Tag Archives: kefir

Napitak zdravlja i mladosti

Kefir, koji se od antičkih vremena priprema od tibetanske gljive, dokazano je ne samo zdrava hrana, već lekovita do te mere da ima moć da zaustavi rast kancerogenih ćelija. Ovaj napitak specifičnog ukusa prava je riznica minerala i vitamina, uključujući i dragoceni B12, a njegova najveća vrednost su korisne bakterije koje pomažu da se obnovi crevna flora, reguliše varenje, bolje iskoriste nutrijenti koje unesemo preko hrane, očisti debelo crevo i spreče gastritis i čir. Kefir čisti sve unutrašnje organe, od jetre, slezine, žuči, preko krvnih sudova, ali jača i nervni sistem, reguliše spavanje, otklanja malaksalost i umor, poboljšava pamćenje…

Kefirna gljiva liči na cvetić karfiola

Pravi kefir nam može pomoći kod sledećih poremećaja i oboljenja: kandide, tuberkuloze, raznih upala i infekcija, kamena i peska u žuči i bubrezima, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zatvora, nadutosti, ekcema, psorijaze, paradontoze, lošeg imuniteta, depresije, nesanice, povišenog holesterola, zakrčenja krvnih sudova, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, i raznih vrsta tumora, uključujući i one kancerogene.

Pomoću kefira možemo uravnotežiti metabolizam i dovesti telesnu težinu do normalnih granica: kefir reguliše apetit i sprečava nagomilavanje masnih naslaga. Ima još jedan uticaj na spoljašni izgled – povoljno utiče na kožu, podmlađuje je i usporava starenje ćelija. Kefir je odličan za sportiste i osobe izložene fizičkom naporu, a leti kada se pojačano znojimo pomaže da nadoknadimo elektrolite i tečnost. Pogodan je i za osobe osetljive na laktozu, jer gljiva se hrani mlečnim šećerom i na taj način ’prečisti’ mleko od laktoze.

Kefirna gljiva potiče sa Kavkaza ili Tibeta, a prvi koji je na naučnoj osnovi dokazao lekovita svojstva kefira bio je ruski naučnik i nobelovac, Ilja Iljič Mečnikov, početkom 20. veka. U Rusiji je kefir veoma popularan.

Ta sjajna lekovita svojstva potiču od posebnih sojeva bakterija Leuconostoc, Lactobacillus Kavkazu, Torula kefira i Saccharomices kefir, kojih ima samo u kefiru, i to ne kupovnom već onom kog sami napravimo, od kefirne gljive, odnosno kefirnih zrnaca. Sve što nam je potrebno je kvalitetno mleko, punomasno ili najmanje sa 2,8% mlečne masti, a najbolje je ono sveže pomuzeno i nepasterizovano; i kefirna zrnca, tj. gljiva koja se može kupiti (najčešće u sušenom obliku preko interneta), ali najbolje je kada se ’nasledi’. Kefirna gljiva raste i deli se, pa ako redovno pripremamo kefir, imaćemo je viška, kog možemo podeliti s drugima.

Proces pripreme kefira

Potreban materijal: kefirna gljiva, tj. zrnca, posuda – najbolje staklena, zemljana ili keramička, nikako metalna*, sveže mleko (što punomasnije, i nikako dugotrajno), krpa ili gaza za pokrivanje.

*NAPOMENA: kefirna gljiva ne podnosi metal

Kefirnu gljivu staviti u posudu, to može biti i obična staklena tegla, i naliti hladnim mlekom ili mlekom na sobnoj temperaturi, nikako vrućim. Otprilike količina kefirne gljive kao za jednu kašiku može ukefiriti litar do litar ipo mleka. U zavisnosti od količine gljiva koje imamo odredićemo i količinu mleka.

Posudu sa mlekom i gljivom pokriti prozračnim materijalom – pošto će doći do fermentacije i stvaranja gasova, ne treba je hermetički zatvarati jer može da eksplodira. Ostaviti na sobnoj temperaturi 24 sata i potom proveriti da li se mleko steglo. Kada prodrmamo posudu površina treba da bude čvrsta, kao kiselo mleko. Ako je još uvek tečno, ostaviti pokriveno još neko vreme. Kada će se mleko ukefiriti zavisi od količine zrnaca, ali i temperature u prostoriji. Što toplije, to će se kefir brže napraviti.

Kada utvrdimo da se mleko steglo, možemo kefir odmah konzumirati ili staviti u frižider gde se može održati 4-5 dana. Gljiva obično ili ispliva na površinu odakle je možemo pokupiti, ili padne na dno. Ako želimo da budemo sigurni da smo odvojili gljivu od kefira, možemo ga procediti, isključivo kroz plastičnu cediljku, ne metalnu. Potom gljive operemo pod hladnim mlazom vode i onda ih možemo ponovo staviti u mleko, ili, ako ne želimo odmah da pravimo novi kefir možemo ih staviti u čašu sa malo mleka, ili vode u koju ćemo dodati malo šećera, i čuvati je u frižideru. Ova gljiva je veoma izdržljiva, može se zamrznuti ili osušiti.

Ako želimo da smršamo, kefir nam može biti odličan saveznik, a šolja kefira nam može zameniti obrok, najbolje večeru. Možemo ga koristiti da prelijemo žitarice, ako želimo da dodatno podstaknemo rad i čišćenje creva možemo dodati u njega kašiku ovsenih mekinja, ili ga jednostavno posuti prepečenim zrnima susama ili čurukota.

Raspitajte se među prijateljima da li neko ima kefirna zrnca koja može da podeli s vama, a ako ste to vi, podelite zdravlje tako što ćete ih nekome pokloniti. Budite zdravi i vitki uz kefir, i ne zaboravite da popijete Equigal!