Tag Archives: Gojaznost

Hormon muškosti

Kao i sam čovek, i testosteron je prošao evoluciju. Smatra se da je nastao pre 500 miliona godina, pre nastanka prvih kičmenjaka, i to, verovali ili ne – iz estrogena. Ništa na ovom svetu nije crno-belo, pa tako ni testosteron nije samo muški hormon. Iako je prva asocijacija za testosteron muškost, on može povećati i libido žena tako što utiče na određene receptore u delu mozga koji je odgovoran za seksualnu aktivnost. On se luči i u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama žena, a tokom trudnoće već na samom početku učestvuje u razvoju muških reproduktivnih organa.

Već nakon rođenja, testosteron igra važnu ulogu u životnim funkcijama, od raspodele masti do proizvodnje crvenih krvnih zrnaca. Ipak, testosteron je najdominantniji kod muškaraca. Normalan nivo ovog hormona kod žena je tek 5 do 7 % normalnog nivoa kod muškaraca. I tokom istorije, iako se nije znalo za sam hormon, naslućivalo se da ima moć da povrati mladost i snagu. I tako je Plinije Stariji pisao o blagotvornom dejstvu testisa hijene i savetovao muškarce da ih uvrste u večernji jelovnik. I to s medom.

Testosteron je prvi put sintetizovan 1935. godine, nakon što je izolovan androsteron iz čak 15000 litara urina od raznih donatora. Krstili su ga holandski istraživači. I tako je nauka počela da otkriva niz interesantnih činjenica. Jedna od njih je da se testosteron luči pre rođenja i određuje pol deteta kod ljudi, dok, na primer, kod pacova njegova proizvodnja počinje tek nakon rođenja.

Česta asociacija na pomen testosterona je agresija. ’Proradio mu je testosteron’ je uobičajeno opravdanje za muškarca koji se potukao. Međutim, nauka nije uspela da ovo dokaže. Jedna studija je uspela da poveže agresivnost i nivo testosterona kod 12 i 13-godišnjaka, ali ne i kod 15 i 16-godišnjaka. Kod životinja je, ipak, ova veza mnogo jasnija.

Ali jedna druga studija uspela je da dokaže interesantnu vezu između povišenog nivoa testosterona i potrebe muškarca – da se lepo i skupo oblači. Da, da, naučnici su posmatrali grupu od 240 muškaraca, od kojih je polovina dobila injekciju testosterona, dok je druga polovina dobila placebo. Potom im je dato da izaberu odeću i satove raznih modnih brendova, i rezultat je iznenađujući. Muškarci koji su dobili injekciju testosterona birali su skupu brendiranu garderobu i luksuzne satove, naročito one sa reklamama koje potenciraju muškost i statusne simbole. Muškarci s viškom testosterona vole Armanija. Ali ovo ne treba da iznenađuje. Setimo se Henrija VIII i njegove gizdave odeće koja praktično bila Armani 16. veka.

Ono što danas znamo, a što su i naši stari naslućivali, je da nivo testosterona s godinama opada. Čak pola muške populacije koja uđe u devetu deceniju života ima upola manje ovog hormona od odraslih mladića. Ali ne opada testosteron samo s godinama. Gojaznost može ’orobiti muškost’ i mladićima. Višak masti u organizmu izaziva lučenje estradiola, vrste estrogena, koji inhibira stvaranje testosterona. Zato se danas muški sterilitet često povezuje s gojaznošću. Nažalost, gojazni muškarci s nastankom pivskog stomaka upadaju u vrzino kolo: testosteron je bitan za gradnju mišića, tako što stimuliše lučenje hormona rasta koji je opet bitan za vitkost. Kada estradiol spreči nastanak testosterona, nema ni dovoljno hormona rasta.

Kako ovo danas poprima razmere epidemije, doktori su prilično zauzeti ispisivanjem recepata za testosteron. Međutim, kada se poremeti balans pa pokušavamo da ga povratimo veštačkim putem, iza ugla neminovno vrebaju rizici i komplikacije. Neke studije su pokazale da su muškarci koji veštačkim putem dobijaju testosteron, pod većim rizikom da obole od kardiovaskularnih oboljenja, a povećan je i rizik od prerane smrti.

Prirodni balans se ipak može povratiti – prirodom. Danas znamo da je za normalan nivo testosterona veoma bitan cink kao i da L-karnitin i acetil L-karnitin, osim što štite srce i krvne sudove, pomažu metabolizam masti i gradnju mišića, imaju moć da spreče pad testosterona za 50%. Nema potrebe za receptom Plinija Starijeg s testisima hijene u medu, kada je tu damjana. To je biljka koja se vekovima koristi kao prirodni afrodizijak, a osim što pomaže kod niskog nivoa testosterona, damjana sprečava depresiju i doprinosi psiho-fizičkoj dobrobiti.

Ova tri sastojka mogu se naći na jednom mestu: u Alfa Aktivu. To je potpuno prirodni preparat za muškarce koji povoljno deluje na plodnost, doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona i sveopštem seksualnom zdravlju. Alfa muškarac neizostavno mora imati dobar nivo hormona muškosti. Pa što da onda ne obuče i Armanijevo odelo.

Šta nam radi kasna večera

Neki od nas još se sećaju vremena kada se radilo od 7 do 3. To je ostavljalo vremena da se kod kuće ruča i dremne. Bili smo mnogo opušteniji, i posao smo ostavljali na poslu, a po ulasku u kuću počinjalo bi vreme za odmor i porodične obaveze. Danas, kako sve više prihvatamo zapadni stil života, tako polako menjamo navike, naročito one koje se odnose na ishranu. Vreme za glavni obrok se sve više pomera, tokom dana gricnemo nešto tek da preživimo jer nemamo vremena i potom se za večeru pošteno najedemo.

Često u literaturi nailazimo na neslaganja po pitanju vremena kada se konzumiraju obroci, ima ih dosta koji tvrde da samo vreme nije bitno, već broj unetih kalorija. Ali ipak, izgleda da je istina drugačija. Tokom 2013. godine sprovedena je klinička studija sa 420 gojaznih ispitanika koja je, tokom pet meseci trajanja, utvrdila da osobe koje najveći dnevni obrok pojedu nakon 3 sata popodne, imaju mnogo veći problem da izgube višak kilograma u odnosu na osobe koje isti obrok pojedu pre 3 sata.

