Tag Archives: keto dijeta

Graditelji mišića

U poslednje vreme veoma su popularne dijete za mršavljenje sa niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom proteina. Kada izbacimo ugljene hidrate iz ishrane, naglo nam se smanjuje masa zbog gubitka tečnosti iz organizma. Tek kasnije, ako istrajemo s dijetom, nakon dva do sedam dana, počećemo da gubimo masne naslage. To se dešava u ketozi koja je posledica ketogeneze, kada jetra počinje sa stvaranjem ketonskih tela koja ćelije počinju da sagorevaju radi energije. Ketoza je kod naših predaka bila prirodan proces kojim se organizam štitio u vremenima velike gladi. Ona nije prijatna i izaziva simptome poput glavobolje, osećaja umora, razdražljivosti, mučnine, bolova u stomaku, nesanice, osećaja žeđi i učestalog mokrenja. Zato se ova vrsta dijete nikako ne preporučuje osobama sa oboljenjima jetre i bubrega.

Proteini ili belančevine su složeni molekuli koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, a posebno za strukturu i funkcionisanje telesnih tkiva i organa. Proteini se sastoje od aminokiselina koje su spojene u lancu. U jednom molekulu proteina ima 200 aminokiselina, i mogu biti neesencijalne – one koje se sintetišu u organizmu, i esencijalne – koje moramo uneti putem hrane.

Proteini igraju brojne uloge u organizmu: oni imaju funkciju antitela koja štite organizam tako što se vezuju za strana tela, viruse i bakterije, kao na primer imunoglobulin G. U funkciji enzima, oni učestvuju u stvaranju novih molekula tako što ’čitaju’ podatke o genima u DNK, i vrše na hiljade hemijskih reakcija na ćelijskom nivou. Proteini su ’glasnici’ koji putem nekih vrsta hormona, na primer hormona rasta, prenose signale u organizmu kako bi se usaglasili biološki procesi između različitih ćelija, tkiva i organa. Proteini su odgovorni za strukturu od ćelijskog nivoa do najkrupnijeg plana – da nam omogućavaju da se krećemo. I, na kraju, proteini prenose atome i molekule unutar ćelija kroz celo telo, a najbitniji s tom funkcijom je feritin – makromolekul gvožđa s obavijen proteinskom opnom kome možemo zahvaliti za ’dobru krvnu sliku’.

Nedavno je tim istraživača koji se bavi karcinomom, došao do zaključka da protein kog su ispitivali, FGFBP3, ili skraćeno BP3, igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma. Iako su laboratorijski miševi imali genetske predispozicije da budu stalno gladni i gojazni, kod onih sa većim nivoom ovog proteina došlo je do iznenađujućeg smanjenja telesne mase. U tekstu studije koja je objavljena, sugeriše se da bi BP3 mogao da obezbedi novu terapiju za lečenje metaboličkih poremećaja, uključujući i dijabetes tipa 2 i oboljenja jetre. Kako se dalje navodi u studiji, tokom samo 18 dana ispitivanja i osam terapija koje su uključivale ovaj protein, kod miševa se telesna masa smanjila za jednu trećinu, povećani insulin u krvi se sveo na normalu, a masnoće u jetri su eliminisane.

BP3 je protein koji pripada receptorima fibroblastnih faktora rasta koji su zastupljeni od najprostijih do najsloženijih organizama i imaju ulogu u nizu bioloških procesa, kao što je ćelijski rast, zaceljivanje rana i povreda. Neki od ovih proteina se ponašaju kao hormoni. Kod karcinoma je, na primer, protein BP1 povišen, pa se sumnjalo da ima ulogu ’pratioca’ ćelija raka. Tek nedavno je pažnju istraživača privukao BP3, takođe sa ulogom ’pratioca’ koji vezuje tri FGF proteina, 19, 21 i 23, a koji kontrolišu metabolizam, odnosno način na koji organizam čuva ugljene hidrate, tj. šećere, i lipide, tj. masti.

Naravno, ova studija je tek početak niza istraživanja koja slede kako bi se potvrdila uloga proteina BP3 u regulisanju metabolizma i njegovoj mogućoj upotrebi u terapiji kod ljudi. Ali ovo je još jedan dokaz koliko su proteini važni u ishrani. Svi koji se ozbiljno bave sportom znaju da nema dobre mišićne mase bez dovoljno proteina. Belančevine su makronutrijenti, što znači da su organizmu potrebni u većim količinama nego što je to slučaj kod mikronutrijenata – vitamina i minerala. I dok telo skladišti ugljene hidrate i masti koje unesemo, ono nije u stanju da skladišti protein. Ali to ne znači da treba da preterujemo s unosom proteina. Jedna klasična porcija mesa sadrži više proteina nego što je našem telu potrebno. Takođe, nije dovoljno da samo unosimo protein kako bismo izgradili mišićnu masu. Za to je neophodno da vežbamo. Vežbanje značajno utiče na metabolizam proteina, pa osobe koje naporno vežbaju ili rade treba da unose više belančevina od neaktivnih osoba. Postoje različite teorije o tačnoj količini potrebnih proteina, neka istraživanja navode da aktivnim sportistima treba čak 1,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. ’Umerenija struja’ kaže da je dovoljno od 0,8 do 1 grama po kilogramu telesne težine.

Ako ne unosimo dovoljno proteina, ne samo da će naši mišići patiti, već ćemo biti skloniji osteoporozi i lomovima kostiju, kosa i nokti će biti krti, osećaćemo se slabo i bićemo skloniji bolestima jer će nam pasti imunitet. Zato je bitno da znamo šta jedemo. Namirnice najbogatije proteinima su belo meso, tunjevina, losos, sir, jaja, mleko, ali ima ih i u hrani ne-životinjskog porekla – u pasulju i mahunarkama, orašastim plodovima, pšeničnim klicama, pečurkama, semenu bundeve i kikirikiju.

Ketogena dijeta nam može pomoći da smršamo, ali brojni stručnjaci upozoravaju da je ne treba držati tokom dužeg vremenskog perioda. Ugljeni hidrati su našem organizmu potrebni isto koliko i proteini, a ogromna je razlika u tome da li iz ishrane izbacujemo masna bela peciva, slatkiše i torte ili integralne žitarice. Isto tako je bitno i kakvu vrstu proteina unosimo. Masna mesa prepuna hormona i aditiva nam sigurno neće poboljšati zdravlje. Kao i u svemu, umerenost je ključ za rešenje problema. Ako ništa drugo, setimo se da su gladijatori živeli na sočivu i pasulju i da im je meso veoma retko bilo dostupno.

Gradite svoje mišiće kvalitetnim proteinima, redovnim vežbanjem, pijte dovoljno vode i čuvajte zdravlje organa za varenje. I ne zaboravite da popijete Equigal!