi žene su podložnije osteoporozi i poremećajima kardiovaskularnog sistema, pa osim gubitka reproduktivne moći, kod onih koje prerano uđu u ovo novo razdoblje života i izgube ’protektorat’ hormona, postoji veća opasnost od lomova kostiju i srčanih oboljenja. Osim zdravlja, trpi i fizički izgled, koža postaje manje elastična i gubi kolagen, kosa se proređuje i nokti postaju krtiji.

Rana menopauza, dakle, nikako ne ide ženama u prilog, i zato je neophodno preduprediti je na vreme. Mada u stručnim krugovima ne postoji kategorička definicija razloga preranog ulaska u menopauzu, neki od okidača mogu biti sledeći:

  • nasledni faktor. Ako je vaša majka prerano ušla u menopauzu, postoji velika verovatnoća da će se to desiti i vama.
  • Neuredan stil života, naročito pušenje. Izloženost duvanskom toksinu utiče na ubrzani nestanak folikula sa kojima se rađamo. Takođe, velika izloženost pesticidima i drugim vrstama zagađenja može imati isti efekat. Gojaznost i neumerena konzumacija brze hrane može izazvati hormonalni poremećaj i uticati tako na funciju jajnika.

  • Veoma stesna situacija, smrtni slučaj u porodici, rat, ekstremne elementarne nepogode, mogu blokirati funkciju jajnika.
  • Ako ste se podvrgli hemoterapijskom lečenju zbog karcinoma, lako se može desiti da vam je terapija oštetila genetski materijal u ćelijama jajnika. Kod nekih žena, odmah posle zračenja dolazi do insuficijencije jajnika, kod nekih nakon par godina, a neke i prebrode terapiju bez oštećenja.
  • Virusne infekcije i zapaljenja jajnika. Ako ste im skloni, telo se može braniti tako što će, umesto da napada virus, napasti antitelima sopstvene ćelije jajnika.
  • Genetske mutacije. Za to je odgovoran gen FMR1, čija mutacija izaziva promene na jajnicima. Postoje i žene koje imaju samo jedan X hromozom, tzv. Tarnerov sindrom, kod kojih takođe nastaju promene na jajnicima koje utiču na gubitak njihove funkcije.
  • Autoimuna oboljenja. Adisonova bolest koja utiče na funkciju nadbubrežnih žlezda, tireoditis koji napada štitastu žlezdu, ometaju sazrevanje i rast folikula u jajnicima.
  • Operativni zahvat u abdomenu. Čak i operacija slepog creva, iako nema nikakvog dodira sa jajnicima, može uticati na njihovu funkciju.

Jedan od najvažnijih simptoma smanjene funkcije jajnika je izostanak menstruacije tokom četiri meseca. Ostale tegobe, poput valunga, razdražljivosti, glavobolje, preznojavanja, povećanja telesne težine, gubitak libida, mogu ali i ne moraju biti prisutni. Još neki simptomi, koje je inače teško povezati s ulaskom u menopauzu, mogu biti povlačenje desni, bol u zglobovima i mišićima, i promene u ukusu i mirisu hrane.

Nažalost, danas se sve više pomera prag ulaska u menopauzu. Razlog možemo naći u prevelikoj izloženosti pesticidima i drugim toksinima, nekretanju, gojaznosti, nezdravoj hrani prepunoj loših masti i ugljenih hidrata, prevelikom stresu i pravoj epidemiji autoimunih oboljenja u poslednje vreme. Kako bismo sačuvale svoje reproduktivno, a samim tim i opšte zdravlje, potrebno je da povećamo svest i brigu: da redovno odlazimo na kontrole kod ginekologa, zdravo se hranimo i vodimo računa o telesnoj težini, dovoljno se krećemo i što više izbacimo hemikalije iz svog života. Kreme, farbe za kosu, lakovi za nokte, šminka, dezodoransi, šamponi i slični preparati za lepotu, prepuni su hemikalija koji remete rad hormona. Potrebno je izabrati prirodne preparate bez konzervanasa, a često je dovoljno i samo se zapitati da li nam je baš sve to i neophodno ili smo samo podlegle propagandi nemilosrdne kozmetičke industrije.

Prirodno je uvek najbolje i najbezbednije, pa se tako i Herbasvet postarao da pomogne ženama da očuvaju svoje reproduktivno zdravlje.

Femisan A je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji štiti jajnike i matericu, balansira hormone, doprinosi plodnosti, normalnoj sintezi DNK i proteina, i ima ulogu u procesu deobe ćelija. Femisan A nam dolazi u dva oblika: alkoholnoj tinkturi i kapsulama koje su dodatno obogaćene zlatnom makom i cinkom. Femisan A štiti reproduktivno zdravlje žene od puberteta do menopauze. A od ulaska u menopauzu tu je Femisan B.

Femisan B olakšava simptome menopauze – nervozu, lupanje srca, nesanicu, preznojavanje, razdražljivost, valunge. U perimenopauzi se mogu i kombinovati ova dva proizvoda, pa će Femisan B ukloniti simptome menopauze, a Femisan A će doprineti redovnosti ciklusa i ukloniti ili umanjiti ginekološke probleme.

Kad menopauza prerano zakuca na vrata, Femisan je tu da joj ih zalupi ispred nosa.