Intrigirani ovim rezultatima, stručnjaci su napravili kliničku studiju tokom koje su posmatrali 32 gojazne osobe, od kojih je polovina imala poremećaj ishrane i potrebu za konstantnim prejedanjem. Ispitanici su morali da poste osam sati, a potom su dobijali tečni obrok ili u 9 ujutru ili u 4 popodne. Dva sata nakon obroka procenjivao se nivo stresa, vadila krv kako bi se utvrdio nivo hormona stresa i gladi, a potom bi ispitanici na skali obeležavali koliku su sitost ili glad osećali u tom trenutku.

Rezultati su pokazali da je nivo ’hormona gladi’, grelina, bio znatno povećan uveče, ali i u trenucima stresa. Istovremeno, nivo hormona koji se povezuju s osećajem sitosti su opadali tokom dana. Zaključak je da je za osobe sklone prejedanju veče mnogo rizičnije i da se slučajevi prejedanja obično dešavaju baš tada.

Osim što nam grelin može poludeti u večernjim satima i navesti nas da se bezumno prejedemo, kasni večernji obroci dokazano povećavaju šansu da imamo simptome gastroezofagealnog refluksa – gorušice, koji potom može izazvati dalje probleme s varenjem, ali i probleme s disanjem. Kasni obrok, naročito onaj nakon kog nema nikakve fizičke aktivnosti, ometa varenje čime se automatski remeti i apsorpcija potrebnih nutrijenata iz hrane. Kasni obroci, posebno preobilni, povećavaju nivo glukoze i insulina u krvi, i nose rizik da obolimo od dijabetesa tipa 2. Pored toga, mogu uticati na povećanje nivoa lošeg holesterola što otvara put oboljenjima kardiovaskularnog sistema.

Jedna mala studija rađena na 9 ispitanika normalne telesne težine, posmatrala je kako raniji i kasniji obroci utiču na zdrave osobe. Ispitanici su tokom 8 nedelja uzimali tri obroka i dve užine u periodu između 8 ujutru i 7 uveče, a potom su narednih 8 nedelja iste obroke uzimali između podneva i 11 uveče. Tokom cele studije, ispitanici su išli na spavanje u 11 uveče. Rezultati su pokazali da, kada bi jeli kasnije uveče, ne samo da su se ispitanici gojili, već su imali i povišen insulin, glukozu i holesterol. Ali interesantnije je otkriće tokom perioda kada su obroke uzimali između 8 ujutru i 7 uveče: u tom periodu, kod ispitanika je utvrđeno postojanje hormona koji stimuliše apetit i donosi osećaj sitosti tokom dužeg vremenskog perioda.

Pored svih ovih otkrića, nauka je na eksperimentima potvrdila da kasni obroci mogu loše uticati na naše pamćenje i kognitivne funkcije, poremetiti nam san, pa čak uticati i na sadržaj snova i pojavu košmara, a definitivno doprinose većem osećaju gladi narednog dana. Hormon gladi, grelin, bi trebalo da se prirodno ’isključi’ između 8 uveče i 8 ujutru i aktivira nakon buđenja, ali kasnovečernji ili noćni obroci u potpunosti mogu poremetiti njegov normalni ritam.

Umesto da gutamo tablete protiv gorušice i uzimamo terapiju za visok holesterol i dijabetes, mnogo je racionalnije da sve te poremećaje eliminišemo zdravom i pravilnom ishranom. Zapravo, najbolje je da nikada ne dozvolimo da se dogode. Zatvorite kuhinju nakon 7 uveče i potrudite se da vam ručak bude glavni obrok a večera lagana. Svaka navika se s mukom ispravlja, ali kada je večernje i noćno prejedanje i grickanje u pitanju, isplati se da se svojski potrudimo. Jer to što nam radi kasna večera, ne bismo poželeli ni najgorem neprijatelju.

Hranite se zdravo, krećite se što više, i ne zaboravite da popijete Equigal!

Epidemija s kraja milenijuma

Nedavno je svet postao bogatiji za još jednu frazu: milenijalci. To su generacije rođene u periodu između osamdesetih godina prošlog veka i početka novog milenijuma. Ove godine, 2018, deca rođena u novom milenijumu postaju punoletna. Milenijalci su specifični, kao i vreme u kom žive.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka počinje digitalna era, i naši životi više nikada neće biti isti. Kompjuterizacija se zahuktava devedesetih godina, i do 2000. neko ko ne ume da koristi kompjuter smatra se ’nepismenim’. ’Obavezan rad na računaru’ najčešći je zahtev naveden u oglasima za posao. Stalna dostupnost na mobilnom telefonu zauvek menja komunikacije.

Kakav je profil jednog prosečnog milenijalca? Za razliku od svojih roditelja, milenijalac

  • masovno koristi savremene tehnologije, život bez mobilnog telefona mu je nezamisliv,
  • veliku pažnju posvećuje fizičkom izgledu, garderobi, šminki,
  • često ima previše samopouzdanja i nerealna očekivanja u poslu, međuljudskim odnosima i društvu,
  • praktično živi na društvenim mrežama i četu,
  • manje čita, više gleda u ekran,
  • bitan mu je novac, jer materijalno je mera uspeha,
  • pronalazi nove načine za zaradu, neshvatljive ranijim generacijama (blogovi, vlogovi, rad od kuće),
  • nezainteresovan je za politiku, brak, kuću,
  • više je okrenut globalnom i razume moderne svetske trendove,
  • shvata zamke sistema bolje nego starije generacije,
  • ceni slobodu, naročito u vaspitanju i obrazovanju,
  • za sve pita Gugl i koristi gadžete za svaku sitnicu,
  • otvoren je za teme koje su do nedavno bile tabu (homoseksualizam, narkotici, protstitucija, legalizacija istih),
  • i na kraju – pripadnik je najgojaznije generacije u istoriji čovečanstva.

Predviđa se da će čak 70% milenijalaca biti gojazno do ulaska u kasne tridesete godine života. Danas se gojaznost smatra bolešću, a posle duvana, smatra se drugom po redu bolešću koja se može sprečiti. Zašto su milenijalci toliko ugroženi? Mi stariji se sećamo vremena kada smo se kao deca bezbrižno igrali napolju, skakali, peli se na drveće i jurcali dok nas roditelji s mukom ne navabe u kuću. ’Igra’ je uglavnom podrazumevala igru napolju s društvom iz kraja, ručak je podrazumevao kuvanu hranu, piće – vodu ili sok, najčešće onaj koji mama ili baka naprave, a sedelo se samo kad se moralo.

Od teranja da ’zagrejemo stolicu’ kako bismo popravili ocene u školi, došlo se do toga da je stolica postala put u bolest. Generacije digitalne ere slobodno vreme provode za kompjuterom, hrane se grickalicama iz kesice, napajaju gaziranim napicima iz konzerve, a druže preko četa. Iako milenijalci vode računa o izgledu, lep ten se ipak lakše postiže dobrim slojem pudera nego zdravom ishranom, a figura se može uvek natrimovati u Fotošopu.

Čini se da je ovaj problem tek u najavi. Ako se nešto ne preduzme, generacije rođene u novom milenijumu biće još gojaznije i još ’virtuelnije’. Danas na zapadu dominira trend povratka prirodi, zdravog života i vežbanja, ali uz posao koji nas tokom celog dana veže za stolicu i kompjuter, to nije uvek izvodljivo. Iako milenijalci danas rade više od svojih roditelja, većina njih, po statistikama, nikada neće biti u stanju da priušti kupovinu sopstvenog stana ili kuće. Izgleda da smo postali žrtve sopstvenog napretka.

Prognoze nisu dobre, i velika borba protiv gojaznosti tek predstoji. I sa njom, i borba protiv svega onoga što gojaznost nosi: insulinske rezistencije, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih oboljenja, poremećaja varenja, karcinoma… Ali nije samo telo ugroženo. Nedostatak kretanja i socijalizacije neminovno donosi i psihičke probleme, nezadovoljstvo, anksioznost, depresiju.

Ostaje nam da se ponadamo da će se naći rešenje na globalnom planu koje će situaciju preokrenuti u našu korist. U međuvremenu, svako mora da se pobrine za sebe i svoje bližnje i da napravi listu prioriteta. Broj jedan na toj listi mora biti zdravlje. Posao neće stradati ako sat vremena dnevno iskoristimo za boravak u prirodi i fizičku aktivnost. Pauza za ručak treba da bude zaista to, a ne grickanje uz ekran kompjutera. Nakon posla ekran kompjutera ne treba zameniti televizijskim, već se što više družiti i zaboraviti na mobilni telefon.

Milenijalci su snalažljivi, praktični i otvoreni za inovacije. Upravo ti kvaliteti bi trebalo da im pomognu da prevaziđu najveći problem svoje generacije i sačuvaju zdravlje.

Gazirana napast

Sve je počelo 1886. kada je Dr. Džon S. Pemberton, apotekar iz Atlante, osmislio napitak od slatkog sirupa, gazirane vode i lišća i ploda koke, biljke poznatije po svom psihoaktivnom alkaloidu, kokainu. U Južnoj Americi, odakle potiče, ova biljka se masovno koristila kao stimulant i izvor energije. Pemberton je bio morfijumski zavisnik zbog rane koju je zadobio u Građanskom ratu, pa je tražio prikladniju zamenu za ovu drogu. I tako je preteča Koka kole nastala kao tonik za smirivanje nerava. Ubrzo je bila u prodaji za 5 centa po čaši, i točila iz posebnih burića. Pemberton je proizvod plasirao uz tvrdnju da leči mnoge bolesti, loše varenje, nervne poremećaje, glavobolju, neplodnost i morfijumsku zavisnost. Iako je napitak dobio ime po svom glavnom sastojku – koki, čiji sadržaj je u inicijalnoj verziji išao do devet miligrama po čaši, početkom 20. veka u upotrebu je ušao ekstrakt bez kokaina.

Danas se dnevno popije 199 milijardi čaša Koka kole širom sveta. Koka kola i njoj slični napici su sigurno obeležili 20. vek, da bi se u našem veku pojavile i brojne varijacije ’bez’ šećera. Po čemu je poseban ovaj napitak, i zašto je toliko popularan?  Baš kao što je Pemberton nekada tražio načina da se ’skine’ sa morfijuma, tako mnogi danas pokušavaju da ostave kolu. Gazirana voda, šećer – visoko fruktozni kukuruzni sirup, kafein, ortofosforna kiselina, boja karamela E150d i pojačivači ukusa, ne mnogo interesantan sastav. Međutim, kada uzmemo u obzir da u jednoj čaši napitka ima čak 38 grama šećera, možemo da shvatimo zašto je toliko adiktivan.

Nekada se pridev ‘pivski’ obično vezivao za stomak, ali danas, pored pivskog stomaka, vlada i epidemija ‘kola’ stomaka. Gazirana slatka pića su svima dostupna, jeftina, ukusna, pa ima onih koji ih piju umesto vode – što je dovelo do prave ekspanzije gojaznosti širom sveta. Pojavom dijetalnih kola mnogima je olakšana savest – sad je moguće nalivati se gaziranim pićima bez bojazni da ćemo se ugojiti. Ali da li je baš tako?

Osobe koje svaki dan piju gazirane sokove, čak i dijetalne, po statistikama imaju četiri puta veći obim struka. Dva gazirana napitka na dan udvostručuju šanse da obolimo od kardiovaskularnih oboljenja. Učestala konzumacija kole može povećati rizik od neplodnosti. A pored gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska, ona nosi i rizik od nekih vrsta karcinoma, naročito raka jetre i prostate. Neka istraživanja su pokazala da godišnje na svetu umre 184.000 osoba od posledica konzumacije slatkih napitaka kao što su kola, industrijski ledeni čaj i veštački sokovi.

Sladak ukus, bilo da potiče od šećera ili veštačkih zaslađivača, utiče na metaboličke signale i remeti metabolizam. Činjenica je da prilikom povećanog unosa veštačkih zaslađivača, ćelije u organizmu skladište više masti. Ćelije imaju ’primopredajnike’ koji dopuštaju šećeru da uđe u njih. Onaj šećer koji se ne iskoristi, pretvara se u mast. Sladak ukus zaslađivača zavarava naše telo da dobija šećer, što za posledicu ima skladištenje više masti. Jedna studija rađena na pacovima pokazala je da veštački zaslađivači remete sposobnost tela da prerađuje masti i stvara energiju, kao i da oštećuju ćelije krvnih sudova. Na duge staze, slatki napici nam mogu izmeniti čula i pojačati želju za hranom. Prirodne šećere u hrani više nećemo ni osećati, ili će nam biti bljutavi.

Osim što nam povećavaju prohteve za intenzivnijim ukusima, veštački zaslađivači nam mogu promeniti strukturu bakterija u crevima. Bakterije u crevima, one dobre, su veoma bitne za varenje i metabolizam. U jednoj studiji na miševima, data im je količina veštačkih zaslađivača koja se može naći u tri gazirana pića. Osim što su dobili povišen nivo šećera u krvi, miševima se izmenio i sastav bakterija u crevima. Potom su te bakterije transplantirane drugim miševima, koji su se prethodno normalno hranili. Rezultat je pokazao da su i ti miševi dobili povišen nivo šećera u krvi. Ova studija ukazuje na veoma bitan problem koji može nastati kod trudnica ili dojilja koje konzumiraju slatke napitke, uključujući i one sa veštačkim zaslađivačima.

I tako, upravo ono što je Pemberton tvrdio da njegov čudotvorni napitak leči, on zapravo izaziva. Pre svega, zavisnost. Potrebna je jaka volja da se odbaci nezdrava navika, čak i kada smo svesni koliko je štetna. Zato napravite plan i krenite u akciju. Izbacite sve nezdrave slatke napitke iz kuće. Naviknite se na ukus vode, probajte prirodni ohlađeni čaj ili napravite limunadu. I ne zaboravite da popijete Equigal!

Glad, glad, večita glad

Da li ste konstantno gladni, čak i nakon dobrog obroka? Da li vam često pada mrak na oči i može vas smiriti samo mastan zalogaj? Da li vas samo slatkiši mogu utešiti? Poznato je da je gojaznost najveća bolest našeg doba, i verovatno svi znamo koje su njene posledice. A stalni osećaj gladi je vrzino kolo: što mu više udovoljavamo, to je veći. Postoji nekoliko načina da ga prekinemo, a najbitniji su znanje i svest. Saznajte šta uzrokuje stalan osećaj gladi, osvestite sopstveno ponašanje, i krenite u akciju. Evo kojim jednostavnim metodama možete konačno utoliti glad:

Vežbanje, osim što nam pomaže da sagorimo višak kalorija, deluje kao sjajni potiskivač gladi. Fizička aktivnost smanjuje nivo grelina, hormona gladi, i povećava nivo peptidnih hormona koji sprečavaju osećaj gladi. Grelin luče endoktrine ćelije želuca, naročito kada smo gladni, i njegov nivo raste u krvotoku od par sati pre obroka do uzimanja obroka, da bi potom opao. Za razliku od grelina, postoje peptidi koji signaliziraju mozgu da smo uneli dovoljno hrane. Jedan od njih je, na primer, oksintomodulin koji se luči u tankom crevu dok jedemo.

Ali sigurno najbitniji je leptin, koji se luči u masnim ćelijama tkiva i deluje na receptore u hipotalamusu kojima signalizira da smo siti. On aktivno učestvuje i u metabolizmu masti. Kada je nivo leptina visok, hipotalamus dobija signal da smo siti, a kada je nizak, da smo gladni. Međutim, kada prekomerno jedemo i kad smo siti, razvija se rezistencija na efekat leptina i centralni nervni sistem konstantno prima signal da nemamo dovoljno hrane, što vodi ka gojaznosti. Osim što treba da neke stvari raščistimo sami sa sobom i da prekinemo začarani krug prekomernog unosa hrane, već da se hranimo umereno i zdravo, pomoću vežbanja možemo uspeti da smanjimo i eliminišemo rezistenciju na leptin. Kada nismo dovoljno aktivni, povećava se nivo kortizola, hormona stresa, koji dodatno utiče na lošu regulaciju nivoa leptina.

Kvalitetan san nam može drastično smanjiti apetit. Da bismo održali zdrav i aktivan način života, moramo imati dovoljno energije, što je nemoguće ako smo neispavani. I nedostatak sna utiče na povećanje nivoa grelina, a ceo proces počinje porastom nivoa kortizola, hormona stresa. Kad smo pod stresom, lakše ćemo se mašiti za nezdravu, ’utešnu’ hranu. Jedna nedavna studija pokazala je da samo 30 minuta sna manje od naših uobičajenih potreba može povećati rizik od gojaznosti i dijabetesa.

Koliko god da se o tome priča, izgleda da nikada nije loše podsetiti da je za vitku liniju neophodan unos dovoljne količine vode. Često kada osetimo kad smo gladni, zapravo smo samo žedni, i jedna čaša vode može da nam utaži žudnju za hranom. Takođe, jedna čaša vode pre jela može nam pomoći da izbegnemo prejedanje tokom obroka. Voda pomaže varenje, ubrzava metabolizam, omogućava bolju apsorpciju nutrijenata, kao i izbacivanje otpadnih materija iz organizma.

Svi znamo da zimi imamo potrebu za jačom hranom, a leti apetit prirodno opada. Činjenica je da manje jedemo kada nam je toplo. Manje su šanse da će nam apetit rasti u toploj sobi, a ujedno ćemo imati veću potrebu za vodom. Zato treba iskoristiti letnji period da regulišemo ishranu, a dobra opcija je i sauna ili bikram joga koja se radi u prostoriji zagrejanoj na 42 stepena.

Dokonost je jedan od najvećih neprijatelja vitkosti. Ona povećava osećaj gladi i šanse da se prejedamo a da toga nismo ni svesni. Dobro osmišljen dan ispunjen aktivnostima i kreativnošću najbolji je način da skrenemo sebi pažnju s hrane. I obrnuto – često jedemo iz čiste dosade. Zato, na prvi tračak osećaja nerealne gladi, najbolje je zgrabiti krpu ili usisivač, ili se uhvatiti u koštac s poslovima koje odlažemo.

Pored ovih najbitnijih, postoje dodatni trikovi za suzbijanje gladi. Na primer, redovno pranje zuba. Teže ćemo se mašiti za slatkiše ako u ustima još uvek osećamo svež dah od paste za zube. Neka eterična ulja mogu nam suzbiti apetit, na primer ulje grejpfruta, nane ili lavande. Možemo se boriti i čulima: dok jedemo, nije nam aktivno samo čulo ukusa već i vida: ako serviramo hranu na manjem tanjiru, manje ćemo pojesti. I boje mogu da nam pomognu: plava suzbija apetit, a žuta, narandžasta i crvena ga pojačavaju. Eto razloga da u kredencu imamo plave tanjire. Apetit nam može umanjiti i žvakanje žvake, dok je alkohol bolje izbaciti jer aktivira neurone koji povećavaju apetit i usporavaju metabolizam. Za razliku od njega, zeleni čaj može smanjiti nivo grelina.

A tu je i Equigal: to je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji umanjuje osećaj gladi. Pored toga, Equigal poboljšava varenje i na taj način ubrzava metabolizam, pomaže razmenu materija i izbacivanje viška tečnosti pa smanjuje osećaj nadutosti i celulit, eliminiše gasove i pomaže nam da skinemo višak kilograma. Izbalansirana, zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost, dobar san, ispunjen radni dan, i Equigal, i večitu glad smenjuje harmonija i sklad!

Daleko od očiju, daleko od stomaka

Iskušenjima je najčešće teško odoleti, naročito kad je hrana u pitanju. Nekome je hrana veoma bitan faktor u životu, a ima i onih retkih kojima je hrana samo sredstvo za preživljavanje. Ali čak i kad nismo gladni i nije vreme za obrok, ako se nešto primamljivo stavi pred nas, velika je šansa da ćemo počistiti tanjir. To je potvrdila i studija iz 2011. godine, rađena na velikom broju gojaznih studentkinja, koje su unosile prekomerni broj kalorija kad god bi im hrana bila na dohvat ruke.

Svako ko radi u kancelariji odmah će prepoznati situaciju: uvek se tu nađe neka čokolada, kolači koje je umesila i donela koleginica, bombonjera koju je doneo zahvalni klijent… I sve stoji ’na izvol’te’. Pre desetak godina rađena je zanimljiva studija u kojoj je posmatrano 40 sekretarica. Istraživači bi postavljali dve vrste posude – providnu i neprozirnu, sa bombonama, jednu direktno na sto sekretarice, a drugu par metara dalje. Dok su im prozirne posude sa slatkišima bile na stolu, sekretarice su u proseku jele 7,7 bombona na dan. Kada su tu bile neprozirne posude, jele su manje. A kada su obe bile par metara dalje, jele su 60% manje bombona.

Još jedna studija rađena je pre par godina u poslovnoj zgradi sa zajedničkim mini-kuhinjama u kojima su svima stalno dostupna pića i hrana. Istraživači su prvo posmatrali prostorije i zaključili da većina zaposlenih dolazi da bi uzela piće. Onda su u jednoj kuhinji u prvi plan stavili pića, a dosta dalje grickalice, dok su u drugoj grickalice bile odmah pored napitaka. Rezultati su zanimljivi: u ovoj drugoj kuhinji, gde su grickalice bile na dohvat ruke, duplo više muškaraca i za jednu trećinu više žena bi se služilo njima svaki put kad bi došli po napitak.

Ali i pre nego što su rađene slične studije, postoji industrija koja je veoma dobro shvatila kako funkcioniše ljudski mozak: reklamna. Stilisti hrane i fotografi znaju kako da aranžiraju i slikaju hranu da deluje najprimamljivije. Verovatno je najbolji primer za to hamburger poznatog svetskog lanca brze hrane, koji na slici izgleda savršeno i sočno, a kada ga dobijete u pakovanju od stiropora shvatite da izgleda usahlo i minijaturno. Pored izgleda hrane, na nas utiču i mirisi: kada uđemo u pekaru neposredno nakon što je pekar iz rerne izvukao sveže pečen hleb ili pecivo, teško ćemo odoleti da ga ne kupimo. Miris roštilja dok prolazimo pored kioska na ulici takođe može biti vrlo inspirativan.

Pa kako nas to čulni nadražaji navode da se prejedamo? Na našu odluku da posegnemo za hranom utiču dva različita sistema u mozgu. Homeostatski sistem koji reguliše našu potrebu za hranom kontroliše hipotalamus tako što luči hormone koji nam signaliziraju da smo gladni ili siti, i to isključivo na osnovu ‘unutrašnjih’ signala koje telo šalje u skladu sa trenutnim nivoom energije. Ali tu je i drugi, ‘spoljašni’ sistem koji funkcioniše po sistemu ’nagrade’, i koji je osnov zavisnosti ne samo od hrane, već i od opijata. Lepo servirana hrana ili primamljivi miris predstavljaju čulne podsticaje koji aktiviraju anticipaciju prijatnosti koju izaziva hrana.

U SAD, koje su poznate po epidemiji gojaznosti kod tinejdžera, rađena je studija tokom koje su tinejdžeri dobijali milkšejk nakon čega bi odmah bili podvrgnuti snimanju magnetnom rezonancom, da bi se utvrdilo kako im reaguje mozak. Kod svih čiji je mozak pokazao ’povišen’ odgovor na stimulans hranom, nakon tri godine utvrđeno je značajno povećanje telesne mase.

A vi, da li se lako mašite za hranu kada stoji ispred vas? Ako je odgovor potvrdan, najverovatnije kuburite s kilažom. Ali ako ste svesni te činjenice, onda imate i ključ za rešenje: ne držite hranu, grickalice, slatkiše u vidnom polju. Ako imate sedentan posao, sklonite hranu s radnog stola. Kod kuće sve što vas mami stavite u kredenac ili plakar, ili još bolje, ne držite slatkiše i grickalice u kući. Ako je verovati pomenutim studijama, na taj način ćete barem prepoloviti bespotrebno prejedanje.

A ako želite da se na zdrav način rešite viška kilograma, smanjite oticanje zbog zadržavanja viška vode u organizmu, ubrzate varenje i pospešite razmenu materija, tu je Equigal. Pet lekovitih biljaka u ovom potpuno prirodnom preparatu pomoći će vam i da se inhibira osećaj gladi, ali, pošto su one i prirodni čistači organizma, ublažiće ili otkloniti sve procese u koji mogu izazvati ili pogoršati reumu, giht, poremećaj rada creva i mokraćnog sistema ili hemoroide. Dakle, Equigal pred oči, a grickalice što dalje!

S kim si, takav si?

Dobro znamo da nam ljudi iz naše okoline mogu preneti viruse, grip, gljivična oboljenja kože… ali da li je moguće da nam neko prenese gojaznost? Danas smo svedoci sve većeg broja slučajeva ekstremne gojaznosti koja poprima oblik epidemije i ozbiljno ugrožava zdravlje, naročito među decom i tinejdžerima. Moramo sami sebi priznati da se nedovoljno krećemo, da često posežemo za nezdravom hranom i brzim rešenjima čisto da napunimo stomak, a kada smo u društvu retko pazimo šta i koliko jedemo.

A da li se gojaznost može prenositi s osobe na osobu? Sudeći po najnovijim istraživanjima Univerziteta u južnoj Kaliforniji, gojaznost zaista može biti zarazna. U njihovoj studiji je učestvovalo preko 1000 tinejdžera i njihovih porodica, među kojima je bilo 25% gojazne dece i 75% gojaznih odraslih osoba. Naučnici su analizirali društveno okruženje dece i navike u porodici i zaključili da ključ gojaznosti leži u odnosima u porodici i međusobnom uticaju na navike u ishrani.

Ovo nije jedina studija koja je došla do ovakvog zaključka.  Slična studija na Univerzitetu na Havajima proučavala je 5000 tinejdžera, nakon koje je čak u naučnu terminologiju uveden nov pojam: imitativna gojaznost, kojom se definiše proces imitiranja nutritivnih i životnih navika gojaznih osoba. Definitivan zaključak studije je da, ukoliko obedujemo zajedno s gojaznom osobom, iako nismo gojazni i previše gladni, najverovatnije ćemo pojesti istu količinu hrane kao i oni. Ukoliko često obedujemo zajedno, naročito ako je u pitanju član porodice, najverovatnije ćemo i mi postati gojazni.

Istraživači harvardskog medicinskog fakulteta su izveli još opsežniju studiju na grupi od 12000 ispitanika, koja je trajala čak 32 godine. Zaključak studije je da ako vaš prijatelj nabaci koje kilo viška, imate 50% šanse da ih i vi nabacite.

Rezultati ovetri studije ne iznenađuju mnogo. Ljudi su povodljiva bića, naročito kada su u pitanju hedonistička iskušenja. Međutim, to ne opravdava naše postupke, naročito ako smo roditelji i treba da damo dobar primer svojoj deci. Treba da osvestimo sopstvene postupke i da shvatimo da smo mi gospodari svoje trpeze, jer od toga ne zavisi samo naš fizički izgled i samopouzdanje, već, mnogo bitnije, naše zdravlje, kako fizičko tako i mentalno. Zato je bitno:

  • kreirati sopstvene obroke i što više ih pripremati kod kuće
  • na posao ili u školu nositi ono što sami pripremimo
  • uneti što više boja na trpezu, jer što je šarenija, to možemo biti sigurniji da je hranljivija
  • izbaciti svu prerađenu hranu i industrijske slatkiše
  • pripremati hranu na zdrav način, kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem na malo ulja, a izbaciti prženje u dubokom ulju
  • piti čistu vodu i sokove koje sami iscedimo, a izbaciti gazirana pića i industrijske sokove
  • jesti za stolom u približno isto vreme svakoga dana, i ako imamo decu, naučiti ih da se obrok jede za stolom
  • kada smo u društvu, prepoznati i izbeći uticaj tuđih nezdravih navika, već zračiti pozitivnom energijom i prenositi svoje, zdrave navike
  • u restoranu pažljivo birati hranu koja se uklapa u naš režim ishrane
  • kontrolisati veličinu porcija i težiti da veći deo tanjira zauzima povrće i salata.

Sve to lepo zvuči, reći ćete, ali nije nimalo lako. Da, prave stvari nisu nikad lake. Ali zato je tu mala pomoć iz prirode: Equigal. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da kontrolišemo osećaj gladi, izbacimo toksine iz organizma tako što ćemo poboljšati drenažu i razmenu materija, poboljšamo varenje, izbegnemo neprijatnu nadutost stomaka i zatvor, smanjimo ili eliminišemo celulit, i, konačno, pobedimo u procesu eliminacije viška kilograma. S Equigalom ste u pravom društvu!

Šećer nije uvek sladak

Šećer je nekada davno bio retka dragocenost, a danas je postao jeftina napast. Da zlo bude veće, unosimo ga i kada nismo svesni: smatra se da je moguće dnevno uneti čak 22 kašike šećera indirektno, iz raznoraznih grickalica, gaziranih pića, pahuljica, hleba, testenina i drugih prerađevina. Povećani unos šećera ne samo da se negativno odražava na naš izgled jer je jedan od osnovnih uzroka gojaznosti, već je i glavni krivac za niz oboljenja i poremećaja, pre svega dijabetes, visoki krvni pritisak, srčani i moždani udar.

Šećer koji unosimo podiže nivo glukoze u krvi i podstiče pojačano lučenje insulina, smanjuje nivo dobrog holesterola i podstiče rast triglicerida. Čitav ovaj proces doprinosi upalnim stanjima u organizmu. To je razlog što se šećer danas s pravom smatra otrovom sa sporim dejstvom. Pored preteranog unosa nezdrave hrane, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na rast glukoze u krvi, na primer hormoni koji se luče u stresnim situacijama ili nedostatak fizičke aktivnosti.

Visok nivo šećera u krvi vodi u insulinsku rezistenciju i dijabetes, ozbiljne poremećaje koji nam se mogu polako prikrasti a da nismo ni svesni. Zato je bitno osluškivati telo i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju početak pojave ovih poremećaja:

  • Povećan osećaj žeđi – kada nam je visok nivo šećera u krvi, bubrezi su preopterećeni i izlučuju više urina nego inače kako bi ’isprali’ višak glukoze koji nisu u stanju da apsorbuju. To je razlog što telo lakše dehidrira pa imamo potrebu da pijemo više vode. A to, opet, dovodi do sledećeg simptoma:
  • Učestalo mokrenje – ako primetimo da iz sata u sat imamo potrebu da odlazimo do toaleta, to može biti znak da nam je šećer previsok, ali može ukazivati i na druge vrste poremećaja. U svakom slučaju, to je signal da treba da odradimo kontrolne preglede.
  • Pojačana glad – Kada nam je visok nivo šećera u krvi, glukoza nije u stanju da prodre u ćelije, što može ukazivati na manjak insulina ili insulinsku rezistenciju. Telo tada nije u stanju da hranu iskoristi za stvaranje potrebne energije i traži još hrane u pokušajima da proizvede glukozu.

  • Gojenje – Logično je da u čitavom tom procesu počnemo da dobijamo na kilaži. Kada ćelije više ne reaguju na insulin, nisu u stanju da preuzmu glukozu iz krvi i nivo šećera u krvi raste. Imamo pojačanu potrebu za hranom kako bi telo stvorilo energiju neophodnu za najbazičnije aktivnosti. Apsurd je da i pored sve hrane koju unosimo imamo:
  • Stalni osećaj umora – Opet, kako telo nije u stanju da iskoristi glukozu i stvori energiju, a pritom imamo pojačanu potrebu za mokrenjem i često dehidriramo, logično je da ćemo stalno biti umorni.
  • Suva koža – Visok nivo šećera u krvi deluje nepovoljno po nervni sistem, i telo ubrzano dehidrira. Tokom vremena koža će nam se isušiti i pucati.
  • Zamućen vid – Poremećaj šećera u krvi utiče i na očno sočivo koje otiče. Zbog toga je moguće da nam se povremeno ili učestalo zamuti vid.

Ovi simptomi su znak da je potrebno da hitno uradimo sistematski pregled i analize krvi pre nego što se situacija iskomplikuje. Ali čak i ako utvrdimo da nemamo dijabetes, oni nam signaliziraju da smo na putu da ga dobijemo. Zato je neophodno odmah promeniti način ishrane, izbaciti brzu hranu, testa, slatkiše, prerađevine, alkohol, gazirana pića i sokove, industrijske voćne jogurte, prženo, pohovoano meso i skrobasto povrće, jake kupovne sosove, a povećati unos svežeg povrća i voća sa manjim procentom fruktoze, integralnih žitarica, naročito ovsa, i hranu pripremati sa malo ulja tako da se sačuvaju njene nutritivne vrednosti. Umesto prženja i pohovanja bolje je bariti ili dinstati, a nezdrave masti treba zameniti zdravima, kvalitetnim uljima i namirnicama bogatim omega 3 masnim kiselinama – nerafinisanim maslinovim uljem, mesom lososa, avokadom, orašastim plodovima…

Pored kvaliteta ishrane treba je i ’disciplinovati’, uvesti redovne obroke i lagane užine koje će sprečiti drastične padove i skokove insulina u krvi. Kada nam je ishrana uredna, fizički smo aktivni, nemamo višak kilograma i umemo da kontrolišemo i kanališemo stres, biće nam uredan i nivo šećera u krvi.

Zato naučite da život ’zasladite’ lepim trenucima i osećajem zadovoljstva a ne industrijskim šećerom. U tom procesu može vam pomoći Equigal. To je potpuno prirodni preparat na biljnoj bazi koji smanjuje osećaj gladi, čisti organizam od toksina, smanjuje celulit,  pospešuje rad jetre, ubrzava metabolizam, poboljšava varenje i sprečava zatvor i nadutost. Equigal je pomoć u zdravom procesu skidanja viška kilograma.

Kad hrana kvari raspoloženje

Naš digestivni sistem luči 90% serotonina, hormona koji je zaslužan za dobro raspoloženje. Zato se ponekad kaže da je stomak naš ’rezervni’ mozak, kao i da ’razmišljamo stomakom’. Verovatno smo svi svesni koja vrsta hrane prija telu i umu i može da izazove dobro raspoloženje. Lisnato zeleno porvće, orašasti plodovi, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, citrusi, đumbir i kurkuma… Priroda je veoma izdašna prema čoveku, ali na žalost, čovek ne pravi uvek logične i ispravne izbore.

Često, naročito kada smo neraspoloženi i pod stresom, mašimo se upravo za hranu koja će još više da pogorša naše neraspoloženje. Kako je to moguće? Nažalost, čovek je tehnološkim progresom došao do rešenja koja rade protiv njega samog. I stvorio hranu koja može da blokira prirodne procese u organizmu.

Evo nekoliko primera:

  • Dijetetska gazirana pića, poput dijetalne kole, sadrže aspartam, veštački zaslađivač. Istraživanja su dokazala da amino kiselina fenilalanin koja je sastavni deo aspartama, blokira proizvodnju serotonina.
  • Hrana prepuna šećera, uključujući i onu koja se lažno predstavlja kao zdrava – žitne štanglice i musli sa dodatim šećerom, naglo nam podiže energiju a ubrzo potom isto tako naglo i spušta. To izaziva lučenje hormona stresa što rezultira promenama raspoloženja i osećajem umora.
  • Slatkiši prepuni aditiva mogu izazvati hiperaktivnost i poremećaj pažnje, naročito kod dece. Ako vam se jede nešto slatko, napravite sami kolač. Veštačke boje i glukozni sirup kojima obiluju kupovni slatkiši, pored navedenih poremećaja, mogu izazvati i zavisnost od slatkiša.

  • ’Brza hrana’ prepuna hidrogenizovanih masti remeti balans omega 3 masnih kiselina u organizmu. To dalje izaziva neraspoloženje, bezvoljnost, depresiju, čak i agresivno ponašanje.
  • Veštačke masti kao što je margarin sastoje se od čistih trans-masti koje izazivaju isti efekat kao i pomenuta brza hrana. Puter, koji je dugo vremena nepravedno bio na zlom glasu, mnogo je zdraviji od margarina.
  • Slane grickalice kao što je čips, ali i veštačke supice i instant azijske nudle mogu sadržati monosodijum glutaminat, pojačivač ukusa koji može izazvati glavobolje, osećaj opšte slabosti i umor.
  • Konzervisana hrana takođe sadrži monosodijum glutaminat, kao i previše soli koja može izazvati retenziju vode u tkivu i negativno uticati na kardiovaskularni sistem i bubrege, i dati nam osećaj težine, tromosti i umora. Konzerve mogu sadržati bisfenol A, hemikaliju kojom su obložene iznutra, a koja direktno utiče na mozak, regulaciju raspoloženja pa čak i pamćenje.

Ako ovakvu hranu konzumiramo tokom dužeg perioda, neminovno ćemo narušiti prirodni balans organizma i postati prehrambeni ’narkomani’. To će kao posledicu imati ne samo fiziološke probleme – gojaznost, dijabetes, edem, kardiovaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega, već i psihičke – nervozu, depresiju, mentalnu tromost, konstantan osećaj umora i razdražljivost.

Neophodno je da radimo na sopstvenoj svesti i razlučimo šta je za nas dobro a šta loše. U svakom slučaju, nikada nećemo pogrešiti kada se mašimo za ono što je prirodno.

Najveće ubice libida

Vreme u kom živimo donosi nam niz prednosti i naizgled udobnih pogodnosti. Na prvi pogled osećamo se ušuškano i bezbedno, ali ako svoj život raščlanimo na pojedinačne faktore, shvatićemo da nas mnogo toga što smatramo normalnim zapravo polako ubija. Seksualna želja je jedan od pokazatelja zdravlja kod reproduktivno sposobnog muškarca i žene. Da vidimo šta sve na nju utiče.

  • Stres – napada nas sa svakog ćoška i na njegove uzroke možda ne možemo mnogo uticati, ali zato možemo uticati na način na koji ćemo ga kanalisati i eliminisati njegove posledice. Pozitivan stav, boravak u prirodi, bavljenje sportom, jogom, tai čijem, praktikovanje hobija koji nas opuštaju… svako treba da pronađe svoju tehniku.
  • Nedovoljno sna – ako ne odlazite na spavanje na vreme, ili imate poremećaj sna kao što je apnea, možete biti stalno umorni i bezvoljni. Potrudite se da se disciplinujete i odete u krevet pre ponoći, a ako je poremećaj u pitanju, obavezno potražite stručnu pomoć jer vam zdravlje i život mogu biti ugroženi.
  • Alkohol – on ubija mnogo više od libida, i ako ga redovno konzumirajte zapitajte se šta pokušavate na taj način da rešite. Šta god to bilo, alkohol nije rešenje već može samo doliti ulja na vatru. Nije sramota potražiti pomoć.
  • Lekovi: antidepresivi, lekovi za krvni pritisak, kontraceptivne pilule, hemoterapija… svi oni mogu uticati na seksualnu želju. Posavetujte se sa lekarom o alternativama, ili kako da prevaziđete problem.
  • Nedostatak samopouzdanja o sopstvenom izgledu. Ovaj problem pogađa naročito žene. Danas smo sa svih strana bombardovane neralnim zahtevima za ’savršeni’ izgled. Pre svega potrebno je da shvatimo da to nema veze sa nama, već da jednostavno neko pokušava nešto da nam proda. Slike manekenki i glumica su toliko obrađene u fotošopu da ni one same ne prepoznaju sebe. Umesto da dopustite da konzumerizam dominira vašim životom, naučite da volite sebe, sa svim svojim vrlinama i manama.
  • Gojaznost. Ovaj problem ubija libido ne samo zato što su gojazne osobe često svesne svojih fizičkih nedostataka, već i zato što višak kilograma utiče na rad hormona. Gojaznost je ozbiljan problem i može značajno ugroziti zdravlje. Nije šala, potrudite se da smanjite kilažu.
  • Problemi s erekcijom. Erektilna disfunkcija danas pogađa veliki broj muškaraca, i uzroci mogu biti razni, uključujući i sve ovde nabrojane. Poseta urologu nije bauk, konsultujte se sa stručnjakom.
  • Nizak nivo testosterona. I kod muškaraca, kao i kod žena može doći do poremećaja hormona. Opet, mnogo toga može uticati na smanjeni nivo testosterona, nezdrava ishrana prepuna loših masti i ugljenih hidrata, pušenje, alkohol, i opet – obavezno posetite urologa.

  • Depresija. Jedini psihički poremećaj koji se smatra smrtonosnim, jer veliki broj obolelih uspe da okonča sopstveni život. Danas vlada prava epidemija depresije, i ona ubija mnogo više od libida. Ako primetite da imate simptome depresije koji traju duže od dve nedelje, obavezno potražite pomoć stručnjaka.
  • Menopauza – ulazak u novu fazu života. Njeni simptomi mogu biti neprijatni, od napornih valunga, nervoze, lupanja srca do gubitka seksualne želje. Pored zdravog načina života, bavljenja sportom i dobrom ishranom, i lekovito bilje može mnogo da nam pomogne.
  • Problemi u partnerskim odnosima kao što su loša komunikacija, osećaj izneverenosti, problemi sa poverenjem… Potrebno je vremena i truda da bi se izdgradili partnerski odnosi. Ako nešto ne funkcioniše, nemojte prvo kriviti partnera. Razmislite šta vi možete učiniti da bi se situacija poboljšala. Načinite prvi korak. Ako niste sigurni kako da se ponašate, potražite pomoć stručnjaka.
  • Nedostatak bliskosti s partnerom. Danas smo preopterećeni jurnjavom za karijerom, provodimo previše vremena na poslu, svi redom imamo finansijskih poteškoća… I često smetnemo s uma da, iako nam se nameću kao primarne, sve su to sporedne stvari. Prisetite se šta vam je najvažnije. Delite svoja razmišljanja i probleme s partnerom. Potrudite se da odvojite vremena za kvalitetno druženje.
  • Roditeljstvo. Deca su ukras sveta, ali ko ih ima zna da je roditeljstvo veoma zahtevno, naročito kad još imate i posao od 9 do 5. Idite sa decom što češće u prirodu, prijaće i vama i njima, a potrudite se da organizujete povremeno čuvanje kako biste imali vremena za sebe i partnera.

A evo kako priroda može da pomogne: Femisan A dovodi hormone žene u balans i na taj način održava zdravlje reproduktivnih organa. Alfa Aktiv jača srce i krvne sudove muškarca, povećava izdržljivost i imunitet, otklanja depresiju, erektilnu disfunkciju, povećava nivo testosterona. Femisan B je pomoć ženama koje ulaze u menopauzu i otklanja sve neprijatne simptome, ali i smanjuje rizik od nastanka oboljenja koja su karakteristična za ovu fazu života. Optima Forma olakšava ulazak u san, prirodno smiruje, otklanja posledice stresa, povećava mentalnu i fizičku izdržljivost. Equigal pomaže kod mršavljenja, čisti jetru, poboljšava varenje i otklanja višak vode iz organizma